"Očekujemo podatke od Uprave carina kako bi utvrdili po kojim se cenama izvozi to voće", rekao je Radović.

Predstavnici saveza "Srpska malina" iz Užica tražiće na sastanku sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem pomoć da malinari od evropskih fondova dobiju novac za izgradnju skladišta kao i da se tržište oslobodi monopola.

"Proizvođači malina koji imaju više od jedan hektar zasada tog voća žele da izgrade skladišta sa više hladnjača, zavisno od željenog kapaciteta i već imamo spremne projekte", rekao je agenciji Beta sekretar "Srpske maline" Borko Pavić. 

Dodao je da sada vlasnici hladnjača niskim otkupnim cenama malina "napreduju na teret proizvođača". 

Hladnjačari, prema njegovim rečima, suzbijaju konkurenciju i ne dozvoljavaju da se na domaće tržište dovede novi otkupljivač iz inostranstva. 

Savez "Srpska malina" prema rečima Pavića okuplja proizvođače Zlatiborskog i Moravskog okruga i nije član Asocijacije malinara Srbije. 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je da i to udruženje takođe planira sastanak sa ministrom Nedimovićem. 

"Očekujemo podatke od Uprave carina kako bi utvrdili po kojim se cenama izvozi to voće", rekao je Radović. 

Dodao je da je otkupna cena malina u Srbiji od 120 do 157 dinara po kilogramu i da očekuje da će rasti do traženih 220 dinara. 

Sledeće godine malina će, prema njegovim rečima, sigurno biti skuplja jer se sada već zna da zbog neprodatih količina i nedostatka novca mnogi proizvođači neće ulagati u zaštitu tih biljaka koja bi ovih dana treblo da počne. 

Radović je rekao da su i cene kupina niske, od 30 do 60 dinara po kilogramu i da mnogi proizvođači odustaju od branja.

U konkurenciji četrdesetak poljoprivrednih proizvoda, uspeh na evropskom i svetskom tržištu moglo bi da ostvari samo nekoliko.

Uz kukuruz, koji je poslednjih godina broj jedan u izvozu, dobru perspektivu imaju još i rano povrće i voće. Najbolju prognozu ipak ima – višnja, čiji je indeks konkurentnosti veći čak i od maline.

Kako se navodi u Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi konsultantske kuće SEEDEV, razlog tome je što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala. Ispred nas su samo Španija i Mađarska. Ali i pored toga što je trenutno naš najkonkurentniji poljoprivredni proizvod ovo voće, poslednjih godina, ima loš trend proizvodnje. Takođe i izvoz je u padu – sa 65 miliona dolara u 2013. na 28 miliona u 2015. godini.

– Proizvodnja višnje ima perspektivu, pod uslovom da se intenzivira. Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Zbog toga se može očekivati rast tražnje. Ali treba naglasiti da ćemo i mi u budućnosti imati problem sa manjkom berača – navodi se u ovoj studiji.

U istraživanju, koje ruši mit o Srbiji kao žitnici koja može da hrani pola Evrope, ističe se da je konkurencija na svetskom tržištu hrane danas oštrija nego ikada i da će se taj trend nastaviti.

Analiza konkurentnosti srpske poljoprivrede rađena je po metodologiji ove konsultantske kuće, koja je korišćena u analizama za FAO, Svetsku banku i domaće i strane kompanije. Upoređeno je oko 40 proizvoda iz Srbija sa proizvodnjom glavnih konkurenata. U obzir su, recimo, uzeti proizvodnja, površine pod zasadima, broj grla, izvozne i uvozne cene u poslednjih pet godina. Tako je dobijen indeks konkurentnosti u odnosu na iste proizvode u regionu CEFTA, EU, CIS (zajednica nezavisnih država bivšeg Sovjetskog Saveza).

Istraživanje pokazuje da je među deset najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda sedam iz grupe koštunjavog i jagodičastog voća. Kukuruz je najkonkurentnija žitarica, dok se među povrćem najbolje kotira paprika a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa. Meso i mleko najmanje su konkurentni u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima.

Savet stručnjaka je da u doba globalizacije države moraju stalno da ispituju svoje slabosti i prednosti u odnosu na druge. Da proveravaju svoju konkurentnost i na osnovu tih analiza donose strategije. Istraživači ističu da se na tržištu Evropske unije svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Prosečan broj proizvoda u jednoj prodavnici povećao se sa 550 tokom pedesetih, na više od 25.000 koliko ih je danas u velikim supermarketima.

Realnost je da Srbija, kao najveći proizvođač hrane u regionu, delimično može da utiče samo na CEFTA tržište.  – U svetskim i evropskim okvirima značajni smo samo u proizvodnji maline, šljive i višnje. Ali i tu smo na nivou nekoliko procenata (osim maline koja čini 13,7 odsto svetske proizvodnje). U slučaju svih ostalih proizvoda naš udeo izražava se u promilima – ističe se u nedavno objavljenoj studiji.

Izvor: www.politika.rs

Uslovi privređivanja proizvođača malina u Vojvodini trebalo bi da se usklade s onima koji postoje u centralnoj Srbiji, a prvi koraci na tom putu počeli su juče u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu, gde su predstavnike udruženja „Bačkopoljski malinari” s područaja opštine Vrbas i „Malina Ratkovo” iz opštine Odžaci saslušali ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

"Namera Sekretarijata je razvijanje zajedničke strategije razvoja tog voća na području Vojvodine, koje zuzima sve više površina u poslednjih nekoliko godina, te je i sastanak upriličen tim povodom signal da se želi razgovarati s predstavnicima proizvođača malina ", kazao je Vuk Radojević."Sekretarijat je prepoznao značaj gajenja malina pa je nedavno objavio javni poziv koji se delom odnosi i na dobijanje bespovratih podsticaja radi podizanja protivgradne zaštite bobičastog i jagodičastog voća. Opredelili smo novac i za opremanje hladnjača, ukupno 145 miliona dinara, dok manji proizvođači okupljeni oko zemljoradničkih zadruga, mogu dobiti i više novca u odnosu na pojedince."

FOTO: Savremeni zasad maline podignut u 2016. godini (Agrobiznis magazin - arhiva)

Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi maline se prostiru na oko 1.000 hektara.

Po rečima predstavnika „Bačkopoljskih malinara” iz Bačkog Dobrog Polja Bojana Pejića, članovi (proizvođači) više malinarskih udruženja u Vojvodini su odlučni u nameri da cena maline bude ista za sve u Srbiji, odnosno da traže da privređuju pod istim uslovima kao u centralnom delu zemlje.

 

"Akontna cena kilograma maline u užoj Srbiji je 160 dinara, a ovde je od 120 do 130 ", naveo je Pejić. "Sve do 150 dinara za proizvođače je neprihvatljivo, odnosno čist gubitak."Naglasio je da bi cena trebalo da se kreće od 180 do 200 dinara da bi se ostvarila zarada.

"Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi malina se prostiru na oko 1.000 hektara ", predočio je Pejić, i podvukao da se ovde gaje sorte prilagođene ravnici, a to su poljske sorta polka i polana.

Radojević: Cenu određuje tržište

Govoreći o ceni maline, Vuk Radojević je kazao da nju određuje tržište, a ne Sekretarijat, ali da na tržištu sve ide ka tome da se vrednost uskladi s cenom u centralnoj Srbiji.

"Gajenje malina je u Vojvodini specifično u odnosu na centralnu Srbiju, gde je berba pri kraju, dok se u pokrajini završava tek u oktobru. Svi pokazatelji sada kažu da je zbog suše prinos znatno manji od očekivanog", naveo je Radojević.

Z. Delić

Izvor: Dnevnik.rs

Očekujem da se cena maline u narednom periodu poveća, a sve činjenice na tržištu idu tome u prilog, kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević.

Sastanak sa predstavnicima udruženja malinara iz Vojvodine je plod naše kontinuirane komunukacije i namera da u narednom periodu zajednički razvijamo strategiju malinarstva u Vojvodini, rekao je Radojević.

Radojević je nakon sastanka kom je prisustvovao i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao da očekuje da se cena maline u narednom periodu poveća, te dodao da sve činjenice na tržištu idu tome u prilog. 

"Na primeru maline iz Centralne Srbije vidimo kako je podignut nivo akontne cene i očekujemo da se isto tako desi i po pitanju maline u Vojvodini, a to kažem pre svega zbog toga što će se malina u Vojvodini brati do oktobra, za razliku od maline iz Centralne Srbije, koja se praktično završava u narednim danima", naveo je Radojević. 

On je podsetio da resorni sekretarijat ima niz novih podsticajnih mera, između ostalog i za nabavku elemenata za zaštitu grada, gde je posebno prepoznato jagodičasto i bobičasto voće što nije bio slučaj do ove godine. 

"Kroz naše konkursne linije po prvi put se primenjuju i mreže za zasade i značajno smo povećali sredstva za opremanje hladnjača u odnosu na prošlu godinu kada smo opredili 35 miliona dinara, sada smo izdvojili 145 miliona, a maksimalni iznos po korisniku je povećan sa tri na pet miliona dinara", kazao je Radojević. 

Po njegovim rečima u narednom periodu razmišljaće o tome da proizvođači objedinjeni u zemljoradničke zadruge imaju mogućnost da povuku više sredstava za opremanje hladnjača. 

"Tako bi bili u mogućnosti da sufinansiramo 50 odsto izgradnju hladnjače zavidnog kapaciteta, koja bi zadovoljila potrebe malinara u toj regiji", naveo je Radojević. 

Radojević kaže da prisustvo ministra Nedimovića na sastanku ukazuje na to da želi da razume specifičnost problematike proizvodnje maline u Vojvodini u odnosu na one u Centralnoj Srbiji. 

"Na današnjem, vrlo kontruktivnom sastanku smo zajednički zaključili da ćemo kroz naše mere u narednom periodu zajednički sa referentnim predstavnicima malinara u Vojvodini koji su danas prisustvovali sastanku uskladiti naše mere i podržati ih", kazao je Radojević. 

U prilog povećanju cene maline, kaže, ide i činjenica da je malina u Poljskoj u vrlo nezavidnoj poziciji u odnosu na očekivani prinos. 

"Procena je da u Vojvodini imamo oko 1.000 hektara sa tendencijom rasta i upravo iz tog razloga svi relevantni i nadležni organi u pokrajini i republici moraju da uvaže malinarstvo kao jednu od razvojnih grada poljoprivredne delatnosti i da shodno tome opredelimo mere agrarne politike", rekao je Radojević. 

Malinari će u ovoj godini, kaže, biti u jednoj meri u nezavidnoj poziciji pre svega zbog lošeg prinosa. 

"Naravno da visina prinosa utiče i na cenu koštanja u odnosu na fiksne i varijabilne troškove i u tom smislu možemo reći da nas očekuje teška godina, ali svakako da sa povećanjem akontne cene u Centralnoj Srbiji možemo očekivati i povećanje cene u Vojvodini", podvukao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu. 

Danilo Šćepanović, proizvođač iz Ratkova, kaže da je današnjim sastankom načinjen prvi korak ka nastojanju da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane, te da konačno rešenje nije postignuto. 

"Mi se borimo da dobijemo akontnu cenu, ništa konkretno nije dogovoreno, ovo je samo prvi razgovor i očekujemo da već sledeće nedelje razgovori budu nastavljeni dok ne dobijemo konačno rešenje, mi nećemo odustati jer je u pitanju naša egzistencija", rekao je Šćepanović i dodao da od države očekuje da pomogne u rešavanju problema oko cene maline i u tome da se zakoni pođednako primenjuju na celoj teritoriji Srbije.

Izvor: www.b92.net

Sa predstavnicima Vlade Srbije dogovoreno je da malina bude strateški proizvod na osnovu geografskog porekla.

To je istakao predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović, objašnjavajući da će, na taj način biti poznato koliko je malina proizvedeno u svakoj mesnoj zajednici, lokalnoj samoupravi i gradu.

Nećemo imati, kao do sada, da se plasiraju lažne informacije, da je hiperprodukcija i da ne ide izvoz”, rekao je Radović. 

On je dodao da je dijalog sa državom pokrenut sa mrtve tačke i da u prilog tome idu garancije vlade da će pratiti cene malina. 

Vlada garantuje, ne rečima, nego ćemo danas dobiti dokument, da će se kontrolisati cene po kojim su maline izvezene, a po kojim se prodaju. Na taj način znćemo da li je dobra akontna cena, odnosno da li je 220 dinara, koliko zahteva Asocijacija malinara”, rekao je Radović. 

Osim značaja osnivanja Nacionalnog saveta, koji bi se bavio problemom malinara, Radović je istakao i da uzgajivači malina ostaju pri tome da ona bude 1,83 evra. 

Predložili smo da akontna cena, dok se bude obračunavala, bude 180-190 dinara, a razlika do 220 dinara da se isplati do 1. januara ili 1. februara”, rekao je Radović. 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije rekao je i da su od Vlade zatražili i da predsednik Regionalne privredne komore Užice, Rade Ljubojević, bude smenjen. 

On ne može da bude četvrti izvoznik iz Srbije, a da vrši funkciju u privrednoj komori u Užicu. To utiče na proizvodnju i mislimo da je to sukob interesa”, rekao je Radović. 

Radović je naveo i da je predstavnicima malinara na jučerašnjem sastanku rečeno da je formirana komisija koja ispituje da li postoji monopol na trzištu malina. 

Rekli su i da će početi sve inspekcije i kontrola malih i velikih hladnjača, da se mora stati na put tom monopolu”, zaključio je Radović.

Izvor: www.b92.net

Ova godina bila je pogubna za srpsku malinu. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena isprazniće džepove proizvođača koji tvrde da sa 135 dinara za kilogram ne mogu pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

Stiče se utisak da glavni profit ostvaruju hladnjačari, no oni kažu da još uvek nema jasnih ugovora sa inostranim otkupljivačima pa bi viša cena bila i ogroman rizik za njih.

Činjenica je da je srpska malina doživela vrhunac u otkupu od 2008. do 2011. godine kada je za kilogram plaćano od 2,20 do 2,80 evra.

- Tada su prvi inostrani kupci došli direktno u Srbiju i mi smo prvi put dobili merodavnu cenu za našu malinu. Onda je ponovo krenuo manji pad cene, prošle godine plaćalo se od 230 do 250 dinara za kilogram, a ovo sada je totalno poniženje za svakog proizvođača malina u Srbiji - kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine proizvedeno 83.000 tona malina u Srbiji, a ove godine rod neće biti preko 55.000 tona, postavlja se pitanje šta je uslovilo pad cena u otkupu. Malinari tvrde da je u pitanju uvoz koji ne samo da obara cenu već i kvalitet srpskih sorti vilamet i miker, koje po kvalitetu prednjače na svetskom tržištu.

- Uvozila se malina koja nije ni približnog kvaliteta kao naša i onda se mešala, recimo, polka sa našim sortama tako da smo izgubili na kvalitetu. Sada, verovatno, niskom cenom hladnjačari pokušavaju da opet postanu konkurentni na svetskom tržištu, da vrate poverenje otkupljivača koje su izgubili, a sve puca po leđima proizvođača - kaže Radović.

On je dodao da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti, a najbolji dokaz je poređenje sa Evropom gde cena može da varira do pola procenta, a kod nas i do pedeset odsto.

Radović je istakao da “oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina tako da će na ovu cenu mnogi gladni dočekati zimu”.

Sanel Dizdarević iz Prijepolja uzgaja maline na površini od pet hektara i kaže da je ulaganje oko 140 dinara po kilogramu, tako da se sa trenutnom cenom ni troškovi ne mogu pokriti.

- Ova godina je katastrofalna, vremenske nepogode uslovljavaju veće angažovanje oko malina, a samim tim i veća ulaganja. U normalnim uslovima, recimo, maline se prskaju tri, četiri puta, a sada da bismo je zaštitili tretirali smo je i do sedam, osam puta. Na sva ta ulaganja dodate i koštanje radnika, i vidite gde je proizvođač u ovoj priči.

Izvor: www.naslovi.net

Kasno je za sastanak malinara i predstavnika Vlade Srbije jer je suša uništila rod, rekao je predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

On je za agenciju Beta rekao da se delegacija proizvođača maline, predstavnika države i vlasnika hladnjača, koja je pre dva dana otputovala u Poljsku da proveri kolike su cene tog voća, juče vratila u Beograd. 

"Danas bi trebalo da imamo novi sastanak u Vladi Srbije ali je suša uništila dobar deo roda malina i za branje je još preostalo deset do 20 odsto", rekao je Radović. 

On je istakao da je na njegovoj plantaži preostalo da se obere desetak odsto tog voća i da će se sada videti da li će ekstremno smanjena ponuda da podigne cenu malina ili će i dalje biti minimalne zato što su se tako dogovorili hladnjačari. 

Slična je situacija i sa kupinama, jer iako je berba počela ovih dana vlasnici hladnjača još ne nude otkupnu cenu. 

Predsednik Udruženja proizvođača kupina za istočnu Srbiju Goran Stančić rekao je da se do sada obrane kupine predaju vlasnicima hladnjačama bez ikakve ugovorene cene. 

"Berba je počela pre sedam dana i kupine moramo da predamo vlasnicima hladnjača jer ne možemo na drugi način da ih sačuvamo, a oni se još dogovaraju koju cenu da nam ponude i kažu da ćemo čekati još bar nedelju dana", rekao je Stančić. 

Na kupinama može da se zaradi, kako je rekao tek ako cena bude oko jedan evro za kilogram, posebno ove godine zbog povećanih troškova za zalivanje. 

On je rekao da uzgaja kupine na tri hektara i da mora da ih zaliva svaki drugi-treći dan. 

Prošle godine kupine su se prema njegovm rečima prodavale po ceni od 20-30 dinara za kilogram zbog čega je 50-60 odsto roda propalo jer proizvođači nisu želeli da prave novi trošak na branju. 

"Proizvodnja kupina se 2015. godine proširila ali su zasadi prošle godine zbog niskih cena krčeni i to se tako radi u krug", rekao je Stančić. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je u tridesetak zemalja pa čak i Australiju izvezeno nešto više od 22.000 tona kupina i ostvaren je devizni priliv od 27 miliona evra. 

Srbija je 2014. godine izvezla preko 21.000 tona kupina i ostvarila devizni priliv od 30 miliona evra od čega je u Nemačku izvezeno 7.044 tone što je vredelo 8,7 miliona evra. 

Od poslednje tri godine najbolja je bila 2015. godina jer je stranom tržištu prodato 26.000 tona što je vredelo 36 miliona evra, od čega najviše Nemačkoj, 8.200 tona za deset miliona evra.

Izvor: www.b92.net

Oko 120 predstavnika iz preko 40 udruženja proizvođača malina okupljenih u Asocijaciju „Malinari Srbije“ okupilo se u Arilju na sastanku sa kolegama iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Jedina tema prvog međudržavnog skupa proizvođača, bili su aktuelni problemi u proizvodnji i prodaji ovog voća.

 Proizvođače iz BiH predstavljala su tri delegata koje je predvodio Edin Mameledžija, predsednik Asocijacije „Zajedno za BH malinu“.

- Potpisan je predugovor o tehničkoj saradnji između dve asocijacije, dok se njegovo zvanično parafiranje očekuje ovih dana na jednom od graničnih prelaza između Srbije i Bosne. Biće to posle 23 godine nakon rata, prvi "saveznički pakt" koji će pokazati da možemo zajedno pronaći rešenje problema malinara sa obe strane Drine. Veoma je važno da budemo zajedno, jer smo u sred pokušaja pljačke proizvođača - rekao je Edin Mameledžija.

Mameledžija kaže da su problemi malinara u BiH i u Srbiji potpuno identični. Bosanska malina poslednjih godina beleži značajan porast proizvodnje, a najviše se gaji u Unsko-Sanskom, Srednjebosanskom i Zeničko –Dobojskom kantonu i Republici Srpskoj. Sa oko 4.000 hektara pod ovim voćem 2014. godine, površine su danas učetvorostručene.

- Mogu slobodno reći da smo sastavili dve države za jedan sto i to je jako dobro. Dogovorili smo se da još jednom pozovemo nadležna ministarstava da nam pomognu u rešavanju problema pre svega otkupa, a dotakli smo se i teme moguće zajedničke protivgradne zaštite na teritorijama dve države - dodaje Mameledžija.

 

Predsednik Asocijacije „Malinari Srbije“, Dobrivoje Radović koji je predsedavao skupom u Arilju, rekao je posle sastanka da su učinjeni prvi važni koraci u saradnji proizvođača iz ove dve države, a dogovoreno je i konkretnije zajedničko delovanje. Prema njegovim rečima, čeka se povratak radne grupe Vlade Srbije iz Poljske, koja je u ovu zemlju otputovala pre nekoliko dana sa ciljem da se na licu mesta upoznaju sa načinom formiranja slobodne otkupne cene ovog voća.

Prema Radovićevim rečima, stav radne grupe se očekuje do petka, a ukoliko ne bude pomaka, uslediće radikalnije mere i blokade sa obe strane Drine.

Peticija za cenu malina

Asocijacija „Malinari Srbije“, danas je inače započela i potpisivanje peticije u kojoj se od proizvođača na čitavom području Srbije, traži da se izjasne da li se slažu da otkupna cena maline ove godine bude 1,83 evra. Potpisi u Ivanjici prikupljani su u centru grada, dok predstavnici Asocijacije potpise proizvođača sakupljaju i na terenu po mesnim zajednicama.

Pogledajte šta prećutkuje proizvođač borovnice: https://www.youtube.com/watch?v=B7bnIsDyK58 

 

Izvor: http://www.blic.rs 

"Odlazak u Poljsku je rezultat zajedničkog dogovora proizvođača, hladnjačara i predstavnika države koji je postignut na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi se utvrdilo tačno stanje na tržištu malina u Poljskoj, koja je, pored Srbije, jedan od najvećih proizvođača tog voća", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu poljoprivrede.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predstavnici proizvođača malina i hladnjačara dogovorili su se na sastanku 6. jula u Beogradu da naprave radno telo koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve u Srbiji.

 Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je agenciji Beta da očekuje da će se posle povratka delegacije iz Poljske na sastanku u Vladi Srbije naći rešenje prihvatljivo i za proizvođače, i za otkupljivače.

"Domaći proizođači od otkupljivača zahtevaju otkupnu cenu od 1,83 evra ili 220 dinara za kilogram", rekao je Radović.

On je rekao da otkupljivači tvrde da su proizvođači malina zadovoljni cenom od 130 do 140 dinara, koliko sada košta kilogram malina u Srbiji, ali da to nije tačno.

Izvor: www.naslovi.net

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, razgovarali su danas sa predstavnicima proizvođača malina i predstavniicma hladnjačara i posredovali u pokušaju uspostavljanja dogovora o prihvatljivoj ceni otkupa malina.

Na sastanku je dogovoreno da se formira Radno telo, koje će činiti predstavnici Vlade Srbije, predstavnici proizvođača malina i hladnjačara, koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve.


Kako prenosi Agencija BETA predsednik Upravnog odbora Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je danas da su malinari zadovoljni razgovorom sa premijerkom Anom Brnabić i da očekuje da će do četvrtka sledeće nedelje imati i konkretne rezultate o ceni malina.

On je agenciji Beta rekao da će biti formirana radna grupa sa ciljem da u narednih nedelju dana ispita kako se formira cena maline u evropskim zemljama.

Radović je dodao da će radna grupa ispitati koja je cena maline u Poljskoj i da će u tu zemlju za dva do tri dana otputovati predstavnici vlade, hladnjačara i malinara.

"Nakon toga ponovo ćemo se sastati sledećeg četvrtka i tada bi trebalo da utvrdimo cenu. Najvažnije je da bude formirana akontna cena maline na teritoriji cele Srbije", rekao je Radović.

Radović je rekao da je to udruženje tražilo da prosečna cena bude 1,83 evra ili 200 dinara za kilogram malina. Sada je cena od 100 do 125 dinara, ponegde do 150 dinara.

Podsećanja radi, malinari su prošle nedelje zatražili da se do 7. jula sastanu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, inače će radikalizovati protest.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31