Globalno tržište ogranskih namirnica i napitaka u stalnom je porastu u poslednje dve decenije. Nakon pandemije beleži se i veća tražnja takvih proizvoda, zbog čega se opravdano može reći da ova proizvodnja ima dobar vetar u leđa za razvoj.Do 2027. globalno tržište organske hrane može dostići vrednost do 679,81 milijardu dolara. Potrošači se sve više okreću zdravijim navikama i traže proizvode koji su u skladu sa tim načinom života. Tokom 2019. u trendu je bez zrnevlja, bez glutena i iz slobodnog uzgoja.Poljoprivredna površina pod organskom hranom u Evropi povećana je za 34 odsto od 2012. godine, saopštio je Evrostat, a ukupna organska površina dostigla je u 2018. godini 13,4 miliona hektara, što je 7,5 odsto ukupne iskorišćene zemlje za poljoprivrednu proizvodnju.Najveći udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj površini imaju u Austriji (24,1 odsto), Estoniji (20,6) i Švedskoj (20,3), a najmanju na Malti (0,4 odsto), u Rumuniji (2,4), Bugarskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji (sve po 2,6 odsto). Manji udeo organskog zemljišta od Srbije imaju samo Island, Malta i Severna Makedonija.Prema podacima Evrostata, u Srbiji rapidno raste proizvodnja organske hrane. Površine pod zasadima još su male u odnosu na razvijene zemlje, ali brzina kojom se uvećavaju i proizvodnja i broj proizvođača nije nikako zanemarljiv. U Srbiji je u 2017. pod organskom proizvodnjom bilo 12.423 hektara, a u 2018. 19.255 hektara.Međutim, osim proizvodnje, raste i izvoz - u 2019. za čak 11 miliona evra u poslednje četiri godine. Na kraju prošle godine dostigao je rekordnih 29,7 miliona evra. Prema podacima Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju, iz Srbije je u 2019. izvezeno 13.284 tone organskih proizvoda. Organsko voće i proizvodi od voća imali su najveći udeo u vrednosti preko 28,7 miliona evra. Više od 95 odsto organskih proizvoda se izvozi.Podaci Uprave carina govore da je u odnosu na period od pre četiri godine izvoz porastao za čak 11 miliona evra. Najveću vrednost izvoza Srbija ostvaruje već godinama sa Nemačkom, više od trećine ukupne vrednosti izvoza je ostvareno u 2019. Posle Nemačke najviše organskih proizvoda je izvezeno u Holandiju, Francusku, Italiju, Poljsku, SAD, Austriju i Belgiju.Najveći izvozni profit ima smrznuta malina, a potom slede koncentrat od jabuka, smrznuta kupina i višnja.

Upravo voće, kako za "Blic" objašnjava, ima najveći potencijal da se gaji na organski način i potom ostvari najveću vrednost u izvozu i po količinama i po ceni.- Srbija i dalje poseduje izuzetno dobre sorte šljive koje se lako na organski način mogu gajiti, ali kupcima u inostranstvu mogu biti zanimljive i organske, takođe dobre sorte višnje ili borovnice. Naravno, daleko je najzastupljenija proizvodnja jagodičastog voća poput maline i kupine. Potencijal za organsku proizvodnju je definitivno veliki, ali se mora intenzivno raditi na udruživanju proizvođača, jer u ovoj proizvodnji mora da se radi strogo kontrolisano – objasnio je za "Blic" Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Da bi organski proizvodi mogli da se plasiraju na inostranom tržištu, potrebno je da budu sertifikovani u skladu sa regulativom država u koju se izvozi, tako da su proizvođači u Srbiji, koji se bave izvozom organskih proizvoda, osim u skladu sa domaćim propisima, sertifikovani i u skladu sa propisima EU, NOP-u (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište) i drugim propisima/standardima. Zadovoljiti te uslove nije nimalo lako i skupo je, pa je tako i organsko voće i povrće i do četiri puta skuplje od onoga iz standardnog uzgoja.- Rezultati izvoza zaista jesu impozantni i odlični za izvoznike, ali se malo zna koliko je uzgoj samo uz vodu i zemlju, često bez korišćenja mašina i potpuno bez pomoći hemije, naporan. Niko ne govori o tome koliko su organski prinosi manji u odnosu na konvencionalne jer nema pomoći 390 vrsta aditiva i koliko proizvoda zbog bolesti ili vremenskih nepogoda propadne i baci se - objasnio je Radosav Grujičić, proizvođač organskog voća i povrća iz okoline Uba.

Neke studije pokazuju da organska proizvodnja donosi u proseku od 10 do 20 odsto manje prinosa i proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/dobra-ideja-za-biznis-i-sansa-za-srbiju-ove-dve-domace-organske-vocke-daju-najveci/4vxmgz7

Ove sezone proizvođači malina imali su više otkupne cene, ali su uprkos tome, zbog pada prinosa, mnogi ostvarili mali prihod. Pojedini proizvođači su ovih dana krenuli u berbu malina, koje se plasiraju u svežem stanju po otkupnoj ceni za 300 do 600 dinara.Pod plastenikom od 70 ari, zadrugari "Naši voćari" započeli su berbu maline "enrosadira". Uz subvenciju države prošle godine podigli su zasad i nabavili certifikovane sadnice."U odnosu ne samo na vilamet nego i na sve ostale sorte, malinu izdvaja organoleptičko svojstvo, blagotvorno dejstvo ukusa, znači veoma jedan ukusan plod, krupan plod, čvrst plod i postojan plod. Kažem vam sedam dana može da bude u marketima u prodaji u režimu pothlade", kaže direktor Prve složene zemljoradničke zadruge "Naši voćari" Milićevo Selo, Božo Joković.

Kako u svetu, tako i kod nas raste potražnja za svežom malinom, zbog čega su se i Radovanovići u Stupčevićima odlučili da površine pod malinom prošire i Enrosadirom.

"Tri meseca nju beremo, a vilamet beremo znači 45 dana maksimalno. E zbog toga ona je interesantna, što smo produžili. Tako Evropa radi, tako i mi mora da radimo. Ne samo hoćemo mesec dana da radimo i posle ćemo da se odmaramo. Pa ne gospodo, moramo da radimo, mnogo da radimo da bi lepo i živeli", ističe Dragić Radovanović iz Stupčevića.

U zavisnosti da li se bere u gajbice ili male posude cena se kreće od tri stotine do šest stotina dinara, kaže ekspert za jagodičasto voće. Proizvođači sorti koje se plasiraju sveže ne beru brigu ni oko radne snage.

"S obzirom da su ove sorte dvorodne i da je period berbe dosta drugačiji i duži, znači da se može rasporediti radna snaga i na taj način prevazići te probleme sa kojima se inače susreću u proizvodnji sa normalnim, klasičnim sortama", kaže ekspert za jagodičasto voće Aleksandar Leposavić.

Uz subvenciju države certifikovane sadnice malina svakako mogu doneti veće prinose, ali i više prihode.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4065342/maline-sveze-berba-otkup-cena.html

Na Stalnom komitetu za životinje, bilje, hranu i stočnu hranu EU odlučeno je da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz smrznutih malina iz Republike Srbije, potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede.
Mera dodatne kontrole svake desete pošiljke malina iz Srbije na koronavirus dovela je do dodatnih troškova za izvoznike i umanjenja prihoda proizvođača malina.

Stalni komitet za životinje, biljke, hranu i hranu za životinje EU doneo je odluku o ukidanju dodatnih kontrola na srpsku malinu.

Virusi mogu da prežive u mnogim agrohemikalijama, zato je važno da se za primenu sredstava za zaštitu i ishranu bilja koriste samo čista voda.

Izvor:https://zoomue.rs/izvoz-maline-bez-dodatnih-troskova/

Proizvođači kupine predaju u hladnjače a da ne znaju po kojoj ceni, mada se nezvanično pominje da će biti oko 50 dinara za kilogram, dok su troškovi proizvodnje oko 60 dinara.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je akontna (početna) cena prve klase malina porasla ove godine na oko 210 dinara po kilogramu jer je nevreme prepolovio rod pa je smanjena ponuda, a prošle godine su kupovane za 150 do 170 dinara."Statistika neće pokazati da je rod malina manji za 50 odsto jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod", rekao je Radović.

Dodao je da uprkos višoj ceni maline proizvođači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda pa su prinosi slabi i jedva će "pokriti" troškove proizvodnje.

"U svetu je ogromna potražnja malina i očekujemo da izvoznici, nakon prodaje robe doplate još 20 dinara po kilogramu", rekao je Radović.

Istakao je da sada zbog deviznog priliva od izvoza država treba još više da motiviše proizvođače malina da obnove proizvodnju.

"Zbog niskih cena, posebno 2017. godine mnogi su zapustili malinjake i Srbija, koja je među liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila je to mesto jer je pala proizvodnja", rekao je Radović.

On je rekao da Ministarstvo poljoprivrede i sada subvencioniše proizvodnju malina i kupina u kupovini zasada, mehanizacije, sistema za navodnjavanje i druge opreme.

Ove godine je, prema njegovim rečima, problem cena kupina jer se to voće već desetak dana isporučuje u hladnjače, a njihovi vlasnici još nisu saopštili po kojoj će ih ceni platiti već se to stalno odlaže.

"Apelujem na otkupljivače da prvu klasu kupina plate 120 dinara, a drugu 100 dinara jer će se ta proizvodnja u suprotnom potpuno ugasiti iako otkupljivači imaju dobru zaradu" , rekao je Radović.

Dodao je da je otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet-šest godina po oko 40 dinara za kilogram doprineo da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600-2.000 hektara.

Proizvođač kupina iz sela Miloševo kod Negotina Goran Stančić rekao je za Betu da je predao kupine u hladnjaču, a da ne zna po kojoj će ih ceni platiti njen vlasnik jer stalno odlaže da to saopšti, ali da se pominje cena od oko 50 dinara po kilogramu.

"Uzgajam kupine 19 godina i ove godine plantažu na 3,5 hektara smanjiću na jedan hektar jer je 'propast' cena tog voća od 2015. godine", rekao je Stančić.

U opštini Negotin nekada je, kako je rekao, kupinom bilo zasađeno oko 300 hektara, danas nema ni deset jer nema ni ljudi i na pijaci gde su kupine 250 dinara po kilogramu i ne može se prodati ni deset kilograma dnevno, a on proizvodi više od tone.

"Troškovi proizvodnje kupina su oko 60 dinara po kilogramu i ako nam ponude oko 50 dinara jasno je zašto se uništavaju plantaže sa tim voćem", rekao je Stančić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_id=1710854

U jeku je berba maline u valjevskom kraju. Proizvođači su zadovoljni cenom, koja je premašila dve stotine dinara po kilogramu, ali je prinos kod većine malinara dva do tri puta manji nego što su se nadali.Mladen Marić iz Sušice nadomak Valjeva već pola veka gaji malinu i zasad mu je za primer i pored štete koju mu je napravio junski grad. Ako se izuzme klimatski uticaj, Marić kaže da rod zavisi od načina uzgoja."Mora biti nahranjena, đubrivo na vreme i pravo đubrivo. Mora biti analiza zemljišta odrađena, znači da znamo šta dati toj biljci", kaže Mladen Marić.

"Radimo jedanaest meseci da bi jedan mesec brali malinu. Teško nije, ko hoće da radi i ko je navikao da radio. A radni dan, u četiri je ustajanje, u pet smo u redu u malini i, zavisi, do osam, devet sati uveče beremo malinu", ističe Jordanka Marić.

Na početku sezone cena maline bila je 200 dinara po kilogramu, sada je 220 dinara i još raste. Berač dnevno zaradi tri hiljade dinara.

"Ja sam zadovoljan na ovo što mi je ostalo, s obzirom da je cena solidna i imamo berače dobre koji su, što kažu, pažljivi, mi se trudimo da imamo kvalitet i da taj kvalitet stigne do potrošača", ističe Mladen Marić.

"Nadam se da će ta viša cena maline stimulisati proizvođače da posle berbe maline uđu u svoje malinjake da ove rodne izdanke koji su doneli rod iseku, a da ove nove izdanke, koji će dogodine doneti rod, privremeno podignu i da posle toga urade zaštitu tih izdanaka", navodi Đorđe Sovilj, stručnjak za voćarstvo Poljoprivredne stručne službe Valjevo.

U većini malinjaka u valjevskom kraju umesto očekivanih sedam do osam tona po hektaru, prinos je oko tri tone. Za bolji rod naredne sezone stručnjaci savetuju negovanje novih izdanaka. Zaštita od bolesti, štetočina i korova u malinjacima mora početi odmah posle berbe.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4014601/maline-berba-beraci.html

U selu Vojkovci ovih dana malinjaci puni radnika, berba maline uveliko je počela.Gužva je i na otkupnom mestu, i po prvi put svi su zadovoljni. Cena od 180 dinara po kilogramu ispunila je očekivanja voćara.

"Početna cena je 180 dinara, voćari se nadaju da će cena biti veća ali su zadovoljni i sa ovom cenom. Kvalitet ovogodišnje maline, obzirom na veliku količinu padavina u prethodnom periodu je dobar. Topli dani i visoka temperatura sada su ubrzali zrenje pa se svakodnevno bere i do sada smo otkupili oko 12 tona", kazao je Sloba Matić iz Vojkovaca, otkupljivač maline.On očekuje da će do kraja berbe otkupiti oko 40 tona plodova ovog jagodičastog voća.

Inače, malina iz Vojkovaca se transportuje u hladnjaču u Blaznavi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=29&nav_id=1701283

Opština Nova Varoš i Udruženje proizvođača jagodičastog voća "Zlatni breg" pomoći će sa po 2.000 sertifikovanih sadnica malina ukupno 50 seoskih gazdinstava koja imaju želju da se bave ovom vrstom voćarske proizvodnje. Za realizaciju projekta "Unapređenje voćarstva na teritoriji opštine Nova Varoš" obezbeđeno je 100.000 sadnica sorte vilamet iz matičnog zasada pomenutog udruženja, a svaki od zainteresovanih voćara dobiće sadnica za podizanje 10 ari malinjaka.

Ukupna vrednost projekta je 13 miliona dinara, a za besplatne sadnice maline od sredine juna će moći da konkurišu nosioci poljoprivrednog gazdinstva, koji nisu stariji od 50 godina. U opštinskoj upravi kažu, da će donaciju od 2.000 sadnica čija je vrednost oko 600 EUR, dobiti samo ono prijavljeno gazdinstva koje pripremi zemljište za sadnju u skladu sa savetima struke.

- Malinjak od 10 ari može da obradi jedna porodica bez pomoći sa strane, i da na njemu ostvari solidan prihod, a upravo razvoj ovakvih malih porodičnih biznisa u poljoprivredi predstavlja jedan od uslova opstanka i razvoja ruralnih područja kakvo je naše. Ujedno, kroz ovaj projekat želimo i da unapredimo voćarsku proizvodnju kroz podizanje novih plantaža maline, za koju postoji siguran plasman i organizovani otkup - kaže Milutin Živković, predsednik Udruženja Zlatni breg.

Novi malinjaci biće podignuti po principima savremene voćarske proizvodnje. Opština Nova Varoš i pomenuto udruženje formiraće Komisiju za monitoring i evaluaciju projekta, koja će imati zadatak da obavlja selekciju prijavljenih parcela, kao i da kontroliše primenu agrotehničkih mera pre i tokom sadnje.

- Stručnjaci koji će biti angažovani na ovom projektu svojim znanjem i prisustvom pomoći će da sve tehnološke i agrotehničke mere budu urađene pravovremeno i u skladu sa pravilima struke. Opština će u okviru projekta finansirati agrohemijsku analizu zemljišta na prijavljenim parcelama. Sprovođenje mera popravke plodnosti zemljišta će obavljati svako domaćinstvo na osnovu preporuka akreditovane laboratorije, dok će opština obezbediti neophodno đubrivo - kaže Živković.

U novovaroškom kraju malinja se gaji na oko 60 hektara, što je znatno manje nego u susednim opštinama Priboj i Prijepolje, gde je malinarstvo poslednjih godina u ekspanziji. Malinjaci su uglavnom manje površine, 10 do 15 ari, a najviše ih je u selima na nižoj nadmorskoj visini, sa pitomijom klimom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2917946/u-novoj-varosi-50-seoskih-gazdinstava-dobice-po-2000-sertifikovanih-sadnica-malina

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da je nevreme do sada uništilo 30% roda malina i da otkupljivači već sada nude cenu od 250 dinara za kilogram, a prošle godine se prodavala po ceni od 65 do 170 dinara.

On je za Betu rekao da su vlasnici hladnjača "prošlog leta nudili tako niske cene, tvrdeći da ne mogu da ih prodaju, a prema izvoznoj dokumentaciji sa carine prodavali su ih po 2,43 EUR do 2,70 EUR po kilogramu, što znači po ceni od skoro 100% višoj nego što su kupovali".

Radović je rekao da poslednjih mesec i po nevreme sa gradom, vetrom i obilnim padavinama svakih nekoliko dana sprečava proizvođače da prehrane i zaštite to voće preko lista i tako umanje štetu.

- Prošle godine prvi grad je pao 6. maja, a ove godine već 1. maja, a najviše je stradala zapadna Srbija - rekao je Radović.

Dodao je da je nevreme zaobišlo jedino malinjake na jugu Srbije.

Radović je rekao da malina ove godine neće biti puno u ponudi, jer su u Srbiji skoro ispražnjene zalihe, a ovogodišnji rod je nevremenom i bolestima prepolovljen i u Poljskoj i Čileu gde se to voće najviše proizvodi.

U Srbiji će berba malina, kako je rekao početi za sedam do 10 dana, a radnike je teško naći.

- Radnika ima upola manje od onog broja koliko bi nam trebalo, iako je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara uz smeštaj i hranu. Da nema Roma sa juga Srbije ne bi nikako mogli da obavimo neophodne radove u malinjacima -rekao je Radović.Asocijacija je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, prema njegovim rečima, tražila da se završi reonizacija i proizvođačima stavi do znanja da maline ne treba i ne mogu da se uzgajaju na svim terenima.

To udruženje je zahtevalo od resornog ministra i da se proizvodnja tog voća proglasi strateškom granom poljoprivrede "jer je malina koja se uzgaja u Srbiji izuzetnog kvaliteta".

Radović je rekao i da je neophodna promena Zakona o sadnom materijalu kako bi se sprečilo da se sadnice bez sertifikata prodaju brzom poštom i preko interneta, jer se na taj način sprečava i širenje virusnih bolesti.

- Proizvođači malina su širili posede uzimajući sadnice koje su zaražene virusom i zbog toga je rod sa 25 do 30 tona po hektaru pre desetak godina pao na tri do pet ton -, rekao je Radović.

On je rekao da je Institut za voćarstvo u Čačku uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije počeo da proizvodi bezvirusni sadni materijal i da proizvođači treba da prestanu da šire voćnjak sadnim materijalnom bez sretifikata i sa rizikom da prošire viruse i dalje smanjuju rod, a povećavaju troškove proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909072/nevreme-do-sada-unistilo-30-roda-malina-otkupljivaci-nude-cenu-od-250

Specijalizovane sajtove za oglašavanje, društvene mreže i lokalne nedeljnike ovih dana su preplavili oglasi u kojima malinari iz zapadne Srbije traže berače.

Uz obezbeđen smeštaj i tri obroka, beračima se nudi i dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara, što bi za mesec dana rada u malinjaku donelo platu od oko 90.000 dinara. Međutim, deo malinara koji je dao oglase tvrdi da uprkos takvim uslovima teško dolaze do radnika, piše Blic.

Osim korone, koja im je pomrsila konce, vlasnici malinjaka žale se i na to da mnogi građani koriste priliku da odu iz zemlje, trbuhom za kruhom, čime se ponuda sezonske radne snage rapidno smanjuje, piše Politika.

Dragan Bogdanović, predsednik ariljskog Udruženja malinara Vilamet spas, uverava da branje malina nije težak posao i da to nije glavni razlog zbog kojeg ljudi ne žele da se prihvate takve obaveze.

- Osnovni problem je što Srbija nema dovoljno radne snage. Mnogi sezonci odlaze van Srbije, ali opet zbog situacije sa koronom mnogi su se i vratili u zemlju. To treba maksimalno da iskoristimo. Računamo na povratnike da zasuču rukave, a ako ne budemo uspeli da obezbedimo radnu snagu, moraćemo sami u malinjake - govori Bogdanović za Politiku.

Sa obezbeđivanjem radne snage za svoj malinjak u kojem gaji 15.000 struka sorte vilamet, problem ima i Desimir Šarančić iz Brodareva kod Prijepolja.

- Sa područja opštine niko mi se nije javio, tako da ću morati berače da uvezem iz drugih krajeva, što podiže troškove - kaže on za Blic.

Da je deficit berača potvrđuje za Blic i Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije. Radović ističe da u smislu plaćanja sezonskih radnika uslovi nikada nisu bili bolji.

U Srbiji, inače, funkcioniše elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2906803/zbog-korone-i-manjka-radne-snage-maline-nema-ko-da-bere

Iako je virus korona unazadio ekonomiju i doneo gubitke privredi, za pojedine sektore može da bude i šansa za novi posao. Poznavaoci kažu da je, zbog prekinutih dobavljačkih lanaca širom sveta, ovo odlična prilika za proizvođače i izvoznike smrznutog voća širom Evrope, pa tako i iz Srbije. Kao nova tržišta pominju se Južna Amerika i Afrika.

- Pre pandemije, prognoze za Latinsku Ameriku nagoveštavale su rast od 5,8% do 2023. godine, na tržištu duboko zamrznutog voća. Za Bliski istok i Afriku 4.91 %. To su svakako zanimljiva potencijalna tržišta za nas. Međutim, otvaranje novih tržišta će verovatno sačekati kraj pandemije. Koliko će uticati aktivnost virusa, koja je sada prešla na južnu hemisferu, na ekonomije država videćemo u narednom periodu - kaže za eKapiju zamenik generalnog direktora kompanije Mirax Agrar iz Beograda Aleksandra Vučković.

Napominje da je Srbija poznata po dobrom kvalitetu i odličnom ukusu voća, što je njen glavni adut kada je reč o smrznutom voću, jer ima idealne klimatske uslove i vrlopo godno tlo za uzgajanje poljoprivrednih kultura.

Kada je reč o posledicama korona krize, sagovornica kaže da su u kompaniji zadovoljni, jer je delatnost kojom se bave je jedna od najslabije pogođenih korona krizom. Kompanija je čak u prvom kvartalu ove godine zabeležila dupli rast poslovanja u odnosu na prethodnu godinu.

- Taj trend rasta se nastavlja i u aprilu i maju. Sve vreme tokom vanrednog stanja nasi zaposleni su radili. Međutim, teško je dati prognozu za period nakon krize. Realno je očekivati u narednom period globalni pad kupovne moći stanovništva. Ali kao što znamo, hrana spada u osnovne fiziološke potrebe čoveka i samim tim potražnja će uvek biti prisutna. Što se tiče konkurencije, mnoge kompanije koje su u pandemiju ušle sa ne tako dobrim finansijskim pokazateljima, verovatno će se suočiti sa velikim problemima, što će dati više prostora stabilnijim kompanijama - smatra Vučkovićeva.Proizvođači smrznutog voća iz užičkog kraja imaju iskustvo u ovom poslu dugo oko 50 godina i prisutni su na tržištu više od 40 zemalja iz celog sveta. Kriza izazvana pojavom epidemije virusa covid-19 dovela je do promena u tražnji ovog proizvoda, kao i delom u organizaciji izvoza i transporta.

- Tražnja je nešto uvećana, a organizaciono-transportni izazovi su se uglavnom odnosili na najudaljenija tržišta. U zemlje Zapadne Evrope, koje su i najveće tržište, izvoz je normalizovan. Posebno je značajno što je Evropska komisija ukinula meru kontrole smrznute maline i kupine iz Srbije na prisustvo norovirusa, jer je procenjeno da da su u našoj zemlji preduzete razne mere da se rizik od njegovog prisustva smanji. Tako da pre možemo govoriti o preusmeravanju izvoza ka bližim, odnosno tržištima sa najvećim udelom - kaže za naš portal Ana Lapčević director Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga .

U ovom kraju proizvodnjom smrznutog voća bavi se oko 250 kompanija, hladnjača, ukupnog kapaciteta 400.000 tona, a broj objekata za skladištenje i preradu je znatno veći.

Na pitanje da li proizvođači imaju dovoljno kapaciteta da se usmere na proširenje tržišta, Lapčevićeva kaže:

- Kapaciteta ima dovoljno, pogotovo kad se ima u vidu da je poslednjih 10-ak godina, prateći ekspaniziju sadnje pre svega maline, izgrađen veliki broj hladnjača. U uslovima povećane potražnje veći problem vidim u obezbeđivanju dovoljnog broja kvalifikovane radne snage, kako u primarnoj proizvodnji tako i u preradi.

Prema mišljenju sagovornice, "najznačajnije komparativne prednosti, kada je u pitanju smrznuto voće iz užičkog kraja, su: ogromno iskustvo u primarnoj proizvodnji svežih plodova, što u kombinaciji sa povoljnim uslovima podneblja doprinosi dobijanju sirovine visokog kvaliteta, kao i ogromno iskustvo u smrzavanju, preradi i drugim tehnološkim aspektima proizvodnje; izuzetno poznavanje uslova na svim svetskim tržištima smrznutog voća i dugogodišnje prisustvo na istim".Todora Aleksić iz Regionalne razvoje agencije Zlatibor smatra da, kao i ranije, malinari, odnosno hladnjače iz Zlatiborskog okruga u najvećoj meri rade po principu višegodišnjih ugovora i sa starim i proverenim kupcima.

- Dosadašnja tržišta na kojima je završavala malina iz našeg kraja u vezi su sa zapadno-evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija. Pre svega zbog zahtevanih standarda od strane kupaca na koje su se naši voćari navikli i na koje adekvatno odgovaraju. Svako novo tržište, a tu pre svega mislim na Rusiju, zahteva drugačije standarde, dodatne troškove, velike količine i njihov kontinuitet, što može biti problem sa naše strane – navodi.

Sagovornica pojašnjava da su hladnjače prvenstveno orijentisane na zamrzavanje maline, pa se ona kao poluproizvod plasira na zapadno-evropska tržišta.

- Ključni problem, kada se posmatra voćarstvo našeg kraja, jeste prerada i to viši stepeni, čiji je nedostatak evidentan, pa Zapadna Srbija sem zamrznute maline ne može da se pohvali plasmanom finalnih proizvoda. Veoma mali broj hladnjača, manje od pet, se bavi višim stepenima prerade maline, i to liofilizacijom i njenim čokoladiranjem, i plasmanom takvih proizvoda u malim, modernim pakovanjima na inostrana tržišta. Kapacitet nije sporan, sva malina se skladišti, posebno nakon uključivanja ostalih okruga u otkup maline sa Zlatiborskog okruga - ističe Aleksićeva.Dodaje da je poslednjih nekoliko godina uzgoj borovnice dobija nešto vise na značaju, ali da njena "reputacija" na evropskom i svetskom tržištu nije dorasla malini. Isti je slučaj i sa suvim šljivama.

Kada je reč o brojkama, u 2019. godini ukupna proizvodnja maline iznosila je 120.058 tona i ostvaren je prinos od 5,1 t/ha.

- Na osnovu podataka koje je Republički zavod za statistiku objavio u septembru 2019. godine, ostvarena proizvodnja maline manja je za 5,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 2019. godini izvezeno je 31.000 tona maline sa Zlatiborskog okruga, u vrednosti izvoza od oko 55 mil EUR - navodi Todora Aleksić.

Inače, RRA Zlatibor pruža podršku onima koji se bave smrznutim voće savetovanjem i mentoringom, ali i u vidu kreditne podrške i različitih vidova investicione podrške za koje je zadužena kao "produžena ruka" Fonda za razvoj. Akcenat je na inovacijama i modernizaciji.

Aktuelne smernice za izvoz prerađenog voća potražite ispod teksta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2879920/korona-kriza-otvorila-nova-trzista-za-smrznuto-voce-kako-se-tu-uklapaju

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30