Proizvođači maline još uvek se bore za utvrđivanje veće akontne cene ovog voća, kada je u pitanju ovogodišnji rod. Naime, predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, juče su bili na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, gde se razgovaralo o aktuelnim problemima koji se odnose kako na cenu maline, tako i na nadoknadu štete usled snega, koji je proizvođače iznenadio u aprilu mesecu.

Konkretni odgovori očekuju se do 10. novembra.

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

                 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

                                   

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške. Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

                                   

Leska je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Najveći proizvođači su Turska, Italija, Španija. Kod nas proizvodnja lešnika, dosta zaostaje, ali imamo uslova ga gajenje, mada u poslednje vreme se dosta razmišlja o osnivanju i razvoju novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije. U Staparima, u Baškoj, postoji zasad koji je star 30 godina. Milov Milovanov, vlasnik ove plantaže, 1988. je zasadio, i u to vreme je bilo čudno, a sada je isplativo. Leska i dalje rađa, i donosi mu dobar prinos. Marko Sekulić, iz Kikinde je 586 sadnica posadio po hektaru. Sedam godina je bilo samo rada, ali posle sedam godina dočekao je rodOpširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

                                

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje. Jabuka može biti vrlo isplativa investicija, ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2996-na-ovom-vocu-mozete-dobro-da-zaradite

                                   

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2795-koju-sortu-jagode-gajiti

                                     

 

 

 

 

 

Početak formiranja malinjaka donosi pitanje kako obezbediti kvalitetne sadnice maline. Na vama je odluka šta odabrati. Sadnice maline se mogu kupiti putem ponude u oglasima, u rasadnicima, od prijatelja, poznanika, ili u ovlašćenim organizacijama. 

Malina sorte "polka", zbog dobre cene i isplative produžene sezone, jer se bere i u jesen, donosila je prethodnih godina dobar prihod valjevskim voćarima. Ove godine izostala je i cena i rod, pa malinari sa manjih parcela krče zasade.

Umesto berbe maline "polke", ovce pasu u napuštenom zasadu Predraga Savića iz Donjih Leskovica kod Valjeva. Zbog duplo manje ovogodišnje otkupne cene od 120 dinara, Predrag je odustao od berbe "polke", koja mu je prethodnih godina donosila dobar prihod.

"Ovce su opasle sad čekamo da pokrčimo, preoremo, pa ćemo spremiti zemlju za narednu godinu za malinu, a sa polkom smo definitivno završili. Ne možemo mi da pariramo Vojvodini gde ljudi beru kombajnima i oni se uklapaju u cenu od evro a mi ovde sa radnom snagom nema nas nigde," kaže Predrag Savić.

Od polke odustaje i Marko Tošić iz tog sela, kao i druge komšije. Njegova kalkulacija, uprkos manjim ulaganjima je nepovoljna.

"Znači tu nema računice ni da sa nekim svojim narodom što mogu da uradim, a već da ne pričamo za neke ljude koji imaju više pa treba da plate dnevnice, hranu, prevoz i šta sve još drugo", objašnjava Tošić.

"Polka" se ipak brala u domaćinstvu Rankovića u susednom selu koje je među retkim i ove godine imalo po desetak berača i primer je kako treba organizovati ovu proizvodnju.

"Mi ove godine da nismo imali vodu ne bi imali račun da beremo. Imamo hektar maline i po ovoj ceni se ne bi uklopili nikako, ali smo dali ovo pod organsku i tako smo na nuli. Da je manja površina ne bi imali račun da je beremo i da plaćamo radnike," kaže Dobrila Ranković iz sela Sušica.

I dok ovakvi primeri budu usamljeni, manji nerentabilni malinjaci će se, periodično u zavisnosti od cene krčiti ili obnavljati. Koliko će zasada "polke" biti manje zavisi od ustaljene prakse voćara, koji dobit vide pre svega u ceni, a ne i u prilagođavanju uslovima savremenog voćarstva.

Izvor: www.rts.rs

 

Preko nedelje radi u kompaniji, a vikendom u malinjaku

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2805-preko-nedelje-radi-u-kompaniji-a-vikendom-u-malinjaku

 

Ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da Vlada razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Krkobabić je istakao da bi se tim parama u potpunosti rešio problem domaćih malinara.

"To su sredstva koja bi omogućila da u jednoj godini formiramo deset velikih zadruga sa finalnom preradom. Nakon toga ne bi se više bavili pitanjem srpske maline", izjavio je Krkobabić u Kruševcu na sastanku sa predstavnicima opština i zadruga sa područja Rasinskog okruga. 

Krkobabić je istakao da je u Srbiji u poslednjih pet meseci, odnosno od pokretanja akcije "Pet stotina zadruga za 500 srpskih sela", formirano 70 novih zadruga. ; 

"Nisu sve te zadruge dobile podsticajna sredstva, dobilo ih je samo četiri. Ljudi su se organizovali jer smo razbili nepoverenje koje je vladalo među njima", rekao je Krkobabić. 

On je podsetio da se u oktobru završava prvi deo konkursa za dodelu podsticajnih sredstava zadrugama, ali da naredne godine kreće trogodišnji program sa 25 miliona evra namenjenih zadrugama. 

Krkobabić je podsetio da postojeće zadruge mogu da dobiju do 100.000 evra bespovratnih podsticajnih sredstava, a nove zadruge do 50.000 evra. 

"Novac ide za nabavku opreme i tehnike, osnovnog stada, zasada. Nećemo da pravimo nove zgrade. Njih imamo već dovoljno i hoćemo da ih stavimo u funkciju", rekao je Krkobabić. 

On je rekao da na području Rasinskog okruga postoji oko 6.000 porodičnih gazdinstava sa posedima koji su, poput republičkog proseka, veličine oko četiri i po hektara. 

"Hoćemo da ih povežemo i da od njih napravimo robne proizvođače. U nove zadruge oni ne unose svoje posede i imanja, već svoj proizvod", kazao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, na području Rasinskog okruga registrovano je 56 zadruga, a njih 27 je aktivno. Krkobabić će sa predstavnicima grada Kruševca u toku dana obići zemljoradničku zadrugu "Euro-duo kalem" u selu Lazarevac.

Izvor: www.b92.net

Saveti stručnjaka za uspešnu berbu i skladištenje grožđa:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3039-saveti-strucnjaka-za-uspesnu-berbu-i-skladistenje-grozda

 

Beg od gradske gužve u neke mirnije krajeve može doneti ne samo sporiji tempo života već i odličnu priliku za bavljenje poljoprivredom.

Iako su ulaganja velika, onaj ko ima strpljenja mogao bi lako da profitira sadnjom lešnika, oraha, malina, kupina ili pak paradajza.

Cena obradivog zemljišta u Srbiji varira u zavisnosti od klase i regiona. U Vojvodini, najkvalitetnija oranica u Bačkoj dostiže cenu i do 20.000 evra, u Sremu od 10.000 do 15.000 evra, dok je u Južnom Banatu u rasponu od 12.000 do 15.000 evra. U Rasinskom okrugu je za ar zemlje potrebno izdvojiti oko 300 evra, a cena 35 ari zemlje sa zasađenim malinjakom u Arilju košta 13.500 evra.

JABUKA

Od jednogodišnjeg zasada stiže dobar prinos.

Zemlja: peskovito-ilovasto zemljište.

Prvi rod: posle dve godine, puna rodnost nakon šest godina.

Zarada: i do 15.000 evra.

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje, može biti vrlo isplativa investicija ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.

On savetuje da se pre sadnje treba dobro informisati o pojedinostima, kako ekonomski gubici ne bi bili veliki. Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge, pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Kod sistema sadnje “pilar” zasad može imati 1.500 do 5.000 voćki po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda.

- Zasad rodnih sorti podignuti jednogodišnjim sadnicama može dati prinos i preko 20 tona po hektaru, a ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći - objašnjava Simić.

Ako bi voćnjak imao 2.500 stabala, rodna godina bi mogla da donese i do 60 tona jabuka, a otkupna cena se kreće (u zavisnosti od sorte) od 50 do 120 dinara po kilogramu.Profesor Dragan Mićanović sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je u punoj rodnosti moguće ostvariti i do 15.000 evra profita od sadnje.

KUPINA

Sadnja u jesen i u proleće.

Zemlja: niži predeli (Pomoravlje, Mačva).

Prvi rod: puna rodnost nakon treće godine.

Zarada: oko 5.500 evra.

Uslovi za sadnju i uzgoj kupina se razlikuju u zavisnosti od sorte. Ako bismo za primer uzeli sortu „loh nes“, koja se najčešće gaji u nižim predelima naše zemlje, a koju nam kupinar iz Mačve preporučuje, treba znati da ona ima najveću otpornost na ljubičastu pegavost, sivu trulež i zamrzavanje.

- Ona se sadi u jesen ili u proleće, a mogu se koristiti kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenom iz zemlje. Onda se to zatrpa sitnom zemljom, blago se pritisne rukama i zalije. Cena sadnice varira između 50 i 100 dinara, a sin mi je pokazao da može da se kupi i preko interneta - kaže Miodrag Ristović iz Mačve.

„Loh nes“ kupina je specifična i po tome što daje veoma visoke prinose, i ako se sve uradi kako treba, može se očekivati puna rodnost posle treće godine. Tada se sa 10 ari može ostvariti prinos od tri do četiri tone.

- Cena ove godine je bila oko 230 do 250 dinara za kilo, a da se ne isplati, ne bih radio. Kod nas ima dve hladnjače, a sitnih nakupaca koliko hoćeš. Žena pravi sok i slatko, tako da i to prodajemo - objašnjava kroz smeh Miodrag.

Zemlja: plastenik ili na otvorenom.

Prvi rod: pet meseci nakon setve.

Zarada(1 ha): 2.400 evra.

Ova višegodišnja biljka se može saditi na otvorenom, ali i na zatvorenom, a tretira se kao jednogodišnja. Zahteva cirkulaciju vazduha te mesto treba biti svetlo i prozračno. Paradajzu treba oko 10 sati sunčeve svetlosti tokom dana, a zbog potrebe sa vazduhom sadnice treba da budu na odstojanju.

- Ako odaberete sadnice koje ne izgledaju lepo, iz njih nikada ne može da nikne dobar paradajz, a treba gledati i grane: što više grana, više plodova paradajza. Nije loše da se pored zasadi peršun jer tada paradajz dobije jako lep ukus - kaže Stojan Malović, koji se proizvodnjom bavi desetak godina, a svoje proizvode prodaje na jednog beogradskoj pijaci. Rekao nam je da zemljište treba zaorati petnaestak centimetara, da ga treba po celoj površini đubriti stajnikom i da se on sadi onda kada biljka ima 5 razvijenih listova. Nakon sadnje zaliti biljke i to ponoviti nakon tri dana, potom ostaviti narednih 20 dana.

- Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu - kaže on i dodaje da se paradajz isplati samo ako se sadi na veliko. Od 40 tona paradajza sa jednog hektara, ostvarena dobit iznosi oko 2.400 evra.

MALINA

Treći rod donosi zaradu

Zemlja: 400-800 m nadmorske visine.

Prvi rod: posle jedne godine, puna rodnost posle tri.

Zarada: oko 2.000 evra.

Mnogobrojne prednosti ove voćke u odnosu na druge su često, osim područja, glavni razlog za uzgoj. Osim što se lako razmnožava, malina počinje da rađa već u prvoj godini nakon sađenja, a u trećoj dostiže pun rod. Osim toga, plod sazreva u junu ili julu, kada na tržištu nema dovoljno svežeg voća.

- Malini je potrebno rastresito, propustljivo zemljište, bogato organskim materijama, koje se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm, a odgovara joj nadmorska visina 400-800 metara - objašnjava poljoprivrednik Milan Vučićević iz Arilja. On još kaže da ako se odlučite za sadnju malina u zatvorenim uslovima, cena plastenika će koštati oko 500 evra po jednom aru (oko 60.000 dinara). Ovaj višedecenijski uzgajivač malina kaže da se crvena malina sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Isplativost sadnje ove voćke se može osetiti već u prvoj godini, kada u dva roda možemo dobiti oko 300 kilograma ovog crvenog voća. Po ceni od 800 dinara za kilogram ukupan profit bi bio 240.000 dinara.

ORAH

Skromna biljka, a isplativa

Zemlja: vinogradarska regija.

Prvi rod: posle četvrte godine, puna rodnost 10 godina.

Zarada(1 ha): 30.000 evra.

Iako mu najviše prijaju vinogradarske regije, orah nije biljka koja zahteva naročite uslove. Ipak, zasade oraha treba planirati na sunčanim mestima. Za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivano velikim prinosima najbolje je odabrati duboko i rastresito zemljište, a sadnju obaviti u jesen.

- Za jednu sadnicu treba ostaviti prostora od najmanje 30 metara kvadratnih, a rastojanje između sadnica proizvedenih kalemljenjem mora biti najmanje šest puta pet metara. To znači da će na površinu od 10.000 metara kvadratnih stati 333 sadnice - kaže Milanka Vujić, čija se porodica uzgojem oraha bavi decenijama.

Isplativost uzgoja ove biljke je i te kako velika, jer je proteklih godina cena za kilogram 1.000 dinara, a od kalemljenog oraha je moguće očekivati da rađa posle četvrte godine. Treba znati da su tada još uvek mali prinosi. Kada dostigne punu rodnost, od jednog stable se može dobiti od 50 do 70 kilograma. Ako na jednom hektaru ima 123 stabla, može se očekivati od 6.000 kilograma do 8.000 kilograma oraha (30 kg oljuštenog oraha po stablu). Treba imati u vidu da prinos varira iz godine u godinu u zavisnosti od mnogobrojnih faktora.

Izvor: www.blic.rs

 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je u ponedeljak (28. avgusta 2017. godine) da će tražiti sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić na kome će, osim razgovora o cenama malina, zahtevati i veće subvencije i pomoć u sadnom materijalu i sredstvima zaštite.

On je za agenciju Beta rekao da otkupljivači nisu održali reč i podizali otkupnu cenu malina srazmerno cenama po kojima izvoze.

- Prosečna cena po kojoj se kupuju maline u Srbiji je od 120 do 130 dinara po kilogramu, a maksimalna 160 dinara, iako otkupljivači izvoze to voće po cenama od dva do 3,5 evra - rekao je Radović.

Da bi se namirili troškovi proizvodnje neophodno je, prema njegovim rečima, da otkupna cena maline bude 220 dinara.

Malinari zbog elementarnih nepogoda i širenja virusa od države traže subvencije za obnovu voćnjaka, jer su stradali ne samo stariji malinjaci već i oni od tri-četiri godine.

- Proizvođači malina zbog niskih otkupnih cena nemaju novca da ulažu u obnovu malinjaka pa nam država, ako joj je stalo do deviznog priliva, mora pomoći - rekao je Radović.

Ako izostane finansijska podrška, kako je ocenio, površine pod malinjacima biće značajno manje.

Radović je rekao da proizvođače malina stručnjaci savetuju da, pored proizvodnje malina, uzgajaju još neke poljoprivredne kulture, da bi smanjili rizik od gubitaka.

- Ne znam čime možemo da se bavimo u brdsko-planinskom području koje je, što je dokazano, pogodno za uzgoj malina. Pšenica i kukuruz na takvim terenima mogu da se proizvode samo u manjim količinama za sopstvene potrebe - rekao je Radović.

On je dodao da ljudi koji žive u planinskim područjima uzgajaju krompir, ali je proizvodnja tog povrća "još neisplativija, jer ga često bace zato što ne mogu da ga prodaju".

http://www.ekapija.com 

Udruženje zadrugara Srbije, poziva malinare da učine jedino moguće, a to je da se organizuju u zadruge, i prihvate pruženu ruku ministra Milana Krkobabića.

Predsednik Udruženja zadrugara Srbije Marko Subotin, obaveštava javnost, da je država Srbija izgubila bitku sa bahatim hladnjačarima, i da je malinare svojim nečinjenjem i popuštanjem dovela do ivice ambisa.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Proizvodite kajsiju po našoj preporuci:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2905-proizvodite-kajsije-po-nasoj-preporuci

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, povodom današnjeg protesta malinara u Ivanjici, saopštio je da cenu maline određuje tržište, a da su sa udruženjima proizvođača dogovorene mere kojima će se poboljšati stanje u malinarstvu.

- Moj stav i stav Vlade Srbije izneli smo na zajedničkim sastancima i stojimo iza toga. Tržište opredeljuje cenu maline. Sa svim udruženjima malinara dogovorili smo mere za narednu i naredne godine, kako bismo povratili obim izvoza kakav je bio prethodnih godina. To je ulaganje u sadni matrijal, razvoj novih tržišta, diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje, kako ne bismo postali zavisni samo od jedne proizvođačke kulture, rekao je novinarima ministar Nedimović, koji je danas u Užicu otvorio „Žestival“ - Treći međunarodni festival voćnih rakija.

- Potuno razumem stanje u kome se ove godine nalazi tržište, ali uradili smo sve što smo mogli. Razgovarali smo sa hladnjačarima nebrojeno puta i uspeli da koliko-toliko podignemo cenu, saopštio je Nedimović i dodao da postoje najave o tome da će akontna cena biti veća u nedeljama koje dolaze.

Na pritužbe malinara da će morati da plaćaju doprinose za sezonske radnike, on je rekao da „još uvek nije napisan nacrt zakona o tome, ali da je intencija države da smanji sivu ekonomiju“.

- O tome će se voditi javna rasprava sa svim udruženjima, ali moramo da zaštitimo sve učesnike u tom procesu - i one koji prozvode malinu i oni koji je beru, ali i u kompletnom voćarstvu, ali nikakvim novim nametima, poručio je ministar.

On je najavio da će pomoć države u sadnom materijalu uslediti od septembra ove godine, nakon što se utvrdi obim štete, te da je to Ministartsvo zajedno sa udruženjima proizvođača utvrdilo način na koji će sprovesti tu meru.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je da hladnjačari ne poštuju dogovor postignut na sastanku u Vladi Srbije.

"Hladnjačari ne povećavaju otkupne cene sa sadašnjih 120 do 160 dinara na traženih 220 po kilogramu,iako su izvozne cene prema podacima Uprave carina od 2,1 do 3,8 evra. Otkupljivači i izvoznici ponovo pokušavaju da izigraju malinare i zato tražimo da se u rešavanje problema uključi predsednik Srbije Aleksandar Vučić", poručio je Radović. On je napomenuo da je na poslednjem sastanku u Vladi Srbije dogovoreno da se krajem avgusta isplati akontna cena malina od 180 do 190 dinara,a da se razlika do 1,83 evra isplati do marta naredne godine, kada se očekuje najbolja izvozna cena.

Zbog toga,ističe Radović, Asocijacija malinara traži novi sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije da bi ponovo razgovarali o obećanjima koja nisu ispunjena. Malinari traže i da predsednik države Aleksandar Vučić odloži donošenje zakona o plaćanju doprinosa za penzijsko osiguranje sezonskim radnicima.

"Zahtev Asocijacije malinara Srbije je da se donošenje tog zakona odloži dok se ne obezbede uslovi među kojima je zaštita proizoda po poreklu i dok tržište ne obezbedi odgovarajuća cene malina", kaže Radović. Malinari su sa protesta u Ivanjici poručili da će, ukoliko ne budu ispunjeni njihovi zahtevi, proširiti proteste po gradovima Srbije.

www.danas.rs 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode.

To najbolje ilustruje činjenica da se redovi kamiona više ne stvaraju samo pred hladnjačama u kojima se skladište maline.

Gotovo celi rod prvoklasnih jabuka iz voćnjaka s jabukama "Delta agrara" u Čelarevu već godinama završava na tržištu Rusije, a to voće je među 10 najtraženijih proizvoda u izvozu Srbije.

Na plantažama trešanja takođe na utovar čekaju kamioni koji to voće voze do najzahtevnijih svetskih tržišta.

- Ozbiljnije ulaganje u voćarstvo u Srbiji počelo je pre 15 godina, i sada se beru plodovi tog posla - objašnjava prof. dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rezultat toga je što sada Srbija bez problema prodaje znanje, odnosno u Srbiju se dolazi da bi se videli uzorni voćnjaci i da se prenese najnaprednija tehnologija u voćarstvu. A razlog za ovakvu situaciju savršeno je jasan.

Jabuke, kada dobro rode, i kada su prave sorte, mogu da daju zaradu i od 30.000 evra po hektaru. Ni sa borovnicama nije mnogo drugačije, jer se rod od 15 tona po hektaru, u najlošijem slučaju plaća dva evra po kilogramu.

Svi novi zasadi voća, kako ukazuje Keserović, opremljeni su protivgradnim mrežama, imaju najsavremenije sisteme zalivanja i prehranjivanja, prate se na računarima, a država je podizanje voćnjaka podržala adekvatnim merama, kako u nabavci sadnog materijala, tako i za ostale potrebe.

- Sada imamo situaciju da izvozimo na zahtevna tržišta gotovo 120.000 tona jabuka, da se naše borovnice u svetu plaćaju i po šest evra za kilogram, a da smo samo od izvoza trešanja, koje su u Evropi i svetu izuzetno tražene, zaradili 10 miliona dolara. Oblačinska trešnja je svetski poznat brend - ukazuje Keserović.

Voćarstvo se, samim tim, vraća na velika vrata… Međutim, naše najpopularnije i najzastupljenije voće - šljive, još zaostaje kada je u pitanju izvoz, jer se najveći deo roda i dalje prerađuje u rakiju.

Imamo godišnje između 550 i 600.000 tona šljiva, ali oko 80 odsto se preradi u rakiju - ukazuje Keserović.

Manji deo završi u izvozu kao zamrznute ili suve šljive. Mi stručnjaci imamo zadatak da tehnologiju sušenja standardizujemo, pa da suve šljive iz Srbije ponovo dođu na mesto koje su ranije imale na svetskom tržištu.

Veliku ulogu u razvoju voćarstva odigrala je i struka.

- Naš fakultet je uvek otvoren za poljoprivrednike, a posebno za voćare - jasan je Keserović.

- Dolaze nam ljudi koji dižu i po pola hektara voćnjaka, kako bi se posavetovali. Nama, naravno, to ne smeta, jer smatramo da samo uz znanje, stručnost i najnovije tehnologije voćarstvo u Srbiji može da nastavi da napreduje.

Izvor: www.telegraf.rs

Svet prepoznaje srpsku malinu po kvalitetu. Ne samo da su sortimenti vilamet i miker koji se gaje u Srbiji, među najboljima a plodovi itekako kvalitetni, imaju i visok stepen slatkoće, što je poseban zahtev. A da od crvenog zlata može da se živi dokaz je vrednost izvoza koji je premašio 250 miliona evra prošle godine.

Ono što je svake godine isti problem to je cena maline. I ove je tako. Da bi se pomoglo malinarima, nedavno je u ministarstvu poljoprivrede dogovoreno da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara, a koji traju već dve decenije.

Uprkos svemu u uzgoju malina perspektiva postojil. To je shvatio Dragan Jović iz Beograda. Ovaj tridesetogodišnjak radi u jednoj velikoj kompaniji, završio je Poljoprivredni fakultet, a rešio je da na 40 ari plodne njive u okolini Kuršumlije, zemlji svojih predaka, zasadi maline, i to sorte vilamet.

- Zemlju je nasledio moj otac od svog oca. Ja sam rešio da na njoj zasadim maline. Angažovao sam celu familiju. Iskreno u tome vidim perspektivu, iako imam dobar posao u Beogradu. Moji će uskoro u penziju, pa će mi i oni pomagati - priča Dragan.

U prvoj godini uložili su pet hiljada evra, a u drugoj do branja 200.000 dinara, dok će ih branje koštati isto toliko. Ove godine ubrali su 3,5 tone i sada čekaju kolika će biti cena.

- Prvi rod je najmanji, a za 30 odsto očekujemo da će rod biti veći iduće godine. Obrni-okreni, u plusu smo svakako, mada su nam troškovi duplo veći jer ne živimo tamo i za sve plaćamo angažovane sezonske radnike da nam rade uslužno. Ispada i da činimo dobro delo za mnoge porodice koje su u Kuršumliji i zarađuju na taj način - priča ovaj ambiciozni momak.

Srbija je godinama među top tri izvoznika maline u svetu, a često se naša malina poredi sa poljskom. Međutim, to ne bi trebalo. Božo Joković, direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće", u Arilju kaže da Poljska niukom slučaju ne može da bude konkurent po kvalitetu malini proizvedenoj u zapadnoj Srbiji gde je stacionirano Ariljsko malinogorje sa specifičnim geo-poreklom.

- Osnova svega su vrhunska organoleptička svojstva malina vilameta i mikera. Kada je reč o kvalitetu maline, dobru malinu imaju Mačva, Podrinje, Centralna Srbija, kao i južni deo Srbije gde se, takođe proizvode sorte vilamer i miker. Iako je malinarstvo u Vojvodini u povoju, kvalitet tamošnje maline sortimenta polka i polana za dva koplja iznad kvaliteta tih sorti u Poljskoj - kaže Božo Joković.

Naš sagovornik ističe da Poljska nema sortiment maline da nama konkuriše, ali i da nema tržišta kao mi - Francusku, Nemačku, Skandinavske zemlje, Japan, Kanadu, Ameriku... Njihova malina, ističe Joković je najbliža našem boljem originalu. Sadržaj šećera po briksu im je 8,3 odsto za razliku od ariljske koja ima 13,5 odsto.

Izvor: www.blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28