Jelena (27) i Miroslav (34) Mutić, diplomirani ekonomista i diplomirani farmaceut, iz Nove Pazove izuzetno su posvećeni pčelarstvu, a kako se ljubav ne može sakriti, to se odražava i na kvalitet njihovih proizvoda. Njihov pčelinjak sa 100 košnica nalazi se nekoliko stotina metara od kuće.

Sve je počelo kada je Miroslav odlučio da napusti posao.

- Otkad ne idem na posao svakog jutra, počeo sam da živim opuštenije i slobodnije, bez opterećenja. Sada čak i više radim. Drugačiji je osećaj kad radite za svoju porodicu - kaže Miroslav za Priče sa dušom.

Jelena kaže da je želela nešto drugačije, a ne samo klasičan med. Prva ideja je bila da naprave med sa kakaom, da stvore nešto autentično što nije postojalo u Srbiji i da se izdvoje na tržištu.

- Ja sam se više usmerila ka vođenju društvenih mreža, marketingu, odgovaranju na poruke klijenata i komunikaciju uopšte, a od kad se rodila Lena, dosta vremena provodim i sa njom. Miroslav je češće u polju, on se otpočetka opredelio za košnice i pčele, za vrcanje meda i pripremu mešavina – kaže Jelena.

Med sa ukusima počeli su da prave 2016. godine, a 2018. godine njihovi proizvodi poneli su titutlu "Hit proizvod 2018. godine" u serijalu "SuperSrbija". Njihov brend "Zlato u tegli", pored klasičnog meda, podrazumeva i med sa dodacima, odnosno mešavinu kvalitetnog kristalisanog meda i liofilizovanih malina, borovnica, kakao praha, koprive i čia semena.

- Nijednog trenutka nismo žalili novac koji ulažemo u pčele. Najvažnije nam je da njima bude dobro i da imaju sve što je neophodno - napominje Miroslav.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2577864/bracni-par-iz-nove-pazove-pravi-med-sa-dodacima-zlato-u-tegli

Veliki broj kišnih dana u maju i junu doneo je glavobolje proizvođačima meda, jer su prinosi znatno smanjeni. To brine i kupce pa se s pravom pitaju šta se nalazi u teglici na čijoj ambalaži piše "bagremov" ili "lipov" med ako je proizvodnja prepolovljena.

Dodatni razlog za brigu jeste činjenica da većina proizvođača med izvozi u Zapadnu Evropu pa se postavlja pitanje kakvog je kvaliteta med koji ostane za domaće tržište.

- Značajne količine meda iz Srbije 1.500 do 2.000 tona, otkupljene od naših pčelara prethodnih godina, završavale su na inostranom tržištu. Taj med je bio analiziran od strane eksternih - inostranih laboratorija i zadovoljio je najviše standarde kvaliteta i zahteve inostranih kupaca. Kod nas takođe postoje laboratorije koje mogu da urade adekvatne analize kvaliteta meda i na proizvođačima i subjektima koji vrše otkup i promet meda je da imaju permanentnu praksu provere i održanja kvaliteta meda - objašnjava Nebojša Nedić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Med koji se izvozi, uglavnom u Norvešku, Nemačku, Italiju, podleže kontrolama u referentnim laboratorijama, najčešće u inostranstvu.- Kada se med otkupljuje na veliko, otkupljivač uzima uzorke izvrcanog meda iz bureta gde je prethodno homogenizovan, zapečati ambalažu i nosi u relevantne laboratorije. Te analize podrazumevaju proveru prisustva antibiotika i med koji ih sadrži nije za upotrebu, zatim analizu na saharozu, čime se utvrđuje da li su pčelari u toku paše pčele prihranjivali i razblaživali med da bi dobili veću količinu, i treća analiza je na polenov prah gde se utvrđuje da li je čist bagrem ili je mešan sa cvetovima koji su u tom periodu u cvetu, na osnovu čega se određuje klasa meda - objašnjava Branko Mijić, predsednik Pčelarskog društva "Prnjavor".On napominje da pčelari mogu i sami uraditi analizu, ali smatra da to nije rešenje jer može doći do zloupotreba. Svaki proizvođač može da ima jednu košnicu iz koje će uzimati uzorke i to stavljati na ambalažu, dok otkupljivač uzima uzorak iz cele količine meda.Proizvođač nema obavezu da uradi analizu kvaliteta meda, ali odgovara po Zakonu o bezbednosti hrane za proizvod koji prodaje. Proizvod mora da zadovolji bezbedonosne uslove, a pitanje kvaliteta u ovakvim slučajevima je stvar procene potrošača. Mijić napominje da se više puta pokazalo da "prstom ne treba upirati" u proizvođače jer se tokom kontrole na sajmovima uvek ispostavi da je njihov med kvalitetan, već navodi da do toga dolazi sa medom koji se ne izveze u inostranstvo.

- Otkupljivači deo meda distribuiraju u markete. Svaka firma može da razblaži taj med, ali onda je na potezu tržišna i veterinarska inspekcija. Proizvođač koji prodaje na malo ili na "kućnom pragu" nije u obavezi da proverava svoj med. Kada se to otkrije, interesantno je da firma ne dobija zabranu rada, već se med povuče i vrati u magacin. Takođe, velike pronevere se dešavaju kod uvezenog meda - objašnjava on.Taj med se provlači kao "pekarski med" koji se može koristiti u industriji. On je dobrog kvaliteta, ali je termički obrađen i izgubio je neka svojstva. Problem je što ta oznaka stoji na deklaraciji, ali sa zadnje strane, i kupci to često ne primete, a napred napišu da je prirodni. Drugo, otkupljivači kada prodaju velikim marketima, dodaju bombon sirup iz fabrike bombona i tada se dobija razređen med - objašnjava Mijić.

Zaključak je - med je samo onaj koji se dobije od pčele, sve drugo su zaslađivači ili dodaci, a postrošači vrlo često to konzumiraju umesto meda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/sta-kupujemo-prirodni-med-a-u-tegli-sirup-za-bombone/pykjjsh

Poslednji građevinski radovi na dugoočekivanom pogonu za prikupljanje i plasman meda "Naš med", a koji gradi Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) u saradnji sa opštinom Rača, su pri kraju. Kako je rečeno za naš portal, završetak svih radova biće već u julu ove godine.

Rodoljub Živadinović predsednik SPOS-a rekao je za eKapiju da je u dosadašnje radove ovog pogona u Rači, uloženo oko 1.250.000 EUR, a da će sa opremom koja nedostaje, sveukupna investicija iznositi 1.800.000 EUR.

- Građevinski radovi će svakako biti gotovi u julu, međutim, potrebno nam je još sredstava za opremu. Tako da se nadamo da ćemo dobiti donacije kojim ćemo obezbediti potrebnu opremu - kaže Živadinović.On je dodao, da se nada da će pogon početi sa radom već početkom naredne godine.

Podsetimo, svojevrsna fabrika meda prikupljaće i plasirati med pčelara sa teritorije cele Srbije. Maksimalni kapacitet proizvodnje ovog pogona predviđen je za proizvodnju 3.000 tona meda, a med će se prodavati u buradima i malim pakovanjima, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

Kamen temeljac, za ovaj pogon, postavljen je 25. juna prošle godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2562557/u-toku-zavrsni-radovi-na-pogonu-nas-med-u-raci-pustanje-u

Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom načinu pčelarske proizvodnje, kao i u drugim granama poljoprivrede, proizvođač treba da bude upoznat sa osnovnim načelima koja treba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, pri izboru lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji. Izbor lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele
je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji. Odgovarajuća je ona lokacija u čijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodne medonosne
flore ili organski sertifikovanih proizvoda površine u radijusu od 3 kilometra. Na površini pčelinje paše mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali pod uslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebu nedozvoljenih veštačkih đubriva i pesticida. Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih mogućih izvora zagađenja, kao što su autoputevi, urbani centri, deponije i industrijski objekti. Ukoliko se u blizini pčelinjaka nalaze površine pod industrijskim kulturama koje se uzgajaju na ekstenzivan način (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pčelar od proizvođača obezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da je genetički modifikovan. Na teritoriji na kojoj se napasaju pčele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalni pčelinjak.
Razlog za ovo je što pčele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz košnica, pa ako organska porodica unese med iz konvencionalne, znači unosi kontaminirani med koji meša sa svojim. Menjanje lokacije pčelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljava spomenute kriterijume za organsku proizvodnju. Oplemenjivanje pčelinje paše preko zasađivanja ili zasejavanja medonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organsku proizvodnju. Ipak, ovu meru pčelari treba kontinuirano da praktikuju da bi povećali medeni bilans pčelne paše, a sa time i rentabilnost pčelarske
farme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke za nekoliko godina od njihovog zasađivanja počinju sa nektarenjem i proizvodnjom polena.
Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj produkciji od 1.000 kg nektara na 1 ha nenadmašna medonosna biljka. Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajdučka trava i dr, poželjno je da se zasade oko pčelinjaka, iz razloga što one ulaze u sastav raznih čajeva koji se dodaju preventivno i terapeutski pri lečenju određenih bolesti pčela(vapneno leglo, upala creva kod pčela, varoza i sl.). Postojeća pčelarska praksa da pčelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnim osnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato štotakve satne osnove u sebi sadrže materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).
Pri organskom načinu proizvodnje potrebna je zamena saća kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanim od voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da se iskoristi vosak koji se dobija od voštanih poklopčića pri ceđenju meda, pre svega zbog dovoljnih količina voska koje se dobijaju na ovaj način. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sa bočnih nadgradnji nosača ramova, kao i vosak sa ramova gradionika koji ujedno služe i za mehaničku borbu protiv pčelinjeg krpelja. Sav vosak iz pčelinjaka treba da bude zamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi za organsku proizvodnju meda.Odbacivanje veštačkih boja koje se koriste za bojenje pčelinjih sanduka je važan uslov u organskoj proizvodnji. Za zaštitu sanduka treba da se koriste prirodne boje na bazi lanenog semena . Uklanjanje stare boje sa sanduka vrši se struganjem, brušenjem, zagrevanjem i slično. Ukoliko ekonomska logika opravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopšte i ne budu obojeni. Postoji više recepata za pripremanje prirodnih boja, koji obezbeđuju kvalitetnu i jeftinu zaštitu sanduka.
Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pčelinjeg voska se zagrevaju do topljenja. Dok je rastvor još uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacija se suši sporo (24 časa), pa se zato drugo premazivanje vrši sledećeg dana. Premazivanje se završava kada se uoči da se smesa više ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjem sanduka zaštićeni su za period od tri do četiri godine, posle kojih se postupak ponavlja. U ishrani pčela nije dozvoljena upotreba običnog šećera (beli šećer – saharoza). Za zimsku prehranu i za prolećnu stimulaciju pčela, potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne količine meda i polenovog praha. Uobičajeno potrebna količina iznosi od 15 do 20 kg po pčelinjoj porodici. U slučaju da jesenja paša nije obezbedila dovoljne količine hrane, pčelar može da interveniše dodavanjem organskog meda, organskog šećera ili kombinovano kao šećerno medno testo zime, ili šećerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najtežih za ispunjavanje, posebno u sušnim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvesti kontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sa kolikom količinom hrane će se intervenisati. Organska proizvodnja je od posebnog značaja za zdravlje i blagostanje životinja, pa je u skladu sa tim, sečenje krila maticama pri njihovom obeležavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i „istrošenih“ matica vrše pčele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta za opstanak, pri čemu i pčelari mogu da intervenišu posebnim tehnikama.
Mlade matice mogu da se obeležavaju i zamenjuju po potrebi. Kao obavezna aktivnost u organskom pčelarstvu je numerisanje pčelinjih sanduka i vođenje pčelarskog dnevnika. Najbolje je da pčelar ažurira dnevnik o tehničkim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazu materijala i proizivoda. Prvi je važan za potrebe pčelara koji na osnovu proizvodnih svojstava pčelinjih porodica može da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti. U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvoda evidentiraju se svi proizvodi koji su ušli na pčelarsku farmu (zaštitna sredstva, boje, ramovi, žica i sl.) i proizvodi koji izlaze iz farme (med, polen, propolis, matični mleč).Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim ili izdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni računi i sl.),
daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela.
Organska pčelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Sa ulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje
ulazi u prelazni period. Period prelaza u pčelarstvu traje različito, zavisno od toga da li ispunjava zahteve naložene od kontrolnog i sertifikacionog tela. U najboljem slučaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matičnog mleča i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija se sertifikat za organski vosak, zato što su za promenu konvencionalnog sa organskim voskom potrebne najmanje tri godine. Posle zamene voska cela proizvodnja dobija status organske proizivodnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Udruženje „Interaktiv“ pokrenulo je program formiranja mreže domaćinstava za proizvodnju i prodaju proizvoda sa ruralnog područja.

Cilj ovog projekta je da se omogući povećanje prihoda seoskih domaćinstava, a posebno ekonomski osnaže žene, koje se bave poljoprivredom.

Ideju je pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede, uz podršku Ministarstva za rad boračka i socijalna pitanja, Grada Kragujevca i Poljoprivredne stručne službe Kragujevac.

Sve ono što proizvode registrovana poljoprivredna gazdinstva u okolini Kragujevca: voće, povrće, med, zimnicu, sokove, mlečne, mesne i druge proizvode, tokom maja, moći će da prodaju sa svog kućnog praga, navode u Udruženju „Interaktiv“.

Drugi način je prodaja domaćih proizvoda preko interneta, jer će namirnice sa sela i proizvode koji su spravljani na tradicionalan način postaviti na sajt i prikupljati porudžbine zainteresovanih kupaca.

Ovakva prodaja zaživela je u većim srpskim gradovima a primer dobre prakse predstavljaju Nemačka i Danska.

Iskustva iz drugih mesta, primeri dobre prakse i stručni saveti nadležnih službi zainteresovali su, uglavnom, žene koje žive na selu, a koje bi rado učestvovale u ovom programu.

U saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom Kragujevac Udruženje „Interaktiv“ organizovalo je prezentaciju koja se odnosila na ruralnu ekonomiju, a nadležni su predstavili Pravilnik za prodaju malih količina poljoprivrednih proizvoda.

U zgradi grada u Skupštinskoj sali, održano je i predavanje koje se odnosi na subvencije i podsticaje u poljoprivredi.

I ovaj program i prezentacija biće organizovan u saradnji sa lokalnom samoupravom.

Izvor:http://rtk.co.rs/prodaja-domacih-proizvoda-preko-interneta/

Hiljadu komplikovanih koraka potrebno je da se dobije „Ljuti štrajk”. Ovim imenom svoje proizvode od paprike, koja raspaljuje vatru u ustima i stomaku, naziva vajar Bogdan Vasić. On na imanju sela Vrdila kod Valjeva pravi ljuto sirće i sos. A koliko je uspešan u tome pokazao je na „Prolećnom ukus festu” u holu „Kombank dvorane”.

„Nije lako posao, ali ja ugađam čulima. Volim paprenu hranu, pa sam odlučio da istražujem. U tome mi pomaže matematički proračun, za koji sam oduvek imao dara. Shvatio sam da draž ljutog jela nestaje tokom kuvanja, a mudro slovo je u fermentaciji”, otkriva Vasić jednu od tajni svog umeća.Počasni gost manifestacije bila je ambasada Egipta. Njihov živopisno uređen štand privukao je posetioce i sladokusce jer su se služili tradicionalni specijaliteti neobičnih aroma. U činijama ? baklave i mantije. Recept se tražio za falafel - ćuftice od povrća. „One se oblikuju, pa malo odleže da upiju začine, a zatim se pohuju”, prepričavale su domaćice ono što su upamtile.

Deci se dopao slatkiš umeli, spremljen od kora i napunjen bademima i pistaćima. Zdrave i hranljive su egipatske đakonije, a okrepljujući je bio i sok od hibiskusa. Služilo se mleko od kokosa.

Prvi put na festivalu izloženi su med i medovača u koje su umešani zlatni listići. To je izum pčelara Antonija Jovanovića i njegove supruge Vesne iz Arilja.

„Imamo sertifikat na kome piše da je 23-karatno zlato jestivo. Lekovito svojstvo nema, ali zdravlju ne odmaže”, kaže Antonije i dodaje da su teglice zlatnog meda često puta darovane u diplomatskim misijama. „Med za medalju”, tvrde oni koji su ga sinoć pazarili.Dame su merkale pomade, losione, sapune, tinkture i razne kreme za negu tela. Na prirodnoj bazi pravi ih inženjerka poljoprivrede Jelena Škrbić iz Novog Sada. Rado je davala savete, a pomadama su mogle da se „nahrane” ruke i lice.

Izložbenim prostorom širio se miris čaja spreman od trava sa Stare planine. U hodu su se jeli sendviči s namazima od pečuraka i tvrdog sira.

Oni koji su se uželeli kolača po starinskim receptima čekali su u redu da bi okusili salčiće i kuvane, šarene, slane đevreke. Majstor za ove slatkiše iz „bakine vanglice” je Sandra Đuretić. U poslu joj pomaže kćerka Snežana, maturantkinja.

A da postoje čvarci uvaljani u kakao, cimet i beli luk gurmane je uverio Milan Kosanović iz mesta Martinci kod Sremske Mitrovice. Vičan je on i u spremanju kobasice kakvu su jeli sirmijumski legionari To je, uverava ovaj domaćin, kobasica kakve nadaleko nema, po receptu iz drugog veka s mediteranskim začinima i prstohvatom tajne. Pršuta se, kaže, čuva u drvenim sanducima i pšenici.U ponudi su bili i posni ćevapi. Pekli su ih pred mušterijama Bogdan Bogdanović i Nikola Lazić iz Rume. Njihovi vegapčići nisu kalorični i bogati su vlaknima. Mese ih od proklijalog žita.

Samohrane majke i žene s invaliditetom iz Lebana udružile su se u „Radansku ružu” i uspele da kao mala fabrika na ovom skupu ponude razne proizvode poput ajvara, slatka, džema, peglane paprike...

Iz Istre su stigli maslinovo ulje i specijalne salate. Iz Bosne i Hercegovine sirevi i mlečni proizvodi. Jagma je bila za pečenim sirom sa slaninom. Nudili su se recepti za prolećnu detoks čorbu koja je mogla da se proba.

Na festivalu, koji traje i danas do 19 časova, predstavljeno je više od dve hiljade proizvoda iz cele Srbije i regiona.

„Prolećni ukus fest” podržali su Ministarstvo poljoprivrede, Sekretarijat za privredu i turizam Skupštine grada Beograda i Turistička organizacija Beograda.

„Oseti ukus proleća” moto je festivala koji je opravdao svoj naziv.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425713/Festival-na-kome-sva-cula-uzivaju

Novi pogon za preradu meda u kanjiškom preduzeću „Tisakoop“ d. o. o. simboličnim presecanjem vrpce predali su na upotrebu predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i ministar poljoprivrede u Vladi Mađarske dr Ištvan Nađ u prisustvu domaćina iz te uspešne porodične firme i gostiju.Ulaganje je veće od tri miliona evra, uz podršku Fondacije „Prosperitati“ novcem obezbeđenim iz Mađarske i sopstvenim ulaganjima „Tisakoopa“. Direktor „Tisakoopa“ Karolj Kermeci kazao je da je kapacitet pogona prerada i pakovanje više od 1.000 tona meda godišnje, obezbeđenjem sirovina u saradnji s preko 200 pčelara iz Vojvodine.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor rekao je da je ta podrška za ekonomsko osnaživanje značajna iz više aspekata, o čemu najbolje govore brojke. On je to potkrepio podacima da je iz kanjiške opštine za tri godine za novac Fondacije „Prosperitati“ aplicirao 1.331 zainteresovani, a da su realizovani njihovi razvojni poduhvati vredni 4,2 milijarde dinara, od čega je 2,1 milijarde bespovratno, što je vrednost dvogodišnjeg buyeta opštine Kanjiža.

Mislim da su to ogromne cifre, veoma značajne, s jedne strane, samim korisnicima tih para, a s druge, i za razvoj opštine Kanjiža, rekao je Pastor.

Jer, dodao je, taj novac ostaje ovde, ovde doprinosi jačanju privredne delatnosti.

Posebno je značajno da podvučem da je od 23 velika projekta koje smo realizovali u Vojvodini, pet na teritoriji kanjiške opštine, koja je jedna od uspešnijih u korišćenju tih mogućnosti, kazao je Pastor.U preduzeću „Tisakoop“ je, zahvaljujući pomenutom ulaganju, otvoreno više od 20 novih radnih mesta, od integratorskih poslova u pripremi sirovinske baze, laboratorijskih analiza, do prerade i pakovanja gotovih proizvoda za isporuku na tržište.

Kvalitetan med je atraktivan za plasman na domaćem i inostranom tržištu pa ćemo s našim brendom „Tisamed” biti zastupljeni tamo gde smo inače već prisutni s poslovanjem, a takođe i u našim „HUngarikum centrima”, koja imamo u više gradova, najavio je direktor Kermeci.

Kako je dodao, za izvoz im je interesantno tržište Zapadne Evrope i Skandinavije, a već su dobili veoma pozitivne ocene u predstavljanju na tržištima Rusije i u Dubaiju u Arapskim emiratima.

Preduzeće „Tisakoop“ bavi se uvozom mađarskih prehrambenih proizvoda još od 1990. godine, a po rečima direktora Kermecija, na osnovu dobre logističke infrastrukture, iskustva i poslovnih odnosa uspostavljenih u proteklom periodu, u „Tisakoopu“ su 2017. godine odlučili da delatnost prošire na preradu i pakovanje meda. Podlogu za proširenje delatnosti predstavljala je podrška dobijena iz Fondacije „Prosperitati“, kao integratora u proizvodnji meda, pa je investicija završena prošle godine.

U „Tisakoopu“ žele da iskoriste sve prirodne resurse, u kombinaciji s najnovijom tehnologijom za preradu meda, odnosno da tržištu isporučuju visokokvalitetne proizvode sopstvene robne marke „Tisamed“. Direktor „Tisakoopa” objašnjava da su na osnovu ugoora s Fondacijom “Prosperitati” u obavezi da integrišu pčelarsku proizvodnju u Vojvodini, pa je taj deo posla uspešno započet sklapanjem ugovora s pčelarima. Osim plasmana na domaćem tržištu, kanjiška firma računa i na izvoz, čim dobije izvozni broj za proizvodni pogon.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/u-kanizi-pogon-za-preradu-1000-tona-meda-13-03-2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednjih godina prepoznalo je pčelarstvo kao granu poljoprivrede koja daje veliki doprinos srpskoj poljoprivredi i stoga posredstvom Uprave za Agrarna plaćanja dodeljuje različite vrste podsticaja pčelarima, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Reč je o različitim vrstama podsticaja, od onih po košnici pčela i subvencijama za kupovinu opreme i pčelinjih matica, preko podsticaja za organsku proizvodnju, preradu i marketing, pa do ulaganja u male proljoprivrednike.

Podsticaji po košnici pčela

Podsticaji po košnici pčela dodeljuju se u iznosu od 720 dinara po registrovanoj košnici. Podnosi se samo obrazac zahteva za podsticaje po košnici pčela za tekuću godinu, i to u terminu od 15. aprila do 31. maja. Preporuka je da se zahtev podnese što ranije, budući da se sredstva dodeljuju prema redosledu prijava.

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji po košnici pčela se dodeljuju za najmanje 30, a najviše 200 registrovanih košnica pčela. Međutim, prema postignutom dogovoru sa ministrom poljoprivrede, očekuje se izmena ovog Pravilnika, pa će raspon za dodelu podsticaja biti u 2019. godini od 20 do 1.000 registrovanih košnica pčela. 



Podsticaji za kupovinu opreme 

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo se mogu dobiti za:

1) Košnice i delove košnica;
2) Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska (maksimalno 0,75 kg po obeleženoj košnici);
3) Centrifuge;
4) Električni otklapač saća;
5) Kade za otklapanje saća;
6) Električne pumpe i punilice za med;
7) Prohromsku ambalažu za med;
8) Topionike za vosak;
9) Električne dekristalizatore;
10) Automatski sto za pakovanje meda;
11) Sušaru za polen;
12) Stresač pčela i izduvač pčela (tzv. ručni duvač za lišće);
13) Pčelarske vage za merenje košnica;
14) Kontejnere za držanje i transport pčela;
15) Duplikatore za med, sa ili bez mešača;
16) Kontejnere i platforme za držanje i transport pčela;
17) Sve vrste prikolica za motorna vozila za prevoz košnica, kontejnera i platformi;
18) Mlin za šećer i mašine za izradu testa (pogača) za dohranu pčela;
19) Ručne prese za satne osnove;

Potrebno je da gazdinstvo koje podnosi zahtev ima između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. godinu koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana, minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje. 

Zahtevi za podsticaje za nabavku opreme se ne podnose u unapred definisanom roku, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, već tek nakon raspisivanja javnog poziva od strane Ministarstva, jednom ili više puta u toku kalendarske godine, do utroška raspoloživih sredstava. Podsticaji za nabavku opreme u pčelarstvu iznose 50-65% od iznosa cene bez PDV-a, a iznos zavisi od toga da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde je iznos podsticaja 65% od iznosa cene bez PDV-a, dok u suprotnom podsticaji iznose 50% iznosa cene bez PDV-a. 

Najviši ukupni iznos podsticaja za nabavku opreme u pčelarstvu koji korisnik može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara.
 

 


Podsticaji za kupovinu pčelinjih matica

Podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje, između ostalog obuhvataju i pčelinje matice. Pravo na podsticaje se ostvaruje ukoliko gazdinstvo ima najmanje 5 a najviše 500 košnica pčela, iznos na računu za kupovinu pčelinjih matica je najmanje 20.000 dinara i ukoliko je realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Zahtev se podnosi u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu, i to u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, pri čemu maksimalni iznos podsticaja po pčelinjoj matici ne može biti veći od 600 dinara. Maksimalni iznos koji korisnik može da ostvari za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.
 


Podsticaji za organsku proizvodnju

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u organskoj stočarskoj proizvodnji po košnici pčela, podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje i to od 3. maja do 30. juna tekuće godine. Pravo na ove podsticaje može da ostvari lice sa najmanje deset košnica pčela. Iznos podsticaja je za 40% veći u odnosu na konvencionalno pčelarstvo, pa podsticaji po košnici pčela za organsko pčelarstvo iznose 1.008 dinara po košnici.

U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 55.000.000 dinara u toku jedne godine.

Podsticaji za preradu i marketing 

Ova vrsta podsticaja predstavlja program podrške za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda, kroz sedam vrsta investicija. To su:

1) izgradnja objekata za preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom;
2) nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda;
3) nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda;
4) nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije;
5) nabavka opreme za dezinfekciju radnika;
6) nabavka laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona;
7) marketing proizvoda.

Zahtev se podnosi za svaku kalendarsku godinu u periodu do 1. novembra tekuće godine. U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 3.500.000 dinara.


Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Pravilnik o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruje nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava počev od 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi prijavu na konkurs i nalazi se u aktivnom statusu - na dan podnošenja zahteva ima navršenih najmanje 18, a najviše 40 godina života u toj kalendarskoj godini i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na konkurs, koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu. Maksimalni iznos podsticaja za nabavku selekcionisane pčelinje matice je 600 dinara, dok je maksimalni iznos koji pčelar može da ostvari po ovoj vrsti podsticaja 1.500.000 dinara. 

Izvor: www.ekapija.com, SPOS 

U Sportskoj hali u Vranju prethodnog vikenda održan je Drugi pčelarski sajam jugoistočnog Balkana. Predstavilo se 70 izlagača iz Srbije, Makedonije, Albanije, Bugarske, Crne Gore, Turske...

Ovu privrednu manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu privrede Velimir Stanojević koji je rekao da su pčelari kao organizacija neprikosnoveni kada je poljoprivreda u pitanju i naveo da oni mogu služiti kao primer ostalim granskim udruženjima.

"Pčelari najviše napreduju tamo gde imaju pomoć lokalnih organizacija i lokalne samouprave bez čije podrške taj efekat ne bi bio isti. Prošle godine smo imali 14.000 zahteva za subvencije po košnici, a ove samo do sada oko 15.000, što znači da je za oko godinu dana ta pčelarska porodica za oko 1.000 članova veća“, rekao je Stanojević.

U ime domaćina govorio je gradonačelnik dr Slobodan Milenković, koji je istakao da Vranje, osim po bogatom kulturnom nasleđu, pesmi, igri i tradiciji, polako postaje prepoznatljivo i po Sajmu pčelarstva. On je dodao da je namera lokalne samouprave da ovaj sajam bude najbolji u regionu.

„Potrudili smo se da ovaj sajam ne bude samo prodajno-izložbenog, već i edukativnog karaktera, da pčelari imaju priliku da uporede svoja znanja i dostignuća sa onima koja postoje u svetu“, rekao je dr Milenković i dodao da je znanje jako onoliko koliko se nadograđuje.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović zahvalio se lokalnoj samoupravi na podršci i izrazio očekivanje da će sajam u Vranju prevazići lokalne i regionalne okvire s obzirom na veliki odziv izlagača i posetilaca. Brojnim posetiocima predstavljeni su prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaji.

 Svoje proizvode, bagremov, livadski i med od uljane repice izložio je pčelar Zlatomir Tomić iz Jarkovca kod Zrenjanina koji kaže da ovaj proizvod treba isključivo kupovati od pčelara, a ne preprodavaca i napominje da za razliku od veštačkog prirodni med kristališe.

U okviru sajma održana je tribina o načinu rada pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS „Naš med“. Priređeno je i predavanje američkog istraživača i molekularnog biologa Mišel L. Smita. Organizator Sajma, koji je bio izuzetno posećen, je Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije Vranje, u saradnji sa Društvom pčelara „Matica“ iz Vranja.

 

Izvor: https://jugpress.com/u-vranju-odrzan-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana/ 

 

 

 

Na području Jablaničkog okruga registrovano je 24 hiljada pčelinjih društava, a od toga 300 pripada petočlanoj porodici Stanić iz Šišinca, koji na godišnjem nivou proizvedu i do 10 tona meda.Glava porodice Dragan Stanić pčelarstvom se profesionalno bavi već 20 godina, a ljubav prema pčelama nasledio je od svojih predaka, koji su se ovom granom poljoprivrede bavili denecijama unazad.

„Mogu da vam kažem da je to čist, unosan posao, može da se živi normalno, da se izdržava cela porodica i da se zaradi. Bitno je da imamo volje i da volimo posao koji radimo, sa komšijama nemamo problema, svi mi izlaze u susret, jer svi od toga imamo koristi, i mi i voće“, priča nam Dragan Stanić kome je 2015. godine uručena nagrada za proizvođača godine.

Stanići sebe nazivaju selećim pčelarima, jer košnice imaju na više lokacija u Jablaničkom okrugu, uglavnom na Radan planini i Vlasini, a novac od proizvodnje i prodaje svih vrsta meda od bagremovog, šumskog i livadskog jedini je izvor prihoda za ovu porodicu.

"Med prodajemo na veliko , naš glavni kupac je „Medino“ , ali i svako ko dođe i izrazi želju da kupi kod nas može to da učini , a da vam kažem često se desi i da poklonimo med. Imamo sve proizvode od mlečnjaka, propolisa, meda u saću i matice“, objašnjava Stanić i dodaje da svakom ko izrazi želju da čuva pčele stoje na usluzi.

Veliku zahvalnost duguju i lokalnoj samopravi koja pomaže i podstiče njihov posao, a Dragan kaže da i sama dodela pčelarske opreme mnogo znači mladim pčelarima početnicima.

„Ceo naš okrug ima lepu prirodu, možemo mnogo toga da učinimo da se što više razvije pčelarstvo. Ima perspektive za mlade ljude koji hoće da radi, a ja im stojim na usluzi, da im poklonim rojeve i da im dam savete“, kazao je Stanić.

Ova delatnost koja ima poseban privredni i ekološki značaj, zahteva dosta učenja, strpljenja i ulaganja, ali potencijali za bavljenje pčelarstvom u Jablaničkom okrugu još uvek su nedovoljno iskorišćeni.Kako to ne bi ostalo tako, lokalna samouprava je ove godine za poljoprivredu izdvojila oko 90 miliona dinara, dok će za subvencije biti izdvojeno oko 25 miliona dinara.

"Porodica Stanić je već bila korisnik subvencija, a evo ja ih pozivam da se ponovo prijave na konkurs i dodatno unaprede svoju proizvodnju“, poručio je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je sa svojim saradnicima posetio ovu porodicu na jednoj od lokacija gde čuvaju košnice, u selu Vina.

Razlog njegove posete je kako kaže, promocija pčelarstva koje jeste teška i zahtevna delatnost, ali na primeru Stanića može se videti da je to veoma unosan posao.

„Praksa obilaska naših privrednika postoji sa ciljem upoznavanja njihovog poslovanja, potreba i eventualnih problema. Mi ih na ovaj način upoznajemo i pružamo im podršku da nastave sa dobrim radom“, kazao je Cvetanović.

Draganu i njegovoj porodici poželeo je uspešnu godinu i da im posao neprestano raste, kako bi im se ostvario njihov cilj da jednog dana brenduju svoj med.

Predsednik udruženja pčelara Leskovac i savetodavac poljporivredne stručne službe Nenad Stefanović kazao je da se za razliku od prethodnih godina za ovu 2018., može reći da je što se tiče prinosa srednja godina, i da se prinos kreće od 15 do 18 kilograma u zavisnosti da li je to seleći ili stacionirani pčelar.

Izvor: http://jugmedia.rs/cela-porodica-zivi-od-proizvodnje-meda/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31