Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da u dužem vremenskom periodu treba obezbedi malinarsku proizvodnju.

Kako je rekao, zbog toga će izaći sa merama koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama.

"Lako se jedne godine igrati, a treba u dužem vremenskom periodu da se obezbedi malinarska proizvodnja", istakao je Nedimović u Prijepolju, na sastanku sa predstavnicima opštine i Udruženja malinara "Zlatna malina". 

On je najavio da će izaći sa nekim merama za duži vremenski period koji se tiču i sadnog materijala i problema koji su se javili vezano za elementarne nepogode, ali i treće stvari koja se tiče razvoja novih tržišta, kako ne bismo bili suženi samo na prostor Zapadne Evrope. 

Nedimović je povodom aktuelne situacije sa cenom maline rekao da je jedan veliki otkupljivač maline, koji je svo vreme imao cenu 100-110 dinara, izašao sa cenom od 162 dinara i platiće svima koji su predali po staroj ceni. 

"Vraćam se na snagu udruženja, na njihovo organizovanje. U ovom trenutku imate 603 otkupljivača i vi ne možete nikad da postignete jedinstvo, ali to je tržišna utakmica, jedni vuku druge", rekao je Nedimović 

Imam informacija, kazao je ministar, da će neki na prostoru Arilja izaći sa još nešto višom cenom u odnosu na ova 162 dinara, jer oni neće da izgubi svoje proizvođače, jer treba i sledeće godine imati nekog ko će da donese malinu. 

Predsednik udrženja "Zlatna malina" Miroslav Obućina rekao je da je cena maline u Prijepolju znatno niža nego u nekim drugim opštinama. 

"Ono što je dobro što mi imamo ugovornu akutnu cenu i nadamo se da će hladnjače u našoj opštini ispoštovati dogovor i podići cenu kao u ostalim opštinama u našem regionu", rekao je Obućina. 

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da su razgovori bili korisni, a da su su ministra Nedimovića upoznali i sa ukupnom situacijom u poljoprivredi u toj opštini. 

Kako je naveo, razgovarano je o vladinom programu za koji konkurišu poljoprivredni proizvođači iz Prijepolja, a dogovoreno je i nekoliko ključnih stvari. 

Kao najvažnije, Zindović je istakao da je dogovoreno da se osposobi granični prelaz Jabuka za fitosanitarni pregled, što je bio jedan od zahteva lokalnih prevoznika i uvoznika određene robe. 

"Druga važna tema oko koje smo se načelno dogovorili je realizacija izgradnje transfer stanice i nadam se da ćemo ići ubrzano ka realizaciji tog akutnog problema za našu opstinu", rekao je Zindović.

Izvor: www.b92.net

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da u dužem vremenskom periodu treba obezbedi malinarsku proizvodnju i da će zbog toga izaći sa merama koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama.

"Lako se jedne godine igrati, a treba u dužem vremenskom periodu da se obezbedi malinarska proizvodnja", istakao je Nedimović u Prijepolju, na sastanku sa predstavnicima opštine i Udruženja malinara "Zlatna malina".

On je najavio da će izaći sa nekim merama za duži vremenski period koji se tiču i sadnog materijala i problema koji su se javili vezano za elementarne nepogode, ali i treće stvari koja se tiče razvoja novih tržišta, kako ne bismo bili suženi samo na prostor Zapadne Evrope.

Nedimović je povodom aktuelne situacije sa cenom maline rekao da je jedan veliki otkupljivač maline, koji je svo vreme imao cenu 100-110 dinara, izašao sa cenom od 162 dinara i platiće svima koji su predali po staroj ceni.

"Vraćam se na snagu udruženja, na njihovo organizovanje. U ovom trenutku imate 603 otkupljivača i vi ne možete nikad da postignete jedinstvo, ali to je tržišna utakmica, jedni vuku druge", rekao je Nedimović

Imam informacija, kazao je ministar, da će neki na prostoru Arilja izaći sa još nešto višom cenom u odnosu na ova 162 dinara, jer oni neće da izgubi svoje proizvođače, jer treba i sledeće godine imati nekog ko će da donese malinu.

Predsednik udrženja "Zlatna malina" Miroslav Obućina rekao je da je cena maline u Prijepolju znatno niža nego u nekim drugim opštinama.

"Ono što je dobro što mi imamo ugovornu akutnu cenu i nadamo se da će hladnjače u našoj opštini ispoštovati dogovor i podići cenu kao u ostalim opštinama u našem regionu", rekao je Obućina.

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da su razgovori bili korisni, a da su su ministra Nedimovića upoznali i sa ukupnom situacijom u poljoprivredi u toj opštini.

Kako je naveo, razgovarano je o vladinom programu za koji konkurišu poljoprivredni proizvođači iz Prijepolja, a dogovoreno je i nekoliko ključnih stvari.

Kao najvažnije, Zindović je istakao da je dogovoreno da se osposobi granični prelaz Jabuka za fitosanitarni pregled, što je bio jedan od zahteva lokalnih prevoznika i uvoznika određene robe.

"Druga važna tema oko koje smo se načelno dogovorili je realizacija izgradnje transfer stanice i nadam se da ćemo ići ubrzano ka realizaciji tog akutnog problema za našu opstinu", rekao je Zindović.

Izvor: www.naslovi.net

Đorđe Marićević je u martu ove godine zasadio u selu Orašac, 80 ari pod malinom, sorte vilamet.

Inače kik bokser od 26 godina, rešio je da se oproba i u poljoprivredi. Kako iz kik boksa u poljoprivredu, Đorđe kaže - samo "haj kikom" (visokim udarcem):

"Uložio sam 10.000 evra u ovaj posao i to bez kredita i zaduživanja. Odradio sam sve agrotehničke mere sa dubokim zimskim oranjem, đubrio ovčijim stajnjakom i ugradio sistem za navodnavanje".

Nakon loše prolećne sezone sa vremenskim nepogodama, ovogodišnji rod maline manji je za 40 odsto. Iako je postignut dogovor, nakon sastanaka i putešestvija u Poljsku, da akontna cena maline bude 160 dinara, mnogi proizvođači ostali su pri svojoj ceni od 1,83 evra. Međutim, iako još nije ubrao svoj prvi rod, i pored toga što su problemi malinara sa cenom dvodecenijski, Đorđe ne bere ni brigu: 

"Mislim da smo mi najveći krivci, jer uvek kukamo, kojim god poslom da se bavimo. Siguran sam da koja god cena da bude - biće dobra, a cena od 160 din/kg je korektna. Verujem da će se meni, sa ovom cenom, vratiti uloženo". 

Marićević kaže da za njegov budući rod već postoje interesenti, da cena zavisi od samog ugovora i vremena na koji je dogovoren otkup, ali da će ona biti približna trenutno akontnoj. "Uvek će postojati kupac za malinu", siguran je ovaj Orašanin. 

Srbija je prošle godine bila najveći proizvođač maline sa 83.000 tona roda sa cenom od 230 do 250 dinara za kilogram. Ove godine predstavnici malinara procenjuju da neće biti viša od 55.000 tona roda. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za srpske medije da cena zavisi od inostranih kupaca. Iako je naše tržište Zapadna Evropa, smanjen je broj upita, ali se očekuje skok cena tokom avgusta i septembra. 

Da li je pogrešno što su se svi okrenuli malinama uprkos masovnoj proizvodnji i sve nižim cenama, kik bokser iz Orašca smatra da je upravo to ono što je dobro: 

"Nije velika greška što su se svi okrenuli malinama, bolje je što nas ima više. Samim tim što nas ima više, bolju ćemo malinu uzgajati, jer će se raditi više na kvalitetu. Dakle, što nas ima više, bolju ćemo malinu stvarati, negovati i konzumirati". 

U sezoni 2015/2016, uvoz zamrznute maline u Evropi bio je preko 89.000 tona. Najveći izvoznik na tržište Evropsko unije, a koji nije član EU, je upravo Srbija sa 67,7 hiljada tona, preneo je portal Frešplaza. U ovom trenutku, zbog većih zaliha smrznute maline, cena na tržištu je pala. 

Ipak, tokom juna, cene za kilogram maline kretale su se od 420 dinara u Španiji do 980 dinara u SAD-u u veleprodaji. Ekspanzija cene maline u Srbiji bila je od 2008. do 2011. godine, kada je cena dostizala i 2,8 evra za kilogram. U godinama posle toga, sledio je pad cena, sa manjim ili većim oscilacijama. 

Ipak, razlika postoji u ceni u otkupu i u marketima. Resorni ministar je rekao da moramo raditi "na većoj konzumaciji". 

"Cene u megamarketima za jedan kilogram maline nisu realne, jako su visoke i malina bi bolje išla kad bi te cene snizili, a to je moj stav", naglašava Đorđe. 

Uprkos hrabrosti i samouverenosti, Marićević ne planira proširenje svog malinjaka, već podizanje zasada pod borovnicom, ali i uzgoj ovaca rase il de frans. Što se tiče maline, njegovi planovi za sledeću godinu su protivgradna mreža, a cilj da napravi i svoju hladnjaču. 

Izvor: www.b92.net

"Očekujemo podatke od Uprave carina kako bi utvrdili po kojim se cenama izvozi to voće", rekao je Radović.

Predstavnici saveza "Srpska malina" iz Užica tražiće na sastanku sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem pomoć da malinari od evropskih fondova dobiju novac za izgradnju skladišta kao i da se tržište oslobodi monopola.

"Proizvođači malina koji imaju više od jedan hektar zasada tog voća žele da izgrade skladišta sa više hladnjača, zavisno od željenog kapaciteta i već imamo spremne projekte", rekao je agenciji Beta sekretar "Srpske maline" Borko Pavić. 

Dodao je da sada vlasnici hladnjača niskim otkupnim cenama malina "napreduju na teret proizvođača". 

Hladnjačari, prema njegovim rečima, suzbijaju konkurenciju i ne dozvoljavaju da se na domaće tržište dovede novi otkupljivač iz inostranstva. 

Savez "Srpska malina" prema rečima Pavića okuplja proizvođače Zlatiborskog i Moravskog okruga i nije član Asocijacije malinara Srbije. 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je da i to udruženje takođe planira sastanak sa ministrom Nedimovićem. 

"Očekujemo podatke od Uprave carina kako bi utvrdili po kojim se cenama izvozi to voće", rekao je Radović. 

Dodao je da je otkupna cena malina u Srbiji od 120 do 157 dinara po kilogramu i da očekuje da će rasti do traženih 220 dinara. 

Sledeće godine malina će, prema njegovim rečima, sigurno biti skuplja jer se sada već zna da zbog neprodatih količina i nedostatka novca mnogi proizvođači neće ulagati u zaštitu tih biljaka koja bi ovih dana treblo da počne. 

Radović je rekao da su i cene kupina niske, od 30 do 60 dinara po kilogramu i da mnogi proizvođači odustaju od branja.

U konkurenciji četrdesetak poljoprivrednih proizvoda, uspeh na evropskom i svetskom tržištu moglo bi da ostvari samo nekoliko.

Uz kukuruz, koji je poslednjih godina broj jedan u izvozu, dobru perspektivu imaju još i rano povrće i voće. Najbolju prognozu ipak ima – višnja, čiji je indeks konkurentnosti veći čak i od maline.

Kako se navodi u Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi konsultantske kuće SEEDEV, razlog tome je što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala. Ispred nas su samo Španija i Mađarska. Ali i pored toga što je trenutno naš najkonkurentniji poljoprivredni proizvod ovo voće, poslednjih godina, ima loš trend proizvodnje. Takođe i izvoz je u padu – sa 65 miliona dolara u 2013. na 28 miliona u 2015. godini.

– Proizvodnja višnje ima perspektivu, pod uslovom da se intenzivira. Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Zbog toga se može očekivati rast tražnje. Ali treba naglasiti da ćemo i mi u budućnosti imati problem sa manjkom berača – navodi se u ovoj studiji.

U istraživanju, koje ruši mit o Srbiji kao žitnici koja može da hrani pola Evrope, ističe se da je konkurencija na svetskom tržištu hrane danas oštrija nego ikada i da će se taj trend nastaviti.

Analiza konkurentnosti srpske poljoprivrede rađena je po metodologiji ove konsultantske kuće, koja je korišćena u analizama za FAO, Svetsku banku i domaće i strane kompanije. Upoređeno je oko 40 proizvoda iz Srbija sa proizvodnjom glavnih konkurenata. U obzir su, recimo, uzeti proizvodnja, površine pod zasadima, broj grla, izvozne i uvozne cene u poslednjih pet godina. Tako je dobijen indeks konkurentnosti u odnosu na iste proizvode u regionu CEFTA, EU, CIS (zajednica nezavisnih država bivšeg Sovjetskog Saveza).

Istraživanje pokazuje da je među deset najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda sedam iz grupe koštunjavog i jagodičastog voća. Kukuruz je najkonkurentnija žitarica, dok se među povrćem najbolje kotira paprika a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa. Meso i mleko najmanje su konkurentni u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima.

Savet stručnjaka je da u doba globalizacije države moraju stalno da ispituju svoje slabosti i prednosti u odnosu na druge. Da proveravaju svoju konkurentnost i na osnovu tih analiza donose strategije. Istraživači ističu da se na tržištu Evropske unije svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Prosečan broj proizvoda u jednoj prodavnici povećao se sa 550 tokom pedesetih, na više od 25.000 koliko ih je danas u velikim supermarketima.

Realnost je da Srbija, kao najveći proizvođač hrane u regionu, delimično može da utiče samo na CEFTA tržište.  – U svetskim i evropskim okvirima značajni smo samo u proizvodnji maline, šljive i višnje. Ali i tu smo na nivou nekoliko procenata (osim maline koja čini 13,7 odsto svetske proizvodnje). U slučaju svih ostalih proizvoda naš udeo izražava se u promilima – ističe se u nedavno objavljenoj studiji.

Izvor: www.politika.rs

Uslovi privređivanja proizvođača malina u Vojvodini trebalo bi da se usklade s onima koji postoje u centralnoj Srbiji, a prvi koraci na tom putu počeli su juče u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu, gde su predstavnike udruženja „Bačkopoljski malinari” s područaja opštine Vrbas i „Malina Ratkovo” iz opštine Odžaci saslušali ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

"Namera Sekretarijata je razvijanje zajedničke strategije razvoja tog voća na području Vojvodine, koje zuzima sve više površina u poslednjih nekoliko godina, te je i sastanak upriličen tim povodom signal da se želi razgovarati s predstavnicima proizvođača malina ", kazao je Vuk Radojević."Sekretarijat je prepoznao značaj gajenja malina pa je nedavno objavio javni poziv koji se delom odnosi i na dobijanje bespovratih podsticaja radi podizanja protivgradne zaštite bobičastog i jagodičastog voća. Opredelili smo novac i za opremanje hladnjača, ukupno 145 miliona dinara, dok manji proizvođači okupljeni oko zemljoradničkih zadruga, mogu dobiti i više novca u odnosu na pojedince."

FOTO: Savremeni zasad maline podignut u 2016. godini (Agrobiznis magazin - arhiva)

Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi maline se prostiru na oko 1.000 hektara.

Po rečima predstavnika „Bačkopoljskih malinara” iz Bačkog Dobrog Polja Bojana Pejića, članovi (proizvođači) više malinarskih udruženja u Vojvodini su odlučni u nameri da cena maline bude ista za sve u Srbiji, odnosno da traže da privređuju pod istim uslovima kao u centralnom delu zemlje.

 

"Akontna cena kilograma maline u užoj Srbiji je 160 dinara, a ovde je od 120 do 130 ", naveo je Pejić. "Sve do 150 dinara za proizvođače je neprihvatljivo, odnosno čist gubitak."Naglasio je da bi cena trebalo da se kreće od 180 do 200 dinara da bi se ostvarila zarada.

"Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi malina se prostiru na oko 1.000 hektara ", predočio je Pejić, i podvukao da se ovde gaje sorte prilagođene ravnici, a to su poljske sorta polka i polana.

Radojević: Cenu određuje tržište

Govoreći o ceni maline, Vuk Radojević je kazao da nju određuje tržište, a ne Sekretarijat, ali da na tržištu sve ide ka tome da se vrednost uskladi s cenom u centralnoj Srbiji.

"Gajenje malina je u Vojvodini specifično u odnosu na centralnu Srbiju, gde je berba pri kraju, dok se u pokrajini završava tek u oktobru. Svi pokazatelji sada kažu da je zbog suše prinos znatno manji od očekivanog", naveo je Radojević.

Z. Delić

Izvor: Dnevnik.rs

Očekujem da se cena maline u narednom periodu poveća, a sve činjenice na tržištu idu tome u prilog, kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević.

Sastanak sa predstavnicima udruženja malinara iz Vojvodine je plod naše kontinuirane komunukacije i namera da u narednom periodu zajednički razvijamo strategiju malinarstva u Vojvodini, rekao je Radojević.

Radojević je nakon sastanka kom je prisustvovao i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao da očekuje da se cena maline u narednom periodu poveća, te dodao da sve činjenice na tržištu idu tome u prilog. 

"Na primeru maline iz Centralne Srbije vidimo kako je podignut nivo akontne cene i očekujemo da se isto tako desi i po pitanju maline u Vojvodini, a to kažem pre svega zbog toga što će se malina u Vojvodini brati do oktobra, za razliku od maline iz Centralne Srbije, koja se praktično završava u narednim danima", naveo je Radojević. 

On je podsetio da resorni sekretarijat ima niz novih podsticajnih mera, između ostalog i za nabavku elemenata za zaštitu grada, gde je posebno prepoznato jagodičasto i bobičasto voće što nije bio slučaj do ove godine. 

"Kroz naše konkursne linije po prvi put se primenjuju i mreže za zasade i značajno smo povećali sredstva za opremanje hladnjača u odnosu na prošlu godinu kada smo opredili 35 miliona dinara, sada smo izdvojili 145 miliona, a maksimalni iznos po korisniku je povećan sa tri na pet miliona dinara", kazao je Radojević. 

Po njegovim rečima u narednom periodu razmišljaće o tome da proizvođači objedinjeni u zemljoradničke zadruge imaju mogućnost da povuku više sredstava za opremanje hladnjača. 

"Tako bi bili u mogućnosti da sufinansiramo 50 odsto izgradnju hladnjače zavidnog kapaciteta, koja bi zadovoljila potrebe malinara u toj regiji", naveo je Radojević. 

Radojević kaže da prisustvo ministra Nedimovića na sastanku ukazuje na to da želi da razume specifičnost problematike proizvodnje maline u Vojvodini u odnosu na one u Centralnoj Srbiji. 

"Na današnjem, vrlo kontruktivnom sastanku smo zajednički zaključili da ćemo kroz naše mere u narednom periodu zajednički sa referentnim predstavnicima malinara u Vojvodini koji su danas prisustvovali sastanku uskladiti naše mere i podržati ih", kazao je Radojević. 

U prilog povećanju cene maline, kaže, ide i činjenica da je malina u Poljskoj u vrlo nezavidnoj poziciji u odnosu na očekivani prinos. 

"Procena je da u Vojvodini imamo oko 1.000 hektara sa tendencijom rasta i upravo iz tog razloga svi relevantni i nadležni organi u pokrajini i republici moraju da uvaže malinarstvo kao jednu od razvojnih grada poljoprivredne delatnosti i da shodno tome opredelimo mere agrarne politike", rekao je Radojević. 

Malinari će u ovoj godini, kaže, biti u jednoj meri u nezavidnoj poziciji pre svega zbog lošeg prinosa. 

"Naravno da visina prinosa utiče i na cenu koštanja u odnosu na fiksne i varijabilne troškove i u tom smislu možemo reći da nas očekuje teška godina, ali svakako da sa povećanjem akontne cene u Centralnoj Srbiji možemo očekivati i povećanje cene u Vojvodini", podvukao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu. 

Danilo Šćepanović, proizvođač iz Ratkova, kaže da je današnjim sastankom načinjen prvi korak ka nastojanju da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane, te da konačno rešenje nije postignuto. 

"Mi se borimo da dobijemo akontnu cenu, ništa konkretno nije dogovoreno, ovo je samo prvi razgovor i očekujemo da već sledeće nedelje razgovori budu nastavljeni dok ne dobijemo konačno rešenje, mi nećemo odustati jer je u pitanju naša egzistencija", rekao je Šćepanović i dodao da od države očekuje da pomogne u rešavanju problema oko cene maline i u tome da se zakoni pođednako primenjuju na celoj teritoriji Srbije.

Izvor: www.b92.net

Sa predstavnicima Vlade Srbije dogovoreno je da malina bude strateški proizvod na osnovu geografskog porekla.

To je istakao predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović, objašnjavajući da će, na taj način biti poznato koliko je malina proizvedeno u svakoj mesnoj zajednici, lokalnoj samoupravi i gradu.

Nećemo imati, kao do sada, da se plasiraju lažne informacije, da je hiperprodukcija i da ne ide izvoz”, rekao je Radović. 

On je dodao da je dijalog sa državom pokrenut sa mrtve tačke i da u prilog tome idu garancije vlade da će pratiti cene malina. 

Vlada garantuje, ne rečima, nego ćemo danas dobiti dokument, da će se kontrolisati cene po kojim su maline izvezene, a po kojim se prodaju. Na taj način znćemo da li je dobra akontna cena, odnosno da li je 220 dinara, koliko zahteva Asocijacija malinara”, rekao je Radović. 

Osim značaja osnivanja Nacionalnog saveta, koji bi se bavio problemom malinara, Radović je istakao i da uzgajivači malina ostaju pri tome da ona bude 1,83 evra. 

Predložili smo da akontna cena, dok se bude obračunavala, bude 180-190 dinara, a razlika do 220 dinara da se isplati do 1. januara ili 1. februara”, rekao je Radović. 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije rekao je i da su od Vlade zatražili i da predsednik Regionalne privredne komore Užice, Rade Ljubojević, bude smenjen. 

On ne može da bude četvrti izvoznik iz Srbije, a da vrši funkciju u privrednoj komori u Užicu. To utiče na proizvodnju i mislimo da je to sukob interesa”, rekao je Radović. 

Radović je naveo i da je predstavnicima malinara na jučerašnjem sastanku rečeno da je formirana komisija koja ispituje da li postoji monopol na trzištu malina. 

Rekli su i da će početi sve inspekcije i kontrola malih i velikih hladnjača, da se mora stati na put tom monopolu”, zaključio je Radović.

Izvor: www.b92.net

Ova godina bila je pogubna za srpsku malinu. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena isprazniće džepove proizvođača koji tvrde da sa 135 dinara za kilogram ne mogu pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

Stiče se utisak da glavni profit ostvaruju hladnjačari, no oni kažu da još uvek nema jasnih ugovora sa inostranim otkupljivačima pa bi viša cena bila i ogroman rizik za njih.

Činjenica je da je srpska malina doživela vrhunac u otkupu od 2008. do 2011. godine kada je za kilogram plaćano od 2,20 do 2,80 evra.

- Tada su prvi inostrani kupci došli direktno u Srbiju i mi smo prvi put dobili merodavnu cenu za našu malinu. Onda je ponovo krenuo manji pad cene, prošle godine plaćalo se od 230 do 250 dinara za kilogram, a ovo sada je totalno poniženje za svakog proizvođača malina u Srbiji - kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine proizvedeno 83.000 tona malina u Srbiji, a ove godine rod neće biti preko 55.000 tona, postavlja se pitanje šta je uslovilo pad cena u otkupu. Malinari tvrde da je u pitanju uvoz koji ne samo da obara cenu već i kvalitet srpskih sorti vilamet i miker, koje po kvalitetu prednjače na svetskom tržištu.

- Uvozila se malina koja nije ni približnog kvaliteta kao naša i onda se mešala, recimo, polka sa našim sortama tako da smo izgubili na kvalitetu. Sada, verovatno, niskom cenom hladnjačari pokušavaju da opet postanu konkurentni na svetskom tržištu, da vrate poverenje otkupljivača koje su izgubili, a sve puca po leđima proizvođača - kaže Radović.

On je dodao da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti, a najbolji dokaz je poređenje sa Evropom gde cena može da varira do pola procenta, a kod nas i do pedeset odsto.

Radović je istakao da “oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina tako da će na ovu cenu mnogi gladni dočekati zimu”.

Sanel Dizdarević iz Prijepolja uzgaja maline na površini od pet hektara i kaže da je ulaganje oko 140 dinara po kilogramu, tako da se sa trenutnom cenom ni troškovi ne mogu pokriti.

- Ova godina je katastrofalna, vremenske nepogode uslovljavaju veće angažovanje oko malina, a samim tim i veća ulaganja. U normalnim uslovima, recimo, maline se prskaju tri, četiri puta, a sada da bismo je zaštitili tretirali smo je i do sedam, osam puta. Na sva ta ulaganja dodate i koštanje radnika, i vidite gde je proizvođač u ovoj priči.

Izvor: www.naslovi.net

Kasno je za sastanak malinara i predstavnika Vlade Srbije jer je suša uništila rod, rekao je predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

On je za agenciju Beta rekao da se delegacija proizvođača maline, predstavnika države i vlasnika hladnjača, koja je pre dva dana otputovala u Poljsku da proveri kolike su cene tog voća, juče vratila u Beograd. 

"Danas bi trebalo da imamo novi sastanak u Vladi Srbije ali je suša uništila dobar deo roda malina i za branje je još preostalo deset do 20 odsto", rekao je Radović. 

On je istakao da je na njegovoj plantaži preostalo da se obere desetak odsto tog voća i da će se sada videti da li će ekstremno smanjena ponuda da podigne cenu malina ili će i dalje biti minimalne zato što su se tako dogovorili hladnjačari. 

Slična je situacija i sa kupinama, jer iako je berba počela ovih dana vlasnici hladnjača još ne nude otkupnu cenu. 

Predsednik Udruženja proizvođača kupina za istočnu Srbiju Goran Stančić rekao je da se do sada obrane kupine predaju vlasnicima hladnjačama bez ikakve ugovorene cene. 

"Berba je počela pre sedam dana i kupine moramo da predamo vlasnicima hladnjača jer ne možemo na drugi način da ih sačuvamo, a oni se još dogovaraju koju cenu da nam ponude i kažu da ćemo čekati još bar nedelju dana", rekao je Stančić. 

Na kupinama može da se zaradi, kako je rekao tek ako cena bude oko jedan evro za kilogram, posebno ove godine zbog povećanih troškova za zalivanje. 

On je rekao da uzgaja kupine na tri hektara i da mora da ih zaliva svaki drugi-treći dan. 

Prošle godine kupine su se prema njegovm rečima prodavale po ceni od 20-30 dinara za kilogram zbog čega je 50-60 odsto roda propalo jer proizvođači nisu želeli da prave novi trošak na branju. 

"Proizvodnja kupina se 2015. godine proširila ali su zasadi prošle godine zbog niskih cena krčeni i to se tako radi u krug", rekao je Stančić. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je u tridesetak zemalja pa čak i Australiju izvezeno nešto više od 22.000 tona kupina i ostvaren je devizni priliv od 27 miliona evra. 

Srbija je 2014. godine izvezla preko 21.000 tona kupina i ostvarila devizni priliv od 30 miliona evra od čega je u Nemačku izvezeno 7.044 tone što je vredelo 8,7 miliona evra. 

Od poslednje tri godine najbolja je bila 2015. godina jer je stranom tržištu prodato 26.000 tona što je vredelo 36 miliona evra, od čega najviše Nemačkoj, 8.200 tona za deset miliona evra.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28