Na svetu postoji oko 20.000 vrsta pčela koje su zastupljene na svim kontinentima. Pored pčela radilica koje skupljaju nektar i hrane društvo, centralna figura oko koje se vrti život u košnici je matica. To je zrela ženka čiji je zadatak nošenje jaja čime umnožava vrstu i doprinosi opstanku društva. Osim toga, ona luči feromone po kojima je pčele prepoznaju i čime ona pčelinje društvo drži na okupu.
Svadbeni let matice
I dok pčela radilica u sezoni živi između 30 i 45 dana, matica može da poživi i pet godina. Prve i druge godine je najplodnija, u trećoj već leže previše trutovskih jaja, a u četvrtoj godini ništa ne vredi. Matica izleće iz košnice samo iz dva razloga - kad se pari i ukoliko dođe do rojenja. Iako ceo
život faktički provede u košnici matica se pari samo napolju van legla. Već četvrtog ili petog dana nakon rađanja izleće na oplodnju ukoliko je u tome ne spreči loše vreme. Ako je matica zdrava, poleti na svadbeni let visoko u vazduh, praveći krugove i pri tome vodi računa o položaju pčelinjaka.
Tokom ovog leta ona ostavlja mirisan trag koji osete trutovi i poleću za njom, a najvredniji je stigne i oplodi. Priroda je uredila tako da se matica sa trutom ne može pariti u košnici. Trut je za parenje sposoban samo u letu, a razlog za to je njegov polni organ koji je u trbuhu, i može se ispoljiti jedino kad naporno
leti za maticom. Pri oplodnji organ truta poklopi se tačno sa polnim organom matice. Ovu ljubav trut plati glavom zato što mu se u trenutku oplodnje polni organ preokrene i ne može ga više vratiti u prvobitan položaj. Matica se polnog organa oslobodi, a u tome joj pomažu i pčele, koje joj sitne bele končiće, koji joj vire iz polnog organa čupaju, čim se oplođena vrati u košnicu. Već treći ili četvrti dan pošto se matica oplodila, počinje da nosi jaja. Leženje jaja uslovljeno je pašom, toplinom i prisutnošću dovoljnog broja mladih pčela u pčelinjem društvu.i naizgled zdrava matica. Međutim, ako se kroz četiri, a najdalje kroz šest nedelja pošto se izlegla, nije oplodila, ostaje za celi život neplodna, tj. trutovnjača. Ona može da leže jaja, ali se iz njih legu samo trutovi.
To može da se raspozna po spoljnom obliku ćelija. Naime, leglo radilica ima ravne poklopce na ćelijama, dok su trutovske ispupčene. Da bi se ovo izbeglo najbolje je kupiti maticu koja je selektovana i odgajana.
Jedan od najboljih srpskih proizvođača matica je Zoran Stojanović iz sela Ribnica nedaleko od Kraljeva. Kao registrovano preduzeće bavi se gajenjem matica od 2005. i to u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.
- Odgajanje i selekcija je odabir matica od majke rodonačelnice, pa matice nasleđuju najbolje genetske osobine majke. Selektivnim programom dobijate najkvalitetnije matice koja je osnov kvalitetnog pčelinjeg društva. S obzirom na to da je cena jedne matice oko 1.000 dinara ekonomičnije je da kupite maticu nego da se nadate da će ona koja se izlegla u košnici biti dovoljno kvalitetna – kaže za Agrobiznis magazin Stojanović i ističe da je u odgajanju matica najvažniji tajming koji mora da se striktno poštuju.
Da pčelar kupuje najbolju maticu osim samog Stojanovića garancija je i Poljoprivredni fakultet u Beogradu koji kontroliše rad odgajivača, daju sve neophodne
stručne savete ukoliko je to potrebno, dok u resornom ministarstvu dobijaju sertifikat za rad koji važi šest ggodina ali se obnavlja svake godine.
Stojanović je bivši profesor biologije, a pčelarstvom se bavi od sedamdesetih godina prošlog veka. Ljubav prema pčelama je nasledio od oca, a 2004. je napustio školu i posvetio se samo pčelarenju. Danas ima oko 800 društava koje su raspoređene na osam lokacija oko Kraljeva. Deo košnica
je statičan, a deo seli od paše do paše. U svemu mu pomažu dva sina, mada je kako kaže, i ćerka sve više zainteresovana za pčelarenje.
- Tokom jedne pčelarske sezone pređem i po 40.000 kilometara seleći košnice na ispašu, često na livade koje su na 1.000 metara
nadmorske visine ili u Vojvodinu na ispašu suncokreta. Pčelarstvo je ozbiljan posao koji zahteva veliku posvećenost, spremnost pčelara da stalno uči, da razmenjuje iskustva sa kolegama kako bi povukao pravi potez u pravo vreme. Pčelarenje je ozbiljan posao koji zahteva veliku odgovornost pčelarakoji u jeku sezone od aprila do avgusta radi najmanje deset sati dnevno – ističe naš sagovornik.
Uprkos ogromnom iskustvu koje ima ovaj šezdesetogodišnji pčelar ne želi da se bavi prognozama kakve će biti ova pčelarska sezona jer na to, kako ističe, često utiču brojni faktori poput vremenskih uslova na koje ljudi nemaju uticaja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na svetu postoji oko 20.000 vrsta pčela koje su zastupljene na svim kontinentima. Pored pčela radilica koje skupljaju nektar i hrane društvo, centralna figura oko koje se vrti život u košnici je matica. To je zrela ženka čiji je zadatak nošenje jaja čime umnožava vrstu i doprinosi opstanku društva. Osim toga, ona luči feromone po kojima je pčele prepoznaju i čime ona pčelinje društvo drži na okupu. Dešava se i da matica bude trutovača i odmah je treba izbaciti iz košnice. U pitanju je mlada i naizgled zdrava matica. Međutim, ako se kroz četiri, a najdalje kroz šest nedelja pošto se izlegla, nije oplodila, ostaje za celi život neplodna, tj. trutovnjača. Ona može da leže jaja, ali se iz njih legu samo trutovi. To može da se raspozna po spoljnom obliku ćelija. Naime, leglo radilica ima ravne poklopce na ćelijama, dok su trutovske ispupčene. Da bi se ovo izbeglo najbolje je kupiti maticu koja je selektovana i odgajana.
Jedan od najboljih srpskih proizvođača matica je Zoran Stojanović iz sela Ribnica nedaleko od Kraljeva. Kao registrovano preduzeće bavi se gajenjem matica od 2005. i to u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.
- Odgajanje i selekcija je odabir matica od majke rodonačelnice, pa matice nasleđuju najbolje genetske osobine majke. Selektivnim programom dobijate najkvalitetnije matice koja je osnov kvalitetnog pčelinjeg društva. S obzirom na to da je cena jedne matice oko 1.000 dinara ekonomičnije je da kupite maticu nego da se nadate da će ona koja se izlegla u košnici biti dovoljno kvalitetna – kaže za Agrobiznis magazin Stojanović i ističe da je u odgajanju matica najvažniji tajming koji mora da se striktno poštuju.
Da pčelar kupuje najbolju maticu osim samog Stojanovića garancija je i Poljoprivredni fakultet u Beogradu koji kontroliše rad odgajivača, daju sve neophodne stručne savete ukoliko je to potrebno, dok u resornom ministarstvu dobijaju sertifikat za rad koji važi šest godina ali se obnavlja svake godine.

Opširnije u novom, aprilskom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68kg šećera u prahu i 32kg invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiče maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Pčelarstvo, kao vid privredne delatnosti, u našim krajevima je još uvek nedovoljno razvijeno. Pčelari ne ostvaruju prihode, koje bi mogli ostvariti. Postoji veliki broj nedoumica, koje se javljaju prilikom proizvodnje meda i održavanja košnica. Čuvanje rezervnih matica je od velikog značaja za opstanakp č e l i n -jeg društva,kao i za njegovoproširenje.Mnogob r o j n aistraživanja pokazujuda sejoš uvektraži rešenjeza čuvanjerezervnihmatica, u tokuzime, uz minimalniutrošak hrane i troškova.Problem se javlja, ako u pčelinjoj zajednici, matica nestane u toku zime ili ranogproleća. Zato je vrlo važno da se ima urezervi oplođena matica, pošto pčelarne zna, kada će neka zajednica da ostanebez matice. Rezervne matice su od velikogznačaja u dvomatičnom pčelarenju,pri umnožavanju pčelinjih zajednica, kao i pri proizvodnji rojeva za prodaju. Brojrezervnih matica zavisi od planova zaformiranje novih rojeva, kao i od veličine samog pčelinjaka.

U letnjem periodu nije teško čuvati matice. U toku zimskog perioda, rezervne matice su teže za održavanje. I pored toga, pčelar uvek treba da ima rezervne matice. Ako se oplođene mlade matice ne mogu dodati odmah nekoj pčelinjoj zajednici, a oplodnjaci su potrebni za proširenje sledeće generacije matica, one se svaka pojedinačno mogu stavljati u drvene kaveze, pa se nekoliko desetina (30-40) kaveza sa maticama učvrsti u prazan okvir normalne veličine. U medište jake pčelinje zajednice, stave se dva okvira sa otvorenim leglom, a između okvir sa maticama. Medište se odvoji matičnom rešetkom, kako matica iz zajednice, ne bi mogla doći do kaveza.


Od velikog značaja za čuvanje matica je i kvalitet kaveza, odnosno, veličina okaca mreže na kavezima za matice. Veličina okaca mreže na kavezima utiče na uspeh čuvanja matica. Najbolje su mreže sa okcima od 1-2mm, jer tada pčele najmanje oštećuju matice...

Ostatak teksta možete čitati u novom izdanju Agrobiznis magazina koji možete kupiti na kiosku ili putem pretplate. Informacije na sajtu www.agrobiznis.rs ili telefonom na 011/4052-117

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31