Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači nalazi se u završnoj fazi priprema za otvaranje i puštanje samog pogona u rad. Centar za prikupljanje meda pozitivan je primer udružene saradnje pčelarskih organizacija i jedne lokalne samouprave a samim pčelarima na ovaj način omogućen je siguran otkup i plasman proizvoda koji su 90 % namenjeni inostranom tržištu.
Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači pruža se na 1 500 kvadrata, godišnji kapacitet samog pogona iznosi 3 600 tona meda. Opremanje centra najsavremenijom aparaturom je u toku a do sada je utrošeno oko milion i 400 hiljada evra."Nalazimo se u proizvodnom delu gde je iza nas homogenizator kapaciteta od 22 tone koji služi za izjednačavanje kvaliteta meda a tu je i komora za dekristalizaciju. Ostatak opreme nam stiže do kraja meseca i biće instaliran tako da očekujemo već u martu mesecu svečano otvaranje. Ideal će nam biti taj da ako danas pčelar preda med pogonu već sutradan treba da dobije novac za njega. Suština je da ovde nemamo posrednika u igri jer danas firme koje izvoze med su faktički posrednici i taj deo profita koji uzimaju za sebe mi ćemo biti u stanju da prenesemo na pčelara i to je poenta cele priče", izjavio je za RTV Dragan Milovanović- predsednik društva pčelara ,, Karađorđevo Trmčište’’

Savez pčelarskih organizacija Srbije očekuje da će rad centra punim kapacitetom otpočeti na leto ove godine. U magacinu med će se za inostrano tržište pakovati u buradima od po 300 kilograma a sam kapacitet magacina iznosi 750 tona. Procene su da će se na godišnjem nivou ta količina obrnuti čak četiri puta.

"Inostrani kupci su trenutno najviše zainteresovani za kupovinu meda u buradima jer imaju svoj brend i svoju ambalažu i mi ćemo u početku tako i da radimo i ti znači da ćemo med prodavati na veliko ali se aktivno pripremamo da radimo i pakovanja za prodaju na malo za naše trgovinske lance. Ta naša pakovanja ona će biti svojevrstan vid borbe protiv falsifikata meda a kažu ljudi koji su u toku da je više od 50% meda na domaćem tržištu sumnjivog porekla. Ako bi danas počeli da radimo ja mislim da bi mogli da našim pčelarima ponudimo cenu između četiri i po i pet evra za recimo bagremov med", kaže Milovanović.

Šumadijska opština Rača od jedne malene lokalne samouprave postaje opština pčelarstva i meda. Korišćenje poljoprivrednih fondova koji nude subvencije za pčelarstvo dokaz su velikog interesovanja i samog lokalnog stanovništva za ovaj vid proizvodnje.

"Krajnji cilj ovog pogona nije samo otkup meda gde će oni dobiti adekvatan novac za proizvod nego će ovde i kompletno dobijati podršku, od početka do kraja gde će kroz taj vid zadrugarstva moći da uzimaju opremu, da vrše saradnju, da dobijaju sertifikovane stvari, kvalitetne matice gde će pčelar imati podršku da sve uzme odatle, da tu preda proizvod, da ga proda po najboljoj ceni i da na kraju zna koja je njegova zarada", potvrdio je za RTV Nenad Savković, predsednik opštine Rača.

Med koji se prikupi u Centru, čak 90 % odlazi na izvoz dok je u planu i razvoj lekovitog turizma od takozvane api terapije koja podrazumeva i lečenje pčelinjim proizvodima.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/uskoro-ce-biti-gotov-centar-za-med-u-raci_1084635.html

Na žalost, zahvaljujući nesavesnima, koji se ne mogu nazvati pčelarima jer koriste zabranjena sredstva u svojim košnicama, u šleperu bagremovog meda iz Srbije koji je izvezen u Norvešku, pronađen je zabranjeni antibiotik metronidazol.

Evropska komisija objavila je tu informaciju na svom portalu RASFF 5. decembra 2019. godine, a uzorak je uzet 18. novembra 2019. godine. Kako saznajemo, šleper će zbog toga biti vraćen srpskom izvozniku.
Pronađeno je 0,98 mikrograma metronidazola na kilogram meda. Tako mala količina nikome ne može naškoditi, osim pčelarima koji zbog toga neće izvesti med, a pčelarstvo Srbije može zbog minornog broja nesavesnih ostati uskraćeno dobrog glasa i perspektive uspešnog plasmana meda.

ALI, kao što se zna, jedan šleper od dvadesetak tona čini med više pčelara, te med tog nesavesnog pripadnika pčelarske zajednice (na žalost) čini samo mali deo ukupne količine, što znači da je u njegovom medu prisutna mnogo veća količina metronidazola, koja se razredila u homogenizovanoj masi sa medom pravih pčelara.

Pitamo se ŠTA još treba da se desi, da bi pčelari shvatili da ne trebaju da slušaju NEZNALICE I SAMOZVANE PČELARSKE STRUČNJAKE, te da se konačno spasimo od onih retkih među nama koji sebi dozvoljavaju da koriste NEDOZVOLJENA I NEREGISTROVANA sredstva u pčelarstvu. Pri tom, ovaj antibiotik nigde u EU nije registrovan za upotrebu u pčelarstvu, kao i nijedan drugi antibiotik, jer ne samo što je upotreba antibiotika u pčelarstvu zabranjena, već ne postoji nijedna bolest pčela kod koje antibiotici stvarno mogu da pomognu, već samo skrivaju bolest, koja se u međuvremenu širi, i na kraju bukne još većim intenzitetom u mnogo većem broju košnica.

Mi ne možemo znati kojoj bolesti pčela je naš nesavesni genije namenio metronidazol, ali verovatno su u pitanju američka kuga ili nozemoza, jer mašti genijalaca nema kraja.

U saradnji sa državom, SPOS se izborio da sada i sve preglede pčela vezano za suzbijanje američke kuge plaća Republika Srbija, a uništavanje društava sa kugom se plaća već decenijama u apsolutno realnom iznosu, te ne postoji NI NAJMANJE razlog da se američka kuga skriva, a još manji da se zataškava antibioticima, koji će dovesti do toga da se još više proširi razmenom ramova i nastavaka sa drugim košnicama.

Takođe, neki pokušavaju i nozemozu da suzbijaju ovim zabranjenim antibiotikom, time čine medveđu uslugu i pčelama i sebi, ali i svima nama. Ni jedna ni druga bolest NE MOGU se suzbiti antibioticima, naprotiv, zbog ubijanja korisnih mikroorganizama u digestivnom traktu pčele, nozemoza se prema istraživanjima nakon oko šest meseci razvije još jače, jer se korisni mikroorganizmi razvijaju sporije od nje, i ne mogu više da obave svoju zaštitnu ulogu.

Posle ovog slučaja, SPOS će još više pojačati borbu protiv nesavesnih nazovi pčelara koji koriste zabranjena sredstva u pčelarstvu, jer nikome neće dozvoliti da dalje prlja fenomenalni ugled srpskog meda koji smo svi već desetak godina unazad teškom mukom i odgovornim radom sticali!

Neka se ne nada NIKO da će ubuduće moći da radi ovo što se sada desilo, i nadamo se da će ime takvog „pčelara“ biti otkriveno od strane firme izvoznika i objavljeno! Pčelari koji koriste zabranjena sredstva moraju biti izopšteni iz naše pčelarske zajednice, neka kaljaju svoje ime, naše neće…

Izvoznik će sada morati da pretrpi štetu od oko 100.000 evra (na grubo računato). Zbog čega i koga? Zbog nedokazanih samozvanih „stručnjaka“! Čuvajte se, nedokazani, vi ili mi!

A šteta koju će zbog ovoga pretrpeti Srbija i srpsko pčelarstvo ne može se izmeriti… jer je nemerljiva!

Izvor:http://spos.info/metronidazol-nadjen-u-bagremovom-medu-iz-srbije/

Izvoz domaćeg meda na tržište pojedinih država Evropske unije ugrožen je zbog toga što pčelari u Srbiji koriste jedan insekticid koje inostrani kupci ne žele ni u najmanjim količinama u pčelinjim proizvodima. Na ovo je upozorilo preduzeće „Medino” d. o. o. iz Krnjeva, koje se bavi otkupom i plasmanom oko polovine srpskog meda u EU.

U saopštenju objavljenom na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) navodi se da je zbog upotrebe amitraza, široko korišćenog insekticida kod domaćih pčelara, ugroženo 40 odsto srpskog plasmana meda.

– Amitraz je detektovan u apsolutno svim vrstama meda koje se otkupljuju u Srbiji. Njegova koncentracija je u skladu sa regulativom, ali i najmanja pronađena količina označava med koji nije potpuno čist – naglašava ovaj distributer. U pismu se ističe da mnogi preparati koji se koriste na domaćem tržištu sadrže amitraz, koji pčelari koriste za suzbijanje parazita varoa koji ugrožava pčele. Smatra se je amitraz nestabilan i da se brzo razgrađuje u košnici. Međutim, njegovom razgradnjom nastaje niz metabolita, od kojih su neki toksičniji od drugih i za ljude i za pčele. Istraživanja su pokazala da je u pčelinjem vosku amitraz gotovo potpuno razgrađen u roku od jednog dana, a u medu za deset. Međutim, otkriveno je da DMF (kao glavni proizvod razgradnje) ostaje i u vosku i u medu. Smatra se da je njegova toksičnost veća nego kod amitraza.

Kako se navodi, od januara 2018. godine laboratorije u EU primenjuje nove metode za kontrolu amitraza. Analizama se sada utvrđuju značajno veće vrednosti jer se ispituju i pojedinačne vrednosti za tri njegova metabolita.

– Pojedini inostrani kupci traže da nivo amitraza bude i deset puta niži od važeće zakonske regulative. To znači da pored zakonski regulisanog sadržaja amitraza sada proveravaju i njegove ostatke nakon razgradnje – navodi se u saopštenju ove firme iz Krnjeva.

Kako ističu, amitraz je zakonski regulisan u EU sa maksimalnim nivoom ostataka (MRL) od 200 ppb (200 delova na milijardu delova meda).

– Iako je naš med u okviru zakonske regulative, strani kupci iz Italije, Francuske, Japana i Nemačke ne žele ovaj pesticid ni u tragovima. Praktično, da uopšte ne bude detektovan, odnosno da njegova vrednost bude manja od 10 ppb. Ovo znači da u medu ne sme biti ni amitraza, a ni produkata njegove razgradnje – upozorava ovaj distributer i dodaje da je vrednost amitraza u medu u tekućoj sezoni u Srbiji bila između 10 ppb i 60 ppb. Takav med, kažu, ne može se prodati u ovim zemljama. Srbija je u 2018. izvezla 2.745 tona meda, od toga 717 tona u Italiju, 360 u Nemačku i 23 tone u Francusku. Prema tvrdnji predstavnika „Medina”, to znači da je zbog upotrebe preparata ugroženo oko 40 odsto izvoznog tržišta iz prošle godine.

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da su kupci meda sve probirljiviji, iako ovakva probirljivost kad je reč o reziduu amitraza nema stručno opravdanje, jer su to minimalne doze. Međutim, ipak je reč o protivzakonitoj primeni amitraza, jer u Srbiji nema nijednog leka koji je registrovan, a da je na bazi ovog sastojka.

„Dok je SPOS imao potpisane ugovore sa firmama za plasman meda, imali smo uvid u pristigle analize. Samo dva puta za više godina se desilo da u uzorcima meda nađemo amitraz, jednom 20 ppb (20 delova amitraza na milijardu delova meda) a drugi put 40 ppb. Inače, propisima je dozvoljeno 200 ppb, što znači da nikad nismo našli prekomerne doze, niti su do danas ikada nađene u srpskom medu”, navodi se u saopštenju SPOS-a.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/443042/Ugrozen-izvoz-srpskog-meda-u-EU

 

Med je odavnina poznat kao hrana i lek. U starom Vavilonu koristio se u verskim obrednim. O medu postoje zapisi i na klinastom pismu, dok se u Egiptu koristio prilikom balsamovanja. Proizvode ga pčele što svi znaju, ali malo ko zna kako nastaje med.
Od nektara do meda
Nektar je osnovna sirovina koje skupljaju pčele prilikom proizvodnje meda. Nektar je slatka tečnost koju izlučuju biljke. U pitanju je rastvor šećera i vode sa manjim količinama minerala, enzima, vitamina, prirodnih boja i mirišljavih supstanci koje medu daju specifičan miris, ukus i boju. Količina nektara zavisi od vrste biljke, ali i spoljašnjih uticaja kao što je temperatura, padavine … Količina šećera u nektaru varira od 20 do 55 procenata. Što je biljka slađa to je privlačnija za pčele koje nektar prikupljaju jezikom i uvlače ga u usni otvor, a potom prolazi u medni želudac, koji je odvojen od ostalih organa za varenje
specijalnim ventilom. Najveći deo nektara pčele donose u košnicu za mlađe članove pčelinje zajednice koje nektar smeštaju u ćelije gde biva oslobođen viška vode i saharoze. Pod uticajem enzima saharoza se pretvara u proste šećere - glukozu (grožđani šećer) i fruktozu (voćni šećer).
Tako prerađeni nektar pčele pokrivaju finim, tankim poklopčićima od voska. Da bi proizvele fini, zreo med koji mi poznajemo potrebno je oko 200.000 izleta pčela iz košnice. Da bi prikupila dovoljnu količinu nektara svaka pčela obiđe i po 150 cvetova. U savremenim košnicama med je smešten u okvire sa satovima od voska koji se vade kada su ćelije sa medom najvećim delom poklopljene što je znak med zreo i stabilizovan 
Okviri sa medom bez pčelinjih legla prenose se u čistu i toplu sobu u spravu za istresanje meda u kojoj se skidaju poklopci od voska. U centrifugu ili mašini za
istresanje med izlazi pod uticajem centrifugalne sile, sliva se niz zidove mašine, a potom odlazi preko slavine kroz sito i skuplja se u posebnu posudu. Dobijeni med se prekriva retkom, prozračnom tkaninom i čuva u sobi gde je temperatura oko 21 stepen i ne sme biti vlažna.
Postoje razne vrste klasifikacije, a med se najčešće razlikuje u zavisnosti od biljke s koje su pčele skupljale nektar. Tako imamo bagremov, lipov, livadski, med od suncokreta… Poreklo se utvrđuje na osnovu polena biljke koji se zadržava u medu, ali i na osnovu boje i ukusa. Čist bagremov med ima belozelenkastu boju, blag i prijatan ukus, sporo se kristalizuje i najviše ga vole deca. Lipov med je žućkast, sa promesama crvenkaste boje i miriše na lipov cvet.
Med od suncokreta je žute boje, oštrijeg ukusa i brzo se kristalizuje, dok je livadski žućkastocrvene boje i najčešće je mešavina mirisa i ukusa brojnih
livadskih trava s kojih su pčele skupljale nektar. Jedan od osnovnih fizičkih osobina meda je hidroskopnost. Naime, med na vazduhu prima
ili otpušta vlagu, što znači da ako se nalazi u vlažnoj prostoriji povećava se i količina vode u medu i obrnuto. Kada je u pitanju gustoća, što je med gušći i lepljiviji to je kvalitetniji. Kada je u pitanju hemijski sastav stručnjaci su ustanovili da med sadrži vitamine B2, B6, C, K, folnu i pantotensku kiselinu, kao i enzim invertaza uz pomoć koga pčele pretvaraju složenu saharozu u proste šećere fruktozu i glukozu koje čine osnovu svakog meda. Zreo cvetni med
sadrži vrlo malo saharoze ne više od pet procenata.
Šta kad se med ušećeri?
Prirodni cvetni med će se pre ili kasnije kristalizovati ili narodski rečeno ušećeriti. To je potpuno prirodna osobina meda koji prilikom kristalizacije ne gubi ništa
od svojih nutritivnih svojstava. I dok će bagremov med duže ostati u tečnom stanju, postoje vrste meda koje mogu da se kristališu dok su u saću. Med se lako vraća u prvobitno stanje zagrevanjem na temperaturi do 70 stepeni, ali ga nikako ne treba direktno izlagati izvoru toplote. Da biste to izbegli jednostavno stavite teglu sa kristalisanim medom u vruću vodu i on će vrlo brzo ponovo postati tečan. I dok potrošači kod nas izbegavaju kristalisani
med, on je vrlo cenjen i tražen u Americi, na Novom Zelandu i mnogim drugim zemljama.
U cilju zaštite potrošača, posebno nakon pojave „lažnog meda“ propisano je da na deklaraciji mora da piše poreklo meda, od koje medonosne biljke je dobijen, da li i u kojoj količini sadrži polen ili mleč. Srpski med je izuzetno cenjen i tražen van granica naše zemlje zbog svog kvaliteta. Med je oduvek poznat i kao lek za mnoge bolesti, a stručnjaci ističu da ima gotovo sve elemente neophodne za naš metabolizam. Kao hrana med ima ogromne prednosti u odnosu na
šećer dobijen od repe ili trske. Naime, upotrebom ovakve vrste šećera naš organizam mora da ga razlaže na proste šećere, dok su kod meda pčele to već
učinile umesto nas. Med daje energiju, zdravlje i vitalnost. Dokaz su stogodišnjaci sa Kavkaza koji ceo život redovno jedu med i tvrde da baš ovoj namirnici duguju dugovečnost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Erno Kiš iz Skorenovca kod Kovina pčelarstvom se bavi od 2010. godine, odnosno od kada je završio srednju školu. Danas ima svoje gazdinstvo - Pčelarstvo Popaj. Kako kaže za eKapiju, za pčelarsto se opredelio sasvim slučajno.

- Kum se bavi pčelarenjem, pa me je pozvao da pomognem oko vrcanja meda. Nakon toga sam rešio da posvetim malo vise pažnje pčelama i tome kako rade kao zajednica. Tako sam zavoleo pčelarstvo i odabrao da se ovim bavim - kaže Kiš.

Trenutno na pčelinjaku ima 120 kosnica lr i db tipa. Kaže da prinos meda zavisi od vremenskih uslova i jačine društva. Ukoliko su vremenske uslovi dobri i ako je zdravo i jako društvo, na godišnjem nivou može da se dobije 40 kg meda po košnici.

- To je neki prosek kada je dobra godina - dodaje Erno.

Košnice seli u Deliblatsku peščaru, a nakon toga u sopstveni atar na suncokret. Smatra da je upravo paša na suncokretu najkvalitetnija, a ceni i pašu na lipi.

Ovaj pčelar proizvodi med i propolis, koji su veoma traženi. Prodaje ih lično, "na kućnom pragu", ali i preko svog internet sajta.Smatra da je pčelarstvo isplativo ako se pčelari ovim poslom bave ozbiljno i ako ulažu u pčele.

- Na početku su velika ulaganja, u znanje, nabavku osnovne opreme i tako dalje. Trebalo bi da se počne sa malim brojem košnica, na primer četiri ili pet, a vreme će pokazati da li zaista želite da se bavite pčelarstvom, jer ovaj posao zahteva dosta truda - iskren je Erno Kiš.

Kaže da zaradu, osim meda i propolisa, donose i ostali proizvodi, kao što su vosak, matični mleč, ali i pravljenje roja za prodaju i prodaja matice.

- Savetovao bih mlade pčelare, koji tek kreću da se bave pčelarenjem, da pored njih bude iskusan pčelar, koji će im dati savete i naučiti ih kako najbolje i najkvalitenije da postupi sa pčelama. Pčelarstvo je za mene kao kada staneš kod matičara i kažeš "da". Mora da se posveti puno pažnje, da se ima znanja i da se ulaže. Na kraju će to pčele da cene i nagradiće vas uspehom - poručuje Erno Kiš.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2699163/saveti-iz-pcelarstva-popaj-za-sve-koji-zele-da-udju-u-ovaj

Konačno je Srbija dobila pravi med, nudi ga firma HONEY MED iz Vučaka kod Smedereva! I to ne samo što je pravi, on je, o zamislite „čuda“ i PRIRODAN, kako suprotno zakonu piše na kutiji! I takođe ne samo što je pravi, on je, zamislite i to „čudo“, 1000% MED, opet suprotno zakonu! Ovu bruku je SPOS odmah po saznanju prijavio veterinarskoj inspekciji, očekujemo brzu reakciju inspektora.

Podsećamo, MED MOŽE BITI SAMO MED. Ne postoji prirodan med, jer je svaki prirodan, veštački med ne postoji, sem u žargonu. Takođe je zakonom zabranjeno stavljati na etiketi da je neki med 100% med, ili 1000% med. Takođe, treba reći da 1000% u stvarnom svetu ne postoji, sem u žargonu, nešto može biti samo 100%, ali je za med zabranjeno stavljati da je 100% med, jer je med po svojoj prirodi već sam po sebi i prirodan i 100% a zabranjeno je stavljati odrednice koje to potenciraju, jer su to opšte poznate činjenice.

Pozivamo još jednom sve potrošače pčelinjih proizvoda, kao i sve pčelare, da čim primete ovakve „bisere“ ili postave opravdanu sumnju da neki med na tržištu nije ispravan, to odmah prijave veterinarskoj inspekciji, a ako se plaše iz ne znamo kog razloga, neka prijave SPOS-u, a SPOS će obavestiti inspekciju ne spominjući njihovo ime.

Izvor:http://spos.info/1000-med-svetsko-cudo-u-srbiji/

Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pčelinje paše, a ako je ima (bela detelina, konjski bosiok), ona je slaba. Sa ovim mesecom nastaju velike promene u pčelinjim društvima koja već osećaju da se približava period mirovanja.
Ako ste sve uradili kako treba ranije, u septembru, aktivnosti na pčelinjaku su znatno manje. Do sada se pokazalo da mnogi pčelari ostave niz radova iz avgusta za septembar. To, svakako, nije dobro. Treba uraditi prihranjivanje pčela, obezbeđenje kvalitetnog saća u košnici, provera kvaliteta i količine meda, odnosno rezervne hrane, jesenji pregled pčelinjih društava, otklanjanje nedostataka u košnici.
Potrebno je da do kraja septembra pčele prerade, imajući u vidu da je društvima za zimovanje potrebno 15–20 kg zimske hrane. Minimalna količina hrane kojom se može zazimiti pčelinje društvo je oko 12 kg hrane, ali u tom slučaju već sredinom februara moramo dodati pogaču što opet pre vremena iscrpljuje zimske pčele. Svaka zdrava pčelinja zajednica sa dovoljnim zalihama hrane, vratit će uložena sredstva tokom sezone i nekoliko puta ma koliko utrošili na nju i to treba imati u vidu prilikom uzimljavanja.
Septembar je mesec u kome se nastavlja kasno-letnji tretman protiv varoe. Stručnjaci kažu da ako u ovo vreme nađemo više od jedne varoe na deset trutovskih larvi, onda se nalazimo u zoni visokog rizika od invazije i moramo hitno intervenisati. Mogu se koristiti sva raspoloživa sredstva, a temperaturni opseg u septembru naročito pogoduje primeni mravlje kiseline, te je ovaj period idealan za sticanje iskustava u radu sa njom kod pčelara koji je nikada
nisu koristili.
Spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takođe je jedan od bitnih radnji koje treba izvršiti početkom ovog meseca, ako
to ranije nismo obavili. Društva koja nisu toliko jaka da se mogu zazimiti, odnosno da je broj pčela možda dovoljan da društvo prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog društva očekuju visoki prinosi, onda pčelar mora da preduzme određene mere radi ojačavanja pčelinjih društava. Slabija pčelinja društva koja ne pokažu svoje kvalitete treba spojiti sa srednje jakim društvima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Postupak registracija objekata za pakovanje meda na poljoprivrednom gazdinstvu se liberalizuje u skladu sa propisima u Evropskoj uniji, čime je ostvarena dugogodišnja težnja Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Borba SPOS-a da se ovaj problem reši, kako se navodi na sajtu krovne pčelarske organizacije, počela je još 2007. godine, i trajala je celih 12 godina. Nakon prve 4 godine ukinut je stari Pravilnik, nakon čega je registracija bila dosta olakšana. Međutim, donošenjem najnovijeg Pravilnika rešeni su apsolutno svi problemi, a registracija prostorija u domaćinstvu drastično je pojednostavljena, ali i obavezna.

Time je svakom pčelaru omogućeno da legalno nastupa na tržištu, bez ikakvih bojazni, navodi se na sajtu SPOS.

Od sada će svaki pčelar dobiti "RS broj" i biti praktično tržišno izjednačen sa zajedničkom fabrikom za plasman meda, ili bilo kojom drugom fabrikom, i to bez dodatnih troškova.

SPOS je omogućio da svaki pčelar član SPOS-a može da koristi teglu SPOS-a na gazdinstvu i da sam plasira svoj med, a Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo, nastupaće na tržištu Srbije i inostranstva sa istom tom teglom, ali će med u nju biti pakovan u Pogonu, a ne na gazdinstvu pčelara, u skladu sa propisima, i kao takav će ići u trgovine.

Novim Pravilnikom je najpre definisano šta se podrazumeva pod objektom za primarnu proizvodnju meda: "Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovani objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet".

Pravilnik sada pravi razliku između registrovanih i odobrenih objekata. Do sada su svi bilo isključivo "odobravani", što je podrazumevalo izlazak posebne Komisije Ministarstva poljoprivrede na teren, kako za firme i preduzetničke radnje, tako i za pčelare primarne proizvođače.

Pčelar na svom poljoprivrednom gazdinstvu registruje objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela na osnovu prava svojine, odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Da bi to uradio, pčelar mora biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, tj. imati RPG (Registrovano poljoprivredno gazdinstvo), koje je inače preduslov i za dobijanje subvencija.

On podnosi zahtev Ministarstvu koje proverava da li je pravilno popunjen i isključivo na osnovu uredno podnetog zahteva automatski uje objekat u Registar objekata i određuje "registarski broj", koji je jedinstven za taj objekat, i sa kojim se nastupa na tržištu (mora biti upisan na etiketu tegle, recimo).

Taj registarski broj imaće isti status kao dosadašnji RS broj (odobrenim objektima koje registruju preduzetnici i firme, za koje je postupak znatno komplikovaniji jer izlazi Komisija Ministarstva na teren da se prethodno uveri u stanje, dodeljuje se "veterinarski kontrolni broj", do sada popularno poznat kao RS broj). I registarski broj i veterinarski kontrolni broj na tržištu imaju potpuno isti status.

Najkasnije u roku od tri meseca od dana automatskog upisa u Registar registrovanih objekata, obaviće se službena kontrola radi provere ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Med se može vrcati na primer u kuhinji, naravno u periodu kada se ne sprema hrana. Može se skladištiti u ambalaži koja je namenjena za med (naravno da ne može u kanti od polikolora, već u ambalaži koja je namenjena za prehrambene namirnice: prohrom, prehrambena plastika i drugo).

Prostorija u kojoj se skladište med mora biti uredna i čista, ne sme imati glodare i slično (naravno da se med ne može čuvati u iole neuslovnim prostorijama kao što su nadstrešnice ili neuslovne garaže i slično). Ne mora da postoji poseban sanitarni čvor, jer u kući već imate toalet koji ispunjava sve uslove.

Prema tome, ne mora se investirati u bilo kakve nove prostorije.

Registracija u domaćinstvu je obavezna, i krajnje jednostavna. Ako pčelar nema registarski broj, praktično neće moći da preda med ni na otkup otkupljivačima. Zato SPOS preporučuje da se što pre podnese zahtev. dok još nema gužve i dok Ministarstvo nije zatrpano zahtevima, kako posle ne biste imali operativnih.

Registar objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u registar.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2623648/svaki-pcelar-od-sada-lako-moze-da-registruje-objekat-za-proizvodnju-meda

Kada je porodica Gligorijević iz sela Divčevići kod Kosjerića počela da prerađuje voće i proizvodi 100% prirodne kašaste sokove od bobičastog voća, vodili su se idejom da voće koje imaju u sklopu svog domaćinstva više ne prodaju kao sirovinu, već da maksimalno iskoriste potencijal koji imaju kako bi tržištu ponudili gotov proizvod.

Gligorijevići su proizvodnju voćnih sokova otpočeli pre tri godine, kada su se iz grada preselili na svoje seosko imanje, a prošle godine su i registrovali firmu Srberry.

Kako za eKapiju kaže Aleksandar Gligorijević, u okviru imanja nalaze se voćnjaci na površini od 2 hektara.

- Gajimo crnu ribizlu sorte Titania i malinu Vilamet od kojih pravimo sokove, a po potrebi otkupljujemo provereno voće i od svojih komšija - navodi Aleksandar i dodaje da su asortimanu firme Srberry može naći još i sok od kupine.

Svi Srberry sokovi zaslađeni su bagremovim medom, što je, ističe naš sagovornik, kvalitet retko dostupan na tržištu.

- Tehnologija proizvodnje je tradicionalna, u kombinaciji sa savremenim mašinama, ali sa dosta manufakturnog rada, kako bi se dobio proizvod ovakvog kvaliteta. Sokovi se proizvode hladnom pasterizacijom, na temperaturi od 78 do 82 stepena, da bi se maksimalno sačuvala prirodna svojstva voća - ističe Aleksandar.

Da bi kvalitet bio očuvan, Srberry sokovi se pakuju isključivo u staklene flaše, od 0.2, 0.75 i 1 litar, a dobavljači su im firme Glas market, Bumbar i Geneza.

Svoje sokove Gligorijevići plasiraju u trgovine, kafiće, restorane i hotele širom Srbije, kao i putem direktne prodaje, a, kako navodi Aleksandar, trenutno su u pregovorima i za izvoz u Kinu.Trenutni kapacitet proizvodnog pogona je 400 litara soka dnevno, ali Gligorijevići planiraju investicije u povećanje obima proizvodnje.

Nedavno su od Fonda za razvoj dobili sredstva za nabavku duplikatora od 1.000 litara i za obrtna sredstva , tako da će nakon tih investicija, prema rečima Aleksandra, proizvodni kapacitet pogona biti udvostručen i iznositi 1.000 litara dnevno.

- U planu nam je bila i dogradnja magacina gotovih proizvoda, ali, nažalost, za to nismo dobili podršku Fonda, pa ćemo magacin morati da iznajmimo - govori Aleksandar.

On otkriva da će Srberry proširiti i lepezu svojih proizvoda.

- Planiramo da uvedemo nove ukuse sokova, a pre svega šljive, koje ima dosta u našem okruženju a sasvim je zapostavljena kada su sokovi u pitanju - zaključuje Aleksandar Gligorijević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2607521/prirodni-sokovi-sa-bagremovim-medom-srberry-iz-kosjerica-cedi-voce-na-tradicionalan

Kilogram meda na beogradskom tržištu već je 800 dinara, a u sezoni najveće potražnje, na jesen i zimu, cena će probiti i svih 1.000 dinara jer je proizvodnja meda u Srbiji ove sezone na minimumu.

Srbija, zavisno od pašne sezone, godišnje proizvede od 6.000 do 12.000 tona meda, najviše bagremovog, koji je i najtraženiji. Iako preciznih podataka nema, taj prinos ove godine daleko je manji, do te mere da pojedini pčelari nisu iscedili nijedan kilogram bagremovog meda. Uzrok ogromnom deficitu meda, kako objašnjavaju, jesu krajnje nepovoljni vremenski uslovi, ali i nekoliko masovnih trovanja pčela u različitim krajevima Srbije.

"Najpre nas je zadesilo dosta kiše, i to na prve udarne paše, zbog čega je ovogodišnja i najznačajnija bagremova paša potpuno podbacila u prinosima. Dani nakon kiše su bili toliko hladni da pčele prosto nisu izletele iz košnica, a i kada izađu, to je bilo tek oko podneva, ali ne toliko intenzivno. Dešavalo se da i ranijih godina bude dosta kiše i da one donesu izvesnu količinu meda, ali se nije kao ove godine dogodilo da podbace sve paše. Sva jaka društva ove godine su se rojila, što je zbog vremenskih prilika nemoguće bilo sprečiti", priča Milorad Evtić, predsednik Asocijacije pčelarskih organizacija Kolubarskog, Mačvanskog i Sremskog okruga.

Uz loše vreme, pčelare su ove godine zadesili masovni pomori pčela. Razlog je upotreba zakonom zabranjenog prskanja voća insekticidima, i to baš u vreme cvetanja. Tako je najpre uništeno čak 600 pčelinjih zajednica na području Sivca, 400 ih je stradalo na području Valjeva, u okolini Kovačice uginula je populacija 130 košnica, a nekoliko desetina je otrovano na području Aleksinca i Barajeva. Minimalna trovanja prinos bagremovog meda smanjila su za trećinu, a tamo gde su pomori bili veći šteta je bila stopostotna."Zbog svega većina pčelara bagremov med uopšte nije cedila. Nakon toga, ko je selio košnice na lipu bilo je određenih količina, oko desetak kilograma po košnici, i to kod društava koja se nisu izrojila u vreme bagrema. Suncokret je ranijih godina donosio prosečan prinos oko 20 kilograma, a ove godine jedva do 10 po košnici", navodi Evtić i dodaje da će se sve to odraziti na cenu meda u narednom periodu.

Kilogram bagremovog meda, i to lanjskih zaliha, može se u unutrašnjosti Srbije još uvek kupiti za 700 dinara, ali je njegova cena na beogradskom tržištu već 800 ili više od 800 dinara. Zbog deficita meda, kako procenjuju pčelari, tokom jeseni i zime kada je najveća potrošnja ovog proizvoda, bagremov, lipov i livadski med neće biti ispod 1.000 dinara za kilogram.Iz Srbije je u 2018. godini izvezeno 2.744 tone meda, što neće biti ove godine kako procenjuju trgovci. Bruto cena postignuta za tu količinu meda iznosi 12.369.800 dolara. To je nešto veća količina izvezenog meda nego prethodne 2017. godine, kad je izvezeno 2.538.140 kg, ali je cena bila daleko manja - 9.776.312,72 dolara. Najviše je izvezeno u Norvešku, i to 620 tona. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Srbiji je bilo 849.000 košnica, što je 43 odsto više nego u 2011. godini. Rekordna proizvodnja od 9.500 tona bila je 2013, a i izvoz je bio rekordan, od 4.500 tona u vrednosti od 14 miliona dolara.

Trenutne otkupne cene

1 kg bagremovog 5-8 €

1 kg livadskog 3,5-4,5 €

1 kg suncokretovog 2,5-2,8 €

1 kg cvetni 3,3-3 €

1 kg šumski 3,7-5 €

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31