Jedna od pozitivnih posledica vanrednog stanja jeste prilagođavanje mnogih privrednika na onlajn poslovanje, a s druge strane, upoznavanje potrošača sa nekim proizvodima za koje nisu ni znali da se prave u našoj zemlji. Poput paradajza sušenog na suncu i zalivenog masilinovim uljem, iz Valjeva.Porodica Kremić čeri paradajz počela je da gaji pre dvadesetak godina kada se iz centra Valjeva preselila na periferiju. Kako je hobi prerastao u porodični posao, povećavao se i broj sorti u plastenicima.„Ima žuti, crni, ovakvi, onakvi, dugački, kratki, banane, šta ja znam. Igrom slučaja posadim dve različite boje i vremenom kad se to opraši, onda se dobija treća boja. Tako da je to sve došlo do, što kažu, šarenila boja i ukusa“, objašnjava Stanoje Kremić.

Čeri paradajz nije više samo dekoracija raznim jelima naglašavaju Kremići. Aleksandar, koji je sa ocem u plastenicima kad god ima vremena, došao je na ideju da čeriju sušenom na suncu doda aromatično bilje i prelije ga hladnoceđenim maslinovim uljem, koje u Valjevo redovno stiže sa Svete gore. U marketima sličan delikates od samo jedne sorte čerija ima visoku cenu.

„Kad mi već imamo toliko vrsta čerija, zašto ne bismo i mi napravili čisto za nas, neki naš domaći proizvod i onda su se stvari malo otrgle kontroli. Ljudi, bukvalno, ne pitaju za cenu, bitan im je samo kvalitet. Širi neki krug mojih poznanika, njihovih prijatelja i ljudi koji znaju šta žele, šta traže i stupili smo u kontakt preko onlajn pijace“, navodi Aleksandar.

Kremićima je više stalo do ukusa ploda nego do količine. Zato u proizvodnji koriste samo organsko đubrivo, a na zaradu se ne žale jer, kažu, kupci lako prepoznaju zdrav domaći proizvod.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4045369/valjevo-porodica-kremic-ceri-paradajz.html

Iako maslinarstvo ima više hiljada godina tradicije u Hercegovini, danas je na niskom nivou.

Stanje se neće promeniti bez ozbiljnijeg odnosa države prema njemu, piše portal Klix.

Ovogodišnja berba mogla je da obraduje samo mali broj onih koji su vreme i novac uložili u ovu drevnu kulturu. 

Ahmed Džubur, dekan Agromediteranskog fakulteta s Univerziteta “Džemal Bijedić” kaže da maslinarska plantažna proizvodnja i proizvodnja maslinovih ulja u BiH imaju dugu tradiciju koja seže duboko u prošlost. 

Ipak, sadašnja plantažna proizvodnja maslina i proizvodnja maslinovih ulja su prema njegovom mišljenju dosta ispod mogućnosti i pogodnosti teritorija za profitabilnu proizvodnju, kako plodova masline, taklo i maslinovih ulja. 

“Status uzgajivača maslina je loš budući da ne postoje podsticaji Federalnog ministarstva poljoprivrede za podizanje plantažnih nasada te su proizvođači kao retko gde prepušteni sami sebi. Ne postoji ni zaštita domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz drugih država koje visoko subvencionišu izvoz maslina i prerađevina od maslina u BiH”, jasan je dekan Agromediteranskog fakulteta. 

On je istakao da će i ova, kao i niz prethodnih sezona, biti uglavnom tužna za brojne proizvođače i prerađivače maslina, budući da ne postoji sistemska podrška za poljoprivrednu proizvodnju i plasman poljoprivrednih proizvoda i prerađevina u BiH. 

"Svake godine Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva donosi plan utroška finansijskih sredstava. U prethodnih nekoliko godina je zanemaren razvoj poljoprivrede budući da nije bilo nikakve podrške podizanju novih nasada višegodišnjih voćnih kultura i vinograda”, kaže Džubur.

Izvor: www.b92.net

 

Zašto je dobro jesti masline?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/1297-zasto-je-dobro-jesti-masline

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31