Ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da Vlada razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Krkobabić je istakao da bi se tim parama u potpunosti rešio problem domaćih malinara.

"To su sredstva koja bi omogućila da u jednoj godini formiramo deset velikih zadruga sa finalnom preradom. Nakon toga ne bi se više bavili pitanjem srpske maline", izjavio je Krkobabić u Kruševcu na sastanku sa predstavnicima opština i zadruga sa područja Rasinskog okruga. 

Krkobabić je istakao da je u Srbiji u poslednjih pet meseci, odnosno od pokretanja akcije "Pet stotina zadruga za 500 srpskih sela", formirano 70 novih zadruga. ; 

"Nisu sve te zadruge dobile podsticajna sredstva, dobilo ih je samo četiri. Ljudi su se organizovali jer smo razbili nepoverenje koje je vladalo među njima", rekao je Krkobabić. 

On je podsetio da se u oktobru završava prvi deo konkursa za dodelu podsticajnih sredstava zadrugama, ali da naredne godine kreće trogodišnji program sa 25 miliona evra namenjenih zadrugama. 

Krkobabić je podsetio da postojeće zadruge mogu da dobiju do 100.000 evra bespovratnih podsticajnih sredstava, a nove zadruge do 50.000 evra. 

"Novac ide za nabavku opreme i tehnike, osnovnog stada, zasada. Nećemo da pravimo nove zgrade. Njih imamo već dovoljno i hoćemo da ih stavimo u funkciju", rekao je Krkobabić. 

On je rekao da na području Rasinskog okruga postoji oko 6.000 porodičnih gazdinstava sa posedima koji su, poput republičkog proseka, veličine oko četiri i po hektara. 

"Hoćemo da ih povežemo i da od njih napravimo robne proizvođače. U nove zadruge oni ne unose svoje posede i imanja, već svoj proizvod", kazao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, na području Rasinskog okruga registrovano je 56 zadruga, a njih 27 je aktivno. Krkobabić će sa predstavnicima grada Kruševca u toku dana obići zemljoradničku zadrugu "Euro-duo kalem" u selu Lazarevac.

Izvor: www.b92.net

Saveti stručnjaka za uspešnu berbu i skladištenje grožđa:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3039-saveti-strucnjaka-za-uspesnu-berbu-i-skladistenje-grozda

 

Beg od gradske gužve u neke mirnije krajeve može doneti ne samo sporiji tempo života već i odličnu priliku za bavljenje poljoprivredom.

Iako su ulaganja velika, onaj ko ima strpljenja mogao bi lako da profitira sadnjom lešnika, oraha, malina, kupina ili pak paradajza.

Cena obradivog zemljišta u Srbiji varira u zavisnosti od klase i regiona. U Vojvodini, najkvalitetnija oranica u Bačkoj dostiže cenu i do 20.000 evra, u Sremu od 10.000 do 15.000 evra, dok je u Južnom Banatu u rasponu od 12.000 do 15.000 evra. U Rasinskom okrugu je za ar zemlje potrebno izdvojiti oko 300 evra, a cena 35 ari zemlje sa zasađenim malinjakom u Arilju košta 13.500 evra.

JABUKA

Od jednogodišnjeg zasada stiže dobar prinos.

Zemlja: peskovito-ilovasto zemljište.

Prvi rod: posle dve godine, puna rodnost nakon šest godina.

Zarada: i do 15.000 evra.

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje, može biti vrlo isplativa investicija ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.

On savetuje da se pre sadnje treba dobro informisati o pojedinostima, kako ekonomski gubici ne bi bili veliki. Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge, pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Kod sistema sadnje “pilar” zasad može imati 1.500 do 5.000 voćki po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda.

- Zasad rodnih sorti podignuti jednogodišnjim sadnicama može dati prinos i preko 20 tona po hektaru, a ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći - objašnjava Simić.

Ako bi voćnjak imao 2.500 stabala, rodna godina bi mogla da donese i do 60 tona jabuka, a otkupna cena se kreće (u zavisnosti od sorte) od 50 do 120 dinara po kilogramu.Profesor Dragan Mićanović sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je u punoj rodnosti moguće ostvariti i do 15.000 evra profita od sadnje.

KUPINA

Sadnja u jesen i u proleće.

Zemlja: niži predeli (Pomoravlje, Mačva).

Prvi rod: puna rodnost nakon treće godine.

Zarada: oko 5.500 evra.

Uslovi za sadnju i uzgoj kupina se razlikuju u zavisnosti od sorte. Ako bismo za primer uzeli sortu „loh nes“, koja se najčešće gaji u nižim predelima naše zemlje, a koju nam kupinar iz Mačve preporučuje, treba znati da ona ima najveću otpornost na ljubičastu pegavost, sivu trulež i zamrzavanje.

- Ona se sadi u jesen ili u proleće, a mogu se koristiti kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenom iz zemlje. Onda se to zatrpa sitnom zemljom, blago se pritisne rukama i zalije. Cena sadnice varira između 50 i 100 dinara, a sin mi je pokazao da može da se kupi i preko interneta - kaže Miodrag Ristović iz Mačve.

„Loh nes“ kupina je specifična i po tome što daje veoma visoke prinose, i ako se sve uradi kako treba, može se očekivati puna rodnost posle treće godine. Tada se sa 10 ari može ostvariti prinos od tri do četiri tone.

- Cena ove godine je bila oko 230 do 250 dinara za kilo, a da se ne isplati, ne bih radio. Kod nas ima dve hladnjače, a sitnih nakupaca koliko hoćeš. Žena pravi sok i slatko, tako da i to prodajemo - objašnjava kroz smeh Miodrag.

Zemlja: plastenik ili na otvorenom.

Prvi rod: pet meseci nakon setve.

Zarada(1 ha): 2.400 evra.

Ova višegodišnja biljka se može saditi na otvorenom, ali i na zatvorenom, a tretira se kao jednogodišnja. Zahteva cirkulaciju vazduha te mesto treba biti svetlo i prozračno. Paradajzu treba oko 10 sati sunčeve svetlosti tokom dana, a zbog potrebe sa vazduhom sadnice treba da budu na odstojanju.

- Ako odaberete sadnice koje ne izgledaju lepo, iz njih nikada ne može da nikne dobar paradajz, a treba gledati i grane: što više grana, više plodova paradajza. Nije loše da se pored zasadi peršun jer tada paradajz dobije jako lep ukus - kaže Stojan Malović, koji se proizvodnjom bavi desetak godina, a svoje proizvode prodaje na jednog beogradskoj pijaci. Rekao nam je da zemljište treba zaorati petnaestak centimetara, da ga treba po celoj površini đubriti stajnikom i da se on sadi onda kada biljka ima 5 razvijenih listova. Nakon sadnje zaliti biljke i to ponoviti nakon tri dana, potom ostaviti narednih 20 dana.

- Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu - kaže on i dodaje da se paradajz isplati samo ako se sadi na veliko. Od 40 tona paradajza sa jednog hektara, ostvarena dobit iznosi oko 2.400 evra.

MALINA

Treći rod donosi zaradu

Zemlja: 400-800 m nadmorske visine.

Prvi rod: posle jedne godine, puna rodnost posle tri.

Zarada: oko 2.000 evra.

Mnogobrojne prednosti ove voćke u odnosu na druge su često, osim područja, glavni razlog za uzgoj. Osim što se lako razmnožava, malina počinje da rađa već u prvoj godini nakon sađenja, a u trećoj dostiže pun rod. Osim toga, plod sazreva u junu ili julu, kada na tržištu nema dovoljno svežeg voća.

- Malini je potrebno rastresito, propustljivo zemljište, bogato organskim materijama, koje se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm, a odgovara joj nadmorska visina 400-800 metara - objašnjava poljoprivrednik Milan Vučićević iz Arilja. On još kaže da ako se odlučite za sadnju malina u zatvorenim uslovima, cena plastenika će koštati oko 500 evra po jednom aru (oko 60.000 dinara). Ovaj višedecenijski uzgajivač malina kaže da se crvena malina sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Isplativost sadnje ove voćke se može osetiti već u prvoj godini, kada u dva roda možemo dobiti oko 300 kilograma ovog crvenog voća. Po ceni od 800 dinara za kilogram ukupan profit bi bio 240.000 dinara.

ORAH

Skromna biljka, a isplativa

Zemlja: vinogradarska regija.

Prvi rod: posle četvrte godine, puna rodnost 10 godina.

Zarada(1 ha): 30.000 evra.

Iako mu najviše prijaju vinogradarske regije, orah nije biljka koja zahteva naročite uslove. Ipak, zasade oraha treba planirati na sunčanim mestima. Za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivano velikim prinosima najbolje je odabrati duboko i rastresito zemljište, a sadnju obaviti u jesen.

- Za jednu sadnicu treba ostaviti prostora od najmanje 30 metara kvadratnih, a rastojanje između sadnica proizvedenih kalemljenjem mora biti najmanje šest puta pet metara. To znači da će na površinu od 10.000 metara kvadratnih stati 333 sadnice - kaže Milanka Vujić, čija se porodica uzgojem oraha bavi decenijama.

Isplativost uzgoja ove biljke je i te kako velika, jer je proteklih godina cena za kilogram 1.000 dinara, a od kalemljenog oraha je moguće očekivati da rađa posle četvrte godine. Treba znati da su tada još uvek mali prinosi. Kada dostigne punu rodnost, od jednog stable se može dobiti od 50 do 70 kilograma. Ako na jednom hektaru ima 123 stabla, može se očekivati od 6.000 kilograma do 8.000 kilograma oraha (30 kg oljuštenog oraha po stablu). Treba imati u vidu da prinos varira iz godine u godinu u zavisnosti od mnogobrojnih faktora.

Izvor: www.blic.rs

 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je u ponedeljak (28. avgusta 2017. godine) da će tražiti sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić na kome će, osim razgovora o cenama malina, zahtevati i veće subvencije i pomoć u sadnom materijalu i sredstvima zaštite.

On je za agenciju Beta rekao da otkupljivači nisu održali reč i podizali otkupnu cenu malina srazmerno cenama po kojima izvoze.

- Prosečna cena po kojoj se kupuju maline u Srbiji je od 120 do 130 dinara po kilogramu, a maksimalna 160 dinara, iako otkupljivači izvoze to voće po cenama od dva do 3,5 evra - rekao je Radović.

Da bi se namirili troškovi proizvodnje neophodno je, prema njegovim rečima, da otkupna cena maline bude 220 dinara.

Malinari zbog elementarnih nepogoda i širenja virusa od države traže subvencije za obnovu voćnjaka, jer su stradali ne samo stariji malinjaci već i oni od tri-četiri godine.

- Proizvođači malina zbog niskih otkupnih cena nemaju novca da ulažu u obnovu malinjaka pa nam država, ako joj je stalo do deviznog priliva, mora pomoći - rekao je Radović.

Ako izostane finansijska podrška, kako je ocenio, površine pod malinjacima biće značajno manje.

Radović je rekao da proizvođače malina stručnjaci savetuju da, pored proizvodnje malina, uzgajaju još neke poljoprivredne kulture, da bi smanjili rizik od gubitaka.

- Ne znam čime možemo da se bavimo u brdsko-planinskom području koje je, što je dokazano, pogodno za uzgoj malina. Pšenica i kukuruz na takvim terenima mogu da se proizvode samo u manjim količinama za sopstvene potrebe - rekao je Radović.

On je dodao da ljudi koji žive u planinskim područjima uzgajaju krompir, ali je proizvodnja tog povrća "još neisplativija, jer ga često bace zato što ne mogu da ga prodaju".

http://www.ekapija.com 

Udruženje zadrugara Srbije, poziva malinare da učine jedino moguće, a to je da se organizuju u zadruge, i prihvate pruženu ruku ministra Milana Krkobabića.

Predsednik Udruženja zadrugara Srbije Marko Subotin, obaveštava javnost, da je država Srbija izgubila bitku sa bahatim hladnjačarima, i da je malinare svojim nečinjenjem i popuštanjem dovela do ivice ambisa.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Proizvodite kajsiju po našoj preporuci:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2905-proizvodite-kajsije-po-nasoj-preporuci

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, povodom današnjeg protesta malinara u Ivanjici, saopštio je da cenu maline određuje tržište, a da su sa udruženjima proizvođača dogovorene mere kojima će se poboljšati stanje u malinarstvu.

- Moj stav i stav Vlade Srbije izneli smo na zajedničkim sastancima i stojimo iza toga. Tržište opredeljuje cenu maline. Sa svim udruženjima malinara dogovorili smo mere za narednu i naredne godine, kako bismo povratili obim izvoza kakav je bio prethodnih godina. To je ulaganje u sadni matrijal, razvoj novih tržišta, diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje, kako ne bismo postali zavisni samo od jedne proizvođačke kulture, rekao je novinarima ministar Nedimović, koji je danas u Užicu otvorio „Žestival“ - Treći međunarodni festival voćnih rakija.

- Potuno razumem stanje u kome se ove godine nalazi tržište, ali uradili smo sve što smo mogli. Razgovarali smo sa hladnjačarima nebrojeno puta i uspeli da koliko-toliko podignemo cenu, saopštio je Nedimović i dodao da postoje najave o tome da će akontna cena biti veća u nedeljama koje dolaze.

Na pritužbe malinara da će morati da plaćaju doprinose za sezonske radnike, on je rekao da „još uvek nije napisan nacrt zakona o tome, ali da je intencija države da smanji sivu ekonomiju“.

- O tome će se voditi javna rasprava sa svim udruženjima, ali moramo da zaštitimo sve učesnike u tom procesu - i one koji prozvode malinu i oni koji je beru, ali i u kompletnom voćarstvu, ali nikakvim novim nametima, poručio je ministar.

On je najavio da će pomoć države u sadnom materijalu uslediti od septembra ove godine, nakon što se utvrdi obim štete, te da je to Ministartsvo zajedno sa udruženjima proizvođača utvrdilo način na koji će sprovesti tu meru.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je da hladnjačari ne poštuju dogovor postignut na sastanku u Vladi Srbije.

"Hladnjačari ne povećavaju otkupne cene sa sadašnjih 120 do 160 dinara na traženih 220 po kilogramu,iako su izvozne cene prema podacima Uprave carina od 2,1 do 3,8 evra. Otkupljivači i izvoznici ponovo pokušavaju da izigraju malinare i zato tražimo da se u rešavanje problema uključi predsednik Srbije Aleksandar Vučić", poručio je Radović. On je napomenuo da je na poslednjem sastanku u Vladi Srbije dogovoreno da se krajem avgusta isplati akontna cena malina od 180 do 190 dinara,a da se razlika do 1,83 evra isplati do marta naredne godine, kada se očekuje najbolja izvozna cena.

Zbog toga,ističe Radović, Asocijacija malinara traži novi sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije da bi ponovo razgovarali o obećanjima koja nisu ispunjena. Malinari traže i da predsednik države Aleksandar Vučić odloži donošenje zakona o plaćanju doprinosa za penzijsko osiguranje sezonskim radnicima.

"Zahtev Asocijacije malinara Srbije je da se donošenje tog zakona odloži dok se ne obezbede uslovi među kojima je zaštita proizoda po poreklu i dok tržište ne obezbedi odgovarajuća cene malina", kaže Radović. Malinari su sa protesta u Ivanjici poručili da će, ukoliko ne budu ispunjeni njihovi zahtevi, proširiti proteste po gradovima Srbije.

www.danas.rs 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode.

To najbolje ilustruje činjenica da se redovi kamiona više ne stvaraju samo pred hladnjačama u kojima se skladište maline.

Gotovo celi rod prvoklasnih jabuka iz voćnjaka s jabukama "Delta agrara" u Čelarevu već godinama završava na tržištu Rusije, a to voće je među 10 najtraženijih proizvoda u izvozu Srbije.

Na plantažama trešanja takođe na utovar čekaju kamioni koji to voće voze do najzahtevnijih svetskih tržišta.

- Ozbiljnije ulaganje u voćarstvo u Srbiji počelo je pre 15 godina, i sada se beru plodovi tog posla - objašnjava prof. dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rezultat toga je što sada Srbija bez problema prodaje znanje, odnosno u Srbiju se dolazi da bi se videli uzorni voćnjaci i da se prenese najnaprednija tehnologija u voćarstvu. A razlog za ovakvu situaciju savršeno je jasan.

Jabuke, kada dobro rode, i kada su prave sorte, mogu da daju zaradu i od 30.000 evra po hektaru. Ni sa borovnicama nije mnogo drugačije, jer se rod od 15 tona po hektaru, u najlošijem slučaju plaća dva evra po kilogramu.

Svi novi zasadi voća, kako ukazuje Keserović, opremljeni su protivgradnim mrežama, imaju najsavremenije sisteme zalivanja i prehranjivanja, prate se na računarima, a država je podizanje voćnjaka podržala adekvatnim merama, kako u nabavci sadnog materijala, tako i za ostale potrebe.

- Sada imamo situaciju da izvozimo na zahtevna tržišta gotovo 120.000 tona jabuka, da se naše borovnice u svetu plaćaju i po šest evra za kilogram, a da smo samo od izvoza trešanja, koje su u Evropi i svetu izuzetno tražene, zaradili 10 miliona dolara. Oblačinska trešnja je svetski poznat brend - ukazuje Keserović.

Voćarstvo se, samim tim, vraća na velika vrata… Međutim, naše najpopularnije i najzastupljenije voće - šljive, još zaostaje kada je u pitanju izvoz, jer se najveći deo roda i dalje prerađuje u rakiju.

Imamo godišnje između 550 i 600.000 tona šljiva, ali oko 80 odsto se preradi u rakiju - ukazuje Keserović.

Manji deo završi u izvozu kao zamrznute ili suve šljive. Mi stručnjaci imamo zadatak da tehnologiju sušenja standardizujemo, pa da suve šljive iz Srbije ponovo dođu na mesto koje su ranije imale na svetskom tržištu.

Veliku ulogu u razvoju voćarstva odigrala je i struka.

- Naš fakultet je uvek otvoren za poljoprivrednike, a posebno za voćare - jasan je Keserović.

- Dolaze nam ljudi koji dižu i po pola hektara voćnjaka, kako bi se posavetovali. Nama, naravno, to ne smeta, jer smatramo da samo uz znanje, stručnost i najnovije tehnologije voćarstvo u Srbiji može da nastavi da napreduje.

Izvor: www.telegraf.rs

Svet prepoznaje srpsku malinu po kvalitetu. Ne samo da su sortimenti vilamet i miker koji se gaje u Srbiji, među najboljima a plodovi itekako kvalitetni, imaju i visok stepen slatkoće, što je poseban zahtev. A da od crvenog zlata može da se živi dokaz je vrednost izvoza koji je premašio 250 miliona evra prošle godine.

Ono što je svake godine isti problem to je cena maline. I ove je tako. Da bi se pomoglo malinarima, nedavno je u ministarstvu poljoprivrede dogovoreno da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara, a koji traju već dve decenije.

Uprkos svemu u uzgoju malina perspektiva postojil. To je shvatio Dragan Jović iz Beograda. Ovaj tridesetogodišnjak radi u jednoj velikoj kompaniji, završio je Poljoprivredni fakultet, a rešio je da na 40 ari plodne njive u okolini Kuršumlije, zemlji svojih predaka, zasadi maline, i to sorte vilamet.

- Zemlju je nasledio moj otac od svog oca. Ja sam rešio da na njoj zasadim maline. Angažovao sam celu familiju. Iskreno u tome vidim perspektivu, iako imam dobar posao u Beogradu. Moji će uskoro u penziju, pa će mi i oni pomagati - priča Dragan.

U prvoj godini uložili su pet hiljada evra, a u drugoj do branja 200.000 dinara, dok će ih branje koštati isto toliko. Ove godine ubrali su 3,5 tone i sada čekaju kolika će biti cena.

- Prvi rod je najmanji, a za 30 odsto očekujemo da će rod biti veći iduće godine. Obrni-okreni, u plusu smo svakako, mada su nam troškovi duplo veći jer ne živimo tamo i za sve plaćamo angažovane sezonske radnike da nam rade uslužno. Ispada i da činimo dobro delo za mnoge porodice koje su u Kuršumliji i zarađuju na taj način - priča ovaj ambiciozni momak.

Srbija je godinama među top tri izvoznika maline u svetu, a često se naša malina poredi sa poljskom. Međutim, to ne bi trebalo. Božo Joković, direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće", u Arilju kaže da Poljska niukom slučaju ne može da bude konkurent po kvalitetu malini proizvedenoj u zapadnoj Srbiji gde je stacionirano Ariljsko malinogorje sa specifičnim geo-poreklom.

- Osnova svega su vrhunska organoleptička svojstva malina vilameta i mikera. Kada je reč o kvalitetu maline, dobru malinu imaju Mačva, Podrinje, Centralna Srbija, kao i južni deo Srbije gde se, takođe proizvode sorte vilamer i miker. Iako je malinarstvo u Vojvodini u povoju, kvalitet tamošnje maline sortimenta polka i polana za dva koplja iznad kvaliteta tih sorti u Poljskoj - kaže Božo Joković.

Naš sagovornik ističe da Poljska nema sortiment maline da nama konkuriše, ali i da nema tržišta kao mi - Francusku, Nemačku, Skandinavske zemlje, Japan, Kanadu, Ameriku... Njihova malina, ističe Joković je najbliža našem boljem originalu. Sadržaj šećera po briksu im je 8,3 odsto za razliku od ariljske koja ima 13,5 odsto.

Izvor: www.blic.rs

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da u dužem vremenskom periodu treba obezbedi malinarsku proizvodnju.

Kako je rekao, zbog toga će izaći sa merama koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama.

"Lako se jedne godine igrati, a treba u dužem vremenskom periodu da se obezbedi malinarska proizvodnja", istakao je Nedimović u Prijepolju, na sastanku sa predstavnicima opštine i Udruženja malinara "Zlatna malina". 

On je najavio da će izaći sa nekim merama za duži vremenski period koji se tiču i sadnog materijala i problema koji su se javili vezano za elementarne nepogode, ali i treće stvari koja se tiče razvoja novih tržišta, kako ne bismo bili suženi samo na prostor Zapadne Evrope. 

Nedimović je povodom aktuelne situacije sa cenom maline rekao da je jedan veliki otkupljivač maline, koji je svo vreme imao cenu 100-110 dinara, izašao sa cenom od 162 dinara i platiće svima koji su predali po staroj ceni. 

"Vraćam se na snagu udruženja, na njihovo organizovanje. U ovom trenutku imate 603 otkupljivača i vi ne možete nikad da postignete jedinstvo, ali to je tržišna utakmica, jedni vuku druge", rekao je Nedimović 

Imam informacija, kazao je ministar, da će neki na prostoru Arilja izaći sa još nešto višom cenom u odnosu na ova 162 dinara, jer oni neće da izgubi svoje proizvođače, jer treba i sledeće godine imati nekog ko će da donese malinu. 

Predsednik udrženja "Zlatna malina" Miroslav Obućina rekao je da je cena maline u Prijepolju znatno niža nego u nekim drugim opštinama. 

"Ono što je dobro što mi imamo ugovornu akutnu cenu i nadamo se da će hladnjače u našoj opštini ispoštovati dogovor i podići cenu kao u ostalim opštinama u našem regionu", rekao je Obućina. 

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da su razgovori bili korisni, a da su su ministra Nedimovića upoznali i sa ukupnom situacijom u poljoprivredi u toj opštini. 

Kako je naveo, razgovarano je o vladinom programu za koji konkurišu poljoprivredni proizvođači iz Prijepolja, a dogovoreno je i nekoliko ključnih stvari. 

Kao najvažnije, Zindović je istakao da je dogovoreno da se osposobi granični prelaz Jabuka za fitosanitarni pregled, što je bio jedan od zahteva lokalnih prevoznika i uvoznika određene robe. 

"Druga važna tema oko koje smo se načelno dogovorili je realizacija izgradnje transfer stanice i nadam se da ćemo ići ubrzano ka realizaciji tog akutnog problema za našu opstinu", rekao je Zindović.

Izvor: www.b92.net

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da u dužem vremenskom periodu treba obezbedi malinarsku proizvodnju i da će zbog toga izaći sa merama koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama.

"Lako se jedne godine igrati, a treba u dužem vremenskom periodu da se obezbedi malinarska proizvodnja", istakao je Nedimović u Prijepolju, na sastanku sa predstavnicima opštine i Udruženja malinara "Zlatna malina".

On je najavio da će izaći sa nekim merama za duži vremenski period koji se tiču i sadnog materijala i problema koji su se javili vezano za elementarne nepogode, ali i treće stvari koja se tiče razvoja novih tržišta, kako ne bismo bili suženi samo na prostor Zapadne Evrope.

Nedimović je povodom aktuelne situacije sa cenom maline rekao da je jedan veliki otkupljivač maline, koji je svo vreme imao cenu 100-110 dinara, izašao sa cenom od 162 dinara i platiće svima koji su predali po staroj ceni.

"Vraćam se na snagu udruženja, na njihovo organizovanje. U ovom trenutku imate 603 otkupljivača i vi ne možete nikad da postignete jedinstvo, ali to je tržišna utakmica, jedni vuku druge", rekao je Nedimović

Imam informacija, kazao je ministar, da će neki na prostoru Arilja izaći sa još nešto višom cenom u odnosu na ova 162 dinara, jer oni neće da izgubi svoje proizvođače, jer treba i sledeće godine imati nekog ko će da donese malinu.

Predsednik udrženja "Zlatna malina" Miroslav Obućina rekao je da je cena maline u Prijepolju znatno niža nego u nekim drugim opštinama.

"Ono što je dobro što mi imamo ugovornu akutnu cenu i nadamo se da će hladnjače u našoj opštini ispoštovati dogovor i podići cenu kao u ostalim opštinama u našem regionu", rekao je Obućina.

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da su razgovori bili korisni, a da su su ministra Nedimovića upoznali i sa ukupnom situacijom u poljoprivredi u toj opštini.

Kako je naveo, razgovarano je o vladinom programu za koji konkurišu poljoprivredni proizvođači iz Prijepolja, a dogovoreno je i nekoliko ključnih stvari.

Kao najvažnije, Zindović je istakao da je dogovoreno da se osposobi granični prelaz Jabuka za fitosanitarni pregled, što je bio jedan od zahteva lokalnih prevoznika i uvoznika određene robe.

"Druga važna tema oko koje smo se načelno dogovorili je realizacija izgradnje transfer stanice i nadam se da ćemo ići ubrzano ka realizaciji tog akutnog problema za našu opstinu", rekao je Zindović.

Izvor: www.naslovi.net

Đorđe Marićević je u martu ove godine zasadio u selu Orašac, 80 ari pod malinom, sorte vilamet.

Inače kik bokser od 26 godina, rešio je da se oproba i u poljoprivredi. Kako iz kik boksa u poljoprivredu, Đorđe kaže - samo "haj kikom" (visokim udarcem):

"Uložio sam 10.000 evra u ovaj posao i to bez kredita i zaduživanja. Odradio sam sve agrotehničke mere sa dubokim zimskim oranjem, đubrio ovčijim stajnjakom i ugradio sistem za navodnavanje".

Nakon loše prolećne sezone sa vremenskim nepogodama, ovogodišnji rod maline manji je za 40 odsto. Iako je postignut dogovor, nakon sastanaka i putešestvija u Poljsku, da akontna cena maline bude 160 dinara, mnogi proizvođači ostali su pri svojoj ceni od 1,83 evra. Međutim, iako još nije ubrao svoj prvi rod, i pored toga što su problemi malinara sa cenom dvodecenijski, Đorđe ne bere ni brigu: 

"Mislim da smo mi najveći krivci, jer uvek kukamo, kojim god poslom da se bavimo. Siguran sam da koja god cena da bude - biće dobra, a cena od 160 din/kg je korektna. Verujem da će se meni, sa ovom cenom, vratiti uloženo". 

Marićević kaže da za njegov budući rod već postoje interesenti, da cena zavisi od samog ugovora i vremena na koji je dogovoren otkup, ali da će ona biti približna trenutno akontnoj. "Uvek će postojati kupac za malinu", siguran je ovaj Orašanin. 

Srbija je prošle godine bila najveći proizvođač maline sa 83.000 tona roda sa cenom od 230 do 250 dinara za kilogram. Ove godine predstavnici malinara procenjuju da neće biti viša od 55.000 tona roda. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za srpske medije da cena zavisi od inostranih kupaca. Iako je naše tržište Zapadna Evropa, smanjen je broj upita, ali se očekuje skok cena tokom avgusta i septembra. 

Da li je pogrešno što su se svi okrenuli malinama uprkos masovnoj proizvodnji i sve nižim cenama, kik bokser iz Orašca smatra da je upravo to ono što je dobro: 

"Nije velika greška što su se svi okrenuli malinama, bolje je što nas ima više. Samim tim što nas ima više, bolju ćemo malinu uzgajati, jer će se raditi više na kvalitetu. Dakle, što nas ima više, bolju ćemo malinu stvarati, negovati i konzumirati". 

U sezoni 2015/2016, uvoz zamrznute maline u Evropi bio je preko 89.000 tona. Najveći izvoznik na tržište Evropsko unije, a koji nije član EU, je upravo Srbija sa 67,7 hiljada tona, preneo je portal Frešplaza. U ovom trenutku, zbog većih zaliha smrznute maline, cena na tržištu je pala. 

Ipak, tokom juna, cene za kilogram maline kretale su se od 420 dinara u Španiji do 980 dinara u SAD-u u veleprodaji. Ekspanzija cene maline u Srbiji bila je od 2008. do 2011. godine, kada je cena dostizala i 2,8 evra za kilogram. U godinama posle toga, sledio je pad cena, sa manjim ili većim oscilacijama. 

Ipak, razlika postoji u ceni u otkupu i u marketima. Resorni ministar je rekao da moramo raditi "na većoj konzumaciji". 

"Cene u megamarketima za jedan kilogram maline nisu realne, jako su visoke i malina bi bolje išla kad bi te cene snizili, a to je moj stav", naglašava Đorđe. 

Uprkos hrabrosti i samouverenosti, Marićević ne planira proširenje svog malinjaka, već podizanje zasada pod borovnicom, ali i uzgoj ovaca rase il de frans. Što se tiče maline, njegovi planovi za sledeću godinu su protivgradna mreža, a cilj da napravi i svoju hladnjaču. 

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31