Poponac (lat. convolvulus arvensis) je višegodišnja zeljasta biljka, koja spada u širokolisni korov. Stablo je puzeće i obmotava se u smeru suprotnom od kazaljki na satu oko kukuruza, pa vrlo brzo može da izraste i do dva metra u visinu. Postoji nekoliko vrsta ovog korova, ali se kod nas najčešće javljaju dva – njivski koji najviše raste u kukuruzu i poljski koji raste na livadama, duž puteva i pored potoka. Ukoliko nema za šta da se uhvati i obavije može da raste i puzeći po zemlji. Livadski poponac spada u medonosne biljke, rado ga jedu krave zbog čega, kako se veruje, dolazi do povećanja masti u mleku. Lišće se može koristi i u ljudskoj ishrani u vidu variva ili čorbe. U narodu je poznat još i pod imenima slatkovina, slak i povivka.

 Poponac na njivi i u malinjaku

Poponac je poreklom iz Azije, ali raste širom sveta. U pitanju je vrlo invazivan korov koji brzo raste i širi se gde god se pojavi. Prema proceni stručnjaka gubici useva zbog ovog korova samo u Americi premašuju 377 miliona dolara godišnje.

Najčešće se pojavljuje među kukuruzom oko čije stabljike se obavija što može dovesti do poleganja useva. Osim toga, uzima hranljive materije iz zemlje što može da dovede do slabijeg rasta kukuruza, čiji je rod lošijeg kvaliteta i manjeg prinosa. Poponac ima izuzetno jak, vretenast korenov sistem koji prodire čak i do šest metara dubine u zemlju što omogućava biljci opstanak u sušnom periodu. Na površinskom sloju zemlje nalazi veliki deo pupoljaka iz kojih izbijaju nadzemni izdanci, a može da se razmnožava i rizomom. Stablo je tanko sa razređenim listovima spiralno raspoređenim, veličine od dva do pet santimetara i mogu biti srcasti, strelasti ili kopljastog oblika. Cvetovi su pojedinačni ili po dva do tri zajedno, krupni i levkastog oblika i mogu biti beli ili ružičasti. Poponac cveta od juna do početka septembra, cvetovi nemaju miris, a plod je zaobljena čaura svetlo smeđe boje sa samo dve  semenke koje najčešće pojedu ptice. Ukoliko padne na zemlju zadržava klijavost i do 20 godina.

Osim u njivama ovaj korov se često pojavljuje u voćnjacima, a idealno stanište su malinjacima, jer su maline dobra podloga za njegovo puzeće stablo. Uzgajivači malina koji su imali problema sa ovim dosadnim korovom iz prve ruke savetuju da parcelu koju ste odabrali za zasad maline obavezno, prema savetima stručnjaka, tretirate herbicidom pre same sadnje. Prilikom kupovine sadnica treba obratiti pažnju da se uz koren maline nije upleten i koren poponca (ovo se odnosi na kupovinu sadnica iz malinjaka) jer ćete uz voće posaditi i korov koji je posle teško uništiti. Ukoliko zemljište tretirate mašinski proverite priključne mašine da se na njima nije zadržao koren. Ukoliko primetite ovaj korov u zasadu nikako ne frezirati međuprostor, jer će se samo razneti dalje po ostatku malinjaka.

Kako ga iskoreniti?

Poponac je korov koga je teško iskoreniti, posebno ukoliko se bavite organskom proizvodnjom. U tom slučaju preporuka je iščupati ga sa sve korenom kada u proleće dostigne visinu od 15 santimetara. Međutim, često se događa da deo korena ostane u zemlji, pa se korov iznova vraća. Stručnjaci preporučuju i malčiranje, a kao dobro sredstvo može da posluži crna plastika, tkanina ili karton koji će sprečiti sunčevu svetlost da dopre do biljke koja vene i nestaje. Nekad se dešava da biljka ispod malča pronađe put pa počne da niče na ivicama pokrivenog područja i tada se mora ručno ukloniti.

Ukoliko se odlučite za upotrebu herbicida na tržištu postoje brojni preparati koji su vrlo efikasni protiv ovog korova.

Najčešći i najširi metod primene herbicida za suzbijanje poponca u kukuruzu je posle setve, a pre nicanje kukuruza. Za ovu namenu postoje brojni herbicidi i njihove kombinacija koji se sa uspehom mogu upotrebiti za suzbijanje poponca. Za prskanje njive pod kukuruzom najčešće se koriste preparati na bazi atrazina, cijanazina, flurohloridana i linurona. Suzbijanje korova primenom herbicida u toku vegetacije primenjuje se

kad kukuruz ima 1-8 listova ili je visine 15-20 cm. U tom slučaju upotrebljavaju se preparati na bazi bentazona, 2,4-D, dikambe, fluroksipina, klopiralida, piridata i tifensulfuron-metila. U pšenici se protiv poponca može da se koristiti Banvel M, Banvel P, Banvel DP dok u kukuruzu dobre rezultate daju herbicidi Basagran i Laddok. U ozimim i jarim žitima kao i u voćnjacima i vinogradima može se koristiti Fluoroksipir kada je poponac u fazi cvetanja sa tim što treba paziti da herbicid ne dođe u dodir sa zelenim delovima biljke. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za stručnjakom za zaštitu biljaka ili fito farmaceutom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Zbog izlivanja reke Moravice u opštini Arilje poplavljeno je oko 650 hektara poljoprivrednih dobara i oko 1.200 objekata, izjavio je danas predsednik te opštine Miloš Nedeljković i dodao da komisije na terenu popisuju nastalu štetu, ali da se još uvek ne zna tačna procena.
"Obišli smo i popisali tek jednu petinu, teško je sada proceniti štetu. Kada se sve popiše, biće dostavljeno Kancelariji za javna ulaganja i Ministarstvu poljoprivrede", rekao je Nedeljković za Tanjug.
Naveo je da je zbog poplava pričinjena šteta na stambenim i privrednim objektima, ali i poljoprivrednim gazdinstvima, te dodao da je poplavljeno oko 650 hektara poljoprivrednih dobara i oko 1.200 objekata od čega oko 500 kuća.
"Šteta je ogromna, za sada nemamo procenu o iznosu", rekao je Nedeljković.
Teren se, kaže, čisti sa oko 20 mašina u koje je uloženo više od 20 miliona dinara, a u tome im pomažu i pripadnici Vojske Srbije.
"Iznose se stvari iz kuća i do sada je izneto nekoliko stotina kamiona stvari. Imamo kuće koje su skroz uništene - električni uređaji, nameštaj...", rekao je Nedeljković i naveo da je oko 30 porodica smešteno kod rodbine ili prijatelja jer više ne mogu da se vrate svojoj kući.
Kako je dodao, ima i onih koji su se vratili, ali nemaju ništa.

Izvor: Tanjug

Ceo rod maline je uništen usled obilnih padavina u dolinama pored Moravice na zapadu zemlje, kao i drugog voća, ali i krompira, kukuruza i ostalog povrća, kaže predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović i navodi da je stanje alarmantno, a da je voda odnela i puteve, objekte, štale i grla stoke.
On je Tanjugu rekao da su u celoj dolini od Požege do Ivanjice svi zasadi uništeni, da su putevi u prekidu, da su prekinuti dalekovodi i da su stubovi pali u Moravicu.
- Sve što je zasađeno u dolinama pored Moravice je odneto. Ceo rod maline u Arilju, Požegi, Guči, Lučanima, Кosjeriću, Bajinoj Bašti i drugim mestima je posle ovoliko vode završena priča - rekao je Radović.
Dodaje da i ono što je eventualno ostalo pitanje je do kada će trajati, jer je mnogo vode palo, a ako ogreje sunce, sve će biti sprženo.
On je obišao pojedina mesta dokle se moglo stići, s obzirom na to da je voda poplavila puteve i naveo da su pojedini ljudi iz Ivanjice otišli na posao u Požegu i Arilje, a da je sad pitanje kako će se vratiti.
- Voda nosi sve pred sobom, tu nema spasa. Stanje je alarmantno, nezapamćeno - rekao je Radović i dodao da stariji u tom kraju kažu da je danas gore nego u vreme poplave 1965. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2922630/voda-odnela-sve-sto-je-zasadjeno-u-dolinama-pored-moravice-unisteni-malinjaci

U jučerašnjim poplavama u Arilju poplavljeno je oko 500 kuća i 650 hektara zemlje, a 84 osobe su evakuisane, rekao ja za Tanjug predsednik opštine Miloš Nedeljković.
"Bez pijaće vode su naselja Virovo, Gruda i deo Cerove, a sinoć je 2200 domaćinstava bilo bez struje, dok ih je danas ostalo 146. Očekujemo do kraja dana da se puste i voda i struja za sve", naveo je Nedeljković.
On je rekao da se nivo Moravice smanjio, ali da su dvorišta i kuće i dalje puni vode.
"Angažovali smo mnogo ljudi s pumpama da se voda izvlači, stigle su mašine za sušenje i prvo će se čistiti kuće, a potom vršiti dezinfekcija", kazao je Nedeljković.
Komisije za procenu štete će prvo procenjivati štetu na objektima, a potom i na poljopriverdnom zemljištu.
"Poplavljeno područje je oko 70 odsto pod malinom", naveo je Nedeljković.
Kako je kazao, Ariljci ne moraju da čekaju komisiju, već mogu sami čistiti, a dokaz za procenu štete će biti snimci i fotografije.
"Oni koji su pretrpeli štetu dobiće neku pomoć. Obratili smo se Kacelariji za javna ulaganja. Insitut za voćarstvo iz Čačka će poslati svoje ljude da nam pomognu", zaključio je Nedeljković.

 

Izvor: Tanjug

Timovi ministarstva poljoprivrede obišli su zasade malina u opštinama Arilje i Ivanjici.Ovo je bila praksa i prošle godine, kada se na licu mesta procenjuje u kakvom je stanju malina i da li se poljoprivredni proizvođači ispoštovali dogovor i preporuku struke i da li se pridržavaju agrotehničkih mera.
„Stanje je šaroliko. Svi ono što je bilo loše u zasadima prošle godine, nažalost je i ove. Većina nije ispoštovala, a oni koji su tražili savet od Poljoprivrednih stručnih službi imaju mnogo bolje zasade i očekuju veći prihod. Ako imate pomoć države u najbitnijoj stvari, odnosno savetu struke, zašto to ne iskoristite. Oni koji su uzimali sertifikovani sadni materijal i primenjivali agrotehničke mere imaju dobre zasade. Mi moramo sve da uradimo što je do nas, kako kvalitet malina, kao naš strateški proizvod, ne bi dolazio u pitanje. Treba da se uradi priručnik od prvog koraka do poslednjeg, odnosno preporuka struke, kako i šta treba da se radi, da onaj koji krene u tu priču zna, a ne da je krči posle dve godine. Šta su norme hladnjačara, šta je posao države”, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević.On nije mogao da govori o ceni maline, jer ona zavisi od tržišta, odnosno ponude i potražnje. Inače, prošle godine izvoz maline je bio 200 miliona evra.

„Država je tu da pomaže sa merama i subvencijama, i to radi za bilo koju granu poljoprivrede. Inače, nikada nije bila bolja saradnja između miinstarstva i lokalnih samouprava jer radimo zajedno i dopunjavamo se”, kaže Bogićević.

Ministarstvo poljoprivredne i zaštite životne sredine pokrenulo je projekat rejoizacije voćarske proizvodnje, koji treba da bude gotov do kraja godine.

„Što se tiče maline, po rečima stručnjaka, ona uspeva na većim visinama. To se vidi i sada obilaskom terena, sve što je niže i bliže rekama zasadi su lošiji i više je bolesti napada. Kada se rejonizacija završi znaće se šta i gde se gaji i po toj osnovi će se raditi mere i subvencije.Tako će i poljoprivrednim proizvođačima biti lakše da se opredele šta da sade”, navodi Bogićević.

Podrška Ministarstva poljoprivrede opštini Ivanjica od nemerljivog je značaja i ona nije izostala ni u vanrednom stanju, kada je poljoprivrednim proizvođačima pomoć bila najneophodnija, rekao je predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović.

„Podsticaje resornog Ministarstva iskoristilo je 129 poljoprivrednika ivanjičke opštine kojima su podeljeni novi traktori uz subvencije od 65 posto, podeljeno je 740 tona veštačkog đubriva KAN 27 posto, 30 tona goriva, 200 tona merkantilnog kukuruza za razvoj stočarstva. Kroz projekte podsticaja poljoprivrednika za razvoj stočarstva, opština Ivanjica podelila je 1.400 grla jagnjadi starosti do sedam meseci, 220 košnica za razvoj pčelarstva, 50 hiljada sadnica maline sorte vilamet. U prethodne tri godine kao i ove obezbeđena su sredstva za podelu priključaka (atomizeri, prskalice, kosačice). Budžetom opštine opredeljivaće se sredstva za poljoprivrednike i u narednom periodu”, rekao je Lazović i dodao da opština Ivanjica trenutno raspolaže sa 258 protivgradnih raketa i da je spremna za borbu protiv gradonosnih oblaka.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest964492.html

Malina se sadi zrelim izdancima u toku zimskog mirovanja (od novembra do aprila), a popuna zasada može da se obavi zelenim izdancima u drugoj polovini maja ili u junu mesecu i to po oblačnom vremenu. Čim sa sadnica maline otpadne lišće u jesen može se obaviti sadnja.

Jesenja sadnja daje najbolje rezultate, jer posađene sadnice obično ne oskudevaju u vlazi, a koren se razvija u toku toplih zimskih dana. Jesenja sadnja daleko bolja od prolećne, kao i da sadnja maline u kasno proleće može biti nepovoljna jer se uvećavaju pupoljci na korenu, iz kojih će izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog brojnijeg očenjavanja.

Jesenja sadnja se obavlja nakon stajanja vegetacije, i nije tačno određen datum, već početak jesenje sadnje zavisi od lokaliteta, nadmorske visine, klimatskih uslova date godine… U jesen se vrši sadnja maline zrelim izdancima (sadnice golih žila). Sadnice moraju barem 30 cm da odrvene.

Temperatura prilikom sadnje maline ne treba da bude veća od 7 stepeni, a temperatura zemljišta ne bude ispod tačke mržnjenja. Zbog toga malinjaci posađeni u jesen mnogo dobro kreću u rast i razvoj, te ako se radi o jednogodišnjim sortama daju dobre prinose, ili pak ako se sadi dvogodišnji tip maline daju dobre priraste koji će sledeće godine dati veoma visoke prinose.

Pored toga, sve manje vlage u zemljištu i kasni prolećni topli vetrovi, koji isušuju žilice, mogu biti najčešći uzroci lošeg prijema sadnica. Sadnja u suviše vlažno zemljište dovodi do toga da se zemljište oko sadnice stvrdne u jaku pokoricu, koja ne dozvoljava da se izdanci iz podzemnog pupoljka probiju na površinu. A sadnica maline se primi tek kada izbiju izdanci iz podzemnih pupoljaka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/07/vocarstvo/15688/

Maline su na pijacu doneli proizvođači iz okolnih sela, koja su na nadmorskoj visini od oko 400 metara.

Na valjavskoj pijaci maline su prodaju po 300 dinara za kilograma a očekuje da će, za desetak dana, kada počne berba u otkupu, iznositi oko 200 dinara.

Početak ozbiljnije berbe očekuje se za desetak dana kada će stići i plodovi iz malinjaka podignutih na oko 600 metara nadmorske visine.

Puna berba je tek u finišu sezone u malinjacima na oko 800 do 1.000 metara nadmorske visine, gde su maline najizdašnije i najkvalitetnije.

Očekuje se da će se cene kretati oko 200 dinara za kilogram na šta će uticati i manji rod od prošlogodišnjeg zbog niskih temperatura i vremenskih nepogoda, saznaje agencije Beta.

 



Stručnjaci Savetodavne stručne službe u Valjevo smatraju da su oštećenja malinjaka manja no što je to u prvi mah izgledalo, "što svedoči da su malinari primenjivali neophodne agrotehničke mere".

Po proceni nadležnih, valjevski malinjaci sa centrima Osečina i Pecka u Podgorini, prostiru se na oko 2.000 hektara.

Do povećanja površina pod malinjacima došlo je posle sadnje novih sorti polana i polka, koje su manje osetljive na klimatske uslove, a beru su dva puta tokom sezone.

Izvor: www.b92.net

U Zlatiborskom okrugu, kraju najvećih proizvođača maline, godinama unazad, orezine iz malinjaka i voćnjaka, završe u plamenu ili u potoku, pokraj puta. Prošlogodišnji pobednik Foruma za zelene ideje, Užičanin Dragojlo Božić osmislio je način za korišćenje ovog alternativnog energenta i počeo proizvodnju briketa za ogrev i roštilj od organskog otpada iz malinjaka. Ljiljana Mirosavić iz Karana kaže da se ostaci seku, sakupe se i pale. "Do sada smo bacali u jaruge i palili. Ništa se nije koristilo", ispričala je Nada Lučić iz sela Ribaševina. Uz ideju Dragojla Božića, prošlogodišnjeg pobednika najpre nacionalnog a potom i regionalnog Foruma za zelene ideje, orezine maline, ovog proleća, iskorišćene su na pravi način. "Naša ideja je da otpad koji se kod nas stvara – orezina od maline, upotrebimo tako što ćemo ga koristiti kada mu je vreme, a to je zimi", kaže Dragojlo Božić iz Užica. Dragica Reljanović iz Fondacije "Trag" rekla je da taj otpad ne završava kao paljevina, već se od njega pravi briketi i na taj način se smanjuje korišćenje šuma kao resursa, kao ogrevne sirovine. Trenutno u seoskom domaćinstvu Lučića, koje je suvlasnik u proizvodnji – prikupljaju, seckaju i melju orezine od malina, ali je to tek jedna od mogućnosti za brikete i dobijanje toplotne energije. "Osim maline, tu je orezina od kupine, sve granje nastalo od orezivanja voćnjaka, vinove loze, ono što ostaje od šaše od kukuruza – i od toga može da se proizvede i agrobriket i agropelet", kaže Dragojlo Božić. I mada sirovine ima na svakom koraku teritorije Zlatiborskog okruga, za sada su ograničeni na sela u Lužničkoj dolini pokraj Užica. "Momčilo Lučić iz Ribaševine kaže da je to krug od 10 kilometara. "Svuda ima dosta malinjaka. Cena goriva diktira u ovom momentu naše kretanje", rekao je Lučić. Do intenzivne proizvodnje, koja počinje po završetku prolećnog a potom i jesenjeg orezivanja malina, prikupljaju rasutu sirovinu, spremaju skladište za sušenje biomase i za ovu godinu planiraju 100 tona briketa od odbačenog, i do sada, u voćnjacima spaljivanog organskog otpada.

Izvor: Nova ekonomija

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31