Porodica Simanović iz Beograda, od 2000. godine se bavi pčelarstvom, i na to su se kako ističe Saša odlučili, ne samo da bi zaradili novac, već i da sačuvaju porodično gazdinstvo, da ne propada. Sa mnogim pčelarima sa kojima smo pričali, ruku na srce da nekog ne uvredim, samo im je profit u glavi. Međutim naš sagovornik, ima drugačiji pogled na pčelarenje.
“Pčelarstvom sam počeo da se bavim uz tasta, koji je na poklon dobio jedan roj i košnicu i tako je sve to počelo. Najbitnije je interesovanje i ljubav za takvu delatnost. Teorijsko obrazovanje je neophodno. Praksa se vremenom postepeno stiče, ali najbolje i najbrže uz pomoć nekog iskusnog pčelara, ističe Saša i dodaje da je njegov mentor bio Goran Čakardić, za koga ima samo reči hvale.

“Pčelama je lepo baviti se ko voli. Sa pčelama možete i da zaradite, i da ostane deo priohoda, ali imate i troškove oko selidbe, oko obilaska, pojenja“, detaljno objašnjava Saša.
“Imam 80 košnice, nalaze se u selu Reljinci na Rudniku. Posle napornog rada u Beogradu, pčelarenje mi dođe kao lek. Sve je opušteno, nema gužve i nema trke. Veoma je bitno istaći da prisustvo pčela je znak nezagađene životne sredine, a njihovi proizvodi su lekovita i skupa hrana. Med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela.”- priča nam Saša i dodaje:
"Pčelarenje oplemenjuje, boravite u zdravoj sredini, jedete domaću hranu, dišete svež vazduh. Pčele su nam potrebne i za oprašivanje, jer ako nestane pčela
nestaće i voća. Nažalost, pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina. Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i krčenje šuma. Treba raditi na tome da se zabrani upotreba pesticida, da se počne sa korišćenjem prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela da se pomno prate.
Saša pčelari sa DB košnicama. On je zadužen za sve poslove na pčelinjaku, a supruga Svetlana za ambalažu, i sve ostalo.
,, S obzirom na veliko prisustvo medonosnih biljaka, Frušku goru s pravom nazivaju medenom, odnosno slatkom planinom. Lipa, kao najmedonosnija drvenasta vrsta na Fruškoj gori, prostire se na impozantnih 12000 ha. Zbog razlike u nadmorskoj visini negde i ranije cveta, tako da su moguće dve pčelinje paše. Svake godine 30 košnica selim na Frušku Goru. Nažalost ove godine zbog korone nisam selio, kaže nam Simanović. Po rečima našeg sagovornika godina je bila loša, prinos je bio 5 kg po košnici što je veoma malo. Iako ima bagremovu, lipovu I livadsku pašu, prinos nije bio veći. Na sve to je uticalo loše vreme, niske temperature a i kiša tokom paše. Med prodaje stalnim mušterijama, na malo, jer kako kaže,, dobar proizvod uvek nađe kupca”.
Saša na svom pčelinjaku pokušava i deci da objasni da pčele nisu opasne, tako što ih odvede na pčelinjak, i time pokušava da kod njih probudi ekološku svest, i objasni značaj pčela.
Član je Udruženja pčelara ,, Budućnost” iz Lazarevca, koje je učlanjeno u Savez pčelarskih organizacija Srbije. On ima samo reči hvale za Spos i čoveka koji je
na čelu. On je puno uradio za srpsko pčelarstvo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jovana Nikolić, po struci diplomirani pravnik, za sebe kaže da je početnik u ovom poslu, iako se porodično, već 15 godina unazad, bave poslom koji ispunjava
čoveka u svakom smislu, a to je pčelarstvo. Njen pčelinjak se nalazi u podnožju planine Cer, a nešto više o njenim košnicama, lekovitosti pčelinjih proizvoda,
miru i zadovoljstvu koji ovaj posao pruža i nosi sa sobom, pročitaćete u tekstu koji sledi..
Kaže se da pčele deluju umirujuće na čoveka, da li smatrate da je pčelarstvoposao koji nudi mir, a ujedno i zadovoljstvo?
“Apsolutno. Pčelarstvo je vrlo specifično, jer da biste se njime bavili morate biti fascinirani pčelama. Ako vam zvuk koji dopire iz košnice prija, kao i zvuk talasa
na moru, onda ste na pravom putu. To je posao koji morate raditi sa uživanjem i koji se voli, inače nećete opstati duže od jedne sezone. Pčelarstvo vam pruža vezu sa prirodom, a posebno zadovoljstvo mi je što sam kroz selidbu košnica, sa jedne na drugu pašu, bolje upoznala lepote Zapadne Srbije i Vojvodine. Istakla bih i vrlo visoku solidarnosti među pčelarima, i to je još jedan od razloga zašto je uživanje baviti se pčelarstvom.“ – kaže Jovana za magazin AgroBiznis.
Koliki procenat ljudi je upoznat sa lekovitim dejstvima pčelinjih proizvoda?
“Iznenađujuće mali, rekla bih. To je bio jedan od razloga zašto sam odlučila da pokrenem Instagram profil, koji se bavi pčelarstvom. Ideja mi je da kroz  ekstove ljudima približim pčelarstvo, pčelinje proizvode i, ukažem na važnost koju pčele imaju za ceo ekosistem. Puno ima predrasuda o pojedinim vrstama meda. Za mnoge je cenjen samo bagremov med, dok su druge vrste nepravedno zapostavljene, iako su nutritivno vrlo bogate i povoljno deluju na organizam. Takođe, velike zabune kod ljudi stvara takozvani ušećereni med. Za mnoge je to znak da se radi o medu koji nije prirodan, što je potpuno pogrešno. Jedan od najkvalitetnijih pčelinjih proizvoda - perga je gotovo potpuno nepoznata ljudima. Ne samo da je nisu probali već nikada nisu ni čuli za nju.“ – dodaje Jovana, koja takođe kažeda se na taj način, širenjem svesti o lekovitosti i značaju pčelinjih proizvoda mogu smanjiti ili čak potpuno izbaciti veštački zaslađivači i šečeri iz ishrane.
Koji vam je omiljeni proizvod od meda?
„To je teško pitanje za mene. Volim sve vrste meda. One sa intenzivnijm ukusom uvek koristim za poslastice sa medom, kako bi imali još lepši ukus i aromu. Volim i kombinaciju meda sa suvim voćem i orašastim plodovima, pa ako moram da se odlučim onda neka to bude moj omiljeni proizvod. U planu mi je da pravim krem od meda i lešnika, kada to realizujem očekujem da mi taj proizvod pređe u favorite. Takođe bih dodala i jedan pčelinji proizvod, koji svakodnevno koristim. To su propolis kapi. Odlične su za podizanje imuniteta.“
Da li imate savet koji bi podelili sa početnicima, ili ljudima koji bi želeli da krenu da se bave pćelarstvom?
„Savet za sve je da ne odustaju od svojih želja i ideja. Pčelarstvo je iz godine u godinu pred velikim izazovima, ali pčele i njihovi nezamenljivi proizvodi moraju
opstati. Med uvek pronađe put do svojih kupaca, a ako ste kreativni i imate nešto novo da ponudite, trud će vam se sigurno isplatiti. Bavite se pčelarstvom ,,sačuvajmo pčele i sačuvajmo planetu!“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) isplatilo je pčelarima ukupno 58.041 evro za šumski med koji će biti preuzet do kraja ove nedelje. Narednih dana nastaviće se isplata ovog meda. Kako se navodi na sajtu, pčelari su dobili svoj novac pre nego je ekipa Pogona "Naš med" došla da ga preuzme, odnosno pre nego je med napustio njihove magacine. 

Kako ističu zahvaljujući pogonu "Naš med" koji u Rači radi tek nešto više od tri meseca, cena livadskog meda je praktično duplirana, a pčelarima je konačno pružena šansa da svoj rad pošteno naplate. Najmanja otkupna količina meda po osobi je 90 kg, a najveća 2.700 kg.

"Sada se najbolje vidi šta nam je doneo Pogon "Naš med". Ovih dana se nadamo i daljem rastu cene bagremovog meda, ako se tržišni trendovi budu kretali onako kako očekujemo", istaknuto je na sajtu SPOS-a.

Pogon je prvo uzorkovao med Zoranu Krstiću iz Vlasotinca, a prvo isplatio med Nebojši Aksentijeviću, pčelaru iz Kragujevca koji je predao šumski med. On je za svoj med ukupno dobio po kilogramu 5,9 evra, jer je vlasnik dijamantske kartice lojalnosti SPOS-u, a u tu cifru je uključena i PDV nadoknada.Kako je naglašeno na sajtu SPOS-a med se pčelarima plaća po realnim tržišnim cenama na dan prodaje meda. Oni se nadaju da će nastaviti da raste i cena bagremovog meda koji je zbog kiše ove godine potpuno podbacio, pa ga je manje na tržištu neko prethodnih godina.

Izvor: http://spos.info/tacku-na-pljacku-isplaceno-58-040-evra-za-sumski-med/

 

Od kako je 17. juna ove godine u Rači pušten u rad pogon "Naš med", kapaciteta 3.000 tona godišnje, dogodilo se nešto, što bi trebalo da bude uzor i za ostale grane poljoprivrede. Članovi Saveza pčelarskih organizacvija Srbije – SPOS su postali vlasnici pogona u kome se prvi put u istoriji ove grane poljoprivrede otkupljujeibez posrednika, odmah isplaćuje prikupljeni med. Što je još važnije, članovi SPOS-a će dobijati i razliku u ceni, bez obzira na onu koja je utvrđena prilikom ugovaranja otkupa. Potvrdili su to i svojim konkretnim potezima, piše Poljoprivrednik.

- Sredinom avgusta osnovna cena bagremovog meda iznosila je 4,60 EUR za kilogram, sa uračunatim PDV od osam odsto. Kada smo ustanovili da je ovogodišnja proizvodnja bagremovog meda za oko 80% manja kod najvećih proizvođača u Evropi, pa i kod nas, nastala je veća potražnja, a time i porast cene. Zato smo devetog septembra objavili povećanje otkupne cene bagremovog meda. Osnovna otkupna cena sada iznosi 6,1992 EUR za kilogram uz obračun PDV. Za oko 8.500 članova SPOS –a, koji poseduju zlatnu karticu lojalnosti ovoj asocijaciji, cena bagremovog meda iznosi 6,230 EUR, za vlasnike dijamantske kartice 6,236 EUR, a platinaste kartice 6,298 EUR za kilogram - kaže Nenad Portić, direktor pogona "Naš med" u Rači.

Zaposleni u pogonu "Naš med" su od 12. avgusta stalno na terenu i, na osnovu preko deset elemenata, uzorkuju med kod pčelara i podatke šalju u četiri domaće akreditovane laboratorije na ocenu. Da bi naš med imao i verifikaciju koju zahtevaju strani kupci, uzorci meda su dostavljani i u dve nemačke akreditovane laboratorije u Bremnenu. Ovih dana stigao je i njihov odgovor po kome je naš med odličnog kvaliteta i u skladu sa evropskom regulativom u ovoj oblasti poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3016628/zahvaljujuci-pogonu-u-raci-raste-otkupna-cena-meda

Titulu šampiona kvaliteta, grupe med, na 87. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, ove godine poneo je blački pčelar Nemanja Sekulić. Nagrada je stigla za livadski med proizveden u njegovom pčelinjaku.

Zlatne medalje i priznanja koja je Nemanja Sekulić koji živi u blačkom selu Đurevac osvojio na međunarodnim i domaćim festivalima takmičarskog karaktera imaju veliki značaj za pčelarsku porodicu našeg kraja, za opštinu Blace i čitav toplički kraj, gde se kako kažu proizvodi med izuzetnog kvaliteta.

Nemanja Sekulić jedan je od mladih ljudi koji je odlučio da se sa svojom porodicom preseli na selo.

Kupili su kuću i imanje na selu i nastavili da se bave pčelarstvom i svoja interesovanja proširili ka voćarstvu.
Pročitajte i... Evo kakvu korist će imati Toplica od auto-puta Niš–Priština

-U planu nam je da ovde zasadimo autohtone sorte jabuka i krušaka koje će ujedno praviti i hladovinu za naš pčelinjak koji takođe planiramo da povećamo, ističe Nemanja Sekulić.

Ove godine, tako mlad a već iskusan pčelar, osvojio je brojne nagrade i zlatne medalje u zemlji i inostranstvu za kvalitet meda.

Kada je pčelarstvo u pitanju Sekulići s razlogom razmišljaju o povećanju broja košnica u prilog čemu idu i osvojene brojne zlatne medalje za kvalitet meda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3012446/med-iz-blaca-sampion-kvaliteta-na-medjunarodnom-poljoprivrednom-sajmu-u-novom-sadu

Godina je loše počela i za pčelare. Zbog loših vremenskih prilika i epidemije korone, prinos meda je prepolovljen. Pčelari kažu da će od prodaje moći samo da pokriju troškove proizvodnje.

Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS.Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS."Iz razloga što je priroda imala svoju neku ćud da u julu mesecu bude devet stepeni preko noći, da ne medi u toku dana. Recimo, dešavalo se da smo 13. jula morali da ložimo vatru u vikendici, tamo gde smo sa pčelama, koliko je bilo hladno", navodi pčelar iz Kamenova Mirko Ljubomirović.

Pčelar iz Petrovca na Mlavi Miloš Stojanović ukazuje da je glavni problem bio što je bilo malo dana kada su pčele mogle da rade.

"Njima je potrebno kad bagrem procveta da imaju minimum nekih sedam-osam lepih dana. Znači, temperatura da bude 25-28 stepeni", objašnjava Miloš Stojanović.Pčele su ovog leta radile bukvalno samo da bi sebe prehranile. Viškovi meda su minimalni, a najgore su prošli pčelari koji nisu na vreme prihranjivali svoja društva. Mnoge je u tome omela i epidemija korone.

"Korona je uticala u smislu što smo mi stari pčelari, koji imamo preko 70 godina bili hendikepirani, jer nismo mogli da dolazimo da pčele pregledamo i da ih hranimo kad je trebalo, i to je ono što je nas jako pogodilo", ističe Miloš Stojanović.

Na vremenske prilike ne može da se utiče, kažu kamenovski pčelari, ali država bi morala da spreči paljenje strnjika, trovanje pčela herbicidima i krađu košnica, jer sve to pčelarima pričinjava ogromne štete."Pčelar, kad su vremenske prilike u pitanju, ima punu košnicu pčela. Nema meda, ali može da se preorjentiše na neku drugu korist. To su matice, rojevi, mleč, polen... Krađom, požarom, prskanjem, nema preorjentacije na drugu priču, nego jednostavno ostaješ bez ičega", ističe pčelar iz Kamenova Dragan Đorđević.

Zaliha domaćeg meda, kažu pčelari, biće do Nove godine. Zbog smanjene ponude, vrlo je moguće da će biti i njegovog uvoza, ali pčelari tvrde da je kvalitet uvoznog meda daleko ispod domaćeg i da se kupcima veštački med često prodaje kao prirodni.Jožef Agardi iz Subotice se 30 godina bavi pčelarstvom. Njegove muke iste su kao muke kolega iz Kamenova i Petrovca na Mlavi.

Smatra da pčelarstvo prolazi kroz izuzetno ozbiljnu krizu, a probleme svrstava u tri grupe – hemija, vreme, falsifikovanje.

"Pojavljuje se hemija, hemijska sredstva koja se koriste u poljoprivredi, od zaštite semena do upotrebe pesticida, insekticida. Veliki broj pčela strada zbog toga i to je veliki problem. Jedino rešenje je da se direktno dogovaramo sa vlasnicima parcela", smatra pčelar iz Subotice.

Kada je reč o vremenskim prilikama, ukazuje da su svi svesni da se vreme menja.

"Neka godišnja doba izostaju, proleće i jesen, a proleće je nama izuzetno značajno i trebalo bi da bude udarno, ali je teško spojiti tri-četiri dobra dana da pčele mogu da rade", napominje Jožef Agardi.

Napominje da je treći problem falsifikovanje meda, koji je, uz maslinovo ulje, poljoprivredni proizvod koji se u svetu najčešće kopira.Prvi znak da nešto verovatno nije kako treba je niska cena meda, ukazuje ovaj pčelar iz Subotice.

Meda ima manje, kaže i boji se da će ga i u narednom periodu biti manje. "Trebaće nove tehnologije da bi se dobilo i ono malo što priroda daje", dodaje Jožef.

Jedan od načina da znamo da je med koji kupujemo pravi je da poznajemo pčelara od kog kupujemo.

"On je garancija da ono što proizvede možemo da koristimo", ističe Jožef.

Ukazuje da su svi medovi dobri za imunitet, a odabir zavisi od ukusa. Ipak, blagu prednost daje medovima sa eteričnim uljima.

"Imuni sistem radi ako mu damo gorivo, a med je gorivo", naglašava pčelar sa višedecenijskim iskustvom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/tri-problema-ubila-pcelarstvo-ove-godine-prinos-ce-biti-desetkovan-a-medari-iz-cele/hq3smfr

Med je bolji u lečenju upaljenog grla, zapušenog nosa, kašlja i otežanog disanja od konvencionalnih lekova, uključujući tu i antibiotike, zaključak je nove studije stručnjaka sa Univerziteta u Oksfordu.Hiljadama godina med se koristi u tradicionalnoj medicini, a dugo je već i hemijski utvrđeno da poseduje antimikrobna svojstva. Osim toga, med pomaže i u lečenju rana, jer njegove visoka gustina stvara zaštitnu barijeru i sprečava infekcije. Povrh svega, jeftin je, lako se nabavlja i skoro i da nema negativne sporedne efekte.Njegova efikasnost u lečenju infekcije gornjeg respiratornog trakta, međutim, do sada nije naučno potvrđena.

Stručnjaci sa Univerziteta u Oksfordu zbog toga su analizirali i uporedili relevantne studije u poređenju efikasnosti meda i preparata na njegovoj bazi sa uobičajenim medikamentima, poput antihistamina, lekova za izbacivanje šlajma i sekreta, lekova za suzbijanje kašlja i analgeticima.

Iz 14 kliničkih studija, koje su obuhvatile 1.761 učesnika različitih starosnih dobi, podaci su pokazali da je med bio efikasniji od uobičajene terapije lekovima u olakšavanju brojnih simptoma, posebno ublažavanju jakog kašlja.

Prethodna istraživanja pokazala su da su simptomi trajali i do dva dana kraće kod pacijenata kojima je davan med.

„Infekcije gornjih respiratornih puteva su najčešći razlog za davanje antiobiotika. Pošto je većina tih infekcija virusnog porekla, antibiotske terapije su neefikasne i neadekvatne“, naveli su stručnjaci sa Oksforda u studiji objavljenoj u časopisu Britiš medikal džornala (BMJ Evidence Based Medicine).Britanski stručnjaci objašnjavaju da bi med mogao da bude odlična alternativa doktorima u bezbednom tretiranju simptoma infekcija gornjih respiratornih puteva.

Oni navode da je med često korišćen i dobro poznat pacijentima, jeftin je, lako dostupan i u veoma retkim slučajevima ima negativne sporedne efekte.

„Med je efikasniji i manje štetan od uobičajenih terapija. Zbog toga preporučujemo da se prepisuje kao alternativa antibioticima“, ističu britanski stručnjaci.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4053504/med-antibiotici-upale-lecenje.html

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika u vreme cvetanja bagrema i slabije suncokretove i livadske paše, proizvodnja meda biće manja za čak 80 odsto.

To povlači i rast uvoza ali i cena koje su već skočile za 200 dinara po kilogramu.Da li nas očekuje poplava falsifikata ove dragocene namirnice u narednom periodu?

"Postoji mogućnost da će doći do nestašice meda, naravno ne odmah, sve zavisi od toga koliko će se meda izvesti", kaže za Prvu TV Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija.

"Mnogo je velika potražnja za medom u svetu, a svuda je slab prinos. Na primer, susedna Mađarska, koja je dominantni dobavljač bagremovog meda za Evropsku uniju, imala je najgoru sezonu u poslednjih 50 godina, praktično nemaju meda uopšte", objašnjava Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je bagremova paša bila jako loša, u nekim delovima zemlje nije ni bilo prinosa, u drugim znatno ispod proseka, ispodprosečna je bila čak i suncokretova paša koja je inače vrlo stabilna, livadska paša na visokim planinama totalno je podbacila – ukratko, izuzetno slaba godina.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719357

Pogon Naš med objavio je nedavno poziv za prijavu svih vrsta meda koje pčelari imaju na raspolaganju, koji traje do 10. avgusta. Istog dana, u ponedeljak, 10. avgusta, ekipa Našeg meda kreće u uzorkovanje meda, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Uzorkovanje će biti odrađeno u najkraćem mogućem roku.

Med će se uzorkovati u postojećoj ambalaži, iz tehničkih razloga, a svaka kanta ili bure će po uzorkovanju biti zapečaćeno specijalnim plombama Našeg meda.

Na licu mesta, prilikom uzorkovanja, aparatom će se meriti boja meda u svakoj ambalaži posebno.

Od svakog pčelara uzimaće se jedan zbirni uzorak iz svih jedinica ambalaže u količini od 1 kg za bagremov med i 1,5 kg za šumski med, plus po 300 g iz svake jedinice ambalaže. Preporučuje se pčelarima da med pre uzorkovanja preruče u ambalažu u koju staje veća količina meda.

Ako je došlo do izdvajanja tečne faze meda na površini jedinice ambalaže, pčelar mora taj tanak sloj tečnog meda da ukloni pre dolaska uzorkivača Našeg meda.

Ako pčelar pored bagremovog i šumskog meda ima i druge vrste meda (pravi livadski, lipov, suncokretov i druge), uzorkivači će po njegovoj želji i za taj med uzeti uzorke. za ovaj med još uvek ne postoji cena ali će u dogledno vreme biti formirana.

Ako analize pokažu da uzorkovani med odgovara zahtevima kupca, plaćanje meda biće obavljeno nakon potpisivanja ugovora, u 100% iznosu pre preuzimanja meda, odnosno pre izlaska meda iz domaćinstva pčelara.

Pčelari će biti obaveštavani o što približnijem terminu dolaska uzorkivača, najčešće vrlo precizno, nekoliko dana pre njihovog dolaska, telefonskim pozivom.

Plaćanje će se obaviti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2970081/pogon-nas-med-pocinje-uzorkovanje-meda

U ovom svetu tehnologije i ubrzanog razvoja postali smo gluvi i slepi za neobične inspirativne ljude i priče. Izdvojimo se momenat od profita, interesa i posvetimo pažnju ljudima čija energija, kreativnost i domišljatost tera da se zapitamo ko smo i dokle smo stigli. Stigli smo daleko, daleko, toliko daleko da se moramo vratiti na početak.
Osvrnućemo se na momenat na mladost, med, inspiraciju, ljubav i jednu Tinu. Hajde da med, pčele, i Kreativna Pčelica budu stubovi nosači ove priče. Hajde da priča ohrabri sve one koji odustaju slušajući kako u Srbiji ništa nije moguće. Ispričaćemo kako je moguće sve onda kada prestanete slušati druge, kada sledite svoje ideje vodilje, kada od ničega… stvarate sve. Potrebna je samo ljubav i vera.
Početak Tinine priče o medu je njena neraskidiva veza i ljubav prema deki koji je gajio pčele. Tina je strastveni osvajač sveta, njena strast je putovanje. Upoznavanje sveta i kultura je nešto bez čega nije mogla i ne može. Svuda pođi-kuci dođi. Njen put je pravi lavirint, diplomirala je saobraćaj na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu, gradu njenih snova. Odlazak u Ameriku je bio značajan momenat, značajno skretanje na jednoj od mnogobrojnih raskrsnica. Svuda je išla srcem i vizijom za širenjem svojih vidika, saznanja i umeća. Sve to vreme dekine pčelice su vredno radile i čekale Tinu da ih zavoli i pokaže šta ljubav može, a može sve verujte mi. Pčele, ljubav, prvenstveno prema deki-mogu sve.
Tina se posle boravka u Novom Sadu vratila u svoj rodni Bor i tada počinje emotivna i kreativna priča. Pustila je da je vode ideje, pčele i priroda. Svakodnevno brine o pčelama, posvećen rad i ideje su je dovele do taga da seje i sadi razno voće, povrće i bilje. Zamislite samo kako pčele uživaju u mirisima kamilice, nevena, matičnjaka, lavande, maline, dok su im košnice ručno oslikane.
Hm... možda ima još nešto, ali sve možete videti na blogu koji ona neumorno vodi. Pa hajte ljudi, vidite šta se može kad se hoće! Vidite kako se prave med, propolis i ostali pčelinji proizvodi. Ko god da je ljubitelj slatkog ukusa, a pritom ga grize savest jer nezdravom ishranom ne doprinosi svom zdravlju, neka zna da postoji i zdrav način da vaše nepce uživa u slatkim rapsodijama. Bilje koje je Tina izabrala za svoje saveznike blagotvorno deluju na zdravlje, a vi
pronađite šta vama odgovara; da li je to kurkuma sa medom koja pomaže vašim zglobovima ili đumbir sa medom koji je nadaleko poznat po svom specifičnom
ukusu. O savršenoj kombinaciji aronije i meda i njenoj učinkovitosti na vaš imuni sistem ne treba ni govoriti. Ako ste, pak, ljubitelj čokolade, Tina je
pripremila čoko med, nešto što zaslužuje posebnu pažnju slatkoljubaca. Ona takođe naglašava kako je važno da mališane naviknemo na med i sigurni smo da ima sjajne ideje kako med uvesti u svakodnevni jelovnik jednog mališana.
Možemo još da pišemo, ali nećemo. Sigurno ćemo vas iznenaditi nekom novom pričom, jer smo sigurni da je ovo samo početak. Napravite distancu sa
onim sto vam ne odgovara, vratite se sebi i prirodi, budite u dosluhu sa svojim idejama. Hajde da priča o Tini bude pokretač za vaš izlazak iz zone komfora i okidač za hrabrost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31