Vremenski rolerkoster zabrinuo je i malinare koji strahuju da će to smenjivanje svih godišnjih doba za kratko vreme usloviti da ovogodišnji rod crvenog zlata bude za 20 do 30 odsto manji. Stručnjaci veruju da će biljke dobro podneti.

Topla jesen pogodovala je voćnim kulturama da se pripreme za zimski period. Biljke su, kako kažu stručnjaci, u dubokom mirovanju i aktuelne nagle vremenske promene nisu ugrozile zasade. Međutim, kako kaže stručnjak za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Jovan Milinković, ne bi bilo dobro da se ovakav vremenski rolerkoster ponovi u drugoj polovini februara.

- Što se tiče voćnih vrsta, bez obzira na to da li su jagodičaste ili kontinentalne, sve su još uvek u fazi zimskog mirovanja, a topao period nije uspeo da isprovocira kretanje vegetacije. Ono što je posebno dobro jeste to što je u planinskim predelima, gde je glavno srpsko malinogorje, doskora bio sneg. Čak i da sada, nakon neuobičajeno toplih dana za ovo doba godine, budu temperature i do minus 15 stepeni, biljke će to podneti jer su se dobro pripremile tokom jeseni koja je bila lepa i duga. Tek u martu možemo da razmišljamo i procenjujemo šta će biti sa vegetacijom, a za sada smo potpuno bezbedni, proizvođači i svi koji su vezani za proizvodnju voća - kaže Milinković.S druge strane, činjenica da se klima ubrzano menja brine članove Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Vrlo topla jesen sa temperaturama od 13 do 20 stepeni, bila je katastrofalna za sve jagodičaste kulture, a dešavalo se da do prvog snega u decembru bude cvetanja i roda maline. Nakon toga smo imali naglo zahlađenje i maglu, što je dovodilo do smrzavanja oko samih izdanaka. Zato mislim da će rod maline ove godine biti manji za 20 do 30 odsto na nivou cele Srbije. Ako se uz to, kao lane, pojavi nestabilno proleće sa snegom u maju, tek ćemo imati manji rod - smatra Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije.

Asocijacija će, najavljuje Radović, insistirati da se u sledeću sezonu otkupa i izvoza maline uključi Ministarstvo trgovine.

- Jer oni kontrolišu koliko je proizvedeno, koliko izvezeno, a koliko uvezeno jer se i dalje uvozi malina, a onda prepakuje i dalje preprodaje kao srpska. Na tom problemu sa zaštitnom markicom koja dokazuje poreklo proizvodnje i koja je dogovorena prošle godine, mora da se istraje i konačno reši. Da se razdvoji uvezena i naša malina. S tim ćemo dobiti i veću cenu i zaštiti brend maline u Srbiji - kaže Radović.

Po još uvek nepotvrđenim podacima, prošlogodišnji rod maline u Srbiji bio je između 53.000 i 60.000 tona.Na svetskom tržištu maline potražnja za crvenim zlatom raste, cene zamrznute robe već su 20 odsto veće nego pred kraj prošle godine, naročito zbog "podbacivanja" roda u Čileu, kojeg je pogodila suša. Srbiji to može da ide u prilog, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Samo do novembra naša država je od izvoza maline imala devizni priliv od 200 miliona evra, a sada joj se, s obzirom na aktuelno kretanje na svetskom tržištu, ponovo otvara prostor da prihoduje. Cene su već sada na svetskom tržištu veće za 20 odsto, a do maja će biti i više. Dakle, uvećavaće se profit države i izvoznika, a nama proizvođačima ostaje 165 dinara za otkupljeni kilogram, koji nam se i dalje plaća u ratama - kaže Radović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ovog-leta-bismo-mogli-da-imamo-manje-malina-ali-to-nije-jedina-losa-vest/45m17h4

Na desetak kilometara od Valjeva posetili smo porodicu Marić, koja više od dve decenije proizvodi sadni materijal maline i plodove, kako su nekada širom Srbije zvali ovu voćku „crveno zlato“. Sa razlogom je bilo tako, jer je imala izuzetno visoku cenu. Danas malina jeste rentabilna i može se od nje živeti, ali ako se uzgaja na najsavremeniji način i prati tržište.
Radoslav Marić, iz Sušice kod Valjeva, je jedini proizvođač sertifikovanih sadnica maline u celom kolubarskom okrugu. Njegov otac je počeo da se bavi proizvodnjom sadnica, a zatim su zajedno nastavili, i 2004. godine osnovana je firma Malina doo iz Sušice, koja se danas nalazi na putu da dobije sertifikat za proizvodnju sadnica organske maline. „Naši matičnjaci se nalaze u selu Sušica kod Valjeva, na tri lokacije i obuhvataju oko 1,5 hektar zemljišta.
Godišnje možemo da ponudimo tržištu oko 300.000 sadnica koje imaju sertifikate. Uskoro se nadamo i onom koji će potvrditi da su naše sadnice proizvedene
po principima i u skaldu sa organskom poljoprivredom, što će omogućiti i podizanje zasada organske maline sa našim sadnicama. U ovom poslu sarađujemo sa ZZ „Brezovica organik“, koji nam pomažu da ovaj važan postupak sprovedemo“ objasnio je Marić za Agrobiznis magazin.
Grad Valjevo ima strateški cilj da uveća značajnu proizvodnju organske hrane, naročito u zoni brane ROVNI koja predstavlja vodozahvat i gde je organičena
primena pesticida i drugih hemijskih sredstava. To je sada šansa za sve poljoprivrednike u ovom delu Valjeva da se razviju u organske poljoprivredne proizvođače.
Kada je u pitanju organska proizvodnja sadnog materijala maline, Marić kaže da najveći izazov predstavljaju korovi: „Nije dozvoljena primena herbicida tako da u tom smislu ima dosta ručnog rada kada je u pitanju kontrola korova. S druge strane, borba protiv bolesti je nešto lakša jer radimo u sredini koja je izolovana od velikih površina proizvodnih zasada odakle bi mogle da nam dođu bolesti i štetočine. Postoje i neki preparati koji su dozvoljeni za korišćenje u organskoj poljoprivredi, a koje bismo mogli da primenimo u slučaju pojave bolesti. Srećom, za sada nemamo nikakvih problema. Kada je u pitanju
sadnja, iskustvo kaže da je malinu bolje saditi u jesen, ali kada su u pitanju godine kakva je ova za nama može se raditi i prolećna sadnja i za nju imamo spreman sadni materija“. Radoslav Marić objašnjava da je jesen bila nepovoljna za sadnju i da zato treba iskoristiti proleće. Valjevska organska malina verovatno će ići i u izvoz, a već sada porodica Marić može da se pohvali da su njihove sadnice našle tržište odnosno kupce u Kazahstanu, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Makedoniji, Bugarskoj...
Lelić i Sušica su susedna sela i spadaju u područja gde se javljaju nedostaci vode. Zbog toga je porodica Marić još pre 15 godina uložila oko 3500 evra u akomulaciju i sistem za navodnjavanje koji radi i danas besprekorno. Zahvaljujući ovoj investiciji koja se višestruko isplatila imaju dobre prinose i mogućnost da proizvode kvalitetne sadnice.
U valjevskim selima u slivu akumulacije „Stubo-Rovni“ organska proizvodnja je šansa i najbolja alternativa, za oko 400 domaćinstava koja se moraju prilagoditi
poljoprivrednoj proizvodnji sa ograničenom upotrebom hemijsko-sintetičkih sredstava, zbog blizine jezera. U proizvodnji voća već imaju prva iskustva.
Mladi poljoprivrednici iz Brezovice upravo su bili gosti porodice Marić, kako bi videli njihovo iskustvo u proizvodnji organske maline i pokušali i sami da seprilagode i iskoriste pogodnosti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede, a finansira i Grad Valjevo, kroz različite projekte.
Podsećanja radi, 2009. godine u Srbiji je bilo svega 108 proizvođača u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Danas su površine pod organskom hranom deset
puta veće. Šest hiljada gazdinstava se bavi organskom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji. Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije. Iskustva oko dobijanja kolektivnih sertifikata primeniće se i u valjevskom kraju kroz rad ZZ „Brezovica organik“.
Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence, procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90
milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržištasu nastavila da pokazuju dvocifrene stope
rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane). U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako u Srbiji.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za „miker” plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet” od 190 do 200.

– Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta „heritidž” plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo – izjavio je Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji.

Leposavić je istakao da je prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje. Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju”.

– Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom – rekao je Leposavić za naš list.

Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlja najveći problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastupljenosti sorte „miker” takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.

Aleksandar Leposavić nedavno je na konferenciji Regionalnog saveta za jagodičasto voće upozorio da skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445971/Svetske-nestasice-pogurale-cenu-maline

Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima, kaže dr Aleksandar Leposavić, srpski stručnjak za ovu voćnu vrstu.Do ovih saznanja naš stručnjak je došao u direktnoj komunikaciji sa predsednikom svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) Antonijom Domingezom iz Čilea Mariom Garsesom iz kompanije "Komfrut" koja je u toj državi između Anda i Pacifika bez premca po izvozu smrznutog voća.

"Visoke temperature praćene niskom vlažnošću vazduha ovog leta su uslovi sa kojima se Čileanci do sada nisu susretali i oni izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline ali i drugog voća. To predstavlja poseban problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje", kazao je dr Leposavić za agenciju RINA.Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji, sorte heritidž, veoma kratko je trajala i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 čileanskih pezosa po kilogramu (jedan pezos iznosi 0,14 dinara).

Berba druge po zastupljenosti, sorte miker je takođe kratko trajala, zbog čega je i cena u nabavci kilograma ove sorte kod proizvođača bila iznad 35 čileanskih pezosa.

Trenutno je u ovoj latinoameričkoj zemlji sezona cvetanja i u toku su pripreme za drugi rod sorte heritidž, ali ako ovakvi vremenski uslovi potraju, u Čileu će se i ove godine nastaviti tendencija pada proizvodnje uz istovremeni rast cena na tržištu.

Čile je, posle Srbije, poslednjih decenija najveći proizvođač i izvoznik malina u svetu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=14&nav_id=1641947

U oko 20 domaćinstava kod Ivanjice proteklih desetak dana zabeležena je krađa malina, izjavio je Multimedijalnoj novinskoj agenciji predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Dobrivoje Radović.

Prema njegovim rečima, berba u malinjacima se događala u kasnim noćnim i ranim jutarnjim časovima, zbog čega su vlasnici primorani da organizuju straže.

– Osim što su noćni berači skinuli plod maline, pravili su i štete, jer su lomili stabla – objasnio je Radović.

Dodaje da je slučaj prijavljen policiji.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/07/ucestale-kradje-malina-u-nocnim-satima-proizvodjaci-prinudjeni-da-organizuju-straze/

Poljoprivreda je naša razvojna šansa“, stara je mantra koju često možemo da čujemo od političara u izbornim kampanjama. Srbija još uvek ima značajan udeo poljoprivrede u generisanju BDP-a, ali to samo na prvi pogled deluje kao posledica toga što je srpska poljoprivreda efikasna. Da to nije znak razvijenosti naše poljoprivrede već pre svega slabe produktivnosti industrije i usluga, vidi se u poređenju već sa susednom Mađarskom. Tako u Srbiji poljoprivreda učestvuje u BDP-u sa 9,8%, a u Mađarskoj koja ima bolje zemljište (kod njih je skoro cela teritorija kao naša Vojvodina – ravna i sa plodnim zemljištem) samo 3,9%.

Sektor poljoprivrede u Srbiji godinama ostvaruje suficit – više ovih proizvoda izvozimo nego što uvozimo. Na prvi pogled, ovo takođe ukazuje na efikasnost srpske poljoprivrede, ali je i posledica niskog uvoza skupih prehrambenih proizvoda – francuskih i italijanskih sireva, vina i suhomesnatih proizvoda i južnog voća, usled niske kupovne moći stanovništva.

Da se ovi proizvodi uvoze i troše približno u meri u kojoj je to slučaj u razvijenijim evropskim državama, naš suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa svetom bi se prilično istopio.

Ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u prethodnoj godini iznosio je preko 2,4 milijarde dolara. Vidi se jasan trend rasta vrednosti izvoza, premda se u nekim godinama izvoz smanjuje, što je posledica i suša ili poplava koje imaju značajan efekat na poljoprivrednu proizvodnju u zemlji. To što nivo poljoprivredne proizvodnje zavisi od vremenskih prilika dosta govori o nivou naše poljoprivrede.

Do rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda došlo je na tržištu Ruske Federacije, o čemu smo već pisali ranije, ali i zemalja CEFTA-e, dok je primetno zasićenje tržišta EU – na kome je dostignut plafon od 1,2 milijarde (što ipak iznosi polovinu našeg ukupnog izvoza ovih proizvoda).Kada agregirane podatke o izvozu poljoprivrede pogledamo izbliza, videćemo da tek par sektora sa sobom nosi većinu, tj. preko polovine izvoza srpske poljoprivrede. To su voće i voćni proizvodi, žitarice (pšenica i kukuruz) i stočna hrana. Žitarice se, uslovno rečeno, najviše izvoze u EU, i to preko 70% pšenice i kukuruza, a prate ih zemlje CEFTA-e sa još četvrtinom ukupne vrednosti izvoza, a slična je situacija i sa stočnom hranom.

Međutim, u slučaju izvoza voća, situacija je malo drugačija – kao veliko izvozno tržište pojavljuje se i Ruska Federacija.

Zašto govorimo „uslovno rečeno“ o tržištu EU kao glavnom tržištu za žitarice i proizvode od žitarica? Zato što više od jedne trećine ukupnog izvoza ovih proizvoda (preko 240 miliona od 690 miliona) navodi kao svoju glavu destinaciju Rumuniju – zemlju koja je takođe veliki proizvođač i izvoznik žitarica, a na njenoj teritoriji se nalazi velika međunarodna luka Konstanca. Stoga se najverovatnije veći deo izvoza u Rumuniju pogrešno knjiži kao da mu je to glavna destinacija, dok je umesto toga roba namenjena izvozu na treća tržišta.Ukupna vrednost izvoza voća je skoro 620 miliona dolara. Najviše se izvoze smrznute maline, smrznute višnje i sveže jabuke, pa i ostalo smrznuto voće, dok je izvoz ostalog voća nizak. Samo maline, višnje, jabuke i ostalo smrznuto voće čine više od 2/3 izvoza voća iz zemlje.Jabuke se dominantno tj. 90% izvoze za Rusiju – od 101,4 miliona dolara, čak 93,3 miliona otišlo je u ovu zemlju, dok je u zemlje EU plasirano 4,5, a u CEFTA 2,3 miliona dolara vrednosti jabuka.

Potpuno je suprotno kada je reč o malinama: od 225,8 miliona dolara izvoza smrznutih malina, u EU je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju tek 5,3 miliona. Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje.

Izvor:https://talas.rs/2019/07/17/izvoz-poljoprivrednih-proizvoda/

Na pijace stižu prve maline ovogodišnjeg roda i prodaju se za 250 dinara kilogram, a na početku berbe otkupljivači nude cenu od 100 do 120 dinara za kilogram crvenog zlata, što je za malinare neprihvatljivo i manje nego što je pre dva meseca dogovoreno na sastanku u Vladi.

U malinogorjima zapadne Srbije na nižim nadmorskim visinama počela je berba maline, a prvi plodovi na gradskim pijacama, koje su izneli sami proizvođači, prodaju se po ceni od 250 dinara kilogram. Ponuđena otkupna cena na početku sezone, međutim, upola je niža ili iznosi samo 100 dinara za kilogram.

- Na početku berbe konvencionalna malina će se plaćati 120 dinara za kilogram, dok će organska koštati 170 dinara. Kvalitet ploda zavisiće od vremenskih uslova koji su ove godine izuzetno smanjili prinos. Ako plod bude kvalitetan, onda će biti ta cena, ali ukoliko se, kao lane, opet nastavi sa kišom, onda se ne može očekivati ni kvalitet ni dobra otkupna cena - naveo je Živan Mirković, vlasnik hladnjače u valjevskom selu Stave, koji očekuje da će ove sezone otkupiti do 400 tona maline na ovom području.Malinari su se, s druge strane, nadali višoj ceni jer je pre dva meseca na sastanku u Vladi Srbije, na kojem su učestvovali i predstavnici Udruženja proizvođača, potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara. Zbog toga, pozivajući se i na saopštenje Ministarstva poljoprivrede tim povodom, pojedini malinari pričaju za "Blic" da je ponuđena otkupna cena u ovom trenutku od 100 do 120 dinara apsolutno neprihvatljiva.- Već je treća godina zaredom kako će rod biti loš, ove godine čak i prepolovljen u odnosu na prošlu zbog majskog snega i više od 50 dana obilnih padavina, ali nije tako samo u Srbiji. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, a u Čileu je prva berba iznela 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah, tako da kod njih cena nije ni formirana, a u Čileu je iznad proseka. Maline, dakle, nema na tržištu, sad je šansa da konačno zaradimo, a otkupljivači nude sramnu cenu od 100 dinara! Šta je to ako ne monopol da samo oni i u ovakvoj situaciji valjaju - ogorčeni su pojedini malinari iz Udruženja "Vilamet".Prema njihovim rečima, ako se dogovor sa sastanka u Vladi ne ispoštuje i ako ponuđena cena od 100 do 120 dinara ostane aktuelna i narednih dana, kada berači uveliko treba da budu u malinjacima, oni će pozvati da se crveno zlato ove godine uopšte ne bere!Struka je, kako podsećaju u tom udruženju, izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara, tako da su i sa pre dva meseca potvrđenom cenom na nuli.- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj. Svake godine je isto, sezona počne, cena se ne zna ili bude znatno manja od očekivane, a maline je sve manje - razočaran je Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara iz sela Sirdija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/kilogram-malina-100-dinara-malinari-nezadovoljni-ponudama-za-otkup-crvenog-zlata/gveh6x7

Prve količine maline ovogodišnjeg roda iz valjevskog kraja u hladnjače će stići u prvim danima naredne sedmice. Majske kiše, sneg i grad učinili su svoje pa će kako se procenjuje ovog leta biti ubrano i do 50 posto manje crvenih plodova nego ranijih godina.

- Ove godine ćemo imati možda najmanji rod malina za poslednjih tridesetak godina. Prinos će sigurno biti manji 50% u odnosu na neke ranije godine. Nekada smo brali po dve hiljade pa čak i 80.000 tona, a ove godine u celoj Srbiji je stanje šarenoliko jer je grad pogodio malinarska područja. Imamo dobrih malinjaka ali veoma mali procenat od ukupnih površina nekih deset posto su malinjaci kakvi bi trebalo da budu svi. U ostalim procenat sušenja se kreće od pet do pedeset posto, a možda i više. Uzrok sušenja se još uvek ispituje, ali jedan od glavnih razloga je prošlogodišnja nebriga od strane proizvođača odnosno nije primenjena agrotehnika u berbi i posle nje - kaže Jovan Milinković, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo .

Dok mnogi malinari sabiraju gubitke Milovan Nikolić iz osečanskog sela Sirdije prezadovoljan je ovogodišnjim rodom. I pored vremenskih nepogoda kaže da je negova malina izuzetno dobro rodila. Očekuje da sa površine od hektar i četrdeset ari nabere dva do dva i po vagona vilameta.

- Mnogi se čude kako je moguće da bude toliki rod, a malinjak je star više od dvadest godina. Tako da sam ja pobio sve analize vezane za postizanje prinosa u kontinuitetu. Nakon skoro 50 kišnih dana ovo je jedan od malobrojnih malinjaka sa ovakvim rodom, ali je ispoštovana kompletna agrotehnika izuzev freziranja i kopanja - kaže Nikolić, koji je trenutno jedan je od najvećih proizvođača maline u Podgorini. Međutim, kao i druge njegove kolege brine ga cena.

- Struka je izračunala da proizvodnja jednog kilograma malina nas košta 140 dinara. I šta sad očekivati po pitanju cene? Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara po kilogramu, a kod nas još uvek niko ne pominje koja će cena biti, pa čak ni prosečnu. Svake godine je isto, sezona krene, cena se ne zna, a robe je sve manje - navodi Milovan.

Njegova supruga Dragica dodaje da u zadnje tri do četiri godine nema velike zarade od maline. Ako kaže otkupna cena bude 80 dinara za kilogram bolje je neulaziti u malinjake.

- Kad bi cena bila 170 do 180 dinara onda bi i mi mogli nešto da zaradimo, jer moramo da platimo i radnike. Treba nam dvadeset berača skoro svaki dan, a dnevnica je 2.500 dinara uz obroke i prenoćište - kaže Dragica Nikolić.

Otkupljivači navode da spremno dočekuju početak berbe. Mada je proteklih godina otkupljivao i do 500 tona, ove sezone iz malinjaka u selima podno Medvednika, Živan Mirković očekuje da će u njegovu hladnjaču stići između 300 i 400 tona "crvenog zlata" za koje je već ugovorio dalji plasman. S obzirom na to kakva je godina kaže da je to ipak zadovoljavajuća količina koju će otkupiti od 200 proizvođača sa kojima ima sklopljene ugovore o zajedničkoj proizvodnji.

- Što se tiče cene, mislim da će se na početku berbe za konvencionalnu malinu plaćati 120 dinara za kilogram, dok će organska kao i ranijih godina biti skuplja za 50 dinara. Kvalitet ploda zavisiće od vremenskih uslova koji su u dosadašnjem periodu izuzetno smanjili prinos. Plod može da bude dobar ako budu adekvatni vremenske uslovi, temperature do 30 stepeni bez velike količine padavina. Cena koju očekujem treba da bude pod uslovom da je plod kvalitetan, a ukoliko nastavi kiša kao prošle godine tu nema ni kvaliteta niti se može očekivati neka dobra cena - rekao je Mirković - vlasnik hladnjače na Stavama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2535978/maline-uskoro-u-hladnjacama-ove-sezone-ubrano-upola-manje-plodova

Postoji veliki potencijal za unapređenje saradnje Srbije i Švedske, a naročito u poljoprivredi, s obzirom da je svaka druga malina koja se kupuje u Švedskoj iz naše zemlje, izjavio je danas ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin na poslovnom forumu dve zemlje.
Privredna komora Srbije i Ambasada Kraljevine Švedske su sa ciljem podrške evrointegracijama Srbije organizovali poslovni forum privrednika, na kojem je učestvovalo više od 80 srpskih i švedskih privrednika.Lundin je rekao Tanjugu da Srbija i Švedska sve bliže sarađuju i da tome naročito doprinosi to što u Švedskoj živi oko 130.000 Srba.

On je istakao da Srbija želi da postane članica EU i da zato Švedska godišnje investira oko 13 miliona evra u reforme u Srbiji koje su važne za evropske integracije.

"Dobar primer je životna sredina i tu radimo zajedno sa srpskim Ministarstvom za životnu sredinu, po pitanu poglavlja 27 u pregovorima sa EU", naveo je Lundin.

Kako je rekao, to će doprineti izgradnji potencijala Srbije za prečišćavanje otpadnih voda i reciklažu i stvoriti nove poslovne mogućnosti.

Lundin je kazao da su na današnjem forumu predstavili poslovne potencijale najvećih švedskih kompanija u Srbiji, kao što su Tetrapak, Ikea, Sekuritas...

Dodao je da u Srbiji posluje oko 200 kompanija sa švedskim i srpskim kapitalom, kao i da postoji stalni priliv švedskih investicija.

Ukupna trgovinska razmena dve zemlje je prošle godine povećana za 18 odsto, naglasio je ambasador.

Podsetio je da u septembru švedski Rimaster, podizvođač iz metalske industrije, stigao u Paraćin.

Rimaster planira za početak da zaposli tamo oko 300 ljudi i proširi svoje investicije za oko 50 miliona evra.

Lundin je istakao da Srbija i Švedska, ipak, imaju najveći potencijal za saradnju u oblasti poljoprivrede, gde Srbija, kako je rekao, ima fantastičan potencijal koji je samo delimično iskorišćen.

Direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u PKS Jelena Jovanović je rekla da investicije i saradnja za budućnost jesu pravi naziv tog poslovnog foruma, čiji je cilj unapređenje saradnje i povezivanje domaćih privrednika kroz bilateralne razgovore sa predstavnicima komplementarnih sektora privrede iz Švedske.

Prema njenim rečima, posebne mogućnosti za unapređenje saradnje nalaze se u sektoru agroindustrije, prehrambene, drvne i industrije nameštaja, metalske i mašinske, farmaceutske, industrije papira, u oblasti ekologije i informacionih tehnologija.

"Utvrdili smo da poljoprivredni proizvodi i visoke tehnologije imaju najveći potencijal za unapređenje saradnje", rekla je Jovanović Tanjugu.

Kako je kazala, sve veći fokus će biti na saradnji sa švedskim tržištem i drugim skandinavskim zemljama.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poslovni-forum-svedska-u-srbiji-u-privrednoj-komori-srbije_1023005.html

Zbog mraza, snega, grada, ali i zaraženog uvoznog sadnog materijala, stanje u malinjacima u Srbiji je zabrinjavajuće. Stručnjaci poljoprivredno savetodavnih službi su na terenu i rade procenu na području južne i zapadne Srbije.

Problem sušenja zasada i ponovo sneg u maju u Zlatiborskom i Moravičkom kraju uzrokovaće daleko niže prinose maline od očekivanih.

"Prema prvim procenama, ovogodišnji rod će biti prepolovljen", kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević.

Radoslav Drašković iz uzičkog sela Trnava već je prepolovio zasad sa dva na jedan hektar, a i sa tog hektara ove godine neće imati pola prinosa.

"Što mi malinari kažemo, "malina mi je u miniću". Samo su se vrhovi rascvetali, a dole gole stabljike. Ako nastave kišni dani, zaštita maline će biti skupa. Mene jedno prskanje košta 400 evra.Tri puta sam ih već prskao, a treba još dva. Nema tu računice", priča Drašković.

Država obećava da će rešiti problem sadnog materijala formiranjem matičnjaka u Čačku, kao i pomoći u zaštiti od vremenskih neprilika.

"Osiguranje i nabavka protivgradnih mreža su dva načina koja jedino mogu da zaštite malinjake", ističe Bogićević.

Malinari kažu da od države prvenstveno očekuju zaštitu i uvođenje reda prilikom otkupa maline.

"Cena se mora definisati 15 dana pre početka berbe, kako se vrši klasifikacija maline i koja je garancija za isplatu nakon predaje maline. To je najbitnije. Država je zatvarala kafane zbog neplaćenog jednog piva, a nije zatvorila ni jednu hladnjaču, a nepravilnosti mnogo ima", naglašava Drašković.

A da bi proizvođači imali zaradu, cena ovogodišnjeg roda maline, prema njihovom mišljenju, treba da bude 200 dinara po kilogramu, iako kvalitet ni ovog leta neće biti na zavidnom nivou.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a486798/Maline-u-minicu-rod-prepolovljen.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30