Dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla za ariljsku malinu, što se očekuje do kraja 2021. godine, značiće višu cenu i zaštitu srpskog "brenda", pa uvežena malina više neće biti prodavana na srpskom tržištu kao proizvod iz Srbije, dok pirotski kačkavalj proizveden na tradicionalan način više neće imati konkurenciju, kažu proizvođači."Ta markica će mnogo značiti za poljoprivredne proizvođače. Moraćemo da dokažemo poreklo maline, gde je i kako proizvedena", rekao je Tanjugu Dobrivoje Radović iz Asocijacije malinara Srbije.Dodaje da će, ipak, plasman ariljske maline na evropskom tržištu najviše zavisiti od ponude i potražnje.

Radović je istakao da je u ovoj godini došlo do povećane potražnje maline zbog korona virusa, što je uticalo i na cenu.

"Niko ne može u Srbiji da proizvede maline kao što proizvede zlatiborsko-moravički okrug", naglasio je Radović.Dodaje da ministar poljoprivrede Branislav Nedimović dobro razume probleme proizvođača malina i da malinari imaju podršku resornog ministarstva.

Direktor niže poljoprivredne škole "Dr Obren Pejić" Nenad Đorđević rekao je za Tanjug da ta škola proizvodi sertifikovan kravlji kačkavalj sa oznakom geografskog porekla na osnovu kojeg se pirotski kačkavalj i našao na listi za dobijanje EU oznake.Đorđević je objasnio da ova škola proizvodi kačkavalj na tradicionalan način po prvoj pisanoj recepturi s kraja 19. veka.

Ističe da su opredeljeni za kvalitet, s obzirom na to da 90 odsto prerade od mleka ide u kačkavalj, kao i da su jedni od retkih u Srbiji koji se bave proizvodnjom na takav način.On kaže da je potražnja velika za kačkavaljem koji ova škola proizvodi, a da će cena kačkavalja sa EU oznakom biti u skladu sa evropskim pravilima, te da očekuju boljitak dobijanjem oznake.

Na pitanje Tanjuga da li će dobijanje EU oznake značiti i veću proizvodnju, Đorđević navodi da nemaju uslove da šire svoje kapacitete, te da su kao škola ograničeni prostorno po nalogu veterinarske inspekcije.On je istakao da na mesečnom nivou proizvedu oko 11 tona kačkavalja i najavio promociju proizvodnje organskog ovčijeg sira i kačkavalja, u čemu će, kako kaže, biti prvi u Srbiji.

Fruškogorski lipov med, pirotski kačkavalj i ariljska malina prvi su proizvodi iz Srbije koji konkurišu za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, a u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će ti proizvodi dobiti potvrdu kvaliteta u EU krajem naredne godine, kao i da će to otvoriti vrata i drugim srpskim proizvodima na evropsko trzište.

Izvor: Tanjug

Malina koja raste na području Arilja, kandiat je za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, čime bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta. Ta oznaka otvorila bi vrata evropskog i svetskog tržišta za malinu i dodatno bi doprinela promociji srpskih prehrambenih proizvoda.

Božo Joković, iz ariljskog sela Severovo malinu gaji blizu 40 godina. Jedan je od predstavnika zadruge Agro eko voće koja se bavi proizvodnjom i preradom crvenog zlata.

- Za nas je malina deo života. Iz ličnog primera mogu vam reći d a imamo veoma dobar kvalitet maline iako je polovina septembra, u toku je jesenja berba koja je je veoma značajna za naš kraj. Produjžili smoi letnju berbu maline, s tim što sada imamo mnogo bolju ekonomsku poziciju, kako naših zadrugara tako i njihovih porodica - kaže Božo Joković, jedan od proizvođača maline i predstavnika ovdašnje zadruge.

Arilje je nadaleko čuveno u svetu po proizvodnji kvalitetne maline, a koja u ovom kraju ima svoju tradiciju i budućnost. Danas se na ariljskom području gaji oko 40% ukupne proizvodnje u Srbiji.

Područje na kome se gaji ovo crveno zlato zove se Ariljsko malinogorje i obuhvata oblast opštine Arilje i susednih sela koja se sa njom graniče. Nalazi se na jugozapadu Srbije, između Zlatibora, zapadnog pomoravlja, Dragačeva i Starog Vlaha, a sa severa je ograničeno tokom reke Đetinje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006251/ariljska-malina-srpski-kandidat-za-dobijanje-eu-oznake-zasticenog-geografskog-porekla

Posetili smo zapadnu Srbiji, tačnije opštinu Bajina Bašta, što je samo po sebi garancija kvaliteta naših proizvoda, s obzirom da je opšte poznato da je malina i
šljiva iz ovih krajeva naše zemlje najvišeg svetskog kvaliteta koji se u današnje vreme i podrazumeva. Ugostio nas je Zoran Stajič iz sela Lještansko.
Dugi niz godina ova porodica se bavi gajenjem maline. Na 70 ari gaje sortu Vilamet. Kao što nam je poznato, Vilamet je sorta maline koja sazreva srednje rano, do polovine juna, a završava polovinom jula. Plod je srednje krupan do krupan mase oko 4g , zaobljeno- kupastog oblika. Bere se lako i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za sve vidove upotrebe, pogodni su za duboko smrzavanje. Veoma rodna sorta, postiže prinose od 20-30 tona/ha.
Po rečima Zorana Stajić, oni su berbu počeli 24. juna i nada se da će obrati sve do 24.jula. Ima konstantno pet berača dnevno, i mogu sve da postignu. Ova godina je u principu bila loša, bilo je dosta kiše, pa je samim tim i rod smanjen, moglo je i bolje, ističe Zoran. Prinos je obično na 10 ari oko 1000 kg. Maline posle branja, otkupljuju braća Mitrović. Ove godine je zadovoljan cenom.
„Prilikom gajenja maline veoma je bitno znati da ona ima veliku potrebu zavlažnošću, odnosno vodom, kao i za organskim hranjivima, ističe Zoran i dodaje:
Malina se u našim uslovima može gajiti uz špalir, naravno sa razmakom od 30 do 40 cm od sadnice, prilikom čega lastari izbijaju iz zemlje, a trebalo bi da ih po jednom žbunu bude 3 do 5, koji se vezuju u toku jeseni i nakon toga ostaju da bi na proleće dali rod. To je kod standardnih sorti malina.“
Maline su izuzetan izvor antioksidanasa, pune su vitamina C, čiste krvne sudove i sadrže ketone koji povoljno deluju na nivo šećera u krvi i podstiču metabolizam da brže sagoreva masti, sprečavajući njihovo taloženje u organizmu. Zbog povećane potražnje za malinom, otkupna cena ovog voća se povećala, tako da otkupljivači za ovo voće nude akontnu cenu od 215 dinara za kilogram.
Prema rečima Dobrivoja Radovića predsednika Asocijacije proizvodjača malina i kupina u Srbiji, a prenosi Beta, smanjena proizvodnja malina u Srbiji naterala
je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži dve godine unazad. Dodao je da je ovogodišnji rod malina u Srbiji smanjen za oko 50 odsto i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama koje su i najveći proizvodjači tog voća u svetu.
Kako je rekao Radović, maline su postale sve traženije i zbog vitamina „C“ koji sa drže u sebi, a koji je neophodan za imuni system u vreme pandemije virusa korona.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Berba maline predstavlja krunu proizvodnje, ali i prektenicu. Posle ovog posla odmah treba pristupiti i drugim radovima u zasadu. Kako je za naš časopis rekao Ratko Dragićević, ove godine ko je ulagao u prozvodnju, ne samo novčano, već i svoj rad imao je šta i da nabere.
„Malina traži pre svega rad. Ja sam ovde nekoliko puta kosio i kopao, tri puta frezirao, i nabrao preko tri tone na 18 ari proizvodnog zasada maline, sorte Vilamet. Zadovoljan sam i rodom i cenom”. Na dan kada smo posetili ovog vrednog domaćina cena je bila 210 dinara. Otkupljivači kažu da je kvalitet dobar, a mi smo se u to uverili tokom naše posete Ivanjici i okolini. Naši domaćini bili su iz firme AGRO MILOVANOVIĆ, koja se otkupom bavi od 2006. godine. Od tada do danas, izrasli su u ozbiljnu firmu sa hladnjačom kapaciteta 350 tona. Bave se otkupom maline i kupine.
„Dnevno kupimo 25 tona malina, a upakujemo oko 16 tona. Možemo dnevno da zamrznemo 50 tona, jer smo investirali i u četvrti tunel. Kvalitet je izuzetno dobar, što se tiče ove godine, ali je rod nešto manji“ kaže za naš časopis Aleksandar.
Milovanović nije imao podsticaje od države, već je sve investirao sa porodicom. Njegov otac bavi se sekundarnim sirovinama, dok on sa sestrom radi u hladnjaci na otkupu. Kaže da može da se zaradi, da se radi dosta, ali je posao rentabilan i imaju dobro saradnju sa proizvođačima kojih ima trenutno oko 250.
Među njima je i Slobodan Dragićević, mladi proizvođač koji se pored proizvodnje maline, bavi proizvodnjom kupine, kao i ovčarstvom i svinjarstvom. Trenutno
ima 50 ovaca i 15 svinja sa tendencijom rasta. Kupio je i novi traktor uz subvenciju države.
„Zasadio sam i jabuke, nekoliko sorti na kosom terenu da bih video može li ovo podneblje i kosi teren da bude podobno za gustu sadnju jabuka. Zasad se nalazi u trećoj vegetaciji i već na nekim stablima imamo rod, dok smo se za neke odlučili da sačekamo narednu godinu, kako bi se što bolje učvrstila stabla“ priča ovaj mladi poljoprivrednik. Dragićević planira postavljanje špalira sa žicom i stubovima, jer je svestan da će jabuka biti u opasnosti na ovako kosom terenu, kada bude opterećena rodom. Sadnja je zato i bila prilagođena ovakvom nagibu terena.
Inače, naš mladi domaćin upravo završava berbu malina, a počeo je i berbu kupina. Uporedo sa ovim poslovima radi na održavanju mladog zasada malina, koji je postavljen sa sistemom za zalivanje kap po kap.Vode imamo dovoljno, uglavnom radimo svi iz kuće, a po potrebi angažujemo i dodatnu radnu snagu“.
Nedavno je Ivanjcu zahvatilo nevreme i ovde su još vidljive posledice:
„Odronio se put u našem selu, moraćemo to da poparvimo sami. Ne možemo čekati, jer je toliko štete da mislim i uz najbolju volju i želju države nećemo stići na red, skoro tako da planiram da sa komšijama organizujem nasipanje i saniranje puta“.
Brojni zasadi bili su poplavljeni, prolazeći kroz Ivanjicu jasno smo mogli uočiti kuda je sve voda prolazila i koliko štete je nanela proizvođačima. Naravno, takav je posao u fabrici pod otvorenim nebom, gde nije sve u našoj moći, ali je kažu moglo biti i više učinjeno da se predupredi ovakva situacija. Naravno, ima tu i ćudi naših političara tako da jedni grade, drugi ruse, a ni jedni ni drugi ne mare za to generalni je utisak kako nas kao gostiju tako i naših vrednih domaćina.

Izvor: Agrobiznus magazin 

U utorak 18. avgusta od 11 časova biće održano predavanje za sve malinare. Predavač će biti direktor instituta za voćarstvo iz Čačka profesor dr Aleksandar Leposavić. Ispred Gradske uprave i Poljoprivredne stručne i savetodavne službe pozivaju se svi proizvođači malina da u što većem broju dođu.

U okviru projekta „Socijalno preduzetništvo u poljoprivredi“ koje realizuje grad Novi Pazar u saradnji sa svojim partnerima, SEDA, IDC, Merhamet, Međuopštinska unija poljoprivrednih proizvođača i Poljoprivredna savetodavna i stručna služba, za sve malinare organizovaće se edukativno predavanje. ovim projektom Grad će finansirati sva stručna predavanja tokom cele godine kako bi proizvođači stekli što bolja znanja i iskoristila ih na najbolji način, istako je član gradskog veća Fevzija Murić.

„Svi oni koju budu potpisali prijave sa Gradom i partnerima, celu godinu će biti praćeni i na kraju će projekat biti krunisan izgradnjom hladnjače gde će moći da se skladište ti voćarski proizvodi pre svega maline a i drugih proizvoda“, rekao je Murić.

On je takođe kazao da će grad i dalje pomagati svim proizvođačima kako voćarstva tako i ostalih grana poljoprivrede.

„Grad Novi Pazar će i dalje nesebično pomagati i malinare i sve druge u okviru poljoprivredne proizvodnje, medarstva, stočarstva i bilo kojih drugih, koji su odlučili da gaje, proizvode na svojim parcelama. Da li je to kao dopunski deo prihoda ili je osnovno zanimanje Grad će ih sve i dalje podržavati, jer smo izuzetno zadovoljni zadnjih godina kako su se rezultati pokazali i kakava je saradnja pre svega sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, sa Međuopštinskom unijom proizvođača i sa samim našim građanima koji su dali poverenje ovim službama i koriste njihove svete“, objasnio je Murić.

„Ovaj projekat je izuzetno važan za poljoprivrednike grada Novog Pazara i šire. Pored maline može se obrađivati i jabuka koju dajemo veoma jeftino. Šumski plodovi, lekovito bilje. Ovo ne može biti zarada za celu porodicu ali može biti dobar doprinos za poboljšanje porodičnog budžeta“, kazao je predsednik MOUPU Ismet Sajtarić.

„Posebno u ovoj teškoj svetskoj situaciji koja je sada među nama, ljudi su ove godine dobro zaradili. Malina je dobra i cena joj je povećana na 220 din, što znači da je potrebno da unapredimo naša znanja“, istakao je Sjtarić.

On je naglasio da je ovaj projekat oslonac budućnosti našeg kraja koji treba da se podrži kako saradnike tako i donatore koji pomažu ovom projektu.

Predsednik Međuopštinske unije poljoprivrednika Ismet Sajtarić kazao je da će u ponedeljak 17. avgusta eminentni stručnjaci obići malinare i njihove malinjake i na osnovu zatečenog stanja u utorak, kada će i biti predavanje, ukazaće na eventualne greške i reći šta treba da se preduizme kako bi se unapredila proizvodnja na našem području.

Izvor:https://sandzakhaber.net/edukativno-predavanje-za-malinare-u-utorak-18-avgusta-od-11-casova/

Nakon višegodišnjeg nezadovoljstva, malinari su konačno dočekali svojih pet minuta, jer ono zbog čega su godinama protestvovali, konačno se ostvarilo.Hladnjačari za malinu plaćaju od 210 do 270 dinara po kilogramu, u zavisnosti od sorte i kvaliteta, a proizvođači mikera bolje su prošli od onih čiji su zasadi pod vilametom.

Akontna cena maline, sorta vilamet je od 215 do 240 dinara, fertodi se plaća od 220 do 235, miker od 225 do 250, a organska malina od 250- 270 dinara."Sve što sam rekao to se i ostvarilo. Cena maline od 220 dinara ove godine iznenadila je neke malinare, ali ja sam to očekivao. Za vilamet se plaća 220 dinara, za miker od 235 do 240. Prinosi su okvirno oko 150 kilograma po aru", kaže malinar Vlada Stanković za RINU.

Ova sezona bila je naporna i neizvesna, kada su u pitanju sezonski radnici. Samo u Stankovićevim malinjacima, angažovano je 75 radnika koji su na 7,3 hektara brali crveno zlato.

"Polovina sezonskih radnika jutros je otišla kući. Radili su za dnevnicu od 2.500 dinara i imali su računicu, i oni i mi. Berba maline za ovu godinu je završena", dodaje Stanković.

Dok se berba maline u brdsko planinskim krajevima završava za petnaestak dana, berba kupine je počela, a ono što je evidentno jeste da je sorta loh nes postigla veću cenu koja se kreće u rasponu od 60 do 100 dinara za kilogram, a mnogo veću u posudicama od 250 grama, za inostrano tržište.

Dok su malinari imali ekonomsku računicu za berbu crvenog zlata, sasvim drugačija situacija je u kupinjacima. Stanković ove godine će za kilogram kupina moći da dobije od 40 do 45 dinara, pa kako kaže, ne isplati mu se ni da započinje berbu.

"Ako sam radnike plaćao 2.500 dinara u berbi maline, toliko bi trebalo i za kupinu. Polovina od 75 radnika je otišla kući, a sa onima koji su ostali, pokušaću da napravim kompromis, jedino tako kupina neće propasti", kaže Stanković za GZS i očekuje da će sa 80 ari ubrati oko 25 tona kupine.

Kupinu poslednjih pet godina prati niskmenia cena i mnogi veruju da je čeka ista sudbina kao i malinu. Dok jedni odustanu od proizvodnje ovog voća oni najistrajniji dočekaće bolje dane, kao ove sezone malinari.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=06&nav_id=1715626

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da je zbog povećane tražnje to voće počelo da poskupljuje.Takođe je rekao da otkupljivači nude akontnu (početnu) cenu od 215 dinara za kilogram.

"Smanjena proizvodnja malina u Srbiji zbog nevremena naterala je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži već dve godine", rekao je Radović za Betu.Dodao je da je rod malina u Srbiji ove godine smanjen za oko 50 odsto i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama najvećim proizvođačima tog voća u svetu.

Maline su, kako je rekao, postale sve traženije i zbog "C" vitamina koji sadrže, a koji je neophodan za imuni sistem u vreme pandemije virusa COVID-19.

On je rekao da berba kupina još nije počela, ali da se zbog smanjene proizvodnje i ponude očekuje da akontna cena bude jedan evro ili 120 dinara za kilogram.

Dodao je da "poljoprivrednici naporno rade od rane zore do kasno u noć da bi obezbedili hranu za građane i da i dokoni treba da se uzdrže od stvaranja neprilika u državi dok ne prođe ova agonija i da tada može da se razmišlja kuda i kako".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=15&nav_id=1707016

Prinos maline ove sezone u Srbiji biće manji nego lane. Površine pod crvenim zlatom smanjile su se za 30 odsto za samo godinu dana, a u preostalim srpskim malinjacima trećina voćki je bolesna zbog problematičnog sadnog materijala.

Iako su prošlogodišnji izdanci obećavali dobar rod jer je jesen bila lepa a zima blaga, suvo proleće i smene sva četiri godišnja doba u jednom danu uticali su da maline ove sezone imamo daleko manje. Procena je, naime, da će na nivou cele Srbije biti ubrano 50.000 do 55.000 tona, a ranijih godina je bivalo 75.000, pa čak i više od 100.000 tona crvenog zlata.- Kada se sve sagleda, situacija je krajnje problematična. Obilazeći malinjake ovih dana, razočarao sam se, pre svega, koliko ih je manje. Na primer, Radovan Lazarević iz Brankovine, koji je imao prošle godine imao ubedljivo najbolji malinjak u celom ovom kraju, iskrčio je 60 ari jer sa prošlogodišnjom cenom od 130 do 150 dinara nije imao nikakvu zaradu. Sada, kada je otkupna cena maline i više od 200 dinara, roda nema ni na preostalih 60 ari. I to je jedan od primera koji svedoče da su površine pod malinom smanjene od 20 do 30 odsto - priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Iako će tek popis poljoprivrede koji je planiran za sledeću godinu pokazati koliko su se površine pod malinom smanjile, u Asocijaciji malinara Srbije se slažu sa pretpostavkom da je domaće malinogorje za samo godinu dana manje za 30 odsto, sa oko 16.000, na 13.000 hektara. To, međutim, nije najveći problem.

- Nažalost, od toga što je ostalo, 30 odsto je bolesna malina. Ovih dana maline koje su u savršenoj kondiciji napala je vaš koja se hrani sokom lista, jer su joj pogodovali vremenski uslovi. Svemu kumuje sumnjiv sadni materijal i ne bude li se promenio zakon o sadnom materijalu koji će sertifikovati sadnice i uvesti strogu kontrolu sadničara, ta malina će u roku od godinu dana širenjem bolesti zaraziti i malinu koja je sada u ekstradobroj kondiciji - upozorava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Prema podacima Asocijacije malinara, trenutna otkupna cena u pojedinim područijima je oko 210 dinara, ali je većinom 190 dinara za kilogram prve klase vilameta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/glavobolja-zbog-maline-otkupna-cena-bice-veca-od-200-dinara-ali-roda-nema/22kj57z

Berba crvenog zlata u prestonici maline već je počela, a plodovi su, uprkos kiši, odličnog kvaliteta.Nakon više godina, po prvi put, zadovoljni su i proizvođači i hladnjačari.

"Akontna cena vilameta je trenutno 200 dinara, dok je prva klasa fertodi sorte 210, a druga klasa 160 dinara. Malina je na početku bila malo lošija, usled kišnog vremena i nedostatka sunčanih dana, ali sada je odlična", kaže Raco Kuvekalović, vlasnik mini hladnjače iz Bukovice, prenosi RINA.Za sada je otkupio deset tona jer je berba tek počela."Berba maline traje 40 dana, kasnije kreće polka, tako da ima posla. Malinu plaćamo po želji proizvođača, na račun odmah, za sedam dana ili nakon berbe, kako malinarima odgovara", kaže Kuvekalović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=03&nav_id=1703008

Malina (Rubus idaeus ) je vrsta biljke porodice ruža (Rosaceae ). Malina je višegodišnja zeljasta biljka koja najčešće raste na nadmorskoj visini od 400 do 800 m. Rasprostranjena je u Europi i severnoj Aziji. Najveći svetski proizvođač malina je Rusija, odmah iza nje je Srbija sa godišnjom proizvodnjom od oko 80.000 t ili 20% svetskog tržišta. Najpoznatiji malinarski kraj kod nas se nalazi u regionu zapadne Srbije.

Nestabilni vremenski uslovi sa učestim padavinama i čestim oscilacijama u temperaturi stvorili su izuzetno povoljne uslove za ostvarenje infekcije od prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea). Visok rizik je od infekcije prouzrokovačem ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata), kao i sušenja izdanaka maline (Leptosphaeria coniothirium).

U cilju zaštite maline proizvođačima se preporučuje primena nekog od fungicida:

– Switch 62,5-WG(a.m. ciprodinil + fludioksonil)u dozi od 0,8 kg/ha, karenca 7 dana

Ili -Luna sensation (a.m. fluopiram+trifloksistrobin) u dozi 0,8 l/ha, karenca 7 dana

Ili -Teldor 500 SC (a.m. fenheksamid) u dozi 1,5l /ha, karenca 3 dana.

S obzirom da se remontantne sorte nalaze u fenofazi cvetanja u cilju zaštite maline u ovoj fazi proizvođačima se preporučuje primena nekog od fungicida:

Signum, Bosco gold, Luminis (a.m. boskalid + piraklostrobin) u količini 1,5-1,8 kg/ha.

ili kombinacija preparata:

Quadris, Promesa, Teatar, Azaka 250 EC (a.m. azoksistrobin) u koncentraciji 0,075% +

Pyrus 400 SC ili Pehar (a.m. pirimetanil) u koncentraciji 0,2%.

Prilikom primene fungicida obavezno se treba pridržavati uputstva za upotrebu i voditi računa o karenci primenjenih preparata.

U zasadima gde je zabočela berba na preporučuje se primena hemijskih mera zaštite.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/25/vocarstvo/kako-sacuvati-plod-maline/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31