Jovana Nikolić, po struci diplomirani pravnik, za sebe kaže da je početnik u ovom poslu, iako se porodično, već 15 godina unazad, bave poslom koji ispunjava
čoveka u svakom smislu, a to je pčelarstvo. Njen pčelinjak se nalazi u podnožju planine Cer, a nešto više o njenim košnicama, lekovitosti pčelinjih proizvoda,
miru i zadovoljstvu koji ovaj posao pruža i nosi sa sobom, pročitaćete u tekstu koji sledi..
Kaže se da pčele deluju umirujuće na čoveka, da li smatrate da je pčelarstvoposao koji nudi mir, a ujedno i zadovoljstvo?
“Apsolutno. Pčelarstvo je vrlo specifično, jer da biste se njime bavili morate biti fascinirani pčelama. Ako vam zvuk koji dopire iz košnice prija, kao i zvuk talasa
na moru, onda ste na pravom putu. To je posao koji morate raditi sa uživanjem i koji se voli, inače nećete opstati duže od jedne sezone. Pčelarstvo vam pruža vezu sa prirodom, a posebno zadovoljstvo mi je što sam kroz selidbu košnica, sa jedne na drugu pašu, bolje upoznala lepote Zapadne Srbije i Vojvodine. Istakla bih i vrlo visoku solidarnosti među pčelarima, i to je još jedan od razloga zašto je uživanje baviti se pčelarstvom.“ – kaže Jovana za magazin AgroBiznis.
Koliki procenat ljudi je upoznat sa lekovitim dejstvima pčelinjih proizvoda?
“Iznenađujuće mali, rekla bih. To je bio jedan od razloga zašto sam odlučila da pokrenem Instagram profil, koji se bavi pčelarstvom. Ideja mi je da kroz  ekstove ljudima približim pčelarstvo, pčelinje proizvode i, ukažem na važnost koju pčele imaju za ceo ekosistem. Puno ima predrasuda o pojedinim vrstama meda. Za mnoge je cenjen samo bagremov med, dok su druge vrste nepravedno zapostavljene, iako su nutritivno vrlo bogate i povoljno deluju na organizam. Takođe, velike zabune kod ljudi stvara takozvani ušećereni med. Za mnoge je to znak da se radi o medu koji nije prirodan, što je potpuno pogrešno. Jedan od najkvalitetnijih pčelinjih proizvoda - perga je gotovo potpuno nepoznata ljudima. Ne samo da je nisu probali već nikada nisu ni čuli za nju.“ – dodaje Jovana, koja takođe kažeda se na taj način, širenjem svesti o lekovitosti i značaju pčelinjih proizvoda mogu smanjiti ili čak potpuno izbaciti veštački zaslađivači i šečeri iz ishrane.
Koji vam je omiljeni proizvod od meda?
„To je teško pitanje za mene. Volim sve vrste meda. One sa intenzivnijm ukusom uvek koristim za poslastice sa medom, kako bi imali još lepši ukus i aromu. Volim i kombinaciju meda sa suvim voćem i orašastim plodovima, pa ako moram da se odlučim onda neka to bude moj omiljeni proizvod. U planu mi je da pravim krem od meda i lešnika, kada to realizujem očekujem da mi taj proizvod pređe u favorite. Takođe bih dodala i jedan pčelinji proizvod, koji svakodnevno koristim. To su propolis kapi. Odlične su za podizanje imuniteta.“
Da li imate savet koji bi podelili sa početnicima, ili ljudima koji bi želeli da krenu da se bave pćelarstvom?
„Savet za sve je da ne odustaju od svojih želja i ideja. Pčelarstvo je iz godine u godinu pred velikim izazovima, ali pčele i njihovi nezamenljivi proizvodi moraju
opstati. Med uvek pronađe put do svojih kupaca, a ako ste kreativni i imate nešto novo da ponudite, trud će vam se sigurno isplatiti. Bavite se pčelarstvom ,,sačuvajmo pčele i sačuvajmo planetu!“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) isplatilo je pčelarima ukupno 58.041 evro za šumski med koji će biti preuzet do kraja ove nedelje. Narednih dana nastaviće se isplata ovog meda. Kako se navodi na sajtu, pčelari su dobili svoj novac pre nego je ekipa Pogona "Naš med" došla da ga preuzme, odnosno pre nego je med napustio njihove magacine. 

Kako ističu zahvaljujući pogonu "Naš med" koji u Rači radi tek nešto više od tri meseca, cena livadskog meda je praktično duplirana, a pčelarima je konačno pružena šansa da svoj rad pošteno naplate. Najmanja otkupna količina meda po osobi je 90 kg, a najveća 2.700 kg.

"Sada se najbolje vidi šta nam je doneo Pogon "Naš med". Ovih dana se nadamo i daljem rastu cene bagremovog meda, ako se tržišni trendovi budu kretali onako kako očekujemo", istaknuto je na sajtu SPOS-a.

Pogon je prvo uzorkovao med Zoranu Krstiću iz Vlasotinca, a prvo isplatio med Nebojši Aksentijeviću, pčelaru iz Kragujevca koji je predao šumski med. On je za svoj med ukupno dobio po kilogramu 5,9 evra, jer je vlasnik dijamantske kartice lojalnosti SPOS-u, a u tu cifru je uključena i PDV nadoknada.Kako je naglašeno na sajtu SPOS-a med se pčelarima plaća po realnim tržišnim cenama na dan prodaje meda. Oni se nadaju da će nastaviti da raste i cena bagremovog meda koji je zbog kiše ove godine potpuno podbacio, pa ga je manje na tržištu neko prethodnih godina.

Izvor: http://spos.info/tacku-na-pljacku-isplaceno-58-040-evra-za-sumski-med/

 

Od kako je 17. juna ove godine u Rači pušten u rad pogon "Naš med", kapaciteta 3.000 tona godišnje, dogodilo se nešto, što bi trebalo da bude uzor i za ostale grane poljoprivrede. Članovi Saveza pčelarskih organizacvija Srbije – SPOS su postali vlasnici pogona u kome se prvi put u istoriji ove grane poljoprivrede otkupljujeibez posrednika, odmah isplaćuje prikupljeni med. Što je još važnije, članovi SPOS-a će dobijati i razliku u ceni, bez obzira na onu koja je utvrđena prilikom ugovaranja otkupa. Potvrdili su to i svojim konkretnim potezima, piše Poljoprivrednik.

- Sredinom avgusta osnovna cena bagremovog meda iznosila je 4,60 EUR za kilogram, sa uračunatim PDV od osam odsto. Kada smo ustanovili da je ovogodišnja proizvodnja bagremovog meda za oko 80% manja kod najvećih proizvođača u Evropi, pa i kod nas, nastala je veća potražnja, a time i porast cene. Zato smo devetog septembra objavili povećanje otkupne cene bagremovog meda. Osnovna otkupna cena sada iznosi 6,1992 EUR za kilogram uz obračun PDV. Za oko 8.500 članova SPOS –a, koji poseduju zlatnu karticu lojalnosti ovoj asocijaciji, cena bagremovog meda iznosi 6,230 EUR, za vlasnike dijamantske kartice 6,236 EUR, a platinaste kartice 6,298 EUR za kilogram - kaže Nenad Portić, direktor pogona "Naš med" u Rači.

Zaposleni u pogonu "Naš med" su od 12. avgusta stalno na terenu i, na osnovu preko deset elemenata, uzorkuju med kod pčelara i podatke šalju u četiri domaće akreditovane laboratorije na ocenu. Da bi naš med imao i verifikaciju koju zahtevaju strani kupci, uzorci meda su dostavljani i u dve nemačke akreditovane laboratorije u Bremnenu. Ovih dana stigao je i njihov odgovor po kome je naš med odličnog kvaliteta i u skladu sa evropskom regulativom u ovoj oblasti poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3016628/zahvaljujuci-pogonu-u-raci-raste-otkupna-cena-meda

Titulu šampiona kvaliteta, grupe med, na 87. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, ove godine poneo je blački pčelar Nemanja Sekulić. Nagrada je stigla za livadski med proizveden u njegovom pčelinjaku.

Zlatne medalje i priznanja koja je Nemanja Sekulić koji živi u blačkom selu Đurevac osvojio na međunarodnim i domaćim festivalima takmičarskog karaktera imaju veliki značaj za pčelarsku porodicu našeg kraja, za opštinu Blace i čitav toplički kraj, gde se kako kažu proizvodi med izuzetnog kvaliteta.

Nemanja Sekulić jedan je od mladih ljudi koji je odlučio da se sa svojom porodicom preseli na selo.

Kupili su kuću i imanje na selu i nastavili da se bave pčelarstvom i svoja interesovanja proširili ka voćarstvu.
Pročitajte i... Evo kakvu korist će imati Toplica od auto-puta Niš–Priština

-U planu nam je da ovde zasadimo autohtone sorte jabuka i krušaka koje će ujedno praviti i hladovinu za naš pčelinjak koji takođe planiramo da povećamo, ističe Nemanja Sekulić.

Ove godine, tako mlad a već iskusan pčelar, osvojio je brojne nagrade i zlatne medalje u zemlji i inostranstvu za kvalitet meda.

Kada je pčelarstvo u pitanju Sekulići s razlogom razmišljaju o povećanju broja košnica u prilog čemu idu i osvojene brojne zlatne medalje za kvalitet meda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3012446/med-iz-blaca-sampion-kvaliteta-na-medjunarodnom-poljoprivrednom-sajmu-u-novom-sadu

Situacija u pčelarstvu iz godine u godinu je sve teža, izdašnost paša je manja, pčelari, zbog pomora, ponekad ostaju i bez čitavih pčelinjih društava, problema je mnogo. Svoj staž od 67 godina u pčelarstvu, iskustvo, lepe, ali i loše strane ove poljoprivredne grane sa nama je podelio pčelar Vladimir Hunjadi iz Petrovaradina.

Pčelarstvom je počeo da se bavi uz dedu i oca. Kao dete, sa 10 godina, skidao je dedine rojeve po bašti i to je, kaže, njegovo prvo druženje sa pčelom.

"Imam i dug bračni staž, 55 godina sam u braku i 67 godina u pčelarstvu, moja supruga i ja zajedno radimo na pčelinjaku sve, pčele nam dođu kao još jedan član porodice, tako ih i tretiramo i vodimo računa o njima", navodi Hunjadi.Još 60-ih godina prošlog veka imao je pčelinjak prilagođen za selidbu. Sada u kamionu za selidbu ima 75 košnica, tu je uvek i 10 košnica sa pomoćnim rojevima i maticama kako bi društvo za pašu moglo da bude jako, kvalitetno i dobro pripremljeno, a pre 30 godina oko 100 društava stacionirao je u planini između Ljubovije i Krupnja.To je bio jedan izdašan teren koji je imao divan livadski med, ali je sada iščezao, kako je nestala u selima stoka, tako je nestala i pčelinja paša. Biljni svet se promenio i nestale su biljke koje su davale aromatičan i divan med. Tu i dalje dobro medi bagremov med tako da kada je bagremova paša prvo idem u Pocerinu na raniji bagrem i onda se vraćam na taj pčelinjak na drugu bagremovu pašu, a dešava se da bude i treća u višim planinskim predelima. Međutim, ove godine je kiša skinula, pa smo ostali na nekoj nuli, generalno, nismo zadovoljni bagremom ove sezone."Kako kaže naš sagovornik, po pitanju prinosa, svaka godina je sve teža za pčele i sve je manje profitablina za pčelare. Kao najbolje godine proizvodnje pamti one pre 50, 60 godina, a poslednje tri su izuzetno loše. Ove je prema njegovim i procenama drugih pčelara, 80 odsto meda manje nego 2019.

"Kada sam imao 20 košnica, tamo između '60-ih i '70-ih godina, umeli smo da izvrcamo i po dve tone meda, dok je sada od 200 košnica bilo 500 kilograma bagrema i 700 kilograma lipe i kraj", objašnjava ovaj pčelar.Njegove pčele ove godine nisu ni bile na suncokretu jer je, napominje, procenio da ta paša neće dobro proći. Pravih livadskih paša više nema, dodaje.

"Još uvek imam meda sa livadskih paša koje su bile izdašne, kada je kvalitet bio na visokom nivou. To je med da kada otvorite teglu zamiriše prostorija, toga nema više. Srbija se zakorovila, seoska domaćinstva su se zakorovila bagremom i divljom kupinom, vi ne možete da prođete kroz šumu više i kroz neke predele."Na ovogodišnju lošu situaciju uticao je i virus korona, napominje naš sagovornik. S obzirom na to da ima više od 65 godina morao je da bude u izolaciji, ali je i u tom slučaju bio u društvu pčela.

"U martu i aprilu nisam mogao nigde da idem, što je katastrofa za pčelare i pčele, u to vreme je pčelar njima i leva i desna ruka. I ja sam onda, u periodu kada su penzioneri u ranim jutarnjim časovima mogli u kupovinu, seo u kamion i otišao 200 kilometara dalje na pčelinjak, nastanio se tu sa pčelama, tu spavao, jeo, živeo i bio sa njima", navodi Hunjadi.Osim što je meda sve manje, problem predstavlja i činjenica da pčele ne mogu u prirodi da pronađu dovoljno hrane ni za sebe i svoje potrebe.

"Stari pčelari su znali da kažu svaka peta paša je naša, ja ne znam sada da li je svaka deseta izdašna naša. Pčele sve slabije posećuju biljni svet. Sada sam došao da ih hranim, jer nisu pripremile dovoljno za zimnicu. Dodajem im veštačku hranu, ali ne mogu da žive samo na šećeru. Međutim, minus je stalno prisutan. Pet i po kilograma su pojele, a nisu donele ništa."Iako u toku zime znatno manje hrane potroše, neophodno je da budu dobro pripremljene, ukazuje on. U proseku im ostavlja između 15 i 20 kilograma meda kako bi na proleće izašle jake i spremne za predstojeće paše.Ja mogu da budem gladan, ali moje pčele ne smeju da budu gladne. U drugoj polovini novembra, u decembru, januaru i u prvoj polovini februara troše jedan kilogram hrane mesečno, dok sada troše 10 do 20 kilograma u mesec dana. Zimski gubici mogu da budu minimum osam, 10, 15 kilograma. Međutim, mogu da budu i loše i zime i proleća, da im treba i do 20 kilograma. Sada nijedan februar ne prođe da pčelar ne da pčelama šećerno medno testo za brži razvoj", navodi sagovornik Agrokluba.Pčelarstvo, zaključuje, nije lagan već rudarski posao. Pčelar, prema njegovim rečima, mora da bude i fizički i zdravstveno spreman, da zna nekoliko zanata, da bude stolar, veterinar, mehaničar, automehaničar.

"Mora da zna da popravi kvar u kamionu zato što ne može da ostane na putu sa pčelama, one se sele noću i do jutra morate da ih odvezete tamo gde je to potrebno da budu na paši."Ovaj pčelar specifičan je i po tome što nikada nije koristio pčelarsku kapu i zaštitnu opremu.

"Pčele iritiraju tamne boje, ja sam uvek u belom, ne vole losione, mora im se na ispravan način prići sa dimom i koristiti ga samo kada se one uznemire i ako se sve to ispoštuje uopšte nije potrebna zaštita. One osećaju pozitivnu energiju i ljubav", zaključuje naš sagovornik.

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/vladimir-hunjadi-sve-teze-godine-za-pcele-i-manje-profitabline-za-pcelare/62447/

Kako je istaknuto na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), postoji izvesna mogućnost da objavljena cena bagremovog meda od ukupno 5,81 evro koliko će pčelaru vlasniku platinaste kartice lojalnosti Savezu biti isplaćeno za kilogram sa PDV nadoknadom, možda biti i nešto viša.

"Cena meda iz dana u dan već neko vreme nastavlja da raste tako da će do trenutka preuzimanja od pčelara za desetak dana, najverovatnije biti još viša. Ako do toga zaista bude došlo, oni koji su sačuvali bagremov, ostvariće najveću cenu meda u istoriji Srbije!", navode iz SPOS-a.

Podsećamo da je cena šumskog meda odnosno medljikovca takođe jako visoka i kreće se do 6,03 evra po kilogramu sa PDV nadoknadom (za vlasnike platinaste kartice lojalnosti). Savez poziva sve pčelare da nastave da prijavljuju Pogonu "Naš med" sve viškove meda koje imaju, jer se uskoro očekuju objave cena i za druge vrste. Med se najpre uzorkuje, a preuzima nakon što analize pokažu da je dobar. Uzorkivači su uveliko na terenu od 12. avgusta.

"Med je poslat na analizu u naše akreditovane laboratorije, ali i u poznatu laboratoriju u Nemačkoj, za oko pet do sedam dana očekujemo rezultate, a onda ostaje samo da pčelari koji taj posao još nisu završili, dobiju rešenje o RS broju bez čega se med ne može otkupiti, i odmah krećemo sa isplatom pčelara i preuzimanjem."Inače, izvršni odbor SPOS-a proglasio je dve hiljade dvadesetu, godinom elementarne nepogode u pčelarstvu Srbije. Sve pčelinje paše podbacile su više manje usled vremenskih neprilika, a probleme je u proleće donela i sama pandemija virusa korona. Glavna bagremova paša je skoro totalno podbacila, kao i poslovično najsigurnija suncokretova paša. Procena je da je prinos meda manji za više od 80 odsto u odnosu na višegodišnji prosek.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/spos-cene-meda-rastu-za-bagremov-i-vise-od-581-evro/62429/

Godina je loše počela i za pčelare. Zbog loših vremenskih prilika i epidemije korone, prinos meda je prepolovljen. Pčelari kažu da će od prodaje moći samo da pokriju troškove proizvodnje.

Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS.Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS."Iz razloga što je priroda imala svoju neku ćud da u julu mesecu bude devet stepeni preko noći, da ne medi u toku dana. Recimo, dešavalo se da smo 13. jula morali da ložimo vatru u vikendici, tamo gde smo sa pčelama, koliko je bilo hladno", navodi pčelar iz Kamenova Mirko Ljubomirović.

Pčelar iz Petrovca na Mlavi Miloš Stojanović ukazuje da je glavni problem bio što je bilo malo dana kada su pčele mogle da rade.

"Njima je potrebno kad bagrem procveta da imaju minimum nekih sedam-osam lepih dana. Znači, temperatura da bude 25-28 stepeni", objašnjava Miloš Stojanović.Pčele su ovog leta radile bukvalno samo da bi sebe prehranile. Viškovi meda su minimalni, a najgore su prošli pčelari koji nisu na vreme prihranjivali svoja društva. Mnoge je u tome omela i epidemija korone.

"Korona je uticala u smislu što smo mi stari pčelari, koji imamo preko 70 godina bili hendikepirani, jer nismo mogli da dolazimo da pčele pregledamo i da ih hranimo kad je trebalo, i to je ono što je nas jako pogodilo", ističe Miloš Stojanović.

Na vremenske prilike ne može da se utiče, kažu kamenovski pčelari, ali država bi morala da spreči paljenje strnjika, trovanje pčela herbicidima i krađu košnica, jer sve to pčelarima pričinjava ogromne štete."Pčelar, kad su vremenske prilike u pitanju, ima punu košnicu pčela. Nema meda, ali može da se preorjentiše na neku drugu korist. To su matice, rojevi, mleč, polen... Krađom, požarom, prskanjem, nema preorjentacije na drugu priču, nego jednostavno ostaješ bez ičega", ističe pčelar iz Kamenova Dragan Đorđević.

Zaliha domaćeg meda, kažu pčelari, biće do Nove godine. Zbog smanjene ponude, vrlo je moguće da će biti i njegovog uvoza, ali pčelari tvrde da je kvalitet uvoznog meda daleko ispod domaćeg i da se kupcima veštački med često prodaje kao prirodni.Jožef Agardi iz Subotice se 30 godina bavi pčelarstvom. Njegove muke iste su kao muke kolega iz Kamenova i Petrovca na Mlavi.

Smatra da pčelarstvo prolazi kroz izuzetno ozbiljnu krizu, a probleme svrstava u tri grupe – hemija, vreme, falsifikovanje.

"Pojavljuje se hemija, hemijska sredstva koja se koriste u poljoprivredi, od zaštite semena do upotrebe pesticida, insekticida. Veliki broj pčela strada zbog toga i to je veliki problem. Jedino rešenje je da se direktno dogovaramo sa vlasnicima parcela", smatra pčelar iz Subotice.

Kada je reč o vremenskim prilikama, ukazuje da su svi svesni da se vreme menja.

"Neka godišnja doba izostaju, proleće i jesen, a proleće je nama izuzetno značajno i trebalo bi da bude udarno, ali je teško spojiti tri-četiri dobra dana da pčele mogu da rade", napominje Jožef Agardi.

Napominje da je treći problem falsifikovanje meda, koji je, uz maslinovo ulje, poljoprivredni proizvod koji se u svetu najčešće kopira.Prvi znak da nešto verovatno nije kako treba je niska cena meda, ukazuje ovaj pčelar iz Subotice.

Meda ima manje, kaže i boji se da će ga i u narednom periodu biti manje. "Trebaće nove tehnologije da bi se dobilo i ono malo što priroda daje", dodaje Jožef.

Jedan od načina da znamo da je med koji kupujemo pravi je da poznajemo pčelara od kog kupujemo.

"On je garancija da ono što proizvede možemo da koristimo", ističe Jožef.

Ukazuje da su svi medovi dobri za imunitet, a odabir zavisi od ukusa. Ipak, blagu prednost daje medovima sa eteričnim uljima.

"Imuni sistem radi ako mu damo gorivo, a med je gorivo", naglašava pčelar sa višedecenijskim iskustvom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/tri-problema-ubila-pcelarstvo-ove-godine-prinos-ce-biti-desetkovan-a-medari-iz-cele/hq3smfr

Med je bolji u lečenju upaljenog grla, zapušenog nosa, kašlja i otežanog disanja od konvencionalnih lekova, uključujući tu i antibiotike, zaključak je nove studije stručnjaka sa Univerziteta u Oksfordu.Hiljadama godina med se koristi u tradicionalnoj medicini, a dugo je već i hemijski utvrđeno da poseduje antimikrobna svojstva. Osim toga, med pomaže i u lečenju rana, jer njegove visoka gustina stvara zaštitnu barijeru i sprečava infekcije. Povrh svega, jeftin je, lako se nabavlja i skoro i da nema negativne sporedne efekte.Njegova efikasnost u lečenju infekcije gornjeg respiratornog trakta, međutim, do sada nije naučno potvrđena.

Stručnjaci sa Univerziteta u Oksfordu zbog toga su analizirali i uporedili relevantne studije u poređenju efikasnosti meda i preparata na njegovoj bazi sa uobičajenim medikamentima, poput antihistamina, lekova za izbacivanje šlajma i sekreta, lekova za suzbijanje kašlja i analgeticima.

Iz 14 kliničkih studija, koje su obuhvatile 1.761 učesnika različitih starosnih dobi, podaci su pokazali da je med bio efikasniji od uobičajene terapije lekovima u olakšavanju brojnih simptoma, posebno ublažavanju jakog kašlja.

Prethodna istraživanja pokazala su da su simptomi trajali i do dva dana kraće kod pacijenata kojima je davan med.

„Infekcije gornjih respiratornih puteva su najčešći razlog za davanje antiobiotika. Pošto je većina tih infekcija virusnog porekla, antibiotske terapije su neefikasne i neadekvatne“, naveli su stručnjaci sa Oksforda u studiji objavljenoj u časopisu Britiš medikal džornala (BMJ Evidence Based Medicine).Britanski stručnjaci objašnjavaju da bi med mogao da bude odlična alternativa doktorima u bezbednom tretiranju simptoma infekcija gornjih respiratornih puteva.

Oni navode da je med često korišćen i dobro poznat pacijentima, jeftin je, lako dostupan i u veoma retkim slučajevima ima negativne sporedne efekte.

„Med je efikasniji i manje štetan od uobičajenih terapija. Zbog toga preporučujemo da se prepisuje kao alternativa antibioticima“, ističu britanski stručnjaci.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4053504/med-antibiotici-upale-lecenje.html

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika u vreme cvetanja bagrema i slabije suncokretove i livadske paše, proizvodnja meda biće manja za čak 80 odsto.

To povlači i rast uvoza ali i cena koje su već skočile za 200 dinara po kilogramu.Da li nas očekuje poplava falsifikata ove dragocene namirnice u narednom periodu?

"Postoji mogućnost da će doći do nestašice meda, naravno ne odmah, sve zavisi od toga koliko će se meda izvesti", kaže za Prvu TV Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija.

"Mnogo je velika potražnja za medom u svetu, a svuda je slab prinos. Na primer, susedna Mađarska, koja je dominantni dobavljač bagremovog meda za Evropsku uniju, imala je najgoru sezonu u poslednjih 50 godina, praktično nemaju meda uopšte", objašnjava Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je bagremova paša bila jako loša, u nekim delovima zemlje nije ni bilo prinosa, u drugim znatno ispod proseka, ispodprosečna je bila čak i suncokretova paša koja je inače vrlo stabilna, livadska paša na visokim planinama totalno je podbacila – ukratko, izuzetno slaba godina.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719357

Pogon Naš med objavio je nedavno poziv za prijavu svih vrsta meda koje pčelari imaju na raspolaganju, koji traje do 10. avgusta. Istog dana, u ponedeljak, 10. avgusta, ekipa Našeg meda kreće u uzorkovanje meda, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Uzorkovanje će biti odrađeno u najkraćem mogućem roku.

Med će se uzorkovati u postojećoj ambalaži, iz tehničkih razloga, a svaka kanta ili bure će po uzorkovanju biti zapečaćeno specijalnim plombama Našeg meda.

Na licu mesta, prilikom uzorkovanja, aparatom će se meriti boja meda u svakoj ambalaži posebno.

Od svakog pčelara uzimaće se jedan zbirni uzorak iz svih jedinica ambalaže u količini od 1 kg za bagremov med i 1,5 kg za šumski med, plus po 300 g iz svake jedinice ambalaže. Preporučuje se pčelarima da med pre uzorkovanja preruče u ambalažu u koju staje veća količina meda.

Ako je došlo do izdvajanja tečne faze meda na površini jedinice ambalaže, pčelar mora taj tanak sloj tečnog meda da ukloni pre dolaska uzorkivača Našeg meda.

Ako pčelar pored bagremovog i šumskog meda ima i druge vrste meda (pravi livadski, lipov, suncokretov i druge), uzorkivači će po njegovoj želji i za taj med uzeti uzorke. za ovaj med još uvek ne postoji cena ali će u dogledno vreme biti formirana.

Ako analize pokažu da uzorkovani med odgovara zahtevima kupca, plaćanje meda biće obavljeno nakon potpisivanja ugovora, u 100% iznosu pre preuzimanja meda, odnosno pre izlaska meda iz domaćinstva pčelara.

Pčelari će biti obaveštavani o što približnijem terminu dolaska uzorkivača, najčešće vrlo precizno, nekoliko dana pre njihovog dolaska, telefonskim pozivom.

Plaćanje će se obaviti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2970081/pogon-nas-med-pocinje-uzorkovanje-meda

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31