Nakon najave da će naše voće poput maline jagode i borovnice krenut u izvoz za Liban na sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i delegacije Privredne komore Japana dogovoreno je da delegacija komore sa privrednicima sredinom marta poseti Srbiju i u Arilju intenzivira dogovore u vezi uvoza smrznute maline i borovnice za šta su iskazali veliko interesovanje. Na današnjem sastanku potpisan je i Memorandum o saradnji između Ministarstva i Poslovne asocijacije Japana i i jugoistočne Evrope. Privredna delegacija Japana i jugoistočne Evrope pokazala je zainteresovanost i za izgradnju fabrike za preradu maline i drugog voća. Nedavnim usvajanjem i usaglašavanjima dokumenata omogućen je nesmetan izvoz kokošijih jaja iz Republike Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ministarstvo poljoprivrede je danas u saradnji sa NALED-om predstavilo elektronski sistem za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi odnosno portal www.sezonskiradnici.gov.rs, koji će obezbediti radnicima da imaju sva prava. Portal je predstavljen u prisustvu premijerke Ane Brnabić na konferenciji u okviru projekta "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi", a prisustvovali su i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministar za rad i zapošljavanje Zoran Đorđević, ambasador Nemačke Tomas Šib i direktorka Poreske uprave Dragana Marković.

Za proceduru prijave i odjave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili na mesec dana. Svi radnici prijavljeni preko tog portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu. O prednostima onlajn prijavljivanja sezonaca Brnabić je ocenila da će prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi preko onlajn platforme da im omogući sva prava, ali i da obezbedi u narednih pet godina dodatni prihod za budžet od 15 miliona evra. Izrazila je očekivanje da će od februara prijava sezonskih radnika u poljoprivredi moći da se obavi i putem mobilnog telefona. "Ovo je potvrda onoga što smo radili od 2014, a to je odgovorno vođenje budžeta i finansija", rekla je Brnabić i istakla da bi do kraja 2019. godine taj način prijave trebalo da se proširi i na radnike u sektoru građevine i turizma. "Procenjujemo da će u narednih pet godina ovo značiti dodatnih 15 miliona evra prihoda za državu i budžet, a sa druge strane jednu veću sigurnost i za poljoprivrednike i za ljude koji rade kao sezonski radnici u poljoprivredi. Navela je da je to pokazatelj i dalje posvećenosti vlade digitalizaciji uprave.

Ministar Nedimović je rekao da je prošle godine bilo angažovano zakonski svega 3.585 ljudi u poljoprivredi iako znamo da imamo bar 350.000 poljoprivrednih gazdinstava koja se svakodnevno bave poljoprivredom. Rekao je da su pre tri godine poljoprivredni proizvođači došli kod njega kao gradonačelnika i rekli za taj problem. "Imali smo nezadovoljne berače u poljoprivredi, nisu imali nikakva prava, osim prava na naknadu, ali da se nešto desi neka povreda sve je u crnoj zoni, a u poljoprivredi se povrede dešavaju skoro svaki dan". Naveo je da poslodavci ne shvataju da se tu ne obavlja svaki dan rad zbog vremenskih uslova, pa su morali ako je lep dan da prijave sve radnika, a kada je kiša da ih odjave. To je bila neizdrživa situacija", istakao je ministar. Nedimović kaže da je poljoprivreda fabrika pod otvorenim nebom i da nije čudo što je siva ekonomija u poljoprivredi bila tolika. Kaže i da to ministarstvo sprema i set propisa da se definiše šta je poljoprivrede, jer ne može PDV da bude veći odnosno povrat od onog što se uplaćuje.

Ministar Đorđević je rekao da je to što je urađeno plod i rezultat cele vlade koja želi da se izbori protiv sive ekonomije. "Želja vlade je da suzbije rad na crno,da pruži mogućnost  svakome da ostvari prava koja zakoni omogućavaju, da svima pružimo sve ono sto njima pripada. Radnici koji su do juče radili u sezonskim uslovima najčešće su dobijali samo nadnicu,nisu imali pravo na zdravstveno  osiguranje i bili su prepušteni sami  sebi", naveo je on. Kako kaže, vlada čini dosta u svim sferama u kojima je situacija bila zapuštena. "Zahvaljujući premijerki i NALED-u smo ovo izgurali", kazao je Đorđević i dodao da će sada mobilnim telefonom moći da se prijave sezonski radnici. "Vodili smo računa o tim radnicima da ne izgube ono čega su se bojili,ako su na listi NSZ da ne izgube taj status i naknade koje su imali, da ne izgube socijalnu pomoć, gledali smo da im pružimo mogućnost da ostvare prava, da imaju pravo na penziju.” U cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede vlada je u saradnji sa NALED-om i uz podršku GIZ-a 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog  zakona čija je primena počela u januaru 2019. i izradu on lajn platforme za pojednostavljenu registraciju radnika. Prema podacima Poreske uprave u 2017. po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi. Gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi na crno bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povreda na radu. Skupština je polovinom prošle godine usvojila Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Izvor: Tanjug

Članovi Radne grupe za malinu Slađana Stanković iz Užica i Ljubiša Purić iz Prijepolja, podneli su juče ostavke ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću. U saopštenju dostavljenom medijima navodi se da je razlog izlaska iz Radne grupe, koja je imala zadatak da se bavi rešavanjem nagomilanih problema u proizvodnji i plasmanu ovog voća, neozbiljnost i pasivnost određenog broja članova ovog tela.

„Od namere i cilja, nažalost ostala je samo vrlo konfuzna situacija koja nikako ne ide u prilog rešavanju problema sa kojima su suočeni proizvođači maline i njihove porodice“, navodi se u ostavci.
Stankovićeva i Purić kažu da su od formiranja Radne grupe održana samo dva, kako navode, neozbiljna sastanka, pretvorena u lične proslave i pasivan odnos pojedinih članova prema ukupnom problemu koji su trebali rešavati.

“Sa pojedinim ciničima, članovima Radne grupe iz reda hladnjačara i visoko pozicioniranim pojedincima u vlasti, poltrona i podobnika koji nisu ispunili čak ni samu formu na dva sastanka na kojima smo bili, više je degutantno i raspravljati, te od takve lakrdije pravimo distancu u pravom smislu reči i zbog toga podnosimo ostavku. Vreme koje je potrošeno u nadi da ćemo naći zajednički odgovor na velike probleme sa kojima se i danas suočavamo, nažalost bilo je uzaludno, a nakon svih pokušaja i napora, imamo situaciju da ljudi od struke koji su bili članovi ove grupe daju ostavke jer njihova stručnost, znanje i mišljenje očigledno nikome ne trebaju, u šta smo do sada imali priliku više puta da se uverimo”.
U ostavci je navedeno i da će svoja prava u budućem periodu tražiti preko udruženja i sa svima onima koji istinski imaju nameru da pomognu u rešavanju problema sa kojima se danas, više nego ikada suočavaju malinari Srbije.

Podsetimo, pre nekoliko dana Radnu grupu za malinu napustio je i Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Izvor:http://infoliga.rs/2018/12/05/clanovi-radne-grupe-za-malinu-podnose-ostavke/

Od 21. do 24. novembra u hali 3 Beogradskog sajma održan je 13. Sajam etno hrane i pića pod imenom „Utemeljenje robne marke etno proizvoda“. U pitanju je najveća i najstarija regionalna smotra autentičnih prehrambenih proizvoda i pića koje se mahom prave na tradicionalan način. Poslednjeg dana sajma dodeljene su i brojne nagrade a stručni žiri doneo je odluku da glavnu nagradu sajma „Etno hrane i pića – robna marka iz Srbije“ dodeli Prvoj složenoj zadruzi „Naši voćari“ – Milićevo selo. Među nagrađenima se našla i Tanja Pantović i njeni „Keka suveniri“ za jedinstveni ratluk od maline.

- Ratluk od maline je nešto potpuno novo i drugačije na našem tržištu, uvek je svež i mek, topi se u ustima, a njegova receptura je drugačija od turskog ratluka. Naš ratluk uslužno pravi bonbondžijska radnja „Bosiljčić“ iz Beograda. Ratluk od maline je potpuno jedinstven jer se pravi od prave maline kojoj je isušena voda što samom ratluku daje jedinstven ukus – kaže za Agrobiznis magazin Tanja Pantović.

Tokom četiri dana Sajma posetioci su imali prilike da probaju zdrave seoske namirnice, kolače pravljene po receptima naših baka, da se podsete detinjstva  ali i da probaju najneobičnije ukuse kao što je džem od ljute paprike, sremuš u šljivovici, kafu od žira, med od koprive, liker od bundeve, „pijanu“ aroniju... Na Sajmu je predstavljeno više od 2.000 različitih proizvoda karakterističnih za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina.

Kada bi napravili barem dvadeset različitih proizvoda i prodavali ih kako na domaćem tržištu tako i u svetu proizvodnja maline ne bi bila u krizi kao što je to slučaj danas smatra urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković. Država mora da podrži projekte finalizacije proizvoda, naročito onih za kojima pada tražnja ili su u trenutno u nepovoljnoj situaciji. Svakako treba raditi na finalizaciji proizvoda i na taj način postizati bolje cene. 

Ministar poljoprivrede Branimir Nedimović rekao je da su se ove godine rešile neke velike stvari koje su se čekale 7, 8 godina poput IPARD-a. Nedimović je gostujući na Prvoj rekao da je ove godine bilo dosta padavina, u odnosu na 2017. koja je bila sušna.

"Rešili smo IPARD, krenuli od sistema na navodnjavanje, fabrike za prehrambenu industriju, rešili IMT. To su teme koje su se motale po medijima 10, 15, 20 pa i 30 godina kada je reč o navodnjavanju", rekao je on. 

On je rekao i da "deo koji ga strašno muči", a reč je o tržištu poljoprivrednih proizvoda, definitivno mora sistemski da se reši.  "Moramo da regulišemo da ne bi imali ove situacije sa malinom, višnjom i sada krompirom", rekao je Neidmović, dodajući da mora da se donese zakon o tržištu poljoprivrednih proizvoda.  "Nije isti zakon o prodaji stolica i krompira koji može malo duže da stoji i na primer maline", kaže on. 

On je rekao i da država daje 50 odsto novca za skladištenje robe, ali i da je poblem klasiranje robe - da li i je to slobodna volja ili je propisano.  "Inspekcija sada ide i pomaže kod klasiranja robe. Jako je teško kad je kiša, vlažna je i odmah je pakuju u 2. klasu i njena cena pada za 30, 40 dinara po kilogramu, gubi se profit i dolazi do opšteg haosa", rekao je on. 

Kada je reč o višnji, on je istakao da je cena proivođačke višnje je između 25 i 30 dinara. "To je 0 sa amortizacijom i svim radnicima. Ali ljudi neće da kažu da je prodaju i po 60, 70 dinara al niko to neće da kaže, oni uvek kažu najgoru cenu", kaže on. 

Nedimović je podsetio i da je na terenu inspekcija hladnjača.  "Zatvorili smo 6 ili 7 hladnjača, a mi u ovom trenutku imamo 800 hladnjača, a 124 imaju pravo da izvoze robu", rekao je on.  "Krajem avgusta, posle 15, 20 godina haosa, kreće se sa izgradnjom fabrike za preradu maline u Arilju, a rešavamo i Budimku, jedu po jednu stvar", ističe Nedimović. 

Nedimović je podsetio i da država za protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje daje 50 odsto novca i da ko hoće to da radi - država daje novac. 

Izvor: http://novaekonomija.rs 

Svaki pronalazak ima svoju cenu u porodičnom biznisu to je pokazao i patent za trešnje i branje malina i višanja koji je osmislila porodica Petrović iz Mladenovca. Reporter: Ova čudna samohodna mašina može da trese ili bolje reći da bere maline, pronalazak je osmislila i patentirala porodica Petrović iz Mladenovca.

Srbobran Petrović-pronalazač: Ovo je prvenac i nećete verovati on je nastao na sopstvenoj muci, zasadio sam tri hektara višnja i bio je žestok problem branje, razmišljao sam kako ću, i evo na ovaj način rešio branje, da on za jedan minut obere dve biljke ili dve višnje kako hoćete, a onda se priča proširila, videle su komšije, izlazio sam na sajmove, priča išla dalje, jedna, druga, treća i sada imam 6-7 mašina koje su sve moji patenti. 

Pronalazač Srbobran ima dve ćerke i sina a svaki član porodice ima svoju ulogu u preduzetništvo.

Marija Petrović: U našem malom porodičnom biznisu sestra i ja se bavimo dokumentacijom i nabavkom, a imamo mlađeg brata koji je stručno lice da kažemo pošto završava mehanizaciju poljoprivrede u Zemunu i on je konkretno za ovu mašinu pomogao ocu da osmisli novi sistem da mašina može da se okrene oko svoje ose zauzimajući manji prostor. Reporter: Samohodni berač ima jednostavan princip rada. Srbobran Petrović-pronalazač: Prosto je pusti da malina prođe ispod oscilatora koji svojim četkama, prstima otresa samo zrele plodove i ti zreli plodovi maline trakama se prenose pozadi preko ventilatora, čisti se nečistoće iz te maline i malina čista dolazi u gajbu koju radnik može da odnese i da proda. 

Tresač malina je samo jedna od nekoliko mašina koju je porodica patentirala, zanimljiv je i berač višanja koji podseća na krila slepog miša, dobar glas se daleko čuje pa nije čudno što se već i stranci interesuju za izume ove porodice.

Valerij Tupalo-Ukrajina: Na sajmu sam video kako radi berač višanja ,ovu mašinu želim da uvezem u Ukrajinu zato sam i došao ovde.

Sekretarijat za privredu otvorio je konkurs za dodelu subvencija više od 20 miliona dinara za mikro preduzeća i preduzetnike, a porodica Petrović se prijavila na konkurs.

Milanko Veličković- gradski sekretar za privredu: Kod bodovanja komisija je bodovala ono što je najvažnije bilo, i ono što je dobro u ovom konkursu jeste da 21 dobitnik je dobio subvencije na ovom konkursu i zaposleno je 21 lice. Uslovi konkursa su bili dan sa Nacionalne službe za zapošljavanje mora da se zaposli jedno lice na najmanje period od godinu dana. Mi smo ove godine na sajmu zapošljavanja zaposlili preko 3000 lica.

U pronalazačkom poduhvatu porodica Petrović se može pohvaliti da je 2011-te na takmičenju na kome je učestvovalo više od 300 kandidata osvojila čak prvo i treće mesto za najbolju realizovanu tehnološku inovaciju u organizaciji Privredne komore Srbije.

 

Izvor:

RTS1

Emisija: Jutarnji program/RTS 

Nastavljen je otkup crvenog zlata nakon sastanka poljoprivrednika sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede i trgovine. Većina otkupljivača na terenu prihvatila je zahtev Asocijacije malinara Srbije pa je akontna cena za prvu klasu u rodu u većini hladnjača povećana na 125 dinara, dok se za drugu klasu plaća 40 do 80 dinara. Nedopustivo je prekidati otkup maline bez prethodne najave proizvođačima, što je bio slučaj na nekoliko ključnih otkupnih mesta, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. Angažovane su sve raspoložive inspekcijske službe kako bi otkup do kraja berbe bio u skladu sa tržišnim pravilima. U Asocijaciji ističu da su se dogovorili da se hladnjače na jugu Srbije isprazne i maline prebace u hladnjače u Šapcu i Somboru kako bi se oslobodili kapaciteti i nastavio otkup.

Kada su u pitanju štete RTS javlja da je ponedeljak rok za dostavljanje izveštaja lokalnih samouprava o šteti koja je nastala usled elementarnih nepogoda. Prihvatiće se samo one informacije koje dostave lokalne samouprave na osnovu procene štete, a osnovni kriterijumi za raspoređivanje pomoći biće da li postoji šteta i da li postoji potreba za obnovom, nakon čega će se uraditi procena sredstava. Nevreme je nanelo štetu u 18 opština. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima napraviće program pomoći kako bi se u najkraćem roku posledice sanirale, a zakon o obnovi dopušta u slučaju privrede i poljoprivrede dodelu pomoći u situacijama gde osiguranje nije bilo moguće, kao što je šteta na žemljištu. Država će koliko može pomoći. Ipak, najsigurniji način od zaštite je osiguranje. U Srbiji je samo 10% obradivih površina osigurano, a da poljoprivrednici o osiguranju misle tek kada se šteta desi, ukazuje podatak da se samo 2 do 3 % od ukupnih premija svih osiguravajućih kuća odnosi na osiguranje u poljoprivredi. Sagovornik Prof.Dr Zorica Vasiljević: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, subvencioniše odnosno regresira troškove osiguranja, bez poreza na premiju u iznosu od 40% ukoliko je gazdinstvo registrovano. 45% taj procenat iznosi ako se radi o opštinama i regionima sa posebno otežanim uslovima proizvodnje. Međutim, može i lokalna samouprava da daje podsticaj iz svojih sredstava, ako ima neki opštinski agrarni budžet ili neka namenjena sredstva. Poslednjih godina je država ukinula mogućnost da se koriste obe vrste subvencija kada su druge vrste subvencija u pitanju. Međutim, kada je osiguranje u pitanju, kako kažu odgovorni ljudi iz ministarstva "gledaju kroz prste" što znači da može i lokalna samouprava. Na primeru jednog gazdinstva koje je osiguralo 7,5 hiljada hektara pšenice u južnom Banatu. Osigurava se rod. Procenjeno odprilike da je nekih 6 tona po hektaru rod, pa to kada pomnožite to je odprilike oko 700 000 neka vrednost proizvodnje, ovo gazdinstvo bi moralo da plati oko 13 000 dinara osiguranje za čitavu godinu. Međutim,gazdinstvo je iskoristilo i podsticaj koji daje država jer je registrovano, i podsticaj lokalne samouprave i na kraju je gazdinstvo platilo nekih 33% od ove sume, znači svega 4 500 dinara. Pa dozvolićete, moramo priznati da 4 500 dinara nije mnogo za nekoga ko gaji pšenicu

Iskustva evropskih zemalja nas uče da rizik uvek postoji, ali samo uspešni znaju da rizik može da se predvidi, da njime može da se upravlja i na taj način da se minimizira ili u najboljem slučaju izbegne.

BEOGRAD: Predstavnici malinara zadovoljni su sastankom s ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i kažu da su dobili obećanje da će država posredovati u razgovorima malinara i hladnjačara o dnevnoj otkupnoj ceni, kojom su sada nezadovoljni.


Predsednik Udruženja „Limska dolina Prijepolje“ Sanel Dizdarević rekao je novinarima posle dvočasovnog sastanka u Ministarstvu poljoprivrede da je dogovoreno da se iduće nedelje organizuje sastanak malinara i hladnjačara u Privrednoj komori Užice.

Nama je bitno da će se ići u realizaciju rešavanja dnevnih otkupnih cena koje su bile pogubne za nas proizvođače i koje bi nas dokusurile, rekao je Dizdarević u kratkoj izjavi novinarima.

Naveo je da se tek ušlo u proces dogovaranja, te podsetio da su pre dva dana dva najveća kupca u Srbiji izašla sa cenom maline u Arilju od 125 do 130 dinara.

Kako je rekao, cena će u narednom periodu rasti kako berba bude odmicala.

Na sastanku s ministrom Nedimovićem bili su pored predstavnika Udruženja „Limska dolina“ iz Prijepolja i Priboja, i predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Užica.

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je danas da država ne može i neće da garantuje otkupnu cenu maline, jer tu cenu diktira tržište, kao i da je je uvek spremna da razgovara sa malinarima, ali tek pošto odblokiraju magistralni put ka Crnoj Gori. Brnabić je u Boru, odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa protestom malinara, rekla da je uvek na raspolaganju za razgovore sa prozivođačima maline, ali nikako dok blokiraju magistralu. "Ne postoji baš nijedna potreba da, ako imate svoje zahteve, blokirate magistrale i sprečavate druge da rade svoj posao, da drugi mogu da izvoze, uvoze, putuju, završavaju obaveze…", rekla je premijerka. Kako je dodala, kada god su malinari tražili razgovor sa vladom, razgovora je bilo, te da će ih biti i sada, ali tek "u trenutku kad se oni budu ponašali odgovorno i odblokirali magistralu". "Do tada, tražiću i od ministra poljoprivrede da se ne vidi sa njima, jer to daje pogrešan signal - da kad god imate zahtev, odete, blokirate puteve i tako praktično ucenjujete vladu da se vidi sa vama", rekla je ona. Brnabić je istakla da otkupnu cenu diktira tržište, te da vlada ne može i neće da garantuje otkupnu cenu bilo čega, jer se time, kako kaže, jedna grana povlašćuje u odnosu druge koji rade u Srbiji. "Cena na tržištu je cena na tržištu, na nju vlada ne može da utiče, jer ako bismo njima garantovali otkupnu cenu, sledeće godine bi svi mogli da odu i posade malinu. Je l'' to znači da ćemo mi i dalje da garantujemo 180 dinara. To je stvar ponude i potražnje", rekla je premijerka. Ponovila je da država ne može da garantuje cenu, jer bi to značilo da bi sutra morala da garantuje cenu i onima koji se bave uzgajanjem šjive, soje, pšenice, onima koji prodaju papuče, šrafove… i istakla da o ceni ne može da se razgovara, ali da o svemu ostalom može. Podsetila je i da je vlada pre dve nedelje usvojila zaključak o formiranju Nacionalnog saveta za maline, u kojem su i predstavnici proizvođača, dok je na prošloj sednici usvojena mera da im se da besplatno đurbrivo, kao pomoć. Na konstataciju novinara da se "čini da se pitanje malinara pretvara u političko pitanje", Brnabić je rekla da ne želi da ulazi u to je li to politički protest, ali da se nada da nije. Kaže i da se razgovaralo sa malinarima da im se iz Fonda za razvoj pomogne da naprave svoje mini hladnjače, da se udruže i urade ono što su uradili i i pčelari - koji su se udružili da naprave sopstveni pogon za prikupljanje, preradu i izvoz meda, kako niko ne bi mogao da utiče na cenu. "Ako misle da su hladnjačari u kartelu, a to je stvar inspekcije koja to proverava, i ukoliko misle da mogu sami, hteli smo da im pomognemo da ''razbiju taj kartel'', ali to se nije desilo. Svake godine imamo proteste", rekla je Brnabić.

 

Nedimović potvrdio ono što je i premijerka rekla 

Nedimović:Tržište određuje cenu,pregovori kad stanu protesti ŽABALJ, 4. juna (Tanjug) - Tržište određuje cenu maline i država nema ništa s tim, izjavio je danas u Žablju ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, regujući na poruke malinara iz Prijepolja i Belog Polja da je otkupna cena od 60 do 85 dinara neprihvatljiva. "Tržište se promenilo i potrebe nisu onakve kakve su bile u zlatno doba maline. I drugi rade, a cenu određuje potražnja“, rekao je Nedimović. Na optužbe da iza niske otkupne cene stoji hladnjačarski kartel, Nedimović kaže da je to apsolutno netačno. "Postoji antimonopolska komisija i ona je nedvosmisleno utvrdila da ne postoji monopol kada je reč o skladištarima malina", kaže Nedimović. Ministar poljoprivrede je rekao i da se oseča kao ''ministar za maline'' jer godinu i po dana pregovara sa proizvođačima, ali da su protesti nedopustivi i da nikakvih razgovora neće biti dok oni ne budu prekinuti.

BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31