Maline su na pijacu doneli proizvođači iz okolnih sela, koja su na nadmorskoj visini od oko 400 metara.

Na valjavskoj pijaci maline su prodaju po 300 dinara za kilograma a očekuje da će, za desetak dana, kada počne berba u otkupu, iznositi oko 200 dinara.

Početak ozbiljnije berbe očekuje se za desetak dana kada će stići i plodovi iz malinjaka podignutih na oko 600 metara nadmorske visine.

Puna berba je tek u finišu sezone u malinjacima na oko 800 do 1.000 metara nadmorske visine, gde su maline najizdašnije i najkvalitetnije.

Očekuje se da će se cene kretati oko 200 dinara za kilogram na šta će uticati i manji rod od prošlogodišnjeg zbog niskih temperatura i vremenskih nepogoda, saznaje agencije Beta.

 



Stručnjaci Savetodavne stručne službe u Valjevo smatraju da su oštećenja malinjaka manja no što je to u prvi mah izgledalo, "što svedoči da su malinari primenjivali neophodne agrotehničke mere".

Po proceni nadležnih, valjevski malinjaci sa centrima Osečina i Pecka u Podgorini, prostiru se na oko 2.000 hektara.

Do povećanja površina pod malinjacima došlo je posle sadnje novih sorti polana i polka, koje su manje osetljive na klimatske uslove, a beru su dva puta tokom sezone.

Izvor: www.b92.net

U Zlatiborskom okrugu, kraju najvećih proizvođača maline, godinama unazad, orezine iz malinjaka i voćnjaka, završe u plamenu ili u potoku, pokraj puta. Prošlogodišnji pobednik Foruma za zelene ideje, Užičanin Dragojlo Božić osmislio je način za korišćenje ovog alternativnog energenta i počeo proizvodnju briketa za ogrev i roštilj od organskog otpada iz malinjaka. Ljiljana Mirosavić iz Karana kaže da se ostaci seku, sakupe se i pale. "Do sada smo bacali u jaruge i palili. Ništa se nije koristilo", ispričala je Nada Lučić iz sela Ribaševina. Uz ideju Dragojla Božića, prošlogodišnjeg pobednika najpre nacionalnog a potom i regionalnog Foruma za zelene ideje, orezine maline, ovog proleća, iskorišćene su na pravi način. "Naša ideja je da otpad koji se kod nas stvara – orezina od maline, upotrebimo tako što ćemo ga koristiti kada mu je vreme, a to je zimi", kaže Dragojlo Božić iz Užica. Dragica Reljanović iz Fondacije "Trag" rekla je da taj otpad ne završava kao paljevina, već se od njega pravi briketi i na taj način se smanjuje korišćenje šuma kao resursa, kao ogrevne sirovine. Trenutno u seoskom domaćinstvu Lučića, koje je suvlasnik u proizvodnji – prikupljaju, seckaju i melju orezine od malina, ali je to tek jedna od mogućnosti za brikete i dobijanje toplotne energije. "Osim maline, tu je orezina od kupine, sve granje nastalo od orezivanja voćnjaka, vinove loze, ono što ostaje od šaše od kukuruza – i od toga može da se proizvede i agrobriket i agropelet", kaže Dragojlo Božić. I mada sirovine ima na svakom koraku teritorije Zlatiborskog okruga, za sada su ograničeni na sela u Lužničkoj dolini pokraj Užica. "Momčilo Lučić iz Ribaševine kaže da je to krug od 10 kilometara. "Svuda ima dosta malinjaka. Cena goriva diktira u ovom momentu naše kretanje", rekao je Lučić. Do intenzivne proizvodnje, koja počinje po završetku prolećnog a potom i jesenjeg orezivanja malina, prikupljaju rasutu sirovinu, spremaju skladište za sušenje biomase i za ovu godinu planiraju 100 tona briketa od odbačenog, i do sada, u voćnjacima spaljivanog organskog otpada.

Izvor: Nova ekonomija

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30