Čačak - Institut za voćarstvo u Čačku i Ministarstvo poljprivrede, potpisali su ugovor čime je ozvaničen početak komercijalane proizvodnje najviših kategorija sorti vilamet, sa ciljem da se za dve godine obezbede dovoljne količine sadnog materijala kako bi se zadovoljile potrebe tržišta. Direktor Instituta za voćarstvo Milan Lukić, izjavio je da je veliki problem za srpske malinare nedostatak kvalitetnog sadnog materijala i da će saradnjom sa resornim ministarstvom biti rešen.

"To je prozvodnja sadnog materijala u laboratorijskim uslovima, gde će na bilo koji način biti izbegnuta mogućnost zaraze. Takav materijal oslobođen je virusnih i bakterijskih oboljenja, a samim tim dobija se najviša kategorija sadnog materijala", izjavio je Lukić. Lukić ističe da je neophodno oko 20 hektara matičnih zasada maline svake godine kako bi se zadovoljile potrebe za zasnivanjem novih zasada maline.“Pre par godina započeli smo sa klonskom selekcijom i sertifikacijom sorti vilamet i miker. Naš cilj je da kroz proces klonske selekcije i sertifikacije obezbedimo izuzetno kvalitetan sadni materijal, tako da proizvođači neće imati potrebu za uvoznim sadnicama, jer će moći kod nas da dobiju kvalitetan sadni materijal”, izjavio je Lukić. Da je proces sertifikacije započet 2005. godine, kada je i stvoren osnovni materijal, odnosno kandidat klonovi, potvrđuje Aleksadnar Leposavić, naučni saradnik instituta.

"U procesu stvaranja je osnovni materijal od koga će se proizvoditi sertifikovani. Na taj način smanjiće se uvoz i poboljšati kvalitet sadnog materijala", istakao je Leposavić.

Vilamet je i dalje jedna od najzastupljenijih i najtraženijih sorti maline kod srpskih poljoprivrednika, a bez obzira na celokupnu situaciju u srpskom malinarstvu ove godine, Lukić kaže da je interesovanje za sadnice ove voćke, na opšte iznenađenje je i dalje veliko. Sve sadnice mikera su rasprodate, a sadnice vilameta su pri kraju.

Izvor: Glas zapadne Srbije

http://www.glaszapadnesrbije.rs 

 

Stručnjaci smatraju da su najveći problemi u proizvodnji maline u Srbiji nastali pre svega zbog velikog uticaja nepovoljnih vremenskih činilaa. Medju ključnim problemima se navode i kvalitet sadnog materijala, osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, skladištenje i čuvanje.

Problem predstavlja i nedostatak novca u vreme otkupa kao i neblagovremena isplata proizvođačima, neracionalno organizovanje otkupa i prodaje na svetskom tržištu.

Na savetovanju savetodvnih službi koje je održano u decembru na Zlatiboru, rečeno je da na lošu situaciju u proizvodnji maline značjan uticaj imaju neplansko, a u poslednje vreme i "stihijsko" povećanje proizvodnih površina, čak i u uslovima nepostojanja minimuma za kvalitetnu i rentabilnu proizvodnju maline.

Za rešenje problema stručnjaci smatraju da je potrebno sprovoditi stalne obuke savetodavaca, proizvođača uz konstantnu kontrolu proizvođača i prerađivača, a poslednje ali isto tako važno je potrba za rejonizacijom proizvodnje.

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao što je to i do sada bio slučaj u svakom trenutku stoji na raspolaganju poljoprivrednicima, bez obzira o kojoj je vrsti poljoprivredne proizvodnje reč. Kada govorimo o proizvodnji jagodastog i bobičastog voća, konkretno malinama, MPŠV je u skladu sa dogovorima koji su postignuti sa predstavnicima udruženja u prethodnom periodu preduzelo apsolutno sve korake iz svoje nadležnosti. U tom smislu, na zahtev Ministarstva, Komisija za zaštitu konkurencije je izvršila analizu po pitanju eventualnih formiranja kartela među hladnjačarima i donela odluku da takva, ali ni slična zloupotreba na tržištu ne postoji. Doneto rešenje je od strane Komisije, prema našim saznanjima, već dostavljeno udruženjima proizvođača maline koja su i tražila da se ispita postojanje zloupotreba. MPŠV je preduzelo i dodatne korake u delu ukidanja naknadnih kontrola prilikom izvoza srpske maline zbog eventualnog prisustva Norovirusa čime je Srbija kao zemlja porekla, u delu zdravstvene ispravnosti malina, ponovo na listi potpuno sigurnih izvoznika. Ministar je formirao i u okviru ministarstva i posebno telo za malinu što je i bio jedan od uslova proizvođača na poslednjem sastanku koji je održan u Vladi RS. Iako je tokom svih sastanaka više puta ponovljeno svim predstavnicima proizvođača maline, još jednom želimo da ponovimo da država ne može ni po zakonu odnosno svojim ovlašćenjima da određuje cenu maline, jer je formiranje iste isključivo rezultat ponude i potražnje, kako na međunarodnom, tako i na našem tržištu.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao institucija čija je nadležnost da pomogne u delu same proizvodnje poljoprivrednih proizvoda još jednom poziva i apeluje na predstavnike malinara da formiraju jedno krovno udruženje ili asocijaciju koje će okupiti sve proizvođače, jer je upravo postojanje izuzetnog velikog broja udruženja prepreka da ostvare svoje interese i prilikom pregovora učine iste jedinstvenim i doslednim.

Voćari iz zapadne Srbije najavili dolazak u Beograd i proteste ispred Vlade Srbije za 25. decembar. Strah da se ova grana, koja hrani 300.000 ljudi, kako tvrde, nalazi pred gašenjem.

NAJVEĆA fabrika u državi, hraniteljka oko 300.000 ljudi, gasi se daleko od očiju javnosti, jer su milioni evra od prošlogodišnjeg otkupa "crvenog zlata" otišli na račune sedam-osam najvećih monopolista. Uz tvrdnju da je najznačajniji srpski poljoprivredni brend već uništen, proizvođači maline iz zapadne Srbije najavljuju da će 25. decembra ipak započeti proteste ispred Vlade Srbije, s namerom da hladnjačare i s njima povezane političke strukture ubede da uvedu zakonito poslovanje na tržištu.

Protestima je prethodio poziv malinara upućen Vladi Srbije da vlast bude medijator u razgovorima između dve strane. Odgovor ih je razočarao, otkupljivači su odbili da se sretnu sa svojim poslovnim partnerima "jer je prošlogodišnji rod već prodat, pa je priča o ceni maline suvišna". Dogodilo se tako da je niska "akontna" cena ostala finalna. Najlošiji "griz" izvezen je po ceni od 2,05 evra, a proizvođačima je plaćeno od 100 na jugu, do maksimalnih 150 dinara u Užicu.

- Monopolisti drže u šaci male hladnjačare zadužene kreditima, poljoprivrednike koji se još ne usuđuju da proizvodnju potpuno prekinu i političare jer "para vrti gde burgija neće". Uskoro ćemo imati oko 150.000 poljoprivrednika na vratima Zavoda za zapošljavanje i ispred centara za socijalni rad - uverena je Slađana Stanković, predsednik skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice. - Država čak nije zaštitila ni geografsko poreklo svog najvećeg brenda, pa sada monopolisti lošu malinu sa Kosova, iz BiH i Poljske prodaju kao srpsku. "Slobodno tržište", dakle, važi za sve osim za Srbe.

Proizvođači ističu da u Srbiji ima oko 600 hladnjača, a bezmalo sve su prinuđene da otkupljuju rod za nekoliko monopolista. I sami malinari su dozvolili da ih čelnici njihovih udruženja iznevere. Tvrde da ozbiljnih protesta letos nije bilo, jer su predsednici udruženja "namireni": neko poslom za decu u državnoj službi, a neko poljoprivrednom mašinerijom...

- Neodgovornost u poslednjih nekoliko godina dovela je do toga da, umesto seljaka, sada imamo oko 300.000 robova u njivama prinuđenih da rade uz sopstveni gubitak jer je cena proizvodnje svakog kilograma maline 1,25 evra. U predstojećoj sezoni oni nemaju na šta da računaju, rodnih izdanaka zbog letnje suše nema, pa neće biti ni roda - dodala je Stankovićeva. - Hladnjačari već pripremaju teren za otkup 2018. godine i tvrde da će cena za kilogram crvenog zlata biti sramna, od 80 do 100 dinara, i to uz prepolovljene prinose. Očekujemo da će manjak opet nadomestiti uvozom loše maline sa Kosova, neretko zaražene norovirusom.

Decenije stvaranja srpske maline, uz državne subvencije, završene su, iako je naša država dugo bila vodeći svetski proizvođač po prinosima i kvalitetu. Staru slavu zamenila je pustoš i nemogućnost ostanka i opstanka u selima zapadne Srbije.

Izvor: www.novosti.rs

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Usled neuspelih pregovora i neispunjenja obećanja i obeveza preuzetih od strane Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije u rešavanju problema niske otkupne cene maline, udruženja su primorana na radikalne mere, saopšteno je iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Užice“.

U saopštenju se navodi da će u okviru borbe za opstanak 500.000 ljudi koji direktno ili indirektno žive od maline, udruženja poljoprivrednih proizvođača održati protest u subotu u Prijepolju sa početkom u 12 časova.

Protesti će se održavati do ispunjenja datih obećanja od strane Vlade Srbije, Ministarstva poljoprivrede i ministra Branislava Nedimovića.

Glas zapadne Srbije

 

Novi problemi sa prodajom maline!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3403-novi-problemi-sa-prodajom-maline

 

Sistem alarmiranja o bezbednosti hrane obavestio je našu zemlju da je pošiljka malina iz Srbije, namenjena Mađarskoj i Nemačkoj, zaražena norovirusom. Roba je zaustavljena na granici sa Mađarskom, a upozorenje srpskoj strani stiglo je prekjuče. Norovirus najčešće se prenosi prljavim rukama i lošom higijenom prilikom branja i transporta malina.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, službe kontrole koje prate obaveštanje RASAF, postupile su po standardnoj proceduri. Nadležena poljoprivredna isnpekcija poslata je na teren da prikupi podatke o hladnjačaru, koji je izvezao maline. Obično je praksa da se roba vrati izvozniku i da je on uništi uz prisustvo inspekcije. Zasada još ne znaju koje su količine u pitanju.

- To je veliki problem za našu zemlju, jer ovakvi propusti urušavaju ugled visokokvalitetne srpske maline - priča Dejan Radulović, voćar iz Čačka. - Dešava se i da sa tim virusom uvezu malinu, pa je reeksportuju kao našu. Svašta se radi, samo da se sroza i spusti cena našoj malini, koja je najaromatičnija i najkvalitetnija. Kod nas i ne postoje neke službe detaljne kontrole. To mora ozbiljno da se pregleda, a ne površno. Nije ni prvi put da se norovirus pronađe u srpskoj malini. Loše vesti se daleko čuju, pa žig virusa, zbog jednog kamiona, trpe svi.

Prema rečima Radulovića, hladnjačari moraju da znaju čime su maline tretirane i pre nego što su ušle u hladnjaču, mora da budu urađene analize iz bilo kog voćnjaka da je. To može da se desi samo neozbiljnim kućama koje se bave ovim poslovima.

Izvor: www.novosti.rs

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Predstavnici Asocijacije malinara i kupinara Srbije, zatražiće sastanak sa premijerkom i predsednikom Srbije, Anom Brnabić i Aleksandrom Vučićem, o cenama svojih proizvoda, o obeštećenju od elementarnih nepogoda i zaštiti geografskog porekla voća.

Predsednik tog udruženja Dobrivoje Radović, rekao je Beti da su tražili sastanak sa nekoliko ministara, te su razočarani ishodom sastanka koji je održan u petak, sa državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede Bogdanom Igićem.

"Tražili smo da nam država pomogne u kontroli izvoznih i otkupnih cena malina, i da nas obešteti zbog elementarnih nepogoda, mrazeva, grada i visokih temperatura", rekao je Radović.

Dodao je da o ceni malina i kupina nije ništa dogovoreno, a mere obeštećenja se, prema rečima Igića, pripremaju i biće uskoro objavljene.

On je rekao da će rezultate sastanka u Beogradu preneti proizvođačima na Skupštini Asocijacije, koja će biti u narednih desetak dana.

"Ako nam država ne pomogne, pokrčićemo malinjake i plantaže kupina. U Mačvi je već počelo uništavanje zasada malina, jer ovogodišnja otkupna cena ne može da pokrije troškove proizvodnje", rekao je Radović.

Izvor: www.naslovi.net

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Predstavnici Srbije nastavljaju učešće na velikom Međunarodnom sajmu hrane u Indiji. U ovoj, po broju stanovnika, ali i veličini teritorije, ogromnoj zemlji, hrana predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta u daljem razvoju. Samo tokom naredne godine domaći investitori će investirati 10 milijardi dolara u proizvodnju i preradu hrane. Srbija se za prvi nastup uspešno predstavlja jer je štand svakodnevno pun pre svega indijaca koji su zaiteresovani za kupovinu svežeg voća i to najviše jabuke i kruške,  a zatim i smrznutog voća poput maline, borovnice i jagode.

Koliko je promocija Srbije koju organizuje PKS uz podršku Razvojne Aegencije Srbije (RAS) i Ministarstva poljoprivrede govori i činjenica da se pored štanda neplanirano zaustavio i ministar poljoprivrede Panjaba Nj.E. Parkash Sing Badal. To je inače samo jedna od država koje čine Indiju. Ovaj gest je čak iznenadio i njegove brojne telohranitelje koji su ga okruživali naoružani „do zuba“.

Prema rečima Nikole Ralića, vlasnika firme Mirax Agrar iz Beograda, njegova firma je već spremna da počne izvoz kako kruške tako i jabuke. On je za Agrobiznis magazin izjavio da sve što sada treba da bi posao počeo da se realizuje jeste potpisivanje sporazuma između Srbije i Indije u oblasti fito-sanitarne zaštite što se očekuje da će se vrlo brzo i desiti. On kaže da njegova kompanija godišnje može da ponudi između 20000 i 30000 t jabuka sorte crveni delišes i greni smit koje se ovde u Indiji najviše traže.

Nikola Ralić predstavlja svoju kompaniju i Srbiju ministru poljoprivrede Panjab-a Nj.E. Parkash Sing Badal

 

Ništa manje interesovanje vlada za naše smrznuto jagodasto voće kaže nam Goran Bogosavljević iz firme Allberries. On naglašava da su takođe spremni da uđu aranžmane sa partnerima u Indiji čim se za to stvore uslove, a za početak ići će se na mala pakovanja smrznutih jagoda, borovonica, kupina, malina i višanja kao i miks ovih vrsta voća.  

 

Goran Bogdanović, direktor marketinga ALLBERRIES

 

Srbiju na sajmu predstavljaju Kоncеrn Bаmbi АD,  Elixir Food doo, LUČIĆ-PRIGRЕVICА а.d. Nоvi Sаd, SIROGOJNO COMPANY doo,АGRАNЕLА dоо, INSТIТUТ ZА KUKURUZ ZЕМUN PОLjЕ, ITN Group doo, Yumis dоо, All Berries doo i Mirax Agrar doo

Pored Srbije ove godine u Nju Delhiju se predstavlja  još 28 država iz svih krajeva sveta i 26 indijskih država. Interesantna je i izložba domaće prehrambene industrije gde se može videti veliki napredak indijskih kompanija. Tako smo imali priliku da probamo borovnice, nar i maline u čokoladi, ali i mlečnu čokoladu sa mlekom od kamile. Primetili smo da sve više kompanija u Indiji razvija semensku proizvodnju, a standardna ponuda na sajmu su čajevi i kafa. Među brojinim izlagačima nalaze se proizvođači pirinča, začina, čak smo imali prilike da budemo na štandu kompanije iz Indije koja proizvodi za ovo tržište sada već globalni hit OREO keks koji ovde košta svega 10 rupija što je oko 0,15 evra.

Nakon što je posetio naše izlagače i učestvovao na zvaničnim događajima kojima je prisustvovao i premijer Indije gospodin Modi, resorni ministar Branislav Nedimović otišao je u posetu vlasnicima fabrike TAFE gde će razgovarati o investicijama ove komanije u Srbiji. Nedimović je juče posetio i kompaniju Mahindra čiji predstavnici takođe najavljuju ozbiljniju saradnju i investicije u našoj zemlji.

 

 

Predstavnici Asocijacije malinara i kupinara Srbije i Ministarstva poljoprivrede razgovaraće danas u Beogradu o cenama malina za narednu godinu.

Razgovaraće i o pomoći koju proizvođači traže zbog štete od vremenskih nepogoda i zaštiti geografskog porekla tih proizvoda, najavio je danas predsednik tog udruženja Dobrivoje Radović.

On je za Betu rekao da će razgovor biti nastavak dijaloga od pre nekoliko meseci, kada su proizvođači protestovali zbog niskih otkupnih cena malina i kupina. 

"Tražićemo pomoć zbog ogromne štete koju su na voću ostavili, prvo mraz u proleće, a zatim grad i visoke temperature", rekao je Radović. 

Dodao je da će poljoprivrednici od resorog ministarstva tražiti da omogući da naredne godine inostrani otkupljivači direktno, bez domaćih posrednika, otkupljuju maline i kupine. 

Asocijacija će tražiti, kako je rekao, da akontna (početna) cena malina u 2018. godini bude prosečna cena iz ove godine. 

Na spisku zahteva je i formiranje Nacionalnog saveta za utvrđivanje geografskog porekla malina i kupina.

Izvor: www.b92.net

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Proizvođači maline još uvek se bore za utvrđivanje veće akontne cene ovog voća, kada je u pitanju ovogodišnji rod. Naime, predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, juče su bili na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, gde se razgovaralo o aktuelnim problemima koji se odnose kako na cenu maline, tako i na nadoknadu štete usled snega, koji je proizvođače iznenadio u aprilu mesecu.

Konkretni odgovori očekuju se do 10. novembra.

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31