"Velika tražnja malina na svetskom tržištu ide naruku našim proizvođačima, ali neće biti dovoljno malina ni da se ispoštuju ranije sklopljeni ugovori", ocenio je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.
Razlog je, kaže za Tanjug, u činjenici da je kod nas poslednjih godina prinos pao za 60 procenata, jer usled finasijske iscrpljenosti malinari nisu sadili sertifikovane sadnice."Proizvodnja je u poslednje četiri godine u Srbiji pala sa 20 tona po hektaru na 3,5 do četiri tone. Glavni razlozi su klimatske promene i loš sadni material", rekao je Radović.

On dodaje da su od 2018. do 2020. poljoprivredne stručne službe i radna grupa Ministarstva poljoprivrede sproveli analizu stanja malinjaka i zaključili da je najveći problem sadni materijal.

"Proizvođači koji su ekonomski iznemogli nisu mogli da kupuju sertifikovane sadnice, nego su uzimali iz postojećih matičnjaka od rođaka i sadili u svojim njivama. Nisu rađene analize, nije vođena knjiga polja, već se samo sadilo da bude što veća površina kako bi se sa nje dobila količina roda, a nije se išlo na kvalitet i na količinu po hektaru", prenosi Radović.

On je podsetio da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović pre tri meseca posetio ivanjički kraj i video rezultate sprovedenih analiza.

"Prinos od sertifikovanih sadnica Instituta Čačak je 20 do 25 tona po hektaru, a od ovih drugih sadnica je bio četiri do pet tona. Pa nam je, pošto finansijski nismo bili sposobni sami da kupimo sadni materijala, ministarstvo izmenilo uredbu da dobijamo 90 odsto sredstava za sadni materijal. Zatim nam je povećana subvencija za obradu polja, žicu, kolje i navodnjavanje. I to ulazi u davanja po uredbi da bismo mogli da postignemo prinose od 20 do 25 tona kako bismo na ovu cenu malina imali neki prihod", rekao je Radović.

On je dodao kako je država prošle godine imala 270 miliona evra priliva od izvoza maline, i zato je pomogla, jer će tako i ona višestruko da uveća svoje prihode.

"Na to će se samo čekati bar tri godine, rekao je Radović,jer će toliko biti potrebno da novi zasadi daju pun rod".

Istakao je takođe,kako će samo na taj način, kada se uvećaju prinosi malinari moći da budu zadovoljni otkupnom cenom od 250 dinara po kilogramu.

"Samo ne bih želeo da se sa malinom desi isto što i sa kupinom pod kojom je bilo 6.500 hektara, a sada je to palo na 1.500 hektara, zato što se sedam-osam godina cena kreće od 20 do 60 dinara. Ljudi su povadili zasade. Sad ćemo da je za svoje potrebe uvozimo iz Meksika umesto da izvozimo i ostvarimo prihod", navodi predsedenik Asocijacije malinara.

On krivicu za takvo stanje svaljuje na izvoznike koji ne žele da dele rizik sa proizvođačima.

"E, takve stvari kao što je izjava gospodina iz kompanije "Sirogojno" koji se oglasio zbog izvoza malina u Veliku Britaniju da kao ne može da izvozi... Nije, nego nije hteo po nižoj ceni da izvozi", rekao je Radović.

On je pozvao proizvođače da ne nasedaju na ponudu otkupne cene od 250 dinara, jer će ona sigurno biti veća, zbog manjka malina na svetskom tržištu usled podbačaja roda u Poljskoj i Čileu koji su najveći proizvođači malina.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/stav/nizak-prinos-i-ponasanje-izvoznika-krivi-za-nevolje-malinara_1206691.html

U nadaleko čuvenom ariljskom malingorju posla ima svih 365 dana u godini, a vredni proizvođači već sada se spremaju za novu sezonu, jer iako je prošla godina bila dobra, svaka sledeća je izazov.Na desetine hektara ovde je posađeno crveno zlato, a mnogo faktora utiče na uspeh. Dobra cena je ono što najviše zanima malinare, ali dok srpska malina dođe do prodaje seljak prođe mnogo muka, jer zaraditi može samo ako ima šta da proda, pa je kvalitet zasada najvažniji.

- Svi mi imamo te stare zasade koje su posadili naši očevi. Od njih su uzimani pelceri i pravili se novi. Međutim, nisu se baš najbolje pokazali i mnogo manje rađaju nego zasadi stari i po nekoliko decenija. Sada smo odlučili da u svoje malinjake stavimo sertifikovane bezvirusne sadnice i nadamo se odličnom rezultatu, jer tamo gde smo već to uradili prinosi su bili mnogo veći. Naš posao je fabrika pod otvorenim nebom, uvek je neizvesan, a mi kao proizvođači moramo učiniti sve da u vreme berbe zaista imamo šta da uberemo jer sve ostalo je propast - izjavio je Ljubiša Milijanović, malinar iz sela Stupčevići kod Arilja.

Ovaj domaćin gaji maline na 40 ari, a ostao je veran starom dobrom vilametu koji je posađen na 20, a na drugoj polovini je eurosadora, koja rađa u jesen pa u vreme te berbe nema problema sa pronalskom radnika. Njegovi zasadi sada će biti podmlađeni, a na leto očekuje plodove prve klase. Pored Ljubiše, sve je više malinara koji se takođe odlučuju na ovaj potez i sade samo bezvirusne sadnice na svoje plantaže.

- U Arilju na pojedinim mestima postoje novi zasadi koji su dali samo 500 kilograma po hektaru, što je bilo poražavajuće. Tada su naši voćari shvatili da nešto treba da menjaju i da ulažu u svoju proizvodnju, kako bi imali profit. Bezvirsune sadnice, koje u Srbiju stižu iz Holadnije, pokazale su se kao idealne za ovo podneblje i daju velike prinose, izuzetno visokog kavaliteta koji odlično prolaze na tržištu. Sve je više domaćina koji su se na tradicionalan način bavili malinarstvom, a sada prave nove zasade sa bezvirusnim sadnicama, jer znaju da samo na taj način mogu ostati u proizvodnji i biti konkuretni - rekao je Mile Radisavljević iz Atp Irrigation-a.

Kupovinu bezvirusnog sadnog materijala od ove godine subvencioniše i Ministarstvo poljoprivrede, pa je cena mnogo povoljnija i kvalitene sadnice dostupne svima, a težnju da se malinari konačno promene svoje zasade i na taj način ostvare veći profit izrazio je i ministar Branislav Nedimović, prilikom posete ovom kraju, navodeći da je ovo šansa za sve njih i da ne bi trebalo da je propuste.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sansa-koja-se-ne-propusta-u-arilju-se-sve-vise-prelazi-na-bezvirusne-sadnice-maline-subvencionise-i-2021-01-27

Najznačajniji srpski voćarski brend na svetskom tržištu ovih dana ima najvišu cenu za poslednjih 15 godina, prema rečima predsednika Asocijacije proizvođača jagodičastog voća Dobrivoja Radovića hladnjačari "crveno zlato" izvoze po ceni od 3,5 evra za kilogram, ovaj iznos je za 70 odsto veći od onog plaćenog proizvođačima za rod iz letošnje berbe.
Razlozi za povećanu vrednost srpske maline su višestruki: pandemija korone povećala je tražnju za zdravom hranom, a berba u konkurentskim zemljama poput Čilea i Poljske je znatno podbacila. Tako je Srbija kao najveći svetski proizvođač, mogla delimično popuniti deficit na tržištu.

- Zalihe se brzo smanjuju, u vremenu pandemije hrana koja ima lekovita svojstva je na ceni, svetski proizvođači brzo su prodali svoje zalihe, a Srbija kao najveći među njima delimično može da nadomesti ovaj manjak - stav je agronoma Aleksandra Leposavića.Proizvođači očekuju da će novi ugovori za iduću berbu biti unosniji za poljoprivrednike.

- Hladnjačari su srpskom seljaku plaćali u proseku 215 dinara po kilogramu tokom poslednje berbe. Apelujemo na otkupljivače da deo zarade podele sa proizvođačima. Pored maline, u svetu raste i cena kupine, a ova proizvodnja je u Srbiji skoro u potpunosti uništena zbog niske otkupne cene.

Ne sme se dozvoliti da malina doživi ovakvu sudbinu - ističu u Asocijaciji proizvođača jagodičastog voća - Kupina u Srbiji praktično nije ni obrana, jer je otkupna cena bila od 20 do 60 dinara, a sada se prodaje za 120 do 150 dinara. Bilo bi pošteno da otkupljivači ponude seljacima makar dodatnih 20 dinara od ove zarade.

Ministarstvo poljoprivrede će subvencionisati obnovu malinjaka kvalitetnim sadnim materijalom, jer je sadašnja praksa upotrebe loših i nesertifikovanih sadnica znano umanjila prinose, što proizvodnju čini slabo isplativom.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/945155/srpska-malina-nikad-skuplja-pandemija-korone-povecala-cenu-zdrave-kvalitetne-hrane-svetskom-trzistu

Apel malinara

feb 27, 2021

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da to udruženje apeluje na otkupljivače da deo ekstra zarade podele sa proizvođačima zbog toga što se to voće izvozi po ceni od najmanje 70% višoj od otkupne.

- Kilogram maline ovog leta otkupljivači su plaćali manje od dva evra, po 215 dinara po kilogramu, a sada se malina zbog povećane tražnje i smanjene proizvodnje u Poljskoj i Čileu izvozi po ceni od 3,5 evra po kilogramu - rekao je Radović za Betu.

Dodao je da deo kupina nije ni obrana jer se kilogram plaćao od 20 do maksimalno 60 dinara po kilogramu, a sada je kilogram od 120 do 150 dinara i da bi proizvođači bili zadovoljni da im otkupljivači od ekstra zarade isplate bar još 20 dinara po kilogramu.

Ta doplata bi, kako je rekao, motivisala proizvođače da obnove zasade malinjaka, ali i kupina, umesto da ih uništavaju.

Radović je rekao da je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije donelo odluku da subvencioniše obnovu malinjaka u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu kvalitetnim sadnicama.

Do sada su malinjaci uglavnom podizani i obnavljani, prema njegovim rečima, nesertifikovanim, jeftinijim i nekvalitetnim sadnicama, a posledica je pad prinosa i neisplativost uzgoja.

Ministarstvo će, prema njegovim rečima, dotirati 90 odsto od cene sadnica maline da bi se obezbedio veći prinos jer je sa oko 25 tona po hektaru u proseku, pao na oko četiri tone i "u takvim uslovima ni jedna cena ne može da nadoknadi troškove i obezbedi zaradu".

On je rekao da ne treba dopustiti da malinjaci u Srbiji dožive istu sudbinu kao zasadi kupina koji su skoro potpuno uništeni.

- Zbog cene kupina od 20 do najviše 60 dinara po kilogramu ove godine mnogo proizvođača nije bralo to voće, a oni otkupljivači koji su uspeli da otkupe izvesne količine sada ga prodaju po 120 do 150 dinara po kilogramu - rekao je Radović.

Dodao je da je ove godine i sam odustao od branja kupina na njegovim plantažama jer se nije isplatilo da se beru za 20-30 dinara po kilogramu, pošto je retko ko od kupaca plaćao 60 dinara.

Kupine su, kako je rekao, već petu godinu za bagatelu i zato su površine sa oko 6.000 hektara svedene na maksimalno 4.000 hektara, uništene su u reonima Ražnja, Brusa, Aleksandrovca i Valjeva.

- Potrošači su skoro potpuno odustali od konzumiranja kupina, sokova i vina i radije plate 300 dinara 'C' vitamin u tabletama - rekao je Radović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3102458/proizvodjaci-malina-i-kupina-apeluju-na-otkupljivace-da-im-dodele-deo-ekstrazarade

Svetsko tržište nedavno je uzdrmala velika afera. Čileanci, najveći izvoznici maline, uhvaćeni su u prepakivanju kineske maline. I poverenje kupaca je poljuljano. Istovremeno, u ariljskom kraju uvode dodatnu zaštitu i potvrdu porekla svog voća - hologram.

Laser najpouzdanije i najbrže klasifikacije malinu. Pored najviših standarda bezbednosti prerade, u Mirosaljcima kod Arilja jedna hladnjača je otišla korak dalje. Uz hologramske nalepnice iz kovnice u Topčideru, štite poreklo voća.

Direktor hladnjače Drenovac Aleksandar Obradović kaže da se u poslednje vreme dešavaju malverzacije u vezi sa trgovinom i preprodajom maline. Naglašava da se hologramom se garantuje kupcima na inostranom tržištu da je roba isključivo srpskog porekla, sorte vilamet i miker, i da ne postoji mogućnost nekog reeksporta iz drugih zemalja.

- Mislimo da će u budućnosti kupci to videti kao jednu prednost, a svakako za nas je ovo dodatna vrednost na proizvod - uveren je Nemanja Bojičić iz služba kvaliteta hladnjače.

U zemljoradničkoj zadruzi Naši voćari uz hologramsku zaštitu očekuju i veću zaradu, i to ne izvozom sirovog voća već gotovih proizvoda. Tako će i Srbija ostvariti veći profit od izvoza malina koji je sada dve stotine miliona evra godišnje.

- Treba napraviti jednu stratešku kombinaciju gde će se planski i strateški uraditi sistemsko rešenje za proizvodnju, distribuciju i preradu maline može se govoriti preko pola milijarde evra na godišnjem nivou - napominje direktor zadruge Naši voćari Božo Joković.Kupcima je sve važnije odakle potiče proizvod koju kupuju, a posebno kada se pojave afere poput nedavne u Čileu koja je poljuljala poverenje potrošača širom sveta.

- To što je se se desilo u Čileu sa prepakivanjem kineske maline će se vrlo negativno odraziti na njihovu proizvodnju, ne samo maline, nego i drugog voća. Znamo da su oni u prošlosti i dan danas jako mnogo radili na stvaranju pozitivne kampanje i da su postali najpoznatiji, najveći svetski izvoznik voća - ukazuje stručnjak za jagodičasto voće, dr Aleksandar Leposavić.

Dobra strana u toj priči je da se sada otvara više prostora za srpsku malinu, mada je malinarima i epidemija koronavirusa išla na ruku jer je porasla tražnja za tim voćem i na domaćem i na stranom tržištu.

Zaštita geografskog porekla, upotpunjena i hologramskom nalepnicom neminovnost je, kažu stručnjaci, zbog opstanka na tržištu. Zbog raznih malverzacija kupci, uz kvalitet, žele da znaju i poreklo robe.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3034237/u-arilju-se-protiv-laznih-malinara-bore-hologramom

Ove godine, kada je smanjena proizvodnja malina u svetu, u Srbiji se očekivao rod između 60.000 i 70.000 tona. Proteklih dana led je značajno smanjio rod. Negde je rod potpuno uništen, a na većini zasada do 30%.

- Sad učavamo da će ove godine biti veliki problem i kako i gde pronaći radnike da bi se rod obrao na vreme. To je posebno značajno zbog toga što mi imamo ugovore za izvoz čak 70% proizvodnje. Novo je to što sad neizvozimo samo sirovinu, već finalne proizvode od maline - kaže Božidar Joković, osnivač i direktor voćarske zadruge Agro eko voće.

Dodao je da zarada može da se ostvari tek ako prodajemo proizvode iz viših faza prerade, te da od maline može da se dobije čak 3.000 raznih artikala.

Radna grupa za malinu, koju je formirala Vlada Srbije, pripremila je i nadležnima uputili predloge mera, zahteve rešavanje ovih problema.

- Ne samo u ovo godini već za narednih pola veka. Država treba da nam pomogne, jer od izvoza malina lane je u zemlju stiglo čak 230 mil USD. Sve do nedavno maline su učestvovale u agrarnom izvozu čak sa 10% - rekao je Joković.Jedan od zahteva je obnavljanje zasada sa sertifikovanim sadnim materijalom sorti vilamet, koja je autohtona i vodeća za preradu maline u finalne proizvode i poluproizvode. Moraju se povećati zasadi maline u plastenicima sa kontrolisanim uslovima gajenja, a nužno je povećati površine sa zalivnim sistemima i protivgradnim mrežama zaštititi plantaže.

- Tako bismo dobili sezonu berbe od 120 dana u toku godine i imali bi prilagođene sorte vremenu berbe - navodi Joković.

Dodaje i da je zahtev da se mora pristupiti novom načinu tehnologije gajenja malina, sabiranju, skladištenju, a naročito u preradi "da se dobija proizvod sa dodatnom vrednošću u odnosu na prodaju sirovine koja je do sada bila zastupljena u velikom obimu u izvozu".

Navodi se i potreba za donošenjem zakona, kreditiranju i subvencijama.

- Jedan od načina dobrog rešenja je i osnivanje voćarske berze koja će kontrolisati uslove na tržišti i davati smernice, svojim učesnicima na svetskom tržištu, o količinama, kvalitetu, kontinuitetu, ceni maline prema ponudi i potražnji. Posebno učešće mora imati Nacionalna referentna laboratorija kao kontrolni organ i obavezujuću saradnju sa njom svih učesnika u malinarstvu. Treba uraditi kompletnu logistiku od prvog koraka i odluke o bavljenju malinarstvom do krajnjeg kupca - ističe Božidar Joković.

Četvrti zahtev je hitna izrad i implementacija naučne i stručne medicinske i tehnološke studije o značaju maline i njom organoleptičkom sastavu i ishrani stanovništva u gastronomiji i medicini.

- Poslednji zahtev je osnivanje marketinške agencije, koja će biti u službi maline, angažujući dizajenre, menadžere, i sve ostale kako bi se posao obavio, i pustio u svet - kaže Joković i dodaje da je potrebno organizovatii karnevale i manifestacije posvećene malini.

- Ako bismo sve ovo uradili i primenili i već od ove godine ozakonili poslove u malinarstvu i sve učesnike obavezali da se pridržavaju jasnih uputstava u lancu malinarstva za pet godina imali bi jedan jak sektor u državi koji bi bio primer kako napraviti jedan uspešan proizvod koji sa sobom, donosi sigurnost za sve učesnike u tom lancu - smatra Božidar Joković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2886408/radna-grupa-za-malinu-ima-pet-zahteva-cijim-bi-ispunjenjem-srbija-dobila

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da je to udruženje na sednici Upravnog odbora donelo odluku da mehanizacijom blokira hladnjače i započne štrajk gladuju ako Vlada Srbije u roku od tri dana ne smeni ministra trgovine Rasima Ljajića koga optužuje da nije "regulisao" tržište pa je cena malina niska, oko 140 dinara za kilogram iako je ponuda mala.
"Otkupljivači nas ucenjuju i nude nisku cenu iako je posle vremenskih neprilika koje su nas zadesile nekoliko puta ovog proleća ostalo četvrtina roda malina i kupina i ponuda je mala ali je kvalitet prvoklasan", rekao je Radović za Betu.

Dodao je da proizvođači malina traže proizvođačku cenu koju je utvrdila komisija, formirana uz pomoć Ministarstva poljoprivrede Srbije, od 173 dinara za kilogram bez troškova transporta.

Radović je rekao da se malina uvozi i da se u trgovinama prodaje po astronomskim cenama, pakovanje od 125 grama za 136 dinara.

Proizvođači prema njegovim rečima ponuđenom cenom od 140 dinara ne mogu da pokriju ni troškove branja.

"Tražimo hitan razgovor sa premijerom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučić ako misle da zadrže stanovništvo u Srbiji", rekao je Radović.

On je kazao da je poslednji trenutak da država reaguje jer se berba malina završava za nekoliko dana u ravničarskim krajevima a za desetak u brdski-planinskim područjima.

"Ako nam država sada ne pomogne, ljudi će napustiti proizvodnju malina i kupina koje se takođe prodaju u bescenje, po 30 i 40 dinara za kilogram i masovno će se iseljavati", rekao je Radović.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/asocijacija-malinara-srbije-preti-blokadom-hladnjaca-i-strajkom-gladju

Pregovori o otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda maline mogli bi da urode plodom u korist malinara, nakon što je resorni ministar Branislav Nedimović potvrdio da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna, a hladnjačari su u pregovorima izašli sa prvom akontnom cenom od 150 dinara.
Pozivajući se na izvore Ministarstva poljoprivrede, Večernje novosti pišu da će tu cenu ponuditi tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga."Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara", piše list pozivajući se na neimenovani izvor.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/malinari-traze-150-dinara-za-kilogram_1026464.html

Na pijace stižu prve maline ovogodišnjeg roda i prodaju se za 250 dinara kilogram, a na početku berbe otkupljivači nude cenu od 100 do 120 dinara za kilogram crvenog zlata, što je za malinare neprihvatljivo i manje nego što je pre dva meseca dogovoreno na sastanku u Vladi.

U malinogorjima zapadne Srbije na nižim nadmorskim visinama počela je berba maline, a prvi plodovi na gradskim pijacama, koje su izneli sami proizvođači, prodaju se po ceni od 250 dinara kilogram. Ponuđena otkupna cena na početku sezone, međutim, upola je niža ili iznosi samo 100 dinara za kilogram.

- Na početku berbe konvencionalna malina će se plaćati 120 dinara za kilogram, dok će organska koštati 170 dinara. Kvalitet ploda zavisiće od vremenskih uslova koji su ove godine izuzetno smanjili prinos. Ako plod bude kvalitetan, onda će biti ta cena, ali ukoliko se, kao lane, opet nastavi sa kišom, onda se ne može očekivati ni kvalitet ni dobra otkupna cena - naveo je Živan Mirković, vlasnik hladnjače u valjevskom selu Stave, koji očekuje da će ove sezone otkupiti do 400 tona maline na ovom području.Malinari su se, s druge strane, nadali višoj ceni jer je pre dva meseca na sastanku u Vladi Srbije, na kojem su učestvovali i predstavnici Udruženja proizvođača, potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara. Zbog toga, pozivajući se i na saopštenje Ministarstva poljoprivrede tim povodom, pojedini malinari pričaju za "Blic" da je ponuđena otkupna cena u ovom trenutku od 100 do 120 dinara apsolutno neprihvatljiva.- Već je treća godina zaredom kako će rod biti loš, ove godine čak i prepolovljen u odnosu na prošlu zbog majskog snega i više od 50 dana obilnih padavina, ali nije tako samo u Srbiji. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, a u Čileu je prva berba iznela 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah, tako da kod njih cena nije ni formirana, a u Čileu je iznad proseka. Maline, dakle, nema na tržištu, sad je šansa da konačno zaradimo, a otkupljivači nude sramnu cenu od 100 dinara! Šta je to ako ne monopol da samo oni i u ovakvoj situaciji valjaju - ogorčeni su pojedini malinari iz Udruženja "Vilamet".Prema njihovim rečima, ako se dogovor sa sastanka u Vladi ne ispoštuje i ako ponuđena cena od 100 do 120 dinara ostane aktuelna i narednih dana, kada berači uveliko treba da budu u malinjacima, oni će pozvati da se crveno zlato ove godine uopšte ne bere!Struka je, kako podsećaju u tom udruženju, izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara, tako da su i sa pre dva meseca potvrđenom cenom na nuli.- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj. Svake godine je isto, sezona počne, cena se ne zna ili bude znatno manja od očekivane, a maline je sve manje - razočaran je Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara iz sela Sirdija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/kilogram-malina-100-dinara-malinari-nezadovoljni-ponudama-za-otkup-crvenog-zlata/gveh6x7

Predstavnici Radnog tela koje je Vlada RS, na inicijativu Asocijacije malinara Srbije, formirala kako bi stručna lica utvrdilla zašto se stabljike malina sve češće suše, posetili su danas desetak domaćinstava u ivanjičkom kraju. U narednom periodu oni će obići oko 2.000 domaćinstava na području čitave Srbije kako bi ustanovili realno stanje zasada, ali na osnovu prvih procena malinjaci su u veoma lošem stanju.Pomoćnik ministra poljoprivrede u sektoru za ruralni razvoj, Aleksandar Bogićević, kao koordinator Radnog tela za suzbijanje bolesti maline, rekao je da se prevashodno moraju utvrditi i mapirati bolesti koje su prisutne u zasadima.

Dr Dragan Raković iz beogradskog Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, na osnovu prvih preliminarnih rezultata, smatra da se radi o propustu u primeni agrotehničkih mera u prošloj godini koja je za poljoprivrednike bila veoma teška.

Domaćin Radne grupe danas je bio Milovan Jovanović iz Prilika koji ima dva zasada malina na ukupnoj površini od 1,5 hektar. I on se suočio sa problemom sušenja izdanaka. Smatra da se dobra cena našeg ’’crveng zlata’’ može postići poboljašnjem kvaliteta zasada , na čemu svi moraju zajednički raditi. Kada malinjak bude davao 20 tona po hektaru, moći će da se govori o isplativosti, kaže Jovanović.Na osnovu dobijenih rezltata nakon završetka analize malinjaka, Vlada RS izaći će sa podsticajnim merama i subvencijama za podizanje novih nezaraženih zasada kako bi se spasla proizvodnja ’’crvenog zlata’’ u našoj zemlji. Subvencije po hektaru će iznositi i do 5.000.000 dinara.

Izvor:http://infoliga.rs/2019/04/22/radna-grupa-za-suzbijanje-bolesti-malina-obisla-malinjake-u-ivanjickom-kraju-video/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28