Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Senad Mahmutović, državni sekretar, i Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zašitu bilja razgovarali su u sedištu Turske razvojne agencije TIKA u Beogradu sa direktorkom za Srbiju Çaglom Gultekin Tosbat o dosadašnjoj saradnji i planovima buduće saradnje, saopšteno je iz ministarstva.

Akcenat u razgovorima bio je na plasmanu maline i borovnice, kao i proizvodnji industrijske jagode, o čemu su nedavno razgovarala i dva ministra na sastanku u Istanbulu, prenosi poslovni portal eKapija..

Srbija je 2019. godine izvezla 2.530 tona u vrednosti od 7,2 miliona evra."Srbiji je borovnica zastupljena na 1.612 hektara u 2019. godini, a 2020. očekujemo mnogo veću proizvodnju i površine jer je značajan broj proizvođača uložio u zasade borovnica, a mi kao resorno Ministarstvo subvencionišemo ovakve investicije."

Mahmutović je rekao da očekuje dalji rast izvoza voća i podsetio da su u poslednje tri godine takođe zabeleženi dobri rezultati kada je u pitanju izvoz maline, pa je prema poslednjim podacima izvoz srpskog strateškog voća premašio 215 miliona evra u 2019. godini.

Imajući u vidu dobru cenu prouzrokovanu visokom tražnjom u svetu za očekivati je još bolji rezultat u 2020. godini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-maline-premasio-215-miliona-evra-turci-zainteresovani-i-za-srpsku-borovnicu-i/6ddx72x

Ministr poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović svuda stiže. Nakon uručenja nagrada "Najevropljanin" za oblast politike u 2019.godini ministar je juče stigao i do Turske gde je sa srpskom delegacijom ugovarao nove poslove izuzetno važne za Srbiju i srpske poljoprivrednike.

Na sastanku sa turskim kolegom Bekirom Pakdemirlijom dogovoreni su dalji pravci saradnje dve zemlje posebno u sektorima voćarstva i stočarstva. Novina je potpuno otvaranje turskog tržišta za srpske maline koje su neprikolsoveni srpski brend u svetu. To znači da se za srpske malinare otvara zemlja koja broji oko 82 miliona stanovnika, što je za naše voćare izuzetno značajno. 

Podsećamo, Srbija i Turska imaju odličnu saradnju u sektoru poljoprivrede koja je donela razmenu od 100 miliona evra u prvih devet meseci 2020. 

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Najznačajniji srpski voćarski brend na svetskom tržištu ovih dana ima najvišu cenu za poslednjih 15 godina, prema rečima predsednika Asocijacije proizvođača jagodičastog voća Dobrivoja Radovića hladnjačari "crveno zlato" izvoze po ceni od 3,5 evra za kilogram, ovaj iznos je za 70 odsto veći od onog plaćenog proizvođačima za rod iz letošnje berbe.
Razlozi za povećanu vrednost srpske maline su višestruki: pandemija korone povećala je tražnju za zdravom hranom, a berba u konkurentskim zemljama poput Čilea i Poljske je znatno podbacila. Tako je Srbija kao najveći svetski proizvođač, mogla delimično popuniti deficit na tržištu.

- Zalihe se brzo smanjuju, u vremenu pandemije hrana koja ima lekovita svojstva je na ceni, svetski proizvođači brzo su prodali svoje zalihe, a Srbija kao najveći među njima delimično može da nadomesti ovaj manjak - stav je agronoma Aleksandra Leposavića.Proizvođači očekuju da će novi ugovori za iduću berbu biti unosniji za poljoprivrednike.

- Hladnjačari su srpskom seljaku plaćali u proseku 215 dinara po kilogramu tokom poslednje berbe. Apelujemo na otkupljivače da deo zarade podele sa proizvođačima. Pored maline, u svetu raste i cena kupine, a ova proizvodnja je u Srbiji skoro u potpunosti uništena zbog niske otkupne cene.

Ne sme se dozvoliti da malina doživi ovakvu sudbinu - ističu u Asocijaciji proizvođača jagodičastog voća - Kupina u Srbiji praktično nije ni obrana, jer je otkupna cena bila od 20 do 60 dinara, a sada se prodaje za 120 do 150 dinara. Bilo bi pošteno da otkupljivači ponude seljacima makar dodatnih 20 dinara od ove zarade.

Ministarstvo poljoprivrede će subvencionisati obnovu malinjaka kvalitetnim sadnim materijalom, jer je sadašnja praksa upotrebe loših i nesertifikovanih sadnica znano umanjila prinose, što proizvodnju čini slabo isplativom.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/945155/srpska-malina-nikad-skuplja-pandemija-korone-povecala-cenu-zdrave-kvalitetne-hrane-svetskom-trzistu

Odavno malina, bilo sveža ili smrzuta, nije bila traženija i skuplja na svetskom tržištu kao sada, zalihe ovog voća više da nema, a glavni razlog za porast potražnje na globalnom nivou su kultura ishrane i dokazana lekovita svojstva "crvenog zlata".

Ovo tvrdi dr Aleksandar Leposavić, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti malinarstva koji kaže da ovakav trend, i po pitanju potrošnje i cene, nije imala od 2005. godine, a izazvala ga je situacija sa korona virusom.Kao primer navodi SAD koja je 30. septembra na zalihama imala 12 odsto manje maline nego u istom periodu prošle godine.

-Sa svim nepoznanicama i razvojem situacije sa koronom, brojne zemlje – proizvođači maline, imali su velikih problema oko proizvodnje, organizacije berbe i plasmana, jer kupci nisu imali dovoljno relevantnih informacija o tome da li se virus prenosi konzumiranjem jagodastog voća. Nekoliko laboratorija u svetu je potvrdilo da ne postoji apsolutno nikakva opasnost od prenošenja virusa, što je uz brojna ranija i inenzivirana nova istraživanja o hranidbenim i lekovitim istraživanjima dovelo do skokovitog rasta, - kaže za "Blic" dr Leposavić.

U rezultatima istraživanja, napominje on, posebno se itiče povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i B. Konzumiranje relativno malih količina maline, koja ima alkalizujuća svojstva i minerale kalcijuma i kalijum, doprinosi poboljšanju stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, zbog regulisanja sadržaja mokraćne kiseline. Pokazalo se da antioksidansi maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije.

-Po meni je ključni razlog zbog čega potrošači preplašeni korona virusom više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije je što ona protivupalno deluje na brojne procese u oganizmu čoveka, - napominje ovaj stručnjak.

Povećana tražnja došla je u godini kada je rod maline podbacio u svim zemljama koje važe za najveće proizvođače svetu, na šta su prvenstveno uticale nepovoljne vremenske prilike. Posle berbe u aprilu, pojašnjava dr Leposavić, Čile je brzo prodao svojih 35.000 tona pre svega razvijenim državama koje su se potom okrenule evropskim proizvođačima.- To je uticalo i na rast tražnje za našom malinom, samim tim i skok cene, a ne radne grupe, tela, nacionalni savet, malinarska udruženja, asocijacije, njihovi predstavnici. Srpski rolend je premašio tri evra i dalje raste, ali osim ugovorenih kolilčina više ga nema u hladnjačama. Sveukupna situacija opominje da se mora raditi na negovanju tržišta i nekim stvarima koje su kod nas zapostavljene i izložene negativnoj kampanji zarad nekih špekulativnih namera, kao štu su priče da je naša proizvodnja problematična, da je higijena na lošem nivou, da su hladnjače loše opremljene a standardi loši, - iznosi dr Leposavić.

Povoljna stvar za srpske malinare, nastavlja sagovornik "Blica" je što već sada, zbog stalnog rasta tražnje za ovim voćem, potpisuju mnogo unosnije ugovore sa otkupljivačima nego što je bio slučaj za ovogodišnji rod.

Trenutni deficit za malinom, potencira dr Aleksandar Leposavić, ne može značajnije da nadomesti nijedna zemlja u svetu što otvara veliku šansu domaćim proizvođačima.

-Ne bih savetovao da odmah podižu nove zasade bez dobro obezbeđenih uslova za ovu vrstu proizvodnje, jer malina traži odgovarajuće zemljište i kvalitetan sadni materijal koga nema dovoljno u svetu. Najpovoljnija mogućnost je da posvete veću pažnju postojećim zasadima i iz njih izvuku maksimum, - preporučuje stručnjak iz oblasti malinarstva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kako-je-korona-spasila-srpsku-malinu-sada-je-kilogram-3-evra-cena-i-dalje-raste-a-sve/592rcbm

Srbija ima potencijal za još veću saradnju sa kineskim i partnerima iz Centralne i Istočne Evrope, u oblasti proizvodnje vina, žestokih pića, jagodastog voća i žitarica.
Ukupna godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije, prelazi 5,1 milijardu evra.

Prema rečima Veljka Jovanovića, savetnika predsednika Privredne komore Srbije, ovaj sektor je pokazao snagu tokom krize izazvane pandemijom, kada su se mnoge zemlje suočavale sa nedostatkom osnovne robe. Srbija je, s druge strane, izvozila šećer, brašno i žitarice.

- Naša zemlja je treći proizvođač maline i soje u Evropi, drugi proizvođač šljive i deseti proizvođač kukuruza na svetu dok je jedan od vodećih regionalnih izvoznika jabuka u Rusku Federaciju - kazao je Jovanović, na onlajn poljoprivrednom sajmu Narodne Republike Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. - Sa više od 5,1 milijardi evra i stalnim izvoznim suficitom, Srbija je snažan igrač poljoprivredne i prehrambene industrije u našem delu Evrope. Suficit u trgovini u sektoru poljoprivrede prošle godine iznosio je više od 1,3 milijarde evra.Kina poljoprivredna konferencija i onlajn sajam održani su 1. i 2. decembra u organizaciji lokalne vlade Šandong provincije. Događaju su prisustvovali predstavnici više od 200 velikih kompanija poljoprivrednog i prehrambenog sektora Šandonga i drugih kineskih provincija, kao i predstavnici poljoprivrednog sektora EU zemalja.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/941238/potencijal-lezi-malinama-srbija-predstavila-onlajn-kineskom-sajmu-poljoprivrede

U svetu vlada velika potražnja za malinom, pa je, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, koje je upravo izvršilo analizu zaliha smrznutog voća do 30. septembra 2020. godine, količina maline u hladnjačama smanjena za čak 11 procenata u odnosu na avgust 2020. godine, odnosno 12 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Slično stanje sa zalihama maline, navodi dr Aleksandar Leposavić, jedan od najboljih poznavalaca malinarstva kod nas i u svetu, jeste i u drugim zemljama, Evropi posebno, što utiče i na porast cene plodova ove voćne vrste na svetskom tržištu. O tome koji su razlozi povećane potražnje, ali i kako će ovakva situacija uticati na našu proizvodnju, dr Leposavić ističe da je sa usložnjavanjem situacije sa virusom korona došlo i do skokovitog rasta tražnje za ovim voćem u svežem ili smrznutom stanju.Proizvodnja maline u poslednjih nekoliko godina beleži pad, ne samo kod nas nego i u drugim zemljama u kojima se ovo voće proizvodi. Do rasta tražnje je došlo pre svega u razvijenim zemljama Evrope i sveta i to je dovelo do ubrzane prodaje maline iz Čilea koji su od aprila, kada im je završena druga berba, povećali prodaju za više od 20 procenata u odnosu na prošlu godinu. To je uticalo i na rast tražnje naše maline, a samim tim i do povoljnijih cena u otkupu za domaće proizvođače. Cena maline iz naše zemlje u izvozu odavno je prešla tri evra za kilogram rolenda i dalje raste, ali skoro da ne postoje količine preko ugovorenih - rekao nam je dr Leposavić.

On naglašava da su zbog povoljnijih cena ove godine proizvođači uložili znatno više truda i sredstava u održavanje zasada, u odnosu na ranije godine kada su bili nezadovoljni cenom. To će unekoliko popraviti loše stanje u malinarstvu, ali ne u i velikoj meri, jer, kako ističe dr Leposavić, za to su potrebne dugoročnije mere i ozbiljniji pristup svih aktera u procesu proizvodnje, prerade i izvoza.

Razlozi rasta tražnje na svetskom tržištu maline i drugog jagodičastog voća kao što su jagode, borovnice i kupine su, pre svega, kultura ishrane, hranidbena, posebno dokazana lekovita svojstva ovih proizvoda na zdravlje savremenog čoveka. Brojna istraživanja i potvrđeni rezultati uticali su da interesovanje potrošača za ovom grupom voća znatno poraste. U tim istraživanjima posebno se ističe izuzetno povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i svih koji pripadaju grupi vitamina B.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/936763/korona-malinu-digla-tri-evra-svetu-tokom-pandemije-doslo-pomame-cuvenim-srpskim-crvenim-zlatom

Posle afere u Čileu, poreklo malina se dokazuje uz sertifikat i garantni list da su sto odsto odgajane u SrbijiPrvi efekti afere sa prepakivanjem malina u Čileu već se osećaju na svim tržištima glavnih svetskih proizvođača ovog voća, pa i u Srbiji. Samo desetak dana otkako je „Rojters” objavio da je firma iz Čilea nekoliko godina prodavala u Kanadi jeftine kineske maline obeležene kao „čileanske organske”, većina izvoznika od proizvođača sada traži veće garancije porekla robe.

Na ovaj način i izvoznici i kupci štite se od prepakivanja robe koje je uzelo maha na svim svetskim tržištima kada je reč o malinama.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, taj zahtev najpre je krenuo od vlasnika stranih, uglavnom francuskih hladnjača koje posluju u Srbiji. Ovaj uslov sve češće postavljaju i kupci iz EU, koji posle skandala u Čileu obazrivije pristupaju kupovini malina na drugim tržištima. Na tome insistiraju i sanitarne vlasti koje detaljnije kontrolišu isporuke.

– Od svih u lancu trgovine traži se dokaz da je roba poreklom iz Srbije. To se potvrđuje „fud frod” protokolom. Oprezniji su i izvoznici i kupci – kaže za naš list dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih stručnjaka za malinarstvo.
Prema njegovim rečima ovo je pomak nabolje i dobra vest za domaće proizvođače i naš sektor malinarstva uopšte. Kupci, dodaje, žele garanciju da je ovo voće proizvedeno u Srbiji i nije mešano sa ukrajinskim, poljskim, kineskim... i pod tim uslovom nisu nikada pravili pitanje oko cene. To se dokazuje sertifikatom o usaglašenosti kao i garantnim listom da je malina sto odsto proizvedena u našoj zemlji. Taj dokument pruža dodatnu potvrdu ali i povlači krivičnu odgovornost u slučaju da se ustanovi da roba nije poreklom iz zemlje proizvođača.

Leposavić podseća da je pojava norovirusa u nekim gradovima Kanade 2017. i 2018. bila inicijalna kapisla za otkrivanje afera s prepakivanjem maline u Čileu.

– Uzrok je bila konzumacija kineske maline čiji je uvoz zaustavljen. Ali, naknadno je otkriveno da je ona nastavila da se prodaje posredstvom čileanske firme koja ju je prepakivala i prodavala u Kanadi kao svoju – naglašava Leposavić i dodaje da je ta pojava riskantna jer smo i mi svojevremeno na evropskom tržištu imali problema sa norovirusom koji je potvrđen u isporukama iz Srbije.

– To je bila reeksportovana malina iz nekih drugih zemalja. Da li uvezena iz Poljske, Ukrajine, Bugarske, Bosne i Hercegovine ili Kine. Retko je to bila srpska malina. Naš standard u proizvodnji i u preradi daleko je iznad konkurencije i na tome treba istrajati – kaže on. Kao neke od mera za ispravku grešaka iz prošlosti u malinarstvu Srbije, Leposavić navodi popis stvarnog stanja površina i funkcionalnosti postojećih zasada, analizu zastupljenosti sorata i opravdanosti njihovog gajenja, i više od svega, potrebu većeg prisustva struke na terenu.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/369291/kupci-traze-garancije-porekla-srpske-maline/

Dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla za ariljsku malinu, što se očekuje do kraja 2021. godine, značiće višu cenu i zaštitu srpskog "brenda", pa uvežena malina više neće biti prodavana na srpskom tržištu kao proizvod iz Srbije, dok pirotski kačkavalj proizveden na tradicionalan način više neće imati konkurenciju, kažu proizvođači."Ta markica će mnogo značiti za poljoprivredne proizvođače. Moraćemo da dokažemo poreklo maline, gde je i kako proizvedena", rekao je Tanjugu Dobrivoje Radović iz Asocijacije malinara Srbije.Dodaje da će, ipak, plasman ariljske maline na evropskom tržištu najviše zavisiti od ponude i potražnje.

Radović je istakao da je u ovoj godini došlo do povećane potražnje maline zbog korona virusa, što je uticalo i na cenu.

"Niko ne može u Srbiji da proizvede maline kao što proizvede zlatiborsko-moravički okrug", naglasio je Radović.Dodaje da ministar poljoprivrede Branislav Nedimović dobro razume probleme proizvođača malina i da malinari imaju podršku resornog ministarstva.

Direktor niže poljoprivredne škole "Dr Obren Pejić" Nenad Đorđević rekao je za Tanjug da ta škola proizvodi sertifikovan kravlji kačkavalj sa oznakom geografskog porekla na osnovu kojeg se pirotski kačkavalj i našao na listi za dobijanje EU oznake.Đorđević je objasnio da ova škola proizvodi kačkavalj na tradicionalan način po prvoj pisanoj recepturi s kraja 19. veka.

Ističe da su opredeljeni za kvalitet, s obzirom na to da 90 odsto prerade od mleka ide u kačkavalj, kao i da su jedni od retkih u Srbiji koji se bave proizvodnjom na takav način.On kaže da je potražnja velika za kačkavaljem koji ova škola proizvodi, a da će cena kačkavalja sa EU oznakom biti u skladu sa evropskim pravilima, te da očekuju boljitak dobijanjem oznake.

Na pitanje Tanjuga da li će dobijanje EU oznake značiti i veću proizvodnju, Đorđević navodi da nemaju uslove da šire svoje kapacitete, te da su kao škola ograničeni prostorno po nalogu veterinarske inspekcije.On je istakao da na mesečnom nivou proizvedu oko 11 tona kačkavalja i najavio promociju proizvodnje organskog ovčijeg sira i kačkavalja, u čemu će, kako kaže, biti prvi u Srbiji.

Fruškogorski lipov med, pirotski kačkavalj i ariljska malina prvi su proizvodi iz Srbije koji konkurišu za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, a u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će ti proizvodi dobiti potvrdu kvaliteta u EU krajem naredne godine, kao i da će to otvoriti vrata i drugim srpskim proizvodima na evropsko trzište.

Izvor: Tanjug

Malina koja raste na području Arilja, kandiat je za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, čime bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta. Ta oznaka otvorila bi vrata evropskog i svetskog tržišta za malinu i dodatno bi doprinela promociji srpskih prehrambenih proizvoda.

Božo Joković, iz ariljskog sela Severovo malinu gaji blizu 40 godina. Jedan je od predstavnika zadruge Agro eko voće koja se bavi proizvodnjom i preradom crvenog zlata.

- Za nas je malina deo života. Iz ličnog primera mogu vam reći d a imamo veoma dobar kvalitet maline iako je polovina septembra, u toku je jesenja berba koja je je veoma značajna za naš kraj. Produjžili smoi letnju berbu maline, s tim što sada imamo mnogo bolju ekonomsku poziciju, kako naših zadrugara tako i njihovih porodica - kaže Božo Joković, jedan od proizvođača maline i predstavnika ovdašnje zadruge.

Arilje je nadaleko čuveno u svetu po proizvodnji kvalitetne maline, a koja u ovom kraju ima svoju tradiciju i budućnost. Danas se na ariljskom području gaji oko 40% ukupne proizvodnje u Srbiji.

Područje na kome se gaji ovo crveno zlato zove se Ariljsko malinogorje i obuhvata oblast opštine Arilje i susednih sela koja se sa njom graniče. Nalazi se na jugozapadu Srbije, između Zlatibora, zapadnog pomoravlja, Dragačeva i Starog Vlaha, a sa severa je ograničeno tokom reke Đetinje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006251/ariljska-malina-srpski-kandidat-za-dobijanje-eu-oznake-zasticenog-geografskog-porekla

Posetili smo zapadnu Srbiji, tačnije opštinu Bajina Bašta, što je samo po sebi garancija kvaliteta naših proizvoda, s obzirom da je opšte poznato da je malina i
šljiva iz ovih krajeva naše zemlje najvišeg svetskog kvaliteta koji se u današnje vreme i podrazumeva. Ugostio nas je Zoran Stajič iz sela Lještansko.
Dugi niz godina ova porodica se bavi gajenjem maline. Na 70 ari gaje sortu Vilamet. Kao što nam je poznato, Vilamet je sorta maline koja sazreva srednje rano, do polovine juna, a završava polovinom jula. Plod je srednje krupan do krupan mase oko 4g , zaobljeno- kupastog oblika. Bere se lako i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za sve vidove upotrebe, pogodni su za duboko smrzavanje. Veoma rodna sorta, postiže prinose od 20-30 tona/ha.
Po rečima Zorana Stajić, oni su berbu počeli 24. juna i nada se da će obrati sve do 24.jula. Ima konstantno pet berača dnevno, i mogu sve da postignu. Ova godina je u principu bila loša, bilo je dosta kiše, pa je samim tim i rod smanjen, moglo je i bolje, ističe Zoran. Prinos je obično na 10 ari oko 1000 kg. Maline posle branja, otkupljuju braća Mitrović. Ove godine je zadovoljan cenom.
„Prilikom gajenja maline veoma je bitno znati da ona ima veliku potrebu zavlažnošću, odnosno vodom, kao i za organskim hranjivima, ističe Zoran i dodaje:
Malina se u našim uslovima može gajiti uz špalir, naravno sa razmakom od 30 do 40 cm od sadnice, prilikom čega lastari izbijaju iz zemlje, a trebalo bi da ih po jednom žbunu bude 3 do 5, koji se vezuju u toku jeseni i nakon toga ostaju da bi na proleće dali rod. To je kod standardnih sorti malina.“
Maline su izuzetan izvor antioksidanasa, pune su vitamina C, čiste krvne sudove i sadrže ketone koji povoljno deluju na nivo šećera u krvi i podstiču metabolizam da brže sagoreva masti, sprečavajući njihovo taloženje u organizmu. Zbog povećane potražnje za malinom, otkupna cena ovog voća se povećala, tako da otkupljivači za ovo voće nude akontnu cenu od 215 dinara za kilogram.
Prema rečima Dobrivoja Radovića predsednika Asocijacije proizvodjača malina i kupina u Srbiji, a prenosi Beta, smanjena proizvodnja malina u Srbiji naterala
je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži dve godine unazad. Dodao je da je ovogodišnji rod malina u Srbiji smanjen za oko 50 odsto i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama koje su i najveći proizvodjači tog voća u svetu.
Kako je rekao Radović, maline su postale sve traženije i zbog vitamina „C“ koji sa drže u sebi, a koji je neophodan za imuni system u vreme pandemije virusa korona.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31