Po izvozu malina Srbija je u top pet zemalja sveta. U tom istom svetu malo je onih koji bi ovo voće poistovetili sa Srbijom. Iako je protekle godine pod zasadima maline bilo 23.000 hektara, iz godine u godinu proizvodnja opada, a raste nezadovoljstvo proizvođača.

Kada će svanuti malini - ovo pitanje proizvođači postavljaju svake godine dok nezadovoljni otkupnom cenom blokiraju puteve. Malo je onih koji se ne spore sa vlasnicima hladnjača.


U potrazi za odgovorom, ekipa RTS-a stigla je podno Kosmaja gde se na 2,5 hektara proizvodi malina. Zasadi su podignuti pre dve godine, a prva berba bila je protekle. Svih 12 tona prodato je u svežem stanju, od čega je polovina izvezena u Rusiju.

"Moram da kažem da je jako bitno za plasman robe u svežem stanju imati hladnjaču na polju. Mi imamo hladanjaču koja zadovoljava naše kapacitete i čim se završi berba određene deonice, roba se odmah direktno plasira u komoru sa određenom temperaturom", kaže proizvođač Ana Bošnjak.

Oni su retki proizvođači koji malinu izvoze u svežem stanju. Prema podacima Privredene komore Srbije od 103.000 tona, 100. 000 je izvezeno kao smrznut proizvod, kojeg stanovnici EU ne identifikuju sa Srbijom.

"Jedan od problema koji nas prati jeste sortiment, mi imamo velikih problema sa sortama u Srbiji, jer sorte koje mi gajimo nemaju karakteristike koje su potrebne za izvoz u svežem stanju. Sorte koje su jako dobre za izvoz i potrošnju u svežem stanju su sorte koje su klubske i koje su zaštićene od strane proizvođača", objašnjava dipl.inž. Miloš Kljajić, rukovodilac proizvodnje.

Zbog toga je važno menjati sorte, smatraju stručnjaci, jer Srbija ima manje od pet posto sertifikovanog sadnog materijala.

"Besmisleno je da smo mi tek prošle godine dobili bezvirusne sadnice vilameta u Srbiji od domaćeg proizvođača. Mi nemamo kvalitetnu osnovnu sirovinu, sadnice uvozimo iz Holandije, Švajcarske, itd. To ne može biti normalno za neku proizvodnju za koju se dičite da ste broj jedan ili dva u svetu, a nemate sopstveni sadni materijal", ističe dipl.inž. Goran Đaković iz "Agrobiznis magazina".

Bitan kvalitet sadnog materijala

Nedovoljno za ponos, ali i za prvoklasni prinos, koji u proseku iznosi pet tona po hektaru. Idealno bi bilo da bude tri puta veći. Zato kada se bore za cenu, proizvođači treba da imaju na umu i kvalitet onoga što prodaju, kažu u Privrednoj komori Srbije.

"Mislim da bi proizvođači trebalo da prebace težište sa cene, koja je trenutna stvar, da se fokusiraju na to da imaju ugovorne odnose sa prerađivačima, da uspostvaljaju sve standarde koji su neophodni -"global gap" i druge. Takođe treba da vode računa o kvalitetu sadnog materijala, da investiraju kad je cena dobra. Mi to nismo imali u prethodnom periodu i zato imamo zapuštene malinjake koji ne mogu da donesu prinos veći od 5-6 tona. U takvoj situaciji na duže staze imate ugroženu proizvodnju", tvrdi Veljko Jovanović iz PKS.

Osim ulaganja u proizvodnju, da bi ovo voće postalo zaštitini znak Srbije, potrebno je ulagati i u marketing. Ideja, vlasnik i investicija tri su preduslova za stvaranje brenda. A evo i predloga kako da ga prepoznaju u svetu.

"Mogao bi da postoji proizvod koji je napravljen od maline npr. najboljih 25 restorana. Ako to uradimo sa Turističkom organizacijom Srbije i ako veliki broj onih koji posete Srbiju, uživa u tom proizvodu, vrate se u svoju zemlju i o tome pričaju to bi možda mogao da bude prvi korak. Možemo i nacionalnu reprezentaciju obući u dresove boje maline, a ne u crvenu boju koju koriste neke druge reprezentacije", predlaže Anđelko Trpković, izvršni direktor marketinške agencije "Publicis One".

Takođe, prethodno bi korisno bilo zaštiti geografsko poreklo maline. Iako malinu često smatramo srpskim brendom, on zvanično to nije. Crveno zlato, kako drugačije zovu ovo voće, očigledno ne sija dovoljno da bi ga u svetu prepoznali kao proizvod iz Srbije. A prema mišljenju stručnjaka da bi se to desilo potrebno je dosta vremena, pregovora i ulaganja.

 

IZVOR: RTS
AUTOR: VIŠNjA VIŠNjIĆ MILIĆ

www.rts.rs 

Da dodam pitanje i u podnaslov – da li je moguće imati uspešan biznis bez dobrog dizajna? Jeste, moguće je. Ali da li je taj rizik opravdan?! – „Ako mislite da je dobar dizajn skup, treba pogledati troškove lošeg dizajna” kaže Ralf Spet (Ralph Speth, CEO Jaguar)

Za ovomesečni designlab veoma je važna jedna velika istina od pre dva broja – ulaganje u dizajn je investicija a ne trošak. Kad kažem dizajn, tako i mislim, bilo koji i svaki dizajn – vizuelnog identiteta, pakovanja, promotivnog materijala, web sajta, sajamskog nastupa, …

Dakle, ovog meseca dve teme – kada je trenutak da neki proizvođač ili pružalac usluge uloži u dizajn, prvo, i, drugo, kako da izabere dizajn studio ili dizajnera s kojim će sarađivati.

Vreme je? Ili nije?

Kada uložiti u dizajn pakovanja svojih proizvoda ili promo materijala za svoje usluge… ili neki drugi dizajn? Kada je taj trenutak?

Sklon sam da impulsivno kažem – odmah… bilo kad… bez odlaganja i bez čekanja… svaki momenat je dobar. Ipak, ako malo promislim, spustim loptu i ohladim glavu, rekao bih da u dizajn treba uložiti čim je proizvod osmišljen, kada je proizvodna linija spremna, distribucija osigurana, promotivni kanali jasni i obezbeđeni.

Prava istina je da bi najbolje bilo ako bi dizajneri bili uključeni od samog početka razvoja neke ideje u konkretan biznis. Osim što više glava jasnije, šire i dalje vide, ovo je način da se isprave mnoge krivine koje na budućem putu vrebaju. Naime, mnoge propuste napravljene na počecima, u prvim koracima, kasnije nije moguće popraviti ili ta akcija mnogo košta pa se od nje, najčešće, odustane.

I još nešto, veoma važno, ljudi kojima je dizajn život, svet oko sebe posmatraju punom snagom svoje kreativne strane mozga a to rađa sjajne ideje. Uključite li ih na sam početak svog poslovnog poduhvata budite uvereni da ćete dobiti pregršt neverovatno dobrih mišljenja.

Kako pronaći prave partnere?

Verujem da smo već daleko odmakli u ovim pričama o dizajnu i njegovom značaju (a i odrasli smo ljudi) pa se sada sigurno ne bih bavio nečim što vam možda, ipak, pada napamet – zašto dizajn ne možete da radite sami ili zašto to ne bi trebalo da bude komšijin mali koji je dobar na kompjuteru.

Dakle, vratimo se na temu – ako znamo kada da dizajniramo ostaje nam još samo kako? Kako pronaći ljude kojima ćete poveriti svoj brend, svoje proizvode i usluge? Nije teško ali zahteva nešto istraživanja a zatim i nešto živog razgovora.

Internet nam danas omogućava da do bilo kakvih informacija dođemo na neopisivo lak način. Pretražite dizajn studije ili dizajnere na vašoj lokaciji ili u vašem okruženju. Pogledajte njihove radove ili im tražite da vam pošalju neke.

Sastanite se sa onima koje ste izabrali i obavezno se oslonite na utiske koje ponesete sa tog susreta – ti ljudi moraju da vam se dopadaju po mnogo osnova da biste mogli da sarađujete sa njima u narednom ne tako kratkom vremenu.

Ono što treba da vas opredeli jesu portfolio koji je u saglasju sa vašim senzibilitetom i utisak koji ste stekli. Nije cena.

Obratite pažnju da sam u naslovu upotrebio reč partneri – dizajner ili dizajn studio koji ste izabrali mora biti vaš partner u poslu baš isto onako kako i koliko su važni neki drugi vaši partneri, recimo dobavljači sirovina ili špediteri.

I, na kraju, verujte svojim izabranim partnerima – njihov, podjednako racionalan koliko i iracionalan, cilj je da vaš posao raste i razvija se… oni koriste sva svoja znanja i iskustva u vašu korist i za vašu dobrobit. Pa kad vam kažu da treba da budete drugačiji… drugačiji vizuelno, komunikaciono, funkcionalno, kako-god, poslušajte ih… ali to su već neke od tema za neke od narednih brojeva.

***

Mislim da smo, u ova prva četiri broja, razjasnili neka više teorijska gledišta na dizajn, pa da je sada vreme da se okrenemo onim praktičnijim temama. Imajući u vidu da je ambalaža, pakovanje, jedno od glavnih elemenata svake proizvodnje, onda se nekako veoma jasno otvara tema u sledećem broju: dizajn pakovanja

Antrfile: Dizajn nije trošak, on je investicija (ulaganje) u inovativno razmišljanje koje stvara dodatnu vrednost kroz konkurentsku prednost, poverenje kupaca i tržišno učešće a što, sve zajedno, na kraju povećava profit. Ovo ne morate prihvatiti zdravo-za-gotovo ali primeri govore u prilog tome. Neke od vodećih svetskih kompanija kojima je dizajn utkan u samu suštinu poslovanja su svoje berzanske indekse uvećale za 228% tokom samo 10 godina! Apple, Coca Cola, Ford, IBM, Nike, Procter & Gamble, Starbucks, Walt Disney i Whirlpool su samo neke. Dizajn reprezentuje vaš brend. Kada je dizajn dobar, ljudi to primećuju. Isto i kada je loš. Istraživanja kažu da posmatračima treba manje od jedne sekunde da donesu mišljenje o tome da li im se vaš web sajt dopada! Loš dizajn vaše internet strane dovešće do toga da je ljudi napuste pre nego što su videli šta vi uopšte nudite. Dobar dizajn vas direktno razdvaja od konkurencije. On je odlučujući faktor razlikovanja vaših proizvoda ili usluga od sličnih ili istih na vašem tržištu.

Dejan Vukelić

Agrobiznis magazin

www.agrobiznis.rs 

Prvi Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva u nabavku nove opreme, raspisan je juče, a rok za podnošenje zahteva je od 27. marta do 28. maja 2018. godine.

Predmet Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u nabavku nove opreme i mehanizacije dati u Listi prihvatljivih investicija i troškova za Prvi Javni poziv za Meru 3, koja je objavljena uz ovaj Javni poziv.

Više informacija pogledajte na sledećim linkovima :

file:///D:/Downloads/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%98%D0%9F%D0%90%D0%A0%D0%94-%D0%9C3-fin.pdf 

file:///D:/Downloads/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3-1-%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D0%9C%D0%B5%D1%80%D1%83-3.pdf 

 

izvor : http://uap.gov.rs 

Nemačka kompanija Stihl donirala je baterijsku motornu kosu FSA 90 KBC Bežanijska kosa u Beogradu. U skladu sa vizijom osnivača, porodice STIHL, da proizvodi uvek treba da pomognu ljudima u radu u prirodi i devedesetogodišnjom tradicijom humanosti, kompanija je razvila savremeni, snažan i tih baterijski program.

„Veoma nam je drago što je kompanija STIHL prepoznala naše potrebe. KBC Bežanijska kosa raspolaže sa 19 hektara površine koje će na ovaj način brzo i lako moći da se održavaju. Uz pomoć ove donacije uspećemo da obezbedimo bolje uslove zaposlenima i pacijntima ove bolnice“ istakla je Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska Kosa.

„Nova STIHL baterijska tehnologija dizajnirana je u skladu sa zahtevima modernog korisnika i sigurni smo da će ovaj trimer znatno olakšati održavanje ovog divnog parka i obezbediti pacijentima neophodan mir i sređeno okruženje“, izjavila je Milena Janjić, marketing menadžer kompanije. Ona je dodala da su STIHL baterijski uređaji jednostavni za upotrebu, snažni a zbog svog tihog rada idealni su za korišćenje u sredinama osetljivim na buku.

Od 28. aprila svi zainteresovani mogu besplatno da testiraju baterijske uređaje na 24 sata.

Kompanija STIHL svoje akcije nastavlja i narednog meseca donacijama u Nišu predškolskoj ustanovi „Pčelica“ kao i „Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine“ u Novom Sadu.

O kompaniji STIHL

Nemačka kompanija STIHL bavi se dizajniranjem i proizvodnjom mašinama koje ljudima olakšavaju rad u prirodi i sa prirodom, kao što su motorne testere, trimeri, kosačice, pa su tihi baterijski uređaji logičan sled. Kompanija STIHL prisutna je na srpskom tržištu od 2013.godine a danas na globalnom nivou ima 15 000 zaposlenih I mrežu od 40 000 specijalizovanih prodavnica u preko 160 zemalja sveta.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31