U Sportskoj hali u Vranju prethodnog vikenda održan je Drugi pčelarski sajam jugoistočnog Balkana. Predstavilo se 70 izlagača iz Srbije, Makedonije, Albanije, Bugarske, Crne Gore, Turske...

Ovu privrednu manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu privrede Velimir Stanojević koji je rekao da su pčelari kao organizacija neprikosnoveni kada je poljoprivreda u pitanju i naveo da oni mogu služiti kao primer ostalim granskim udruženjima.

"Pčelari najviše napreduju tamo gde imaju pomoć lokalnih organizacija i lokalne samouprave bez čije podrške taj efekat ne bi bio isti. Prošle godine smo imali 14.000 zahteva za subvencije po košnici, a ove samo do sada oko 15.000, što znači da je za oko godinu dana ta pčelarska porodica za oko 1.000 članova veća“, rekao je Stanojević.

U ime domaćina govorio je gradonačelnik dr Slobodan Milenković, koji je istakao da Vranje, osim po bogatom kulturnom nasleđu, pesmi, igri i tradiciji, polako postaje prepoznatljivo i po Sajmu pčelarstva. On je dodao da je namera lokalne samouprave da ovaj sajam bude najbolji u regionu.

„Potrudili smo se da ovaj sajam ne bude samo prodajno-izložbenog, već i edukativnog karaktera, da pčelari imaju priliku da uporede svoja znanja i dostignuća sa onima koja postoje u svetu“, rekao je dr Milenković i dodao da je znanje jako onoliko koliko se nadograđuje.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović zahvalio se lokalnoj samoupravi na podršci i izrazio očekivanje da će sajam u Vranju prevazići lokalne i regionalne okvire s obzirom na veliki odziv izlagača i posetilaca. Brojnim posetiocima predstavljeni su prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaji.

 Svoje proizvode, bagremov, livadski i med od uljane repice izložio je pčelar Zlatomir Tomić iz Jarkovca kod Zrenjanina koji kaže da ovaj proizvod treba isključivo kupovati od pčelara, a ne preprodavaca i napominje da za razliku od veštačkog prirodni med kristališe.

U okviru sajma održana je tribina o načinu rada pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS „Naš med“. Priređeno je i predavanje američkog istraživača i molekularnog biologa Mišel L. Smita. Organizator Sajma, koji je bio izuzetno posećen, je Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije Vranje, u saradnji sa Društvom pčelara „Matica“ iz Vranja.

 

Izvor: https://jugpress.com/u-vranju-odrzan-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana/ 

 

 

 

Na području Jablaničkog okruga registrovano je 24 hiljada pčelinjih društava, a od toga 300 pripada petočlanoj porodici Stanić iz Šišinca, koji na godišnjem nivou proizvedu i do 10 tona meda.Glava porodice Dragan Stanić pčelarstvom se profesionalno bavi već 20 godina, a ljubav prema pčelama nasledio je od svojih predaka, koji su se ovom granom poljoprivrede bavili denecijama unazad.

„Mogu da vam kažem da je to čist, unosan posao, može da se živi normalno, da se izdržava cela porodica i da se zaradi. Bitno je da imamo volje i da volimo posao koji radimo, sa komšijama nemamo problema, svi mi izlaze u susret, jer svi od toga imamo koristi, i mi i voće“, priča nam Dragan Stanić kome je 2015. godine uručena nagrada za proizvođača godine.

Stanići sebe nazivaju selećim pčelarima, jer košnice imaju na više lokacija u Jablaničkom okrugu, uglavnom na Radan planini i Vlasini, a novac od proizvodnje i prodaje svih vrsta meda od bagremovog, šumskog i livadskog jedini je izvor prihoda za ovu porodicu.

"Med prodajemo na veliko , naš glavni kupac je „Medino“ , ali i svako ko dođe i izrazi želju da kupi kod nas može to da učini , a da vam kažem često se desi i da poklonimo med. Imamo sve proizvode od mlečnjaka, propolisa, meda u saću i matice“, objašnjava Stanić i dodaje da svakom ko izrazi želju da čuva pčele stoje na usluzi.

Veliku zahvalnost duguju i lokalnoj samopravi koja pomaže i podstiče njihov posao, a Dragan kaže da i sama dodela pčelarske opreme mnogo znači mladim pčelarima početnicima.

„Ceo naš okrug ima lepu prirodu, možemo mnogo toga da učinimo da se što više razvije pčelarstvo. Ima perspektive za mlade ljude koji hoće da radi, a ja im stojim na usluzi, da im poklonim rojeve i da im dam savete“, kazao je Stanić.

Ova delatnost koja ima poseban privredni i ekološki značaj, zahteva dosta učenja, strpljenja i ulaganja, ali potencijali za bavljenje pčelarstvom u Jablaničkom okrugu još uvek su nedovoljno iskorišćeni.Kako to ne bi ostalo tako, lokalna samouprava je ove godine za poljoprivredu izdvojila oko 90 miliona dinara, dok će za subvencije biti izdvojeno oko 25 miliona dinara.

"Porodica Stanić je već bila korisnik subvencija, a evo ja ih pozivam da se ponovo prijave na konkurs i dodatno unaprede svoju proizvodnju“, poručio je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je sa svojim saradnicima posetio ovu porodicu na jednoj od lokacija gde čuvaju košnice, u selu Vina.

Razlog njegove posete je kako kaže, promocija pčelarstva koje jeste teška i zahtevna delatnost, ali na primeru Stanića može se videti da je to veoma unosan posao.

„Praksa obilaska naših privrednika postoji sa ciljem upoznavanja njihovog poslovanja, potreba i eventualnih problema. Mi ih na ovaj način upoznajemo i pružamo im podršku da nastave sa dobrim radom“, kazao je Cvetanović.

Draganu i njegovoj porodici poželeo je uspešnu godinu i da im posao neprestano raste, kako bi im se ostvario njihov cilj da jednog dana brenduju svoj med.

Predsednik udruženja pčelara Leskovac i savetodavac poljporivredne stručne službe Nenad Stefanović kazao je da se za razliku od prethodnih godina za ovu 2018., može reći da je što se tiče prinosa srednja godina, i da se prinos kreće od 15 do 18 kilograma u zavisnosti da li je to seleći ili stacionirani pčelar.

Izvor: http://jugmedia.rs/cela-porodica-zivi-od-proizvodnje-meda/

 

Cvetovi bagrema najjače luče nektar na dnevnoj temperaturi od 20 do 25°C, sa optimalnom vlažnošću vazduha i tla, kada je vreme bez vetra, uz jutarnju rosu i temperaturu iznad 16 °C.

U zavisnosti od položaja i vremenskih prilika, sastava zemljišta i osunčanosti, bagrem obično cveta najranije krajem aprila, a najkasnije u maju. Međutim, ove godine zabeleženo je još jedno cvetanje bagrema,  i to u avgustu.

Bagrem cveta pri temperaturi od 20 do 25 stepeni,  pri optimalnoj vlažnosti tla, što može biti i razlog ponovnog cvetanja bagrema u avgustu. Naime, posle obilnih kiša u julu,  konačno su stigli topliji dani u avgustu, ali bez nesnosnih vrućina i letnje žege,  koja je uobičejane za ovo doba godine.

Ponovo  cvetanje bagrema u avgustu  posebno  je obradovao pčelare koji će posle tri prolećne paše, imati priliku za još jednu ispašu pčela i proizvodnju izuzetno cenjenog i traženog bagremovog meda.

Cvetanje i medenje bagrema

Bagrem je listopadno drvo poreklom iz Severne Amerike. Može da dostigne visinu do 25 metara, a prečnik stabla je najviše 50 santimetara. Mlade grane su sa oštro zašiljenim trnovima, koji štite pupoljke, a listovi su neparno perasti, sastavljeni od devet do 21 eliptičnog listića. Cvetovi su beli, jakog ali prijatnog mirisa i sakupljeni su po 15 do 20 cvetova u lepe viseće, grozdaste, rastresite cvasti.

U zavisnosti od klimatskih uslova i nadmorske visine cvetanje bagrema obično traje oko mesec dana, pa pčelari bagrem najčešće koriste za tri paše. Cvetovi bagrema najjače luče nektar na dnevnoj temperaturi od 20 do 25°C, sa optimalnom vlažnošću vazduha i tla, kada je vreme bez vetra, uz jutarnju rosu i temperaturu iznad 16 °C.

Dnevni unosi na ovakvoj paši mogu da budu do 15 kg nektara, a ukupan prinos sa jedne paše i 70 kg nektara po košnici. Prinos meda sa jednog hektara može da bude do 1.000 kg.

Doduše, ovi podaci važe za prolećno cvetanje bagrema, dok je sada situacija verovatno nešto drugačija.

Na jednoj lokaciji cvetanje bagrema, odnosno lučenje nektara, obično traje do 14 dana. Lučenje nektara je najintenzivnije od trećeg do desetog dana cvetanja. Zanimljivo je da u nižim predelima, s plodnijim zemljištem, bagrem ranije cveta i luči mnogo više nektara, nego u brdsko-planinskim oblastima. Takođe, starija i usamljenija stabla izdašnije luče nektar, nego mlada u gustim bagrenjacima.

Prinos zavisi od starosti stabala

Prinos bagrema zavisi i od starosti zasada. Ako je starost stabala više od 30 godina, prinos po hektaru znatno opada i u 36. godini iznosi 192 kg meda po hektaru. Najbolji i najkvalitetniji medi dobija se od stabala starosti 15 godina,  kada pčele mogu da proizvedu i do 420 kg meda po hektaru bagrema.

Bagremov med je odličnog kvaliteta, lakog i vrlo prijatnog mirisa i ukusa, pa ga najviše vole deca. Spada u red najcenjenijih medova. Skoro je bezbojan, kristalno providan i teško se kristališe. Ponekad je potrebno da prođe i više godina da bi se „ušećerio“ bagremov med.

Novo cvetanje bagrema u avgustu,  dobro će doći srpskim pčelarima, jer su ovog leta muku mučili sa ispašom pčela,  zbog obilnih kiša koje su „isprale“ polen i nektar iz biljaka. Stabilizacija vremena i više sunčanih dana,  donosi dodatno vreme za još po neku ispašu,  pre nego što krajem leta i početkom jeseni,  započnu pripremu svojih košnica i pčela za predstojeću zimsku sezonu. 

 

Izvoz meda u prvih pet meseci povećan je za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine, pa je tako iz Srbije od januara do maja u svet otišlo 852 tone meda vredne četiri miliona dolara.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), najveća izvozna tržišta su Norveška i Italija, a izvoz u SAD i Makedoniju višestruko je povećan proteklih godina.
Firme registrovane za izvoz meda i proizvoda od meda prošle godine su izvezle za godinu dana 2.538 tona "pčelinjeg zlata" u vrednosti 9,8 milion dolara, najviše u Italiju, Norvešku i Nemačku.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Srbiji je bilo 849.000 košnica, što je 43 odsto više nego u 2011. godini.

Stručnjaci kažu da se očekuje dalji rast broja košnica u Srbiji jer se sve više ljudi odlučuje da se bavi pčelarstvom.

Ove godine, pokazuju podaci PKS, proizvodnja bagremovog i lipovog meda bolja je nego prethodne, ali je proizvodnja suncokretovog meda manja zbog obilnih kiša.

Obzirom da je srpski med posebno kvalitetan i prepoznat među kupcima u svetu, med je u perspektivi velika izvozna šansa Srbije jer je cela zemlja pogodna za razvoj pčelarstva, a država pri tome nudi i subvencije za nabavku opreme i pokretanje medarske proizvodnje.

Zato je nedavno predloženo, u okviru Grupacije za pčelarstvo PKS, da se razmotri formiranje Instituta za pčelarstvo, jer je Srbija jedina zemlja u okruženju koja ga nema, a u toku je izrada i Programa razvoja privrednog pčelarstva u Srbiji.

Glavna dobit u ovoj privrednoj grani nije samo proizvodnja meda, već i oprašivanje biljnih kultura, pa tako istraživanja u svetu potvrđuju da se pravilnom upotrebom pčela u oprašivanju, uz ostale mere, prinos u poljoprivrednim kulturama povećava od 60 do čak 100 procenata.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/825048/pcelarstvo-sve-popularnije-raste-izvoz-meda/

Mnogi greše kada misle da medljiku pčele ne zatvaraju, zapravo je istina da neku medljiku pčele zatvaraju neku ne, u zavisnosti koja je i sa kog drveta potiče. Medljika se ne preporučuje da ostaje u košnici  za zimovanje pčela jer je teško svarljiva, narošito u predelima gde malo ima pročisnih izlazaka zimi smatra Slobodan Jović iskusni pčelar i edukator.  Medljika ili medena rosa vrlo je specifičan pčelinji proizvod. Ne nastaje iz nektara biljaka, već na listovima šumskog drveća i drugačijeg je sastava u odnosu na ostale vrste meda. Postoje dve vrste medljike: životinjska i biljna (medna rosa)...

Najsigurniji način raspoznavanja nektarskog i medljičinog meda su probe za otkrivanje medljike. Rade se tako što se jedan deo meda rastvori se u istoj količini destilovane vode. Ovom rastvoru se dodaje deset delova 96%-nog alkohola. Ako postoji medljika, rastvor postaje mutan i na dnu epruvete se pojavljuje talog. U protivnom rastvor ostaje proziran.

Prema podacima RZS danas u Republici Srbiji ima oko 850 hiljada pčelinjih zajednica, u posedu 31 hiljadu poljoprivrednih gazdinstava - pčelara. Trenutno je oko 9.000 pčelara organizovanih u 218 lokalnih udruženja, koja su registrovana u jedinstveni Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).


PROIZVODNjA MEDA
Različite vrste meda koje potiču sa geografskog područja Srbije su visokog kvaliteta i mogu se svrstati u više sortnih grupa: bagremov med, livadski med, lipov med, suncokretov med, medljikovac i nekoliko vrsti egzotičnih medova (žalfija, kesten, vrijesak). Lisabonskom konvencijom su Homoljski med, Fruškogorski lipov med, Kačarski med, Đerdapski med i Vlasinski med zaštićeni na međunarodnom tržištu na osnovu svog geografskog porekla. Pored meda, postoji i proizvodnja drugih pčelinjih proizvoda: matičnog mleča, propolisa i polena.

SPOLjNOTRGOVINSKI BILANS
Med je jedan od retkih proizvoda sa kojim naša zemlja ima pozitivni izvozni bilans. Veoma je važno napomenuti da se značajne količine meda izvezu na godišnjem nivou. Prema podacima Uprave Carina u 2017. godini Republika Srbija je izvezla 2.538 tona meda u vrednosti od skoro 10 miliona dolara.
Najznačajnije izvozno tržište su zemlje članice EU, (Italija, Nemačka, Norveška...) zatim Austrija, Belgija, i zemlje CEFTA sporazuma, (Crna Gora, Makedonija i B i H), dok se manje količine meda izvoze na tržište ostalih zemalja, (Australija, SAD, Kuvajt...).
Za sada u Srbiji postoji 7 subjekta koji imaju izvozne brojeve za izvoz meda u zemlje članice EU, a to su: Medopromet iz Subotice; Timomed AD iz Knjaževca; Aza ledinci, Fruška Gora; Cmana promet iz Krnjeva; Biodvig iz Kragujevca; Apikaze honej iz Belanovice i Venerum apis iz Smederevske Palanke.

Pčelari u mnogim krajevima Srbije počeli su da vrcaju bagremov med. Mi smo posetili Marka Markovića koji sa svojim kolegama Ilijom i Aleksandrom privodi kraju ovaj posao. Svi su se složili da je ovogodišnji bagremov med izuzetnog kvaliteta, gust i da ga ima obilato.

Marko je inače u pčelarstvu svega tri godine, a ima 17 godina. Za sada kaže ima 30 društava. Planira i dalje da se širi. Inače je učenik srednje škole gde se školuje za kuvara. Već sada odlazi da radi na veseljima. 

Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša. Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Porodica Marković ovih dana ima puno posla jer se bave stočarstvom i proizvodnjom jagoda. Jagoda je kažu ove godine slabije rodila i očekuju prinos manji za 30%.

 

Tokom naše posete Sjenici i okolini,  bili smo u gostima kod profesora Murata Baždarevića,  koji je poznat mnogima u ovom kraju kao direktor gimnazije i profesor geografije,  ali i pored toga on je za 25 godina koliko pčelari, postao najznačajniji pčelar sa 170 društava. Profesor Baždarević ima pčelinjake na tri lokacije. Prva je pored porodične kuće u Sjenici, za koji kaže da se nalazi tu kako bi održavao kondiciju i kontakt sa pčelama, ima i pčelinjake u selo Kijevce, koje se nalazi 17 km od   Sjenice i selo Sugubine, koje je udaljeno 15 km od varoši. Što se tiče pčelarenja u Sjenici, Murat misli da su uslovi surovi, klimatske prilike nepovoljne, vegetacioni period kratak, ali i pored toga, med koji se dobija je veoma kvalitetan, to je livadsko – šumski med,  naglašava gospodin Murat. U Kijevcima je velika površina pod četinarima, mada četinar ne luči nektar nego polen i medljiku koji su dobar osnov pčelama za spremanje meda.

Prema rečima iskusnog pčelara u sjeničkom kraju ima dosta pčelara, oko 150, ali registrovanih ima vrlo malo. “ U Udruženju ima svega 5 -6 članova, dok je pre 8 godina bilo 110 članova, koji su plaćali članarine. Iz Udruženja ulažu napore da ponovo privuku zainteresovane, jer perspektive ima,  samo je potrebno uključivanje i edukovanje mladih ljudi o pčelarstvu” dodjaje Baždarević.

Sa Muratom Baždarevićem izvršili smo kratak preged košnica, gde smo mogli da konstatujemo da je ova godina jedna od onih kada su pčele izuzetno dobro prezimile u Sjenici.

Pretpostavljam da je to zbog blage zime. Nisam imao nijedan gubitak do sada, a imam 170 društava. Dva društva koja su mi bile slabija sam spojio, pa su i one sada dobro” pojašnjava nam domaćin.  On nam je ovom prilikom istakao, da je iz razgovora sa drugim pčelarima, saznao  da su i oni veoma zadovoljni sa prezimljavanjem pčela.

Na naše pitanje koliko hrane se na ovom mestu ostavlja pčelama u zimskom peridu,ističe nam da je pošle jeseni ostavljeno oko 15 do 18 kg meda u košnicama za hranu.

 

Ova količina meda je potrebna jer je zima duga i hrana predstavlja važan faktor da li će pčele prezimiti ili neće. U proleće je neophodno davati ishranu,  jer ukoliko se ne bi pripomogle, na ovom području teško koja pčela bi ostala” objašnjava nam Murat Baždarevići, i dodaje da na ovom terenu  unosa proteklih dana uopšte nije bilo,  ali da se uskoro očekuje početak behara, jer je maslačak već zapupio. Ovde će pčele sletati i na bagrem, lekovito bilje i brojne druge vrste,  što mu daje poseban kvalitet. Očekuje se da će nakon tri godine praktično bez meda, ova godina biti medna i dobra,  tako da bude jedno dobro vrcanje. U Sjenici se med vrca samo jednom,  jer je klima značajno različita u odnosu na predele na nižoj nadmorskoj visini. Sezona cvetanja kasnije kreće i ne može se očekivati unos kao što se to dešava na nižim nadmorskim visinama. Cena meda je 10 evra, ali ga nema za prodaju zbog loše tri godine uzastopno.

 

 

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68% šećera u prahu i 32% invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiču maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

Bez seoba pčela na pašu nema visoke proizvodnje meda. Teško je naći mesto na kom bi se moglo pčelariti a da to ne podrazumeva da pčele tokom cele sezone imaju dobru pašu.

Ukoliko se pčelari odluče da sele svoje košnice, trebalo bi pre svega da izračunaju koliki se prihod od paše očekuje i koliki će biti troškovi seobe. Naravno, treba uzeti u obzir eventualne štetne posledice, nastale seobom, na pčelinje zajednice (na primer gnječenje i gušenje pčela, habanje košnica, lomljene saća), a treba uzeti u obzir i koliko će se to odraziti na korišćenje kasnijih paša. Na pašu se isplati seliti samo onda ako se postignu srazmerno ukupno veći prihodi od ukupno ostvarenih troškovova pri korišćenju konkretne paše, tj. ako seoba na tu pašu doprinese povećanju ukupne proizvodnje i dobiti pčelinjaka u toku godine. Ukoliko selidba, radna snaga, gubici i slično imaju istu vrednost koliko i dobijeni proizvodi na toj paši, onda nema ekonomske isplativosti za seobu pčela.

Na glavnu pčelinju pašu treba seliti samo jake i zdrave pčelinje zajednice jer se od slabih ne mogu očekivati viškovi meda za vrcanje, jer najčešće troškovi seobe premašuju dobit od izvrcanog meda. Seoba slabijih pčelinjih zajednica se vrši samo ukoliko na prethodnom mestu nema uopšte nadražajne paše, ili ako pak predstoji tretiranje terena pesticidima štetnim za pčele.

Pčelinje zajednice koje boluju od zaraznih bolesti odraslih pčela ili pčelinjih legla ne smeju se seliti. Selidba pčela u ovakvom stanju je zakonom zabranjena i pčelar je zakonski obavezan, pre nego što preseli svoje pčele, da pribavi uverenje o zdravstvenom stanju svojih pčela.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30