Proteklih dana društvene mreže su preplavljene komentarima i pitanjima da li treba ulagati u proizvodnju. Pre nego uđemo u diskusiju da li treba ili ne bilo šta raditi treba imati u vidu da je navažnije sačuvati zdravlje pa sve ostalo. Priče na društvenim mrežama o tome kako je svega 100 i više obolelih te da se broju samoubica i smrti od kancera ne može ni blizu meriti već narednih dana mogu pasti u vodu. Ne daj Bože da neki grad zadesi ono što je zadesilo Bergamo u Italiji! Grad od 120.000 stanvnika ima 4000 obolelih. Sada zamislite jedan naš grad te veličine i sa tom epidemijom šta bi smo mi mogli da uradimo???  Gde da smestimo te ljude i kome prvo pomoći. Nedavna izjava jednog doktora da je smtrnost mala ali da je 100% za onog ko je preminuo jeste na prvi pogled smešna ali tačna! Te osobe više neće biti i to je surova istina. Možda je vi ne poznajete ali nekome znači, a da ne govorimo kako je onome koga ovakva situacija lično zadesi.

Jagode u plasteniku kod porodice Racić

Sa druge strane, život mora teći dalje, ljudi će jesti hranu, potrebni su im vitamini, pravilna i dobra pre svega ishrana. To se ne može ni zamisliti bez voća i povrća. U svaki posao pa i u ovaj treba ući sa dobrim mislima i željom za napredak,  tako treba raditi i u poljoprivredi pa i jagode i maline. Ako i ne bude neke velike zarade ove godine biće dogodine. Ako bi sada odustali od redovne agrotehnike kako mislite da dogodine bilo šta radite? Dakle nema tu dileme raditi ili ne. Radi se redovno i normalno samo sa posebnim oprezom na zdravlje i prate se instrukcije državnih organa vezane za mogućnost kretanja. Starije ostavite kod kuće, ako živite na selu dvorište im je dovoljno. Nemojte im se previše približavati fizički jer ste možda vi bili u kontaktu sa nekim ko je bio zaražen. Ne treba biti ni paranoičan već se prosto udaljite jedni od drugih i nemate brige. Ako slabije čuju vičite ali ne prilazite. Tako je najbolje za sve.

Malina na poljima AGRBEL sistema (arhiva)

Što se tiče radova u jagodama proizvođači su završili čišćenje i prvu zaštitu kao i prihranu u poljima. U plastenicima jagoda je već cvetala i zametnula plodove. Narednih dana se očekuje mraz te treba jagode zaštiti ako imate mogućnost agrilom, zadimljavanjem i primenom aminokiselina koje će ublažiti toplotni stres. Potom nastaviti sa redovnom negom. Pratite pojavu grinja i plaža lišća ove godine je to izraženo kod jagode.

Kada je reč o malinama posebnu pažnju vam skrećemo na članak koji smo objavili neposredno pred početak krize a koji se odnosi na to kako da sačuvate ovogodišnji rod. 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6026-sacuvajte-rod-malina-strucnjaci-savetuju-sta-da-uradite-do-1-aprila 

Priče o tome da pijace neće raditi nisu tačne i one će pre ili kasnije proraditi tamo gde su zatvorene. Ljudi neće moći proizvode da nabave samo u prodavnicama koje imaju dozvolu da rade već će morati da kupe voće i povrće od proizvođača. U vreme digitlizacije i društvene mreže vam mogu biti od koristi tako da se sa kupcima možete i na taj način povezati. Svakako ohrabrujuće zvuči da je kritično 6 nedelja, dakle do sredine maja tako da i u tom smislu nema opravdanja za nerad i opuštanje. Srbija je neto izvoznik hrane i izvoziće hranu jer ne samo zemlje u okruženju već i bogate države nemaju dovoljno za svoje potrebe. Takav status kao što ima Srbija retko ko može da ima. Turska je takođe recimo samodovoljna država i izvozi velike količine hrane. Ali zato Slovačka ima svega 30% potreeba,  Švajcarska 50%. Kada nečega nema džabe vam i svi novci ovoga sveta. To se videlo sada kada nema maski, rukavica, respiratora....

Nemojte gledati kako vam je sada već kako će biti sutra. Ako niste ništa uradili onda vam sigurno može biti gore nikako bolje. Dakle radite i nadajte se najboljem.

 

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je nedavno prognozu cena za 10 poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini. Za malinu koja donosi značajan devizni priliv, preporučena avansna cena za kilogram je 1,25 evra.

Sa prvim lepim danima u malinjacima pod kojima je u užičkom kraju 1.000 hektara, počeli su prolečni radovi. U većini malinjaka tek ponekoliko ljudi bez nekadašnje gužve i radnika sa strane.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Od prilike se svelo da ukućani rade, što se radilo pre 30 godina, 40 to je sada malo radnika sa strane došlo".

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbjie: Mnogo posla ima, to radimo ne samo ja u suštini radi se porodično, vezivanje, krčenje, čišćenje, radnika sa strane nema ne dolaze za vezivanje.

I već na početku radova prvi put znaju šta mogu da očekuju, da li da ulaze u malinjak ili ne. I proizvođači i hladnjačari prognoziranu akontnu cenu ocenjuju kao koristan potez ali se razlikuju u njenoj visini i onom što sledi.

Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Mi to već radimo u zadnje 3, 4 godine i naši kooperantima dajemo neku garantovanu cenu na početku potpisivanja ugovora, to je novembar prethodne godine za sledeću sezonu. Ovo je jedan od dobri poteza Ministarstva, dobar je sa te strane što je realna cena, mislim da će biti svakako od koristi i da smiri tržište.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Proizvodnja maline je 8 tona po hektaru 140 dinara, mogu oni da pričaju šta god hoće, treba da bude malina evro 45. Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Svi moramo raditi poljoprivredni proizvođači naravno institucije, mislim da nije dovoljno jedino Ministarstvo poljoprivrede je krenulo da radi ali moraju se i drugi uključiti u taj problem".

Do berbe u junu ostaje još dovoljno vremena i za dogovore i za procenu roda, ono što ohrabruje je da je u ovom trenutku malina iz Srbije tražena na svetskom tržištu.

Izvor: www.rts.rs 

Štetočina maline koja smanjuje prinos morate pažljivo pratiti

 

Nedavno je na Agronomskom fakultetu u Čačku odbranjen interesantan diplomski rad koji se tiče porizvdnje maline. Njegov ator je Nemanja Jovančič koji nam je rekao da među štetnim insektima prisutnim u zasadima maline širom Evrope, sve veći značaj dobijaju štetočine iz familije Cecidomyiidae). Familija Cecidomyiidae, poznata pod nazivom mušice galice, jedna je od brojnijih familija iz reda dvokrilaca (Diptera). Obuhvata 6203 različite vrste), od kojih su tri četvrtine fitofagne to jest svojom aktivnošću uzrokuju pojavu galikolnih tvorevina u narodu poznate kao guke koje predstavljaju izbočine biljnog tkiva bogate visoko hranljivim materijama, koje pružaju povoljne uslove za rast i razvoj larvi u njihovoj unutrašnjosti.

U Evropi, od početka XXI veka, ekonomski najznačajniju štetočinu maline predstavlja malinina mušica izdanka (Resseliella theobaldi). Ova štetočina se smatrala ekonomski manje značajnom sve do 1946. godine, kada je uzrokovala prvu ozbiljniju pojavu sušenja izdanaka maline na području jugoistočne Engleske. Predstavnici ove vrste su slabi letači. Do intenzivnijeg širenja areala rasprostranjenosti došlo je transportom sadnog materijala zajedno sa česticama zemlje u kojoj larve prezimljavaju . Prve informacije vezane za pojavu štetočine na prostoru bivše Jugoslavije javljaju se šezdesetih godina 20. veka dok se prvi pisani dokumenti o prisustvu štetočine na području Srbije registruju desetak godina kasnije. Ekonomski značajnije štete na teritoriji Srbije prvi put su otkrivene 2002. godine.

Larve malinine mušice izdanka pričinjavaju direktne i indirektne štete kako na jednorodnim, tako i na remontantnim sortama maline. Ženke polaže jaja na izdanke maline, ali i na drugim biljnim vrstama kao što su: kupina, hibridi između maline i kupine, ruža, jabuka, glog, šljiva i dunja . Direktne štete na izdancima maline nastaju kao posledica ishrane large, uglavnom su površinskog karaktera i imaju mali ekonomski značaj. Indirektne štete su mnogo značajnije. Nastaju interakcijom štetočine i patogena, pri čemu mehanička oštećenja tkiva uzrokovana ishranom larvi postaju ulazna vrata za prodiranje gljivičnih oboljenja i pojavu infekcije. Kompleks oštećenja izdanaka maline nastao zajedničkim delovanjem malinine mušice izdanka i gljivičnih oboljenja predstavlja sindrom poznat pod nazivom cecidiozno sušenje izdanaka maline.

U Srbiji, malina se gaji na površini od 21 861 ha, sa koje se ostvari prinos od 109 742 t. Prosečan prinos u našim malinogorjima od oko 5 t ha-1 (FAOSTAT, 2019) je značajno niži od ekonomskog praga rentabilnosti u gajenju ove voćne vrste. Glavnim uzročnikom drastičnog smanjenja prinosa po jedinici površine smatraju se uzročnici gljivičnih oboljenja Didymella applanata i Leptosphaeria coniothyrium. Razvoju većine gljivičnih oboljenja identifikovanim na izdancima maline prethodi njihovo oštećivanje ishranom larvi R. theobaldi . Usled direktnih i indirektnih šteta koje larve štetočine prouzrokuju može doći do velikih gubitaka, pa čak i propadanja čitavih zasada. Da bi se ekonomski značajniji gubici izbegli, neophodno je poznavanje perioda aktivnosti imaga i larvi, kako bi se njihovo suzbijanje uspešno izvršilo

Prema rečima Jovančića cilj njegovog rada bio je utvrđivanje efikasnosti alternativne metode veštačkog zasecanja izdanaka maline u monitoringu malinine mušice izdanka. Na ovaj način omogućava se utvrđivanje perioda aktivnosti da bi se kratkoročno signalizirale neophodne agro i pomotehničke mere, radi efikasnije kontrole brojnosti populacije štetočine.

 

Kako utvrdite ima li ovog patogena u malini?

 

Najpouzdaniji metod je za utvrđivanje prisustva ovog patogena je upotreba feromonskih klopki. Koriste se standardne bele delta klopke sa feromonskom kapsulom, osnove dimenzija 20 × 20 cm. Klopke je potrebno postaviti u zasad u periodu od 01. aprila do 30. septembra, a preglede vršiti na sedmičnom nivou. Utvrđivanje prisustva R. theobaldi u malinjaku može se vršiti i praćenjem polaganja jaja u veštački napravljenim zasecima. U cilju obezbeđivanja pogodnog mesta za polaganje jaja ženki, jednom sedmično, u centralnom delu zasada potrebno je izvršiti zasecanje 20 jednogodišnjih izdanaka u dužini od 10 cm. Jednom sedmično se vrši kontrola 10 izdanaka sa zasecima starim sedam i 10 izdanaka sa zasecima starim 14 dana kako bi se utvrdilo prisustvo jaja i larvi.

Suzbijanje

Suzbijanje  predstavlja zahtevan deo u tehnologiji proizvodnje maline. Ishrana larvi na skrivenim mestima ispod kore izdanaka i kratak životni vek imaga - prosečno 3 dana, otežavaju određivanje optimalnog momenta za hemijsko tretiranje. Uspešno suzbijanje se obavlja primenom kombinovanih mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.

Mehaničke i agrotehničke mere zaštite

Mehaničkom obradom zemljišta (kultiviranje, okopavanje) se redukuje broj larvi i lutaka. Kod nege malinjaka (obrada zemljišta, vezivanje izdanaka, uklanjanje korova) treba voditi računa da se biljke što manje oštećuju. Svaka mehanička povreda predstavlja potencijalno mesto za polaganje jaja ženki Uklanjanjem jednogodišnjih izdanaka iz zasada tokom maja meseca sprečava se polaganje jaja, ili, ako do nje i dođe, iz malinjaka se eliminišu svi infestirani izdanci i spaljuju. Nakon berbe treba ukloniti i spaliti izdanke koji su doneli rod. Uklanjanje mladih izdanaka (15-20 cm) značajno redukuje broj larvi .

U izboru sortimenta, prilikom podizanja zasada treba birati sorte koje su manje sklone prirodnom pucanju epidermisa stručnjaci navode da remontantne sorte (Autumn Bliss i Golden Bliss) imaju manju tendenciju ka pucanju epidermisa, u odnosu na jednorodne. Od jednorodnih sorti, mađarska sorta Fertődi Zamatos se pokazala kao najtolerantnija, dok je do najvećeg pucanja epidermisa došlo kod sorte Tulameen. Ova sorta naročito nije pogodna za gajenje u uslovima hladnijeg klimata, zbog osetljivosti na vetar i niske otpornosti na mraz što dovodi do intenzivnijeg pucanja jednogodišnjih izdanaka, samim tim i stvaranja više potencijalnih mesta za polaganje jaja.

Hemijske mere zaštite

Na lokalitetima gde se R. theobaldi javlja u većem broju, neophodne su hemijske mere suzbijanja. Tretman insekticidima treba obaviti u roku od nekoliko dana nakon što brojnost uhvaćenih mušica na feromonskim klopkama dostigne nominalni prag štetnost. Ukoliko ne vršimo monitoring, vreme tretiranja je teško odrediti, jer period prisustva štetočine varira od godine do godine.

Ukoliko je prognoza pojave štetočine izostala, hemijski tretman insekticidima treba izvršiti kada izdanci dostignu visinu od 25-30 cm, pri čemu se nakon dve nedelje tretman ponavlja. Direktan tretman najštetnije, druge generacije, nije dozvoljen, jer se njena pojava poklapa sa periodom berbe.

Za suzbijanje štetočine u različitim zemljama se koriste preparati na bazi sledećih aktivnih supstanci: hlorpirifos, dimetoat, pirimifos-metil, malation, bifentrin, deltametrin, tiametoksam, tiakloprid  i acetamiprid.

U organskoj proizvodnji mogu se koristiti preparati na bazi aktivnih supstanci azadiraktin i spinosad, na bazi bakterija Bacillus subtilis i Bacillus thuringiensis (var. israeliensis), kao i preparati izolovani fermentacijom iz gljive Streptomyces avermitilis

Milenković i sar. (2004) navode da je najveća efikasnost (78,82-81,57%) u suzbijanju štetočine postignuta primenom insekticida Actara 25 WG (tiametoksam), folijarno, u koncentraciji 0,015%. Tretman insekticidima na bazi aktivnih supstanci imidakloprid i acetamiprid nakon uklanjanja izdanaka koji su doneli rod je takođe značajan za kontrolu populacije ovog štetnog insekta .

Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.

Najzastupljeniju sortu maline „heritidž” otkupljivači u ovoj zemlji plaćaju 1,74 evra (204 dinara). Do obrta na tržištu došlo je zbog suše i problema u proizvodnji i tokom berbe, kao i zbog manjka robe na američkom tržištu, pa izvoznici iz Čilea sada dobijaju dva evra za kilogram smrznute robe tipa „griz” i 2,8 evra za najkvalitetniju kategoriju „rolend”.

– Podaci iz drugih zemalja ukazuju da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u zemljama prepoznatljivim na svetskoj mapi tradicionalnih proizvođača ovog voća. To se posebno odnosi na Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i druge – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. – Sve ovo ukazuje da i za naše proizvođače dolaze bolja vremena – ističe naš sagovornik i objašnjava da se sveukupna situacija na svetskom tržištu menja.

Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste.

– Prema informacijama od nekoliko velikih kupaca iz Francuske i Nemačke, rasplet situacije i skok cena robe iz Srbije očekuje se u narednih desetak dana i to je dobra vest za naše proizvođače i izvoznike – ističe Leposavić. Kaže da situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji, nažalost, nije dobra. Proizvođači su u prethodne tri godine bili prilično destimulisani da ulažu u svoje zasade. Osnovni uzrok nezadovoljstva bila je niska cena. Veliki broj proizvođača prestao je da obrađuje zasade, a dobar deo njih sveo je ulaganja na minimum.

Leposavić ističe da je negativan stimulans stizao i preko medija, kada su pojedini izvoznici, da bi obezbedili nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali netačne informacije o hiperprodukciji malina u svetu i Srbiji. Takođe, i spekulacije o problemima sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i problem sa mešanjem sorti i pokušajem prevare stranih kupaca. Ističe da je najveće podozrenje i ucenjivački pristup kod naših tradicionalnih kupaca izazvala informacija da je u nekoliko slučajeva u malini iz naše zemlje utvrđeno prisustvo virusa noro. Naknadnom proverom utvrđeno je da je ta malina bila proizvedena u našem susedstvu, a da je reeksportovana iz naše zemlje, čime nam je nanesena ogromna šteta, jer su kupci smatrali da je reč o srpskoj robi.

Prema Leposavićevom mišljenju, ni Nacionalni savet za malinu ni Radna grupa za sagledavanje stanja u malinarstvu nisu dali očekivani odgovor i preporuke na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji.

– Srbija, kao zemlja u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, tržištu uskoro neće imati šta da ponudi. Zato je više nego ikada neophodno uspostaviti fer odnose između svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline – kaže naš sagovornik. Najpre treba da sagledamo stvarno stanje proizvodnje i tačno utvrdimo proizvodne površine i prinos koji se ostvaruje sa njih.

Ističe da nerealno zvuči zvanični podatak da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer prinosi ni približno ne odgovaraju takvom stanju.

– Moramo da unapredimo marketing i na pravi način prikažemo kako se malina proizvodi u najpoznatijim malinarskim područjima naše zemlje. Da neprestano ukazujemo na njen značaj u ishrani svih kategorija potrošača. A ne da to bude voće samo za najbogatije. U svetu je brojnim primerima pokazano da malina i proizvodi od nje imaju izuzetan značaj u prevenciji i lečenju nekih od najdestruktivnijih bolesti savremenog čoveka – kaže Aleksandar Leposavić.

Šta kažu u udruženju proizvođača maline: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/5968-vec-pocelo-da-se-krcka-oko-cene-maline 

Kada pomenete maline u Srbiji najpre će vam reći, a to je propast stalno mitinguju i blokiraju ulice. Sa druge strane državni funkcioneri će reći da je to značajna stavka u našem izvozu. Međutim, malo ko će reći da se od nje živi i može lepo da se zaradi.
Nekada je to bilo od izvoza smrznute maline, a danas se mora uložiti dodatni trud kako bi se probili na tržištu. Broj proizvođača se iz godine u godinu povećavao, cena padala, a malo ko je razmšiljao o tome kako se izboriti u takvim uslovima, da ne govorimo o planovima za naredni period.
Međutim, ima i onih koji su ipak shvatili da može drugačije pa su pored svoje proizvodnje uspeli da na tržište plasiraju i maline iz tuđih parcela. Jedan od takvih primera je Marko Antović iz Arilja koji ima zasad malina na pola hektara. Njegova kompletna proizvodnja se prerađuje u matični sok od maline i prodaje širom Srbije. Njegovo poljoprivredno gazdisntvo učestvovalo je sa ovim proizvodom na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu gde su bili među zapaženijim izlagačima. Prosto je bilo nemoguče proći pored štanda i ne primetiti prelepu devojku koja u ruci drži čašu modro crvenog napitka.
Kao nam je rekla naša sagovornica Ivana Đorđević, sve štu se nalazi u flaši njihovog soka su zapravo maline bez aditiva, konzervansa i drugih dodataka: „Trudimo se da prikažemo kvalitet našeg proizvoda i da kroz degustacije i animaciju posetilaca sajma pokažemo šta imamo. Sve što proizvedemo maline u našem voćnjaku plasiramo kroz sokove, nemamo dovoljne količine sirovina tako da deo kupujemo u našim hladnjačama u Arilju gde se inače nalazi i
naš zasad“.
Sok od malina koji proizvode u ovom poljoprivrednom gazdinstvu se pravibez koštica koje mogu da recimo zapadnu za zube i budu neprijatne. Od ranije
je poznato da malina ima vitamina C, B, E , a naročito je značajno to što u soku imamo značajne količine kalijuma. Kao što možete videti malina ima jako cvenu boju koju joj daju antocijani a oni su važni jer zahvaljujući njima malina deluje kao antioksidans što je u savremenoj ishrani prepoznato kao značajno jer deluje na slobodne radikale i sprečava nagomilavanje bakterija i gljivica u organizmu.
Tako da dolazimo i do značaja maline za varenje. U narodnoj medicini sok od maline se preporučuje za lečenje bolesti želuca i creva jer efikasno pročišćava sistem za varenje. Sok je kiselkast, osvežavajući tako da ga treba piti svakodnevno, a naročito ako imate groznicu jer deluje rashladjujuće na organizam. Sadržaj fruktoze koji unosite konzimiranjem ovog soka daće vam dovoljno energije za svakodnevne aktivnosti. U svetu se maline mnogo više jedu i koriste u ishrani kroz sokove, džemove i druge proizvode. Verovatno se retko koje voće može naći na planeti da se više proizvodi a manje konzumira nego što je to kod nas. Verovatno je to tako jer je ona značajan izvor prihoda bila za proizvođače u vreme ekonomske krize kada joj je cena bila 4 tadašnje marke pa je obezbeđivala značajna sredstva proizvođačima.
Danas kada takve krize nema, a imamo niže cene sveže i smrznute maline treba da joj se okrenemo i u što većoj meri konzumiramo. Stručnjaci kažu dnevni
unos dve čaše matičnog soka od maline podmiriće potrebe za vitimanima, ojačati organizam i štititi nas od virusa i drugih mikroorganizama koji nas najviše i napadaju u jesen i zimu kada inače imamo smanjen unos svežeg voća i povrća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Miloš Milutinović je mladi voćar iz Ratkova, koji se opredelio za uzgoj maline. Ovim poslom bavi se od 2009. godine, a da se porodično opredele za jagodičasto i bobičasto voće, njegova je ideja.

- Imao sam sreću, pa me je porodica podržala. Ideja im se dopala i zajedno smo ušli u posao. U vreme kada sam ja počeo da radim malinu ona nije bila toliko aktuelna u mom selu i privukla su me tuđa, uglavnom pozitivna iskustva i priče - kaže za eKapiju Miloš.

Njegov malinjak prostire se na 40 ari, a uzgaja sorte himbo top, polana i polka.

- Prinos po aru od druge rodne godine ide od 900 kg do 1.200 do 1.300kg. To je neki prosek, ali sve zavisi od tretiranja maline, vremena, a veliku ulogu igra i vreme koje posvećujete radu u malinjaku pre i posle sezone branja - ističe ovaj malinar.

Dodaje da je plasman šarolik, kao i da maline uglavnom prodaju sveže, jer su takve i u sezoni najtraženije.

- Himbo top je sorta budućnosti, konzumnog je tipa i pogodna za zamrzavanje. Radi se na špaliru, što olakšava branje. Kupci su uglavom velike hladnjače, piljarnice kao i svako zainteresovan - kaže Miloš Milutinović.Voćari, a posebno malinari, poslednjih godina sreću se sa mnogobrojnim problemima. Ipak, Miloš smatra da kvalitetna sorta i kvalitetna malina nema konkurenciju:

- Ukoliko se u malinjaku predano i vredno radi, a na vreme se odrađuju predviđeni poslovi (zalivanje, košenje trave, zaštita od nepogoda) šanse da malinu pogodi neka bolest je minimalna.

Pitali smo ga i u čemu se odlega razlika između uzgoja maline u severnom delu Srbije i one u zapadnom, koji je po ovoj proizvodnji veoma poznat.

- Razlika se zasniva na razlici u sortama. U područjima južno od Vojvodine zastupljen je vilamet, američka sorta maline, dok su u severnom delu zastupljeni himbo top, polka i polana - odgovara Milutinović.Kada je reč o isplativosti ovog posla, Miloš kaže da je isplativ svaki posao koji se radi pedantno, strpljivo i stručno:

- Ne postoji grana poljoprivrede gde novac "pada sa neba". Cene su promenjiv faktor, nikada ne znamo do početka sezone šta nas čeka, a u skladu sa tim svi malinari prave planove rada.

Napominje i da ulaganja za malinjak od 10-15 ari, kao i za prvi korak proizvodnje i upoznavanje sa poslom, iznose u proseku 50.000 din.

Miloš je i predsednik udruženja "Malina Ratkovo 2018". Ovi proizvođači imaju jasan cilj za budućnost.

- Planiramo da budemo broj jedan u proizvodnji maline u severnom delu Srbije po kvalitetu i prinosima. Svako ko se bavi ovim poslom želi da napreduje i da njegova malina bude zdrava, kvalitetna, ukusna i, naravno, isplativa - poručuje Milutinović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2725827/himbo-top-malina-buducnosti-iskustva-mladog-vocara-milosa-milutinovica-iz-ratkova

Izvoz voća na osnovu desetomesečnih podataka u ovoj godini veći je za 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kaže Zoran Keserović, predsednik društva voćara Vojvodine i dodaje da je dobro to što je jabuke izvezeno za 16 odsto više nego 2018. godine.

Takođe, najveći pomak u izvozu je ostvaren kod sveže maline i kajsije.Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu održano je savetovanje o savremenoj proizvodnji voća, a predsednik društva voćara Vojvodine rekao je da je ova godina za voćarsku proizvodnju zbog nepovoljnih vremenskih prilika bila teška, ali da je bez obzira na sve to ostvaren dobar rezultat u izvozu voćnih vrsta.

Zoran Keserović kaže da je u ovoj godini ostvaren izvoz voćnih vrsta u vrednosti od preko 600 miliona dolara.

Iz zemljoradničke zadruge Voćar iz Slankamena kažu da je godina bila dobra za jabuku i da su ostvareni dobri prinosi.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/izvoz-voca-veci-za-5-odsto-najvise-izvezeno-jabuka-malina-i-kajsija/krnfjbt

Neuobičajeno topla jesen donela je i neuobičajene pojave u čačanskim voćnjacima. Rodila je malina u novembru i to ne sporadično. Plod je sazreo i dobrog je kvaliteta, ali mu se voćari ne raduju.Crveni plodovi u novembru iznenadili si i Dobrivoja Radovića, koji je krajem avgusta završio sezonu radova u malinjaku."Radi se o vilametu, nije druga nikakva sorta. Da je to neka sorta jesenja, polka ili nešto drugo, ne. Ovo je, znači, stari vilamet i ovo je stvar neverovatna. Kažu da je to bilo i ranije. Jeste, po jedan plod, dešavalo se, ali ovo...", kaže Dobrivoje Radović, malinar iz Prilika.

Nesvakidašnja je pojava rodnih grančica na kojima ima i cveta i ploda, kao usred leta. Zrele maline na miholjskom suncu punog su ukusa.

"Izgleda mi da je bolja nego kad je prskana. Ovo je neprskana malina i čvrsta je i to nema, nije prskana ni od truleži ni od čega. Lastari su izrasli preko pola metra ima po dvadesetinu na struku", dodaje Radenko Jovanović.

Kod sorti maline koje su zastupljene u našim agroekološkim uslovima, u ovo doba godine, tvrde stručnjaci, moguće je cvetanje i plodonošenje u gornjem delu biljke. Ali kretanje pupoljaka kod drugih voćnih vrsta može uticati na sledeći rod.

"Zbog izuzetno dugog sušnog perioda procesi diferencijacije za plodonošenje za sledeće godine nisu tekli uobičajenim i normalnim uslovima, što svakako može dovesti do problema sledeće godine i do smanjenja prinosa", navodi Aco Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

Radovići u Prilikama strahuju da će zbog jesenjeg iznenadnog roda prinos u narednoj berbi biti manji od ovogodišnjeg, koji je iznosio svega šest tona po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3745680/malina-rodila-i-slatka-je-kao-usred-leta-zasto-to-nije-dobro.html

Većina malinjaka u Ivanjici ponovo se crveni. Maline su rodile u novembru, lepše i slađe nego u julu.

Očigledno je da su klimatske promene uslovile nesvakidašnju sliku u njivama i dale "crvenom zlatu" drugu šansu. Rađale su maline i ranije kada im vreme nije, ali ovako, u čitavim grozdovima, sredinom novembra, nikada do sada, kažu proizvođači.

- Pre neki dan sin je došao i video da su maline rodile, tada je i nas obavestio, iznenađeni kvalitetom i krupnoćom maline, možda i lepše nego u leto, neočekivano je za ovo doba godine - kaže za Info ligu Saja Drndarević iz sela Dubrava.

- Neobično, da u ovo doba naberemo nekoliko šaka plodova maline dobrog ukusa čak boljeg nego u leto. Verovatno da ishod sledeće berbe neće biti od značajnog prihoda, klima se izmenila reklo bi se da malini više prijaju oktobarski uslovi nego letnji. Očekujemo manji negativan uticaj, nadamo se da neće drastično uticati na sledeću sezonu roda - rekao je Tomislav Čabarkapa iz Ivanjice.

- Jedne godine kad im nije vreme isto su rodile maline, gde smo ustanovili da veliku štetu pravi klimatski uslovi jer u zimskom periodu nema snega, a golomrazica uništi pupoljke, na stablu maline unište se mladari pa stablo ostaje golo, a ako i koji pupoljak opstane, mladar maline ostane kratak pa je rod duplo manji. U ovom sušnom periodu bez vlage i primerenih uslova za ovo doba godine, uticaće na rod iduće godine - navela je Snežana Nikačević iz Bukovice.

Stručnjaci tvrde da će sve to loše uticati na rod naredne godine a s obzirom da se miholjsko leto ne predaje, te da su najavljenje visoke temperature i sledeće nedelje, o posledicama će se tek pričati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2697624/ivanjicki-malinjaci-crvene-se-u-novembru-hoce-li-jesenja-berba-ugroziti-rod

Sa starošću zasada od 12 do 15 godina prinos malina u Srbiji, ali i drugim državama u regionu, znatno opada, pa tako i ekonomska računica za dalje bavljenje ovim poslom, izjavio je Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

U Sarajevu, na nedavno održanoj konferenciji Regionalnog saveta za jagodasto voće, čiji je Leposavić predsednik skupštine, on je rekao da su rezultati ispitivanja o prisustvu različitih virusa u komercijalnim zasadima malina, koje je obavio ovaj institut iz Čačka – poražavajući. Ispitivanja obavljena u Srbiji, ali i u nekoliko zemalja u okruženju, pokazuju da je više od 95% ispitivanih zasada zaraženo virusima.

U praksi, kako kaže, to je dovelo do smanjenja prinosa i pada kvaliteta maline – plodovi su sve sitniji i gube slast…

– Zbog toga smo došli u situaciju da opada i interesovanje proizvođača za gajenje ovog voća. Kupci se takođe osećaju prevarenim, pa su u nekim zemljama počeli da traže alternative za naše proizvode – ističe Leposavić za Politiku i dodaje da sve ukazuje na to da ubrzo moramo da uradimo više stvari kako bismo poboljšali stanje u ovom sektoru.

Skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Globalno tržište malina menja se u poslednjih deset godina, pa tako i pozicije država koje su se smenjivale na lestvici vodećih proizvođača. Leposavić ističe da neke države gube na značaju istom brzinom kojom su ranije dolazile na vrh. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je u 2016. godini proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona.

– I ta proizvodnja ima tendenciju pada – upozorava Leposavić.

I Čile, jedan od naših najvećih konkurenata, beleži pad proizvodnje, pa je za samo sedam godina učešće ove države u svetskoj proizvodnji palo sa 16 na 6,4%. Nasuprot tome, ima i država koje su u jednom trenutku iskoristile svoju priliku. Recimo, Bosna i Hercegovina je od proizvedenih 3.000 tona s početka ovog veka poslednjih godina dostigla 22.000 tona, prema nekim podacima i 25.000. Međutim, ove godine imaju znatan pad i realna proizvodnja im ne prelazi 8.000 tona.

Podaci ukazuju da je u 2019. usled poremećaja na tržištu došlo do pada proizvodnje malina i na drugim tržištima. Najveće smanjenje površina pod malinjacima imali su Srbija, Poljska, Čile, BiH, Bugarska, Crna Gora…

– Glavni igrači gube konkurentnost na svetskom tržištu, dok su novi, kao što su Meksiko, Bugarska, Bosna i Hercegovina i Ukrajina, ušli u konkurenciju. Posebno na tržištima gde je do sada bio dominantan uvoz maline iz Srbije, Poljske, Čilea… – ističe Leposavić.

On kaže da je kod tih zemalja presudna bila snažna pomoć države kod zasnivanja zasada i podizanja skladišnih kapaciteta. Napominje da je činjenica i da su te zemlje u prošlosti imale jeftinu radnu snagu.

– To je velika razlika u odnosu na Srbiju i Čile, gde već godinama imamo male subvencije u poljoprivredi – kaže on.

Leposavić napominje da sve nekada najveće svetske proizvođače najviše ugrožava Meksiko, koji je u poslednjoj deceniji uvećao proizvodnju sa 11.500 tona na 112.700 i utrostručio prodaju uglavnom sveže maline u Americi.

Prema njegovim rečima, sadašnje tržište malina zasniva se na smrznutom programu, sa tendencijom rasta ponude, zbog čega su i cene trenutno relativno niske. Ali, bez obzira na sve ovo, malina je veoma traženo voće.

– Problemi, kako god to neko shvatio, ne potiču od prodaje. Činjenica je da 60 do 70% troškova proizvodnje i berbe maline odlazi na troškove radne snage. U Srbiji je dnevnica za berače porasla sa 20 na 25 do 30 EUR. Poskupeo je i repromaterijal, veći su zahtevi u oblasti bezbednosti radnika, što direktno utiče na ukupne troškove proizvodnje, pa malinarima ostaje znatno manja zarada – smatra Leposavić.

Naglašava da izvoznici imaju velikih problema zbog gubljenja sortne identičnosti, jer "vilamet" više nema karakteristike na koje su proizvođači navikli. Kako kaže, i prerađivači imaju manji procenat viših kategorija od takvog voća, a strani kupci imaju sve više primedbi na kvalitet isporučene robe.

– Ista situacija je i kod sorte "miker", koja je sve traženija na svetskom tržištu. Sadni materijal je najveći problem u Srbiji i okolnim državama. Novi zasadi se uglavnom zasnivaju sadnicama iz Švajcarske, delom Francuske, Holandije i Italije. Ni "vilamet" ni "miker" iz tih zemalja nemaju karakteristike koje se očekuju – smatra on i napominje da zbog značaja i ekonomske dobiti od izvoza postoji potreba da se na državnom nivou reguliše proces sertifikacije, kao i da odgovarajuće institucije taj posao sprovedu u delo, počevši od klonske selekcije do stvaranja viših kategorija sadnog materijala.

Prema njegovom mišljenju, na taj način bilo bi rešeno ovo izuzetno važno pitanje. U Srbiji se sertifikacija sprovodi od 2005. godine i u nekoliko ciklusa je stvarana određena količina izuzetno kvalitetnog sadnog materijala, ali nedovoljnog za stvarne potrebe, čak i lokalnog tržišta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2691485/prinos-i-kvalitet-malina-u-srbiji-opada

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31