BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

Vlada Republike Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Zadaci te radne grupe su da u potpunosti sagleda i definiše situaciju u oblasti malinarstva, da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, takođe će voditi računa o poboljšanju uslova skladištenja, transporta, čuvanje, uređenja pravila otkupa kao i o racionalnom organizovanju otkupa, plasmanu i prodaje tog voća na svetskom tržištu. I dalje smo u oblastima malinarstva, uprkos brojnim problemima u proizvodnji i niskom otkupnom cenom i nedostatkom sezonskih radnika Zora Rodić iz Novog Sada odlučila se da se preseli u Nakovo, selo na rumunskoj granici kod Kikinde i započne proizvodnju maline. Iako je gradsku gužvu zamenila seoskom idilom, smatra da je sa malinama napravila dobar poslovni uspeh. Ona je danas najveći proizvođač maline u Kikindi i okolini javlja RTV.

Sa druge strane Udruženje proizvođača Limska dolina iz Prijepolja i Priboja i Udruženje poljoprivrednih proizvođača iz Užica najavili su da će 2. juna, blokirati put ka Jadranu najavili su blokadu magistralnog puta kod Vladičanskog dvora u Prijepolju, nezadovoljni niskom otkupnom cenom maline. "Dnevno formiranje otkupnih cena koje se najavljuje, dovodi nas u ozbiljan problem jer ni u jednom trenutku ne znamo koliko je isplativ posao kojim se bavimo. Proizvođači se zadužuju kupujući repromaterijal i đubriva u poljoprivrednim apotekama. Kada stigne naplata, vrlo je realna situacija da će umesto 300 ili 400 kiligrama morati da predaju tonu voća", kazao je predsednik Udruženja "Limska dolina" Sanel Dizdarević. Dizdarević je dodao da minimalna cena maline po kilogramu ne bi smela da bude niža od 1,5 evra, odnosno da bi to bio realan iznos kojim bi proizvođači mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje. Malinari u Prijepolju su prošle godine organizovali proteste tokom berbe, nadajući se da će uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i trgovine naći neko rešenje. "Prošle godine smo izneli najveći teret i uspeli da podignemo cenu na 160 dinara. Malinarima u drugim opštinama je isplaćena razlika, samo su prijepoljski malinari ostali 'kratkih rukava'. Ove godine nećemo čekati berbu i na ulici ostajemo sve dok ne dobijemo obećanje da će biti ispunjeni naši zahtevi", kazao je Dizdarević. Izvor: Beta

Asocijacija malinara Srbije priprema protest zbog niskih otkupnih cena Proizvodjači malina u celoj Srbiji uskoro će započeti proteste ako se na sastanku za sedam-osam dana ne dogovore sa otkupljivačima o ceni maline, rekao je danas predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović. On je agenciji Beta rekao da proizvodjači traže prosečnu otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu, koliko košta najlošija klasa maline. "Izvozne cene maline se kreću od 1,95 evra do 2,20 evra po kilogramu za 'rolen', najkvalitetniju vrstu", rekao je Radović. Od države se, kako je rekao, ne traži nikakav novac, već samo da svojim autoritetom utiče na otkupljivače da dodju na razgovore i kontroliše ih da se ne ponašaju monopolski prilikom utvrdjivanja cena, kao i da li plaćaju porez na dobit. Belgijska firma Krops je, prema njegovim rečima, ponudila akontnu (garantovanu) cenu u decembru prošle godine od 100 dinara za kilogram malina, a ovih dana je kompanija Sirogojno ponudila 120 dinara. Iskustva, kako je rekao, pokazuje da se na tu akontnu cenu kasnije, kada počne otkup maline i ponuda i potražnja iskristališu cene, malo doplati. "Otkupljivači, sasvim je očigledno, ucenjuju proizvodjače niskim cenama da bi što više zaradili, a koliki im je profit može se videti po tome kako su ovih meseci uredjivali dvorišta i zgrade oko hladnjača", rekao je Radović. Dodao je da je "vozni park otkupljvača veći i skuplji nego Vlade Srbije". "Otkupljivači se javno bahate, a proizvodjači ne mogu da prežive", rekao je Radović. On je procenio da će ove godine rod maline biti upola manji jer je suša prošle godine uništila zasade, pa će to smanjiti prinos za oko 30 odsto, a dvadesetak odsto će biti šteta ove godine zbog grada koji je "prošarao" skoro celom Srbijom. Radović je rekao da je problem i kako naći radnike koji uz hranu i smeštaj dnevno mogu da zarade od 1.800 do 2.500 dinara, zavisno od toga koliko naberu. "Ako ne dogovorimo bar minimalnu otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu zapustićemo malinjake, neki već jesu zbog niskih otkupnih cena, pa neka otkupljivači razmisle od koga će kupovati maline", rekao je Radović.

www.beta.rs 

Milan Krkobabić obišao je danas zadrugu "Agro Eko voće" u Arilju kojoj je prošle godine dodeljeno 12,5 miliona dinara bespovratnih sredstava, u okviru Programa podrške ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.

Toj zemljoradničkoj zadruzi, u Zlatiborskom upravnom okrugu, novac je dodeljen za sadnice maline i poljoprivrednu mehanizaciju. Novac je dodeljen u okviru Programa podrške sprovodjenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih u 2017. godini.Krkobabić je novinarima rekao da je to "pravi primer kako jedna zadruga može i treba da funkcioniše". "Ovde je uloženo 12,5 miliona dinara, što su i velike pare za ovu zemlju, ali i male pare ako želimo da nam se istinski mnogo vrati", ocenio je on. Prema njegovim rečima, o malini treba da brinu i da je strateški pozicioniraju ljudi koji se time bave. "Na rodu maline Srbija ostvari 10 odsto od ukupnog proizvoda u poljoprivredi, što je ogromna svota. Tu je Srbiji razvojna šansa a ovim ulaganjem pokrenuli smo jedan pionirski poduhvat", istakao je Krkobabić. On je ocenio da je izvoz svežeg proizvoda "prava ideja koja treba da bude podržana, ali sa prethodnim udruživanjem". Kako je dodao, to je "pravo mesto za formiranje prvih pravih složenih zadruga, koje će da objedinjavaju takve zadruge i da se bave proizvodnjom, plasmanom, kontrolom kvaliteta proizvoda ali i daljim razvojem". "Otvaramo novu stranicu, 240 zadruga je formirano za godinu dana, Vlada je pomogla 22, dok će u ovoj godini pomoći izmedju 60 i 70 zadruga", istakao je Krkobabić. On je dodao se da uložen "dinar u malinu vraća dvostruko, i da je to pravi primer kako jedna zadruga može da funkcioniše".

 Direktor zadruge "Agro Eko voće" Božo Joković kazao je da je novac namenski utrošen za podizanje proizvodnje i prerade voća u finalni proizvod. "Po prvi put imamo dobijen finalni proizvod, od voća koje smo do sada radili i zamrzavali i to plasirali u zamrznutom stanju, što je bila greška", istakao je Joković i dodao da oni pokušavaju da vrate način na koji se nekada radilo u Srbiji. On je rekao da je "sledeći korak da kako su to uradili sa preradjenim voćem u finalni proizvod, da to urade sa svežim". Joković je istakao da ta zadruga "ima nekoliko regiona u saradnji", oko 150 zadrugara, više od 100 hektara maline, kao i da se "ta ideja širi i u druge regione". "Imamo svetski brend, jer Arilje ima zaštićeno geografsko poreklo maline", kazao je on. Prema njegovim rečima, "kupci sa strane hrle za voćem iz Srbije", koga nema u dovoljnom kontigentu, zato se mora raditi na sortimentu novog zasada, kao i na edukaciji proizvodjača. "U narednom periodu ćemo se fokusirati na saradnju medju regionima, da okupimo ljude kako bismo mogli da napravimo kontigent kojim ćemo moći na svetskom tržištu da budemo znajčajan faktor", dodao je Joković.

Branislav Gulan iz Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je rekao da je ta zadruga "pravi primer kako ljudi treba da se udružuju u Srbiji i kako treba da se stvaraju zadruge". "Ovde imamo količinu, kvalitet i kvantitet maline. I to je prvi uslov da imamo proizvod iz više faze prerade", istakao je on. Gulan je kazao da u Srbiji danas ima 15.000 hektara pod malinom, a da se godišnje  proizvodi od 60 do 100 hiljada tona malina.

Izvor: Beta

Predlažu da im se pomogne dodelom besplatnih zaštitnih sredstava i đubriva.  Predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je malo ljudi osiguralo voće jer je malina prošle godine bila jeftina. 

Grad sa olujom je 27. aprila, kako je rekao, oštetio zasade maline pa će rod biti od 10 do 15 odsto manji, ali i sve druge useve u četiri sela u opštini Ivanjica, a nekoliko dana kasnije i u nekoliko mesnih zajednica u opštini Arilje.  "Veliko nevreme je 5. maja zahvatilo nove četiri mesne zajednice u opštini Ivanjica i mada je ispaljeno 100 raketa, uništeno je 80 do 90 odsto malinjaka, voćnjaka jabuka i šljiva, povrća", rekao je Radović. On je istakao da većina ljudi u tim mesnim zajednicama nije osigurala voće i povrće jer je prošle godine malina bila jeftina i nisu imali novca za osiguranje.  Radović je rekao da je Asocijacija traži sastanak i sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem jer se "on pita za sve i može da pomogne".  "Znamo da Vučić ima i drugih problema, ali su ljudi u mestima koje je zahvatilo nevreme, ostali bez kore hleba", rekao je Radović. 

Proizvođači čije je voće uništeno, prema Radovićevim rečima, moraju da zaštite oštećena stabla od bolesti i prehrane biljke kako bi bar sačuvali voćnjake za sledeću godinu, pa su im neophodna zaštitna sredstva i mineralno djubrivo ili bilo koja druga vrsta pomoći.  "Uložen je novac u ovogodišnju proizvodnju, voće je uništeno, a treba oporaviti voćnjake za sledeću godinu", rekao je Radović. 

On je dodao da proizviđači voća traže i razgovor sa izvoznicima i svaku vrstu pomoći. "Očekujemo da nas ne provociraju niskim cenama kao prošle godine i ne uvoze maline iz BiH kako bi u Srbiji oborili cene", rekao je Radović.

Izvor: https://www.b92.net 

Sa prošlogodišnjih 233 miliona dolara malina je najznačajniji srpski izvozni proizvod kada je voće u pitanju, kao i godinama unazad. Najveće srpsko malinogorje je u Zlatiborskom okrugu. Manje od dva meseca pre berbe voća koje je u Srbiji zasađeno na više od 20.000 hektara, vreme je prolećnih radova.

Lepi, prolećni dani za malinare su pravo vreme za uređenje i pripremu malinjaka, kao i za prve procene.


"Još ne možemo dati konačnu ocenu, imamo tako-reći pola-pola: Pola je osušenih mailinjaka a polovina u nekom dobrom stanju, tako da – videćemo", kaže proizvođač Borko Pavić iz Centra za razvoj poljoprivrede.

Dragan Bogdanović iz Udruženja malinara "Vilamet Spas" iz Arilja navodi da će biti manje roda.

"Ostali su kratki zaperci, vidite koliko je kratka, tako da ako smo prošle godine imali nepunih 70.000 tona, očekuje se da će ove godine biti 40 odsto manje", rekao je Bogdanović.

Da je prošla godina sa kasnim snegom a onda i sušom ostavila tragove na malinjacima, dok joj ovogodišnje vremenske prilike pogoduju, slažu se i stručnjaci.

"Zasadi maline su uglavnom izimili relativno dobro u zavisnosti od agrotehnike, neki su bolji, neki su lošiji, ali možemo generalno reći da letorasti ipak nisu na visini na kojoj su nekada bili i možemo očekivati da će rod verovatno biti nešto niži u odnosu na ranije godine", kaže Andrija Radulović iz Poljoprivredne savetodavna službe Užice.

U poslednjoj deceniji površine pod malinjacima su duplirane. Prosečan prinos, međutim, opada, a cene su različite, od godine do godine i uglavnom se formiraju kada berba uveliko krene.

Šta očekuju proizvođači, a šta izvoznici?

Da proizvodnju od koje na neki način zavisi većina domaćinstava užičkog kraja treba očuvati i unaprediti slažu se i proizvođači i hladnjačari. Proizvođači od ministarstva očekuju podelu i subvencije po reonima a izvoznici poštovanje pravila i u proizvodnji i preradi maline.

I jedne i druge zanima i cena jer je oko prošlogodišnje od konačnih 150 dinara bilo razmimoilaženja.

"Mi moramo sve učiniti da održimo tu proizvodnju maline. Nisam pristalica niske cene otkupa. Mi smo ove godine izašli s minimalnom cenom otkupa sa 120 dinara. Smatram da je to cena koja štiti proizvođače da mogu sa 120 dinara, to je garantovana cena za iznos avansa koji su od nas uzeli", rekao je Rade Ljubojević, potpredsednik PKS-a i izvoznik.

Izvoz maline za sada ide uobičajeno najviše u evropske zemlje i po dugoročnim ugovorima, ali se zbog sve veće konkurencije moraju tražiti i nova velika tržišta poput Amerike, Indije, Japana.

Što se proizvođača tiče, uprkos lošim iskustvima s vremenskim nepogodama prethodnih godina nema mnogo onih koji se odlučuju za osiguranje. I svi su krenuli u malinjake, a kakav će rod biti zavisiće dobrim delom i od vremenskih prilika.

 

izvor : http://www.rts.rs 

U današnje vreme, u proizvodnji malina, đubrenje je veoma važno. Ukoliko ga nema,  ne mogu se ostvariti veći prinosi i dobar kvalitet plodova. Značaj đubrenju pridaje činjenica da malina, kao i kupina, spada među voćarske kulture koje najviše troše hranljivih sastojaka iz zemljišta, jer svake godine obrazuje veliki broj novih izdanaka i istovremeno donosi obilan rod.

Malina, kao i ostale voćne vrste, zahteva iste hranljive elemente, ali kada je u pitanju količina elemenata koje koristi, znatno se razlikuje. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su : kalijum, azot i fosfor i to baš redosledom kojim su navedeni. Potrebe maline za ovim elementima zavise od njenog urasta, stepena produktivnosti, klimatskih uslova, gustine sadnje i sistema gajenja, dok količina i vrsta đubriva koja će se koristiti zavisi od zrmljipta, obilnosti meliorativnog đubrenja i drugih osobina zemljišta. Nedostatak ili višak potrebnih hranljivih elemenata u biljci ili zemljištu izaziva pojavu različitih simptoma fizioloških poremećaja, koji se u velikoj meri nepovoljno odražavaju na rast i rodnost maline, a mogu ponekad i da ograniče njenu proizvodnju. Ovo utiče na spoljni izgled biljke (boja, oblik i veličina), smanjuje se rast izdanaka, rodnost, javljaju se kratke internodije, kao i drugi simptomi.

Da bi gajenje maline bilo uspešno potrebno je da zemljište sadrži velike količine organskih materija (humusa),  i da se nedostatak nadoknađuje đubrenjem organskim đubrivima za vreme pripreme zemljišta.

Utvrđivanje potrebnih količina hranljivih elemenata za obezbeđenje potpune i kontinuirane ishrane maline, kao i drugih vrsta voćaka, obavlja se pomoću više metoda. Najvažnije su: ogledi s đubrenjem, hemijske analize zemljišta, folijarna dijagnoza na osnovu analize lišća i vizuelna metoda.

Malinu bi trebalo đubriti svake godine, iz više puta. Broj i količina đubriva zavise od više činilaca, a u prvom redu od uzrasta, stanja i izgleda zasada, stepena intenzivnosti gajenja, vrste đubriva, plodnosti i drugih osobina zemljišta.

U prvoj godini nakon sadnje,  malini treba obezbediti što intenzivniji porast korenovog sistema i većeg broja izdanaka za rod naredne godine. Tako da, malinu u prvoj vegetaciji potrebno prihranjivati samo azotnim đubrivima u dva do tri navrata, pošto je malini najviše potreban azot.

U periodu rodnosti maline, od druge godine pa nadalje, u zasadu redovno svake godine treba obavljati osnovno đubrenje, prihranjivanje, a prema potrebi i dopunsko đubrenje preko lista.

Kada se malina zasadi, orezivanje nakon toga ima za cilj da se za što kraće vreme dobije potreban broj (sklop) normalno razvijenih izdanaka za rod i formira se odabrani sistem gajenja, a u rodnom zasadu da se uz primenu ostalih agrotehničkih mera reguliše ravnoteža između rasta izdanaka i obilne rodnosti, i na taj način dobiju  plodovi visokog kvaliteta.

Kako će se rezidba izvodit zavisi od toga kojoj sorti pripada malina (crvena, crna, purpurna, žuta; da li je jednorodna ili dvorodna), kao i od sistema gajenja i mnogih drugih činilaca. Pošto se crvena malina najviše gaji u praksi i ima najveći značaj u ovom tekstu će biti opisano kako se vrši rezidba.

Ukoliko se intezivno bavite uzgojem maline, to će obuhvatiti više različitih sktivnodzo :

  • Skraćivanje sadnica (izdanaka) posle sadnje – zasađene izdanke bi trebalo skratiti na 20 cm, tj. na 2 ili 3 zdrava pupoljka iznad zemlje. To se radi zbog boljeg primanja i podsticanja razvoja korena i adventivnih pupoljaka iz kojih bi trebalo da se kasnije razvije veliki broj izdanaka već u prvoj godini nakon sadnje. Skraćivanje bi trebalo vršiti samo u proleće, pre nego što krene vegetacija, zbog sigurnijeg kretanja pupoljaka i primanja sadnica. Kod prve vegetacije nakon sadnje, mladi izdanci bi trebalo sami da se razvijaju, sasvim slobodno, bez ikakvih intervencija. Krajem leta, kada dovoljno porastu, skraćeni (stari) deo sadnice bit trebalo orezati do zemlje. U toku prve godine iz korena svake sadnice izbijaju 2-4 nova izdanka, ukoliko su uslovi povoljni. Do kraja vegatcije većina izdanaka će dostići svoj puni porast, duž stabla će formirati pupoljke, iz kojih će se u narednoj vegetaciji razviti rodne grančice, koje donose rod a potom se ceo izdanak suši. Može se zaključiti da izdanci maline žive u dve vegetacije – u prvoj niču i rastu, dostižu svoju punu visinu, u drugoj donose rod i suše se;

 

-  1 Skraćivanje i orezivanje (Šoškić A, 116)

 

  • Odabiranje izdanaka za rod i uklanjanje suvišnih – prema nekim istraživanjima koren jedne sadnice ne može da ishrani više od dva nova izdanka. Tako da je potrebno da se u proleće druge godine odaberu za rod najviše dva normalno razvijena izdanka po sadnici. Treba izabrati srednje bujne izdanke sa razvijenim pupoljcima po čitavoj dužini, a do osnove se odstranjuju tanji i zaostali, kao i oni prebujni. Na odabranim izdancima do mesta prikraćivanja bi trebalo da ima 20 do 25 dobro razvijenih i zdravih pupoljaka, i iz njiha će se formirati do 25 rodnih grančica, koje su neophodne za dobijanje visokokvalitetnih prinosa. Na kvalitet plodova i visinu prinosa značajan uticaj ima i rastojanje između izdanaka. Pri gajenju maline po sistemu špalira za rod trebalo bi ostaviti 6 do 7 izdanaka po dužnom metru reda, tako da razmak između izdanaka iznosi 15 do 18 cm. Ukoliko se malina gaji po sistemu žbunova, onda se ostavlja za rod 5 do 8 pravilno raspoređenih izdanaka, a pri gajenju u pantljikama od 15 do 20 cm, ostali se odstranjuju orezivanjem do zemlje;
  • Vezivanje i prikraćivanje odabranih izdanaka za rod – pri vezivanju izdanaka za žice treba voditi računa da izdanci imaju vertikalan položaj radi njihove nosivosti, ne bi trebalo da dođe do ukrštanja izdanaka. Vezivanje se vrši pomoću debljeg jutanog ili PVC kanapa na taj način što se jedan kraj kanapa vezuje za stub na početku reda, a potom se klupče protura u omču oko žice i oko izdanaka, zateže duž žice i vezuje sledeći izdanak. U proleće bi trebalo, nakon što se odaberu i vežu jednogodišnji izdanci, odraditi njihovo prekraćivanje;
  • Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka i dvogodišnjih izdanaka posle berbe – Odmah posle završetka berbe plodova dvogodišnje izdanke maline koji su doneli rod bi trebalo orezati do zemlje, izneti iz malinjaka i spaliti. Trebalo bi takođe izvršiti proređivanje suvišnih ovogodišnjih izdanaka, s tim što se uklanjaju slabiji i oštećeni izdanci. Ovim se dobija više prostora, svetlosti, hrane i vode, što se pozitivno odražava na njihov porast, obrastanje rodnim pupoljcima, sazrevanje i otpronost prema mrazevima.

Što se tiče ostaih mera i aktivnosti, detaljno možete čitati u Agrobiznis magazinu. Malina je kultura koja dobro uspeva u našem podneblju, ako se radi po stručnim savetima doneće rod koji obezbeđuje zaradu. Očekivanja da ćete od maline na površini od 30 ari ili 50 živeti cele godne, nisu realna niti ekonomski utemeljna. Cena zavisi od tržišta kako svetskog tako i domaćeg jer je Srbija jedna od tri najznačajnija proizvođača u svetu. Da bi osigurali svoju poziciju potrebno je da imamo više proizvoda koji nastaju preradom maline kao što su sokovi, slatka, različite vrste napitaka. U Švajcarskoj prave medovaču sa malinama, u većini hotela džem od malina se služi kao deo luksuznije ponude doručka. Značaj u ovm poslu ima i marketing. Ne možete ostvariti dobru cenu za proizvod na čijem marketing ne radite ili radite tako što proizvod svake godine prosipate ispred Vladinih instucija koje niti su nadležne da se bave pitanjem cene niti imaju Zakonske osnove. Svaki proizvođač maline treba da bude svestan toga da građani Srbije više ne žele da slušaju priče o problemima malinara i o manipulacijama koje se dešavaju u odnosima između proizvođača i trgovaca (hladnjačara). Ukoliko se sa ovakvim trendom nastavi malina neće imati ni sadašnjih 5% domaćeg tržišta. Umesto da energiju troše na međusobne odnose dobro bi bilo da nešto svi urade na podsticanju potrošnje maline na domaćem tržištu i njenom brendiranju na inostranim tržištima. Takođe treba raditi na primeni novih sort i produžetku vremena zrenja dodnono plasmanu svežih plodva. Kada je reč o uvozu iz inostranstva treba imati u vidu da je Srpsko tržište slobodno, a kupvovina zavisi od onog ko kupuje odnosno uslova na tržištu. Svakako uvezene količine su toliko male da ne mogu značajnije uticati na tržište smatraju agroekonomisti i stručnjaci za tržište.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će u Arilju biti izgrađena fabrika za preradu industrijske maline, kapaciteta 5.000 tona, o čemu je u petak potpisan Memorandum o razumevanju između kompanija iz Arilja i Mađarske.

"Obaveza srpske strane je da obezbedi kooperante, odnosno dovoljnu količinu sirovine i lokaciju u Arilju, a obaveza mađarske strane je da obezbedi finansijska sredstva, desetogodišni ugovor za izvoz i tehnološku opremu", rekao je Nedimović.

On je naveo da je plan da se još nekoliko takvih fabrika izgradi u Srbiji, a jedna najverovatnije u Požegi.

Mi sa dve, tri ovakve fabrike možemo da rešimo problem potražnje za malinom, zaključio je Nedimović.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nastaviće i u budućem periodu saradnju na unapređenju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, a fokus će biti na navodnjavanju, promociji izvoza hrane i podizanju kvaliteta putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.


Kako je najavljeno na konferenciji za novinare, prioriteti u zajedničkom budućem petogodišnjem radu biće definisani Memorandumom o razumevanju između tri institucije.


Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović podsetio je da Ministarstvo, FAO i EBRD sarađuju već duže vreme na nekoliko različitih projekata čija je realizacija u toku.
Među njima su projekat „Srpski kvalitet“, koji se odnosi na obeležavanje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda žigom koji garantuje da su napravljeni isključivo od domaćih sirovina i da su dokazano višeg kvaliteta u odnosu na konkurenciju i projekat „Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji“, u okviru čega je donet pravilnik kojim je omogućen legalan izlazak malih proizvođača mesa i mleka na tržište.


Nedimović je istakao da navodnjavanje treba da bude jedna od najvažnijih stvari u budućnosti za srpsku poljoprivredu, napomenuvši da se trenutno u Srbiji realizuje projekat razvoja sistema za navodnjavanje koji se finansira kroz kreditnu podršku Fonda za razvoj Abu Dabija.

 


„Trenutno 14 projekata sistema za navodnjavanje realizujemo na celoj teritoriji Srbije, u pripremi je još 15 projekata za 2018. godinu“, rekao je Nedimović, koji očekuje da će do kraja 2019. potpuno biti iskorišćen ovaj izvor finansiranja.
Ministar je dodao da se u susret tome, već šest-sedam meseci razgovara sa EBRD o mogućnostima nastavka finasiranja ovog projekta, a radi se o još većem kapacitetu sistema finansiranja kako bi što više poljoprivrednog zemljišta bilo stavljeno pod sisteme za navodnjavanje.


Stariji ekonomista UN FAO Emanuel Hidier kazao je da FAO i EBRD imaju zaista blisku saradnju sa Ministarstvom duži niz godina, i da je ona zasnovana na „lepoj kombinaciji njihovih jakih tačaka“.
Ministarstvo poljoprivrede određuje usmerenje i politike za poljoprivredni sektor, EBRD je pokazala da je jako dobra da nađe i stavi na raspolaganje finansiranje za ovaj sektor, a uloga FAO je da donese „know-how“ znanje i iskustvo iz inostranstva i pomoć kada se radi o politikama i investicijama, naveo je Hidier.


Direktor agrobiznisa za jugoistočnu Evropu EBRD Miljan Ždrale naveo je da ta institucija radi u 36 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, centralne Azije, Turske i severne Afrike, i da je Srbija jedna u vrhu, zajedno sa Ukrajinom, gde imaju najviše, ako se gleda po glavi stanovnika, i finansijskih plasmana i institucionalne saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede.
Ždrale je izrazio zadovoljstvo što će ta saradnja biti nastavljena i u budućnosti, i to u dužem periodu.


Polazeći od značajnog broja projekata koje su FAO i EBRD do sada realizovale u Srbiji, priopiteti buduće saradnje biće: navodnjavanje, odnosno pomoć Srbiji u izgradnji novih i revitalizaciji postojećih sistema za navodnjavanje, promocija izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije i rad na politici i unapređenju kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda putem razvijanja oznaka kvaliteta i oznaka geografskog porekla.


Na događaju su promovisani i rezultati projekta “Razvoj oznake geografskog porekla u sektoru hrane i poljoprivrede”, koji FAO i EBRD u saradnji sa Ministarstvom realizuju u Srbiji od 2014. godine. 
Ekonomista UN FAO Lisa Paljeti rekla je da je cilj uvođenja oznake geografskog porekla unapređenje kvaliteta i promovisanje u zemlji i inostranstvu proizvoda iz Srbije.
Ti proizvodi ispunjavaju sledeće uslove: specifičan kvalitet proizvoda, specifičan način proizvodnje, definisano geografsko poreklo sirovina i naziv i reputacija proizvoda koji ga razlikuju od drugih na tržištu. Za geografsku oznaku porekla do sada su sertifikovani sledeći proizvodi: Ariljska malina i Oblačinska višnja, a u toku je sertifikacija Kopaoničkog ajvara. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28