Timovi ministarstva poljoprivrede obišli su zasade malina u opštinama Arilje i Ivanjici.Ovo je bila praksa i prošle godine, kada se na licu mesta procenjuje u kakvom je stanju malina i da li se poljoprivredni proizvođači ispoštovali dogovor i preporuku struke i da li se pridržavaju agrotehničkih mera.
„Stanje je šaroliko. Svi ono što je bilo loše u zasadima prošle godine, nažalost je i ove. Većina nije ispoštovala, a oni koji su tražili savet od Poljoprivrednih stručnih službi imaju mnogo bolje zasade i očekuju veći prihod. Ako imate pomoć države u najbitnijoj stvari, odnosno savetu struke, zašto to ne iskoristite. Oni koji su uzimali sertifikovani sadni materijal i primenjivali agrotehničke mere imaju dobre zasade. Mi moramo sve da uradimo što je do nas, kako kvalitet malina, kao naš strateški proizvod, ne bi dolazio u pitanje. Treba da se uradi priručnik od prvog koraka do poslednjeg, odnosno preporuka struke, kako i šta treba da se radi, da onaj koji krene u tu priču zna, a ne da je krči posle dve godine. Šta su norme hladnjačara, šta je posao države”, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević.On nije mogao da govori o ceni maline, jer ona zavisi od tržišta, odnosno ponude i potražnje. Inače, prošle godine izvoz maline je bio 200 miliona evra.

„Država je tu da pomaže sa merama i subvencijama, i to radi za bilo koju granu poljoprivrede. Inače, nikada nije bila bolja saradnja između miinstarstva i lokalnih samouprava jer radimo zajedno i dopunjavamo se”, kaže Bogićević.

Ministarstvo poljoprivredne i zaštite životne sredine pokrenulo je projekat rejoizacije voćarske proizvodnje, koji treba da bude gotov do kraja godine.

„Što se tiče maline, po rečima stručnjaka, ona uspeva na većim visinama. To se vidi i sada obilaskom terena, sve što je niže i bliže rekama zasadi su lošiji i više je bolesti napada. Kada se rejonizacija završi znaće se šta i gde se gaji i po toj osnovi će se raditi mere i subvencije.Tako će i poljoprivrednim proizvođačima biti lakše da se opredele šta da sade”, navodi Bogićević.

Podrška Ministarstva poljoprivrede opštini Ivanjica od nemerljivog je značaja i ona nije izostala ni u vanrednom stanju, kada je poljoprivrednim proizvođačima pomoć bila najneophodnija, rekao je predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović.

„Podsticaje resornog Ministarstva iskoristilo je 129 poljoprivrednika ivanjičke opštine kojima su podeljeni novi traktori uz subvencije od 65 posto, podeljeno je 740 tona veštačkog đubriva KAN 27 posto, 30 tona goriva, 200 tona merkantilnog kukuruza za razvoj stočarstva. Kroz projekte podsticaja poljoprivrednika za razvoj stočarstva, opština Ivanjica podelila je 1.400 grla jagnjadi starosti do sedam meseci, 220 košnica za razvoj pčelarstva, 50 hiljada sadnica maline sorte vilamet. U prethodne tri godine kao i ove obezbeđena su sredstva za podelu priključaka (atomizeri, prskalice, kosačice). Budžetom opštine opredeljivaće se sredstva za poljoprivrednike i u narednom periodu”, rekao je Lazović i dodao da opština Ivanjica trenutno raspolaže sa 258 protivgradnih raketa i da je spremna za borbu protiv gradonosnih oblaka.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest964492.html

Malina se sadi zrelim izdancima u toku zimskog mirovanja (od novembra do aprila), a popuna zasada može da se obavi zelenim izdancima u drugoj polovini maja ili u junu mesecu i to po oblačnom vremenu. Čim sa sadnica maline otpadne lišće u jesen može se obaviti sadnja.

Jesenja sadnja daje najbolje rezultate, jer posađene sadnice obično ne oskudevaju u vlazi, a koren se razvija u toku toplih zimskih dana. Jesenja sadnja daleko bolja od prolećne, kao i da sadnja maline u kasno proleće može biti nepovoljna jer se uvećavaju pupoljci na korenu, iz kojih će izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog brojnijeg očenjavanja.

Jesenja sadnja se obavlja nakon stajanja vegetacije, i nije tačno određen datum, već početak jesenje sadnje zavisi od lokaliteta, nadmorske visine, klimatskih uslova date godine… U jesen se vrši sadnja maline zrelim izdancima (sadnice golih žila). Sadnice moraju barem 30 cm da odrvene.

Temperatura prilikom sadnje maline ne treba da bude veća od 7 stepeni, a temperatura zemljišta ne bude ispod tačke mržnjenja. Zbog toga malinjaci posađeni u jesen mnogo dobro kreću u rast i razvoj, te ako se radi o jednogodišnjim sortama daju dobre prinose, ili pak ako se sadi dvogodišnji tip maline daju dobre priraste koji će sledeće godine dati veoma visoke prinose.

Pored toga, sve manje vlage u zemljištu i kasni prolećni topli vetrovi, koji isušuju žilice, mogu biti najčešći uzroci lošeg prijema sadnica. Sadnja u suviše vlažno zemljište dovodi do toga da se zemljište oko sadnice stvrdne u jaku pokoricu, koja ne dozvoljava da se izdanci iz podzemnog pupoljka probiju na površinu. A sadnica maline se primi tek kada izbiju izdanci iz podzemnih pupoljaka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/07/vocarstvo/15688/

Maline su na pijacu doneli proizvođači iz okolnih sela, koja su na nadmorskoj visini od oko 400 metara.

Na valjavskoj pijaci maline su prodaju po 300 dinara za kilograma a očekuje da će, za desetak dana, kada počne berba u otkupu, iznositi oko 200 dinara.

Početak ozbiljnije berbe očekuje se za desetak dana kada će stići i plodovi iz malinjaka podignutih na oko 600 metara nadmorske visine.

Puna berba je tek u finišu sezone u malinjacima na oko 800 do 1.000 metara nadmorske visine, gde su maline najizdašnije i najkvalitetnije.

Očekuje se da će se cene kretati oko 200 dinara za kilogram na šta će uticati i manji rod od prošlogodišnjeg zbog niskih temperatura i vremenskih nepogoda, saznaje agencije Beta.

 



Stručnjaci Savetodavne stručne službe u Valjevo smatraju da su oštećenja malinjaka manja no što je to u prvi mah izgledalo, "što svedoči da su malinari primenjivali neophodne agrotehničke mere".

Po proceni nadležnih, valjevski malinjaci sa centrima Osečina i Pecka u Podgorini, prostiru se na oko 2.000 hektara.

Do povećanja površina pod malinjacima došlo je posle sadnje novih sorti polana i polka, koje su manje osetljive na klimatske uslove, a beru su dva puta tokom sezone.

Izvor: www.b92.net

U Zlatiborskom okrugu, kraju najvećih proizvođača maline, godinama unazad, orezine iz malinjaka i voćnjaka, završe u plamenu ili u potoku, pokraj puta. Prošlogodišnji pobednik Foruma za zelene ideje, Užičanin Dragojlo Božić osmislio je način za korišćenje ovog alternativnog energenta i počeo proizvodnju briketa za ogrev i roštilj od organskog otpada iz malinjaka. Ljiljana Mirosavić iz Karana kaže da se ostaci seku, sakupe se i pale. "Do sada smo bacali u jaruge i palili. Ništa se nije koristilo", ispričala je Nada Lučić iz sela Ribaševina. Uz ideju Dragojla Božića, prošlogodišnjeg pobednika najpre nacionalnog a potom i regionalnog Foruma za zelene ideje, orezine maline, ovog proleća, iskorišćene su na pravi način. "Naša ideja je da otpad koji se kod nas stvara – orezina od maline, upotrebimo tako što ćemo ga koristiti kada mu je vreme, a to je zimi", kaže Dragojlo Božić iz Užica. Dragica Reljanović iz Fondacije "Trag" rekla je da taj otpad ne završava kao paljevina, već se od njega pravi briketi i na taj način se smanjuje korišćenje šuma kao resursa, kao ogrevne sirovine. Trenutno u seoskom domaćinstvu Lučića, koje je suvlasnik u proizvodnji – prikupljaju, seckaju i melju orezine od malina, ali je to tek jedna od mogućnosti za brikete i dobijanje toplotne energije. "Osim maline, tu je orezina od kupine, sve granje nastalo od orezivanja voćnjaka, vinove loze, ono što ostaje od šaše od kukuruza – i od toga može da se proizvede i agrobriket i agropelet", kaže Dragojlo Božić. I mada sirovine ima na svakom koraku teritorije Zlatiborskog okruga, za sada su ograničeni na sela u Lužničkoj dolini pokraj Užica. "Momčilo Lučić iz Ribaševine kaže da je to krug od 10 kilometara. "Svuda ima dosta malinjaka. Cena goriva diktira u ovom momentu naše kretanje", rekao je Lučić. Do intenzivne proizvodnje, koja počinje po završetku prolećnog a potom i jesenjeg orezivanja malina, prikupljaju rasutu sirovinu, spremaju skladište za sušenje biomase i za ovu godinu planiraju 100 tona briketa od odbačenog, i do sada, u voćnjacima spaljivanog organskog otpada.

Izvor: Nova ekonomija

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30