Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji, poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana, kada je potpisan Memorandum u Budimpešti,
nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske, koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, u Arilju je položen kamen temeljac dogovorene fabrike. Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ovom prilikom je rekao da je, tokom protekle godine vlada tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane, koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat.
„Rezultat će biti izvoz koncentrata koji nastaje kao produkt prerade industrijske maline i drugog voća”, rekao je Nedimović. On je podsetio da je Vlada Srbije u januaru odlučila da za razvoj prehrambene industrije izdvaja poseban novac. Kaže da je zahvalan mađarskim kolegama, koji su prepoznali Srbiju kao dobrog političkog partnera, te dodao da je ta zemlja izdvojila 32 miliona evra za investicije na zapadnom Balkanu.
„Sledeće lokacije koje zajedno napadamo su Merošina, Bojnik, Koceljeva… videćemo gde ćemo završiti. Daću sve od sebe da sredstva iz Mađarske usmerimo prema Srbiji, neka se ne ljute naši susedi”, rekao je Nedimović. On je ovom prilikom istakao, da je prerada voća i izvoz u inostranstvo 16 spas za poljoprivrednike u Srbiji.

„Prerada je spas jer generiše kooperante, da imate siguran plasman i da se unapred znaju stvari. Kad nema prerade, vi prodajete sirovinu onoliko koliko može da primi neko tržište, što je neizvesno, a kad imate prerađivačke kapacitete, onda su ti ugovori mnogo sigurniji”, rekao je Nedimović.
On kaže da dosta hladnjača unapred nudi kooperantima odgovarajuće uslove, ali da uvek ima 30 do 40 odsto proizvođača maline na tržištu „koji nisu nigde”.
„Ja se nadam da će ovakve stvari biti spas, ne samo ovde, nego i u drugim prostorima Srbije”, rekao je Nedomivić i dodao, da smatra da je njegov posao da se bavi prinosima na njivama, ali i prodajom onoga što je proizvedeno.
Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Levente Mađar, podsetio je da je polaganje kamena temeljca za fabriku H&S Fruits u Arilju rezultat razgovora premijera Srbije i Mađarske i želje da se mađarska ulaganja prošire i van Vojvodine.
„Više se držimo Vojvodine kada je reč o ulaganju, jer Vojvodinu daleko bolje poznajemo od ostalih krajeva Srbije. Sada kada vidimo dobrodošlicu u celoj Srbiji,
stvari se menjaju”, rekao je Mađar. On je dodao da investitori prepoznaju podršku koju srpska vlada pruža investitorima.
„Odabrali smo poljoprivredu kao primarni projekat za ulaganja”, rekao je Mađar i dodao da Budimpešta deli isti stav sa Srbijom, da bez jake industrije i jake ekonomije ne postoji jaka nacionalna svest i napredak. Prema njegovim rečima, jačanju saradnje i prijateljstva dva naroda i dve vlade doprineće i zajednički poslovi, projekti i investicije poput otvaranja fabrike u Arilju.
Vlasnik H&S fruits Milan Stanić, istakao je da je to veliki dan za tu kompaniju, grad i proizvođače i da će nova fabrika doprineti da plasman maline bude bolji i lakši, kao i da će, kada krene proizvodnja gotovih proizvoda, i cena biti bolja.
„Nadam se da ćemo se do kraja ove godine ponovo okupiti ovde, kada bude krenula proizvodnja, probamo prve proizvode”, rekao je Stanić. Pojasnio je da će se u prvoj fazi, u ariljskoj fabrici proizvoditi kaše i voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada. U kasnijoj fazi, plan je da u Arilju bude kompletna proizvodnja. Proizvodi će biti od svih vrsta voća, maline, kupine, višnje, šljive, breskeve, sve što rađa u ariljskom kraju, dodao je Stanić.
Predsednik opštine Miloš Nedeljković, rekao je da Arilje početkom gradnje fabrike dobija mnogo i da se nada novim investicijama u tom kraju. Naveo je da je
fabrika za preradu voća važna, jer će se time rešiti deo problema vezan za preradu malina, te dodao da je prošla godina bila katastrofa za malinare, jer je kvalitet roda zbog kiše bio loš. Uz zahvalnost Vladi, ministru i predstavnicima Mađarske, najavio je da bi u tu opštinu uskoro trebalo da stigne delegacija iz Japana, radi mogućih ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Vlada Srbije je ispunila nekoliko zahteva proizvođača malina i kupina, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.Među ispunjenim zahtevima je i otpis duga zbog suše 2013. godine za mineralno đubrivo koje im je isporučeno godinu dana ranije iz Republičkih robnih rezervi po subvencionisanim cenama.

On je agenciji Beta kazao da će proizvođačima tog voća od 300 miliona dinara duga biti otpisano 90 miliona jer je 210 miliona ranije otplaćeno."Vlada je obećala da će razmotriti mogućnost da proizdvođačima koji su izmirili dug od 210 miliona dinara vrati novac", rekao je Radović.

Proizvođači malina i kupina, prema njegovim rečima, zbog tog duga nisu mogli prethodnih godina da dobiju repromaterijal iz Robnih rezervi.

Radović je kazao da je Vlada formirala i radno telo koje će upravljati timovima stručnjaka koji treba da izađu na teren i utvrde zašto se malina suši.

"Mislili smo da se stabla malina suše zbog niskih temperatura, ali se sve više sumnja da je reč o nekoj vrsti bolesti zbog koje će ove godine rod tog voća biti skoro prepolovljen", rekao je Radović.

Dodao je da se malina masovno suši u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, a nešto manje na jugu Srbije.

Vlada Srbije je, kako je rekao Radović, usvojila i prelog da proizvođačka cena maline bude 139,3 dinara za kilogram, koju je utvrdio tim stručnjaka.

"Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obećao da će se iz budžeta obezbediti novac za kupovinu sadnica maline koje će biti ponuđene proizvođačima po subvencionisanim cenama od 65 odsto", rekao je Radović.

Podsetio je da su malinari tražili da bude formiran tim od predstavnika policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koji će utvrditi ko otkupljuje, izvozi i uvozi maline.

"Vlada je obećala da će ispuniti i taj zahtev", rekao je Radović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=13&nav_id=1529716

Ministri poljoprivrede Srbije i Libana Branislav Nedimović i Gazi Zeaiter potpisali su u Bejrutu Memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede. Saopštilo je srpsko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Kako se navodi u saopštenju, na osnovu potpisanog dokumenta, biće unapređena razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda između Srbije i Libana. Srbija na libansko tržište želi da plasira juneće i svinjsko meso i mesne proizvode, kao i maline i borovnice, dok libanska strana planira da u Srbiju izvozi maslinovo ulje i citruse. Ministar Nedimović se takođe sastao i s predsednikom Parlamenta Republike Liban Nabih Berijem, ministrom spoljnih poslova Žibranom Basilom, kao i ministrom ekonomije Raedom Hurijem, dodaje se u saopštenju Minsitarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/srpske-maline-i-borovnice-stizu-na-novo-trziste-2019-01-30

Nedavno je u pojedinim dnevnim novinama plasirala reklama za sok Ariljska malina, jabuka i grožđe. Taman kada smo se spremali da napišemo lepu kolumnu o odličnom potezu velikog proizvođača soka, i da smo konačno naše maline spakovali u kvalitetan proizvod koji neće piti samo bogata klijentela u EU, kada smo pogledali specifikaciju na etiketi. Na njoj piše da od minimum 50 odsto voćnog sadržaja maline ima 17 posto isto koliko i jabuke i grožđa. Uspeli su da u kompaniji Nektar izbroje da u pakovanju ima tačno 65 "posebno slasnih malina" (tako piše na samom pakovanju). Nameće se pitanje, da li su sve maline jednake uvek i da li u svaku bocu stane baš 65 plodova srpskog crvenog zlata kako smo nekad zvali malinu? Zašto je sa samo 17 odsto zastupljena malina u soku koji košta 169 dinara proverili smo kod proizvođača, ali i razgovarali i sa predsednicom Centra za zaštitu potrošača Srbije Verom Vidom.

Opširnije u Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Nema prostora za povećanje cene maline jer je loša cena i na svetskom tržištu koje je već prezasićeno ovim voće. To je malinarima rečeno na sastanku sa hladnjačarima i ministrom poljoprivrede Branimirom Nedimovićem 25. januara.

Kako kaže Sanel Dizdarević iz Udruženja malinara "Limska dolina" od 7 glavnih izvoznika maline iz Srbije pojavila su se samo dva. "Nismo zadovoljni cenom maline, to je bio jedan od glavnih zahteva oko kojih smo hteli da razgovaramo", kaže Dizdarević. Otkupljivači su im rekli da nemaju prostora da podignu cenu maline jer je cena loša i na svetskom tržištu koje je prezasićeno. Rekli su im i da nam se najverovatnije isto tako piše i u ovoj godine.

"Svet je prezasićen, malinarstvom se bavi region, a i Evropa", ističe on. Smatraju da nije u redu da se malina iz Zlatiborskog okruga otkupljuje za 120, 130 dinara, a iz Arilja za 160 dinara.

Muaz Dedović podsetio je da je FAP bio gigant Srbije, a da su se pretežno radnici koji su tu radili okrenuli uzgoju maline. "A sada su im zavukli ruku u džep i uzeli koliko su hteli da uzmu", rekao je on.

Zaključili su i da je najveći problem što se gubi srpski identitet na svetskom tržištu, traži se samo malina, ne i vrsta.

"Ne može biti ista cena za malinu iz Poljske gde se bere kombajnima, koja je peta klasa i kod nas koja je prva klasa i koja se ručno obrađuje", dodaju.

 

 

izvor : https://www.b92.net

 

Nakon završene berbe maline, obavezno bi trebalo odseći dvogodišnje lastare koji su doneli rod. Istovremeno treba prorediti jednogodišnje lastare koji su prebujni, preslabi ili oštećeni. Nakon presecanja lastari mogu ostati vezani uz naslon jer samim na taj način stvaraju zasenu mladih lastara koji su i do tad rasli u zaseni kako ne bi došlo do ožegotina lišća i stabla na direktnom suncu. Presečeni lastari ujedno služe kao neka vrsta naslona za mlade lastare što omogucava lakše obavljanje odredjenih operacija u medjurednom prostoru (reziranje, uništavanje korova, zaštita od bolesti). Merom uklanjanja lastara koji su doneli rod postižu se višestruki efekti kao što je bolji rast i razvoj ostavljenih lastara za narednu vegetaciju, jer dobijaju više hrane, vode, svetlosti. To utiče na njihovo bolje obrastanje rodnim pupoljcima, sazrevanje lastara i veću otpornost na niske temperature. Uklanjanje dvogodišnjih izdanaka predstavlja i značajnu meru u smanjenju bolesi i štetočina, jer se na ovaj način smanjuje potencijal za primarne infekcije u narednoj vegetaciji. Dvogodišnji lastari predstavljaju stalni izvor zaraze (didimele) i stecište za mnoge štetočine. I pored svih navedenih pozitivnih efekata poizvodjači u našoj zemlji ovu meru često odlažu za jesen a neki čak za proleće što značajno utiče na prinos i kvalitet u narednoj godini. (PSSS Leskovac)

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.rtv.rs

Maline su na pijacu doneli proizvođači iz okolnih sela, koja su na nadmorskoj visini od oko 400 metara.

Na valjavskoj pijaci maline su prodaju po 300 dinara za kilograma a očekuje da će, za desetak dana, kada počne berba u otkupu, iznositi oko 200 dinara.

Početak ozbiljnije berbe očekuje se za desetak dana kada će stići i plodovi iz malinjaka podignutih na oko 600 metara nadmorske visine.

Puna berba je tek u finišu sezone u malinjacima na oko 800 do 1.000 metara nadmorske visine, gde su maline najizdašnije i najkvalitetnije.

Očekuje se da će se cene kretati oko 200 dinara za kilogram na šta će uticati i manji rod od prošlogodišnjeg zbog niskih temperatura i vremenskih nepogoda, saznaje agencije Beta.

 



Stručnjaci Savetodavne stručne službe u Valjevo smatraju da su oštećenja malinjaka manja no što je to u prvi mah izgledalo, "što svedoči da su malinari primenjivali neophodne agrotehničke mere".

Po proceni nadležnih, valjevski malinjaci sa centrima Osečina i Pecka u Podgorini, prostiru se na oko 2.000 hektara.

Do povećanja površina pod malinjacima došlo je posle sadnje novih sorti polana i polka, koje su manje osetljive na klimatske uslove, a beru su dva puta tokom sezone.

Izvor: www.b92.net

Malinari u ariljskom kraju posle aprilskog snega ovih dana strepe od grada, jer kako kažu "ugovor sa Bogom niko nema". Dogovor sa ministarstvom poljoprivrede o pomoći posle nedavnog sastanka sa ministrom Bratislavom Nedimovićem, izgleda imaju.

Ariljski malinari kažu da je prvi put posle nekoliko decenija uspostavljena dobra saradnja s ministarstvom poljoprivrede i zato očekuju pomoć zbog mraza i snega.

Stručne službe će izvršiti procenu štetete na malinjacima, a 20. maja u Arilju je zakazan sastanak s ministrom Nedimovićem na kome će on predočiti šta se može uraditi da se pomogne malinarima, a biće i reči o ovogodišnjoj ceni.

Izvor: www.naslovi.net

Predsednik Asocijacije poljoprivrednih proizvođača "Malinari Srbije", Dobrivoje Radović, i predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednih proizvođača "Malinari Srbije", Desko Stojković, prisustvovali su na pregovorima koje su imali u Ministarstvu poljoprivrede oko proizvodnje malina, ceni i plasmanu.

Sastanku u Beogradu kod ministra Branislava Nedimovića prisustvovao je Izvršni odbor Asocijacije poljoprivrednih proizvođača "Malinari Srbije", svih 11 članova, predsednik Opštine Ivanjica, Zoran Lazović, pomoćnik predsednika, Nenad Glavinić, i predsednik SO Arilje, Dragiša Terzić.

Stojković kao glavnu tema razgovora navodi prinos maline koji će biti manji za oko 50 odsto zbog, kako je rekao, veoma problematične godine.

Radović smatra da ne treba licitirati sa cenom maline jer se još ne zna šta je na tržištu.

"U martu mesecu je izvezeno 9.000 kilograma po prosečnoj ceni 2,33 evra. Veliki hladnjačari su ucenjivali male, cenama od 120 do 140 dinara. Uvek je barometar bio da je izvozna cena griza jednaka kilogramu sveže maline. Za 2016. godinu prosečna cena griza bila je 2,30 evra, dok je do marta ove godine prosečna cena 1,85 evra, i kada su nas pitali za prosečnu cenu malina mi smo rekli da je do sada ta, dok je ona sada veća", rekao je Radović.

On dodaje da se ministar zauzeo oko svega, da je predložio da se napravi radna grupa sastavljena od stručnih ljudi, da se uključi Institut i da se krene sa projektom, koji će finansirati Ministarstvo poljoprivrede, kako bi se uradila provera u celoj Srbiji koliko je maline i kupine izmrzlo.

"Zaključak sastanka je to što je sa proizvođačima malina i kupina, prvi put od kako Ministarstvo poljoprivrede postoji, dogovoreno da se proglasi geografsko poreklo. Ministar je zauzeo stav i dobar deo toga je urađen. Radi se još i na tome da malina bude od strateškog značaja. Ovim potezom će se dobiti to da ćemo imati tačnu količinu koliko je maline proizvedeno u Ivanjici, koliko u Arilju, da se ne bi dogodilo kao prošle godine kada se malina uvezla iz Poljske, kako bi se reklo da ona ne ide", navodi Radović.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30