Ministar poljoprivrede Branimir Nedimović rekao je da su se ove godine rešile neke velike stvari koje su se čekale 7, 8 godina poput IPARD-a. Nedimović je gostujući na Prvoj rekao da je ove godine bilo dosta padavina, u odnosu na 2017. koja je bila sušna.

"Rešili smo IPARD, krenuli od sistema na navodnjavanje, fabrike za prehrambenu industriju, rešili IMT. To su teme koje su se motale po medijima 10, 15, 20 pa i 30 godina kada je reč o navodnjavanju", rekao je on. 

On je rekao i da "deo koji ga strašno muči", a reč je o tržištu poljoprivrednih proizvoda, definitivno mora sistemski da se reši.  "Moramo da regulišemo da ne bi imali ove situacije sa malinom, višnjom i sada krompirom", rekao je Neidmović, dodajući da mora da se donese zakon o tržištu poljoprivrednih proizvoda.  "Nije isti zakon o prodaji stolica i krompira koji može malo duže da stoji i na primer maline", kaže on. 

On je rekao i da država daje 50 odsto novca za skladištenje robe, ali i da je poblem klasiranje robe - da li i je to slobodna volja ili je propisano.  "Inspekcija sada ide i pomaže kod klasiranja robe. Jako je teško kad je kiša, vlažna je i odmah je pakuju u 2. klasu i njena cena pada za 30, 40 dinara po kilogramu, gubi se profit i dolazi do opšteg haosa", rekao je on. 

Kada je reč o višnji, on je istakao da je cena proivođačke višnje je između 25 i 30 dinara. "To je 0 sa amortizacijom i svim radnicima. Ali ljudi neće da kažu da je prodaju i po 60, 70 dinara al niko to neće da kaže, oni uvek kažu najgoru cenu", kaže on. 

Nedimović je podsetio i da je na terenu inspekcija hladnjača.  "Zatvorili smo 6 ili 7 hladnjača, a mi u ovom trenutku imamo 800 hladnjača, a 124 imaju pravo da izvoze robu", rekao je on.  "Krajem avgusta, posle 15, 20 godina haosa, kreće se sa izgradnjom fabrike za preradu maline u Arilju, a rešavamo i Budimku, jedu po jednu stvar", ističe Nedimović. 

Nedimović je podsetio i da država za protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje daje 50 odsto novca i da ko hoće to da radi - država daje novac. 

Izvor: http://novaekonomija.rs 

Svaki pronalazak ima svoju cenu u porodičnom biznisu to je pokazao i patent za trešnje i branje malina i višanja koji je osmislila porodica Petrović iz Mladenovca. Reporter: Ova čudna samohodna mašina može da trese ili bolje reći da bere maline, pronalazak je osmislila i patentirala porodica Petrović iz Mladenovca.

Srbobran Petrović-pronalazač: Ovo je prvenac i nećete verovati on je nastao na sopstvenoj muci, zasadio sam tri hektara višnja i bio je žestok problem branje, razmišljao sam kako ću, i evo na ovaj način rešio branje, da on za jedan minut obere dve biljke ili dve višnje kako hoćete, a onda se priča proširila, videle su komšije, izlazio sam na sajmove, priča išla dalje, jedna, druga, treća i sada imam 6-7 mašina koje su sve moji patenti. 

Pronalazač Srbobran ima dve ćerke i sina a svaki član porodice ima svoju ulogu u preduzetništvo.

Marija Petrović: U našem malom porodičnom biznisu sestra i ja se bavimo dokumentacijom i nabavkom, a imamo mlađeg brata koji je stručno lice da kažemo pošto završava mehanizaciju poljoprivrede u Zemunu i on je konkretno za ovu mašinu pomogao ocu da osmisli novi sistem da mašina može da se okrene oko svoje ose zauzimajući manji prostor. Reporter: Samohodni berač ima jednostavan princip rada. Srbobran Petrović-pronalazač: Prosto je pusti da malina prođe ispod oscilatora koji svojim četkama, prstima otresa samo zrele plodove i ti zreli plodovi maline trakama se prenose pozadi preko ventilatora, čisti se nečistoće iz te maline i malina čista dolazi u gajbu koju radnik može da odnese i da proda. 

Tresač malina je samo jedna od nekoliko mašina koju je porodica patentirala, zanimljiv je i berač višanja koji podseća na krila slepog miša, dobar glas se daleko čuje pa nije čudno što se već i stranci interesuju za izume ove porodice.

Valerij Tupalo-Ukrajina: Na sajmu sam video kako radi berač višanja ,ovu mašinu želim da uvezem u Ukrajinu zato sam i došao ovde.

Sekretarijat za privredu otvorio je konkurs za dodelu subvencija više od 20 miliona dinara za mikro preduzeća i preduzetnike, a porodica Petrović se prijavila na konkurs.

Milanko Veličković- gradski sekretar za privredu: Kod bodovanja komisija je bodovala ono što je najvažnije bilo, i ono što je dobro u ovom konkursu jeste da 21 dobitnik je dobio subvencije na ovom konkursu i zaposleno je 21 lice. Uslovi konkursa su bili dan sa Nacionalne službe za zapošljavanje mora da se zaposli jedno lice na najmanje period od godinu dana. Mi smo ove godine na sajmu zapošljavanja zaposlili preko 3000 lica.

U pronalazačkom poduhvatu porodica Petrović se može pohvaliti da je 2011-te na takmičenju na kome je učestvovalo više od 300 kandidata osvojila čak prvo i treće mesto za najbolju realizovanu tehnološku inovaciju u organizaciji Privredne komore Srbije.

 

Izvor:

RTS1

Emisija: Jutarnji program/RTS 

Nastavljen je otkup crvenog zlata nakon sastanka poljoprivrednika sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede i trgovine. Većina otkupljivača na terenu prihvatila je zahtev Asocijacije malinara Srbije pa je akontna cena za prvu klasu u rodu u većini hladnjača povećana na 125 dinara, dok se za drugu klasu plaća 40 do 80 dinara. Nedopustivo je prekidati otkup maline bez prethodne najave proizvođačima, što je bio slučaj na nekoliko ključnih otkupnih mesta, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. Angažovane su sve raspoložive inspekcijske službe kako bi otkup do kraja berbe bio u skladu sa tržišnim pravilima. U Asocijaciji ističu da su se dogovorili da se hladnjače na jugu Srbije isprazne i maline prebace u hladnjače u Šapcu i Somboru kako bi se oslobodili kapaciteti i nastavio otkup.

Kada su u pitanju štete RTS javlja da je ponedeljak rok za dostavljanje izveštaja lokalnih samouprava o šteti koja je nastala usled elementarnih nepogoda. Prihvatiće se samo one informacije koje dostave lokalne samouprave na osnovu procene štete, a osnovni kriterijumi za raspoređivanje pomoći biće da li postoji šteta i da li postoji potreba za obnovom, nakon čega će se uraditi procena sredstava. Nevreme je nanelo štetu u 18 opština. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima napraviće program pomoći kako bi se u najkraćem roku posledice sanirale, a zakon o obnovi dopušta u slučaju privrede i poljoprivrede dodelu pomoći u situacijama gde osiguranje nije bilo moguće, kao što je šteta na žemljištu. Država će koliko može pomoći. Ipak, najsigurniji način od zaštite je osiguranje. U Srbiji je samo 10% obradivih površina osigurano, a da poljoprivrednici o osiguranju misle tek kada se šteta desi, ukazuje podatak da se samo 2 do 3 % od ukupnih premija svih osiguravajućih kuća odnosi na osiguranje u poljoprivredi. Sagovornik Prof.Dr Zorica Vasiljević: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, subvencioniše odnosno regresira troškove osiguranja, bez poreza na premiju u iznosu od 40% ukoliko je gazdinstvo registrovano. 45% taj procenat iznosi ako se radi o opštinama i regionima sa posebno otežanim uslovima proizvodnje. Međutim, može i lokalna samouprava da daje podsticaj iz svojih sredstava, ako ima neki opštinski agrarni budžet ili neka namenjena sredstva. Poslednjih godina je država ukinula mogućnost da se koriste obe vrste subvencija kada su druge vrste subvencija u pitanju. Međutim, kada je osiguranje u pitanju, kako kažu odgovorni ljudi iz ministarstva "gledaju kroz prste" što znači da može i lokalna samouprava. Na primeru jednog gazdinstva koje je osiguralo 7,5 hiljada hektara pšenice u južnom Banatu. Osigurava se rod. Procenjeno odprilike da je nekih 6 tona po hektaru rod, pa to kada pomnožite to je odprilike oko 700 000 neka vrednost proizvodnje, ovo gazdinstvo bi moralo da plati oko 13 000 dinara osiguranje za čitavu godinu. Međutim,gazdinstvo je iskoristilo i podsticaj koji daje država jer je registrovano, i podsticaj lokalne samouprave i na kraju je gazdinstvo platilo nekih 33% od ove sume, znači svega 4 500 dinara. Pa dozvolićete, moramo priznati da 4 500 dinara nije mnogo za nekoga ko gaji pšenicu

Iskustva evropskih zemalja nas uče da rizik uvek postoji, ali samo uspešni znaju da rizik može da se predvidi, da njime može da se upravlja i na taj način da se minimizira ili u najboljem slučaju izbegne.

BEOGRAD: Predstavnici malinara zadovoljni su sastankom s ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i kažu da su dobili obećanje da će država posredovati u razgovorima malinara i hladnjačara o dnevnoj otkupnoj ceni, kojom su sada nezadovoljni.


Predsednik Udruženja „Limska dolina Prijepolje“ Sanel Dizdarević rekao je novinarima posle dvočasovnog sastanka u Ministarstvu poljoprivrede da je dogovoreno da se iduće nedelje organizuje sastanak malinara i hladnjačara u Privrednoj komori Užice.

Nama je bitno da će se ići u realizaciju rešavanja dnevnih otkupnih cena koje su bile pogubne za nas proizvođače i koje bi nas dokusurile, rekao je Dizdarević u kratkoj izjavi novinarima.

Naveo je da se tek ušlo u proces dogovaranja, te podsetio da su pre dva dana dva najveća kupca u Srbiji izašla sa cenom maline u Arilju od 125 do 130 dinara.

Kako je rekao, cena će u narednom periodu rasti kako berba bude odmicala.

Na sastanku s ministrom Nedimovićem bili su pored predstavnika Udruženja „Limska dolina“ iz Prijepolja i Priboja, i predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Užica.

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je danas da država ne može i neće da garantuje otkupnu cenu maline, jer tu cenu diktira tržište, kao i da je je uvek spremna da razgovara sa malinarima, ali tek pošto odblokiraju magistralni put ka Crnoj Gori. Brnabić je u Boru, odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa protestom malinara, rekla da je uvek na raspolaganju za razgovore sa prozivođačima maline, ali nikako dok blokiraju magistralu. "Ne postoji baš nijedna potreba da, ako imate svoje zahteve, blokirate magistrale i sprečavate druge da rade svoj posao, da drugi mogu da izvoze, uvoze, putuju, završavaju obaveze…", rekla je premijerka. Kako je dodala, kada god su malinari tražili razgovor sa vladom, razgovora je bilo, te da će ih biti i sada, ali tek "u trenutku kad se oni budu ponašali odgovorno i odblokirali magistralu". "Do tada, tražiću i od ministra poljoprivrede da se ne vidi sa njima, jer to daje pogrešan signal - da kad god imate zahtev, odete, blokirate puteve i tako praktično ucenjujete vladu da se vidi sa vama", rekla je ona. Brnabić je istakla da otkupnu cenu diktira tržište, te da vlada ne može i neće da garantuje otkupnu cenu bilo čega, jer se time, kako kaže, jedna grana povlašćuje u odnosu druge koji rade u Srbiji. "Cena na tržištu je cena na tržištu, na nju vlada ne može da utiče, jer ako bismo njima garantovali otkupnu cenu, sledeće godine bi svi mogli da odu i posade malinu. Je l'' to znači da ćemo mi i dalje da garantujemo 180 dinara. To je stvar ponude i potražnje", rekla je premijerka. Ponovila je da država ne može da garantuje cenu, jer bi to značilo da bi sutra morala da garantuje cenu i onima koji se bave uzgajanjem šjive, soje, pšenice, onima koji prodaju papuče, šrafove… i istakla da o ceni ne može da se razgovara, ali da o svemu ostalom može. Podsetila je i da je vlada pre dve nedelje usvojila zaključak o formiranju Nacionalnog saveta za maline, u kojem su i predstavnici proizvođača, dok je na prošloj sednici usvojena mera da im se da besplatno đurbrivo, kao pomoć. Na konstataciju novinara da se "čini da se pitanje malinara pretvara u političko pitanje", Brnabić je rekla da ne želi da ulazi u to je li to politički protest, ali da se nada da nije. Kaže i da se razgovaralo sa malinarima da im se iz Fonda za razvoj pomogne da naprave svoje mini hladnjače, da se udruže i urade ono što su uradili i i pčelari - koji su se udružili da naprave sopstveni pogon za prikupljanje, preradu i izvoz meda, kako niko ne bi mogao da utiče na cenu. "Ako misle da su hladnjačari u kartelu, a to je stvar inspekcije koja to proverava, i ukoliko misle da mogu sami, hteli smo da im pomognemo da ''razbiju taj kartel'', ali to se nije desilo. Svake godine imamo proteste", rekla je Brnabić.

 

Nedimović potvrdio ono što je i premijerka rekla 

Nedimović:Tržište određuje cenu,pregovori kad stanu protesti ŽABALJ, 4. juna (Tanjug) - Tržište određuje cenu maline i država nema ništa s tim, izjavio je danas u Žablju ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, regujući na poruke malinara iz Prijepolja i Belog Polja da je otkupna cena od 60 do 85 dinara neprihvatljiva. "Tržište se promenilo i potrebe nisu onakve kakve su bile u zlatno doba maline. I drugi rade, a cenu određuje potražnja“, rekao je Nedimović. Na optužbe da iza niske otkupne cene stoji hladnjačarski kartel, Nedimović kaže da je to apsolutno netačno. "Postoji antimonopolska komisija i ona je nedvosmisleno utvrdila da ne postoji monopol kada je reč o skladištarima malina", kaže Nedimović. Ministar poljoprivrede je rekao i da se oseča kao ''ministar za maline'' jer godinu i po dana pregovara sa proizvođačima, ali da su protesti nedopustivi i da nikakvih razgovora neće biti dok oni ne budu prekinuti.

BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

Vlada Republike Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Zadaci te radne grupe su da u potpunosti sagleda i definiše situaciju u oblasti malinarstva, da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, takođe će voditi računa o poboljšanju uslova skladištenja, transporta, čuvanje, uređenja pravila otkupa kao i o racionalnom organizovanju otkupa, plasmanu i prodaje tog voća na svetskom tržištu. I dalje smo u oblastima malinarstva, uprkos brojnim problemima u proizvodnji i niskom otkupnom cenom i nedostatkom sezonskih radnika Zora Rodić iz Novog Sada odlučila se da se preseli u Nakovo, selo na rumunskoj granici kod Kikinde i započne proizvodnju maline. Iako je gradsku gužvu zamenila seoskom idilom, smatra da je sa malinama napravila dobar poslovni uspeh. Ona je danas najveći proizvođač maline u Kikindi i okolini javlja RTV.

Sa druge strane Udruženje proizvođača Limska dolina iz Prijepolja i Priboja i Udruženje poljoprivrednih proizvođača iz Užica najavili su da će 2. juna, blokirati put ka Jadranu najavili su blokadu magistralnog puta kod Vladičanskog dvora u Prijepolju, nezadovoljni niskom otkupnom cenom maline. "Dnevno formiranje otkupnih cena koje se najavljuje, dovodi nas u ozbiljan problem jer ni u jednom trenutku ne znamo koliko je isplativ posao kojim se bavimo. Proizvođači se zadužuju kupujući repromaterijal i đubriva u poljoprivrednim apotekama. Kada stigne naplata, vrlo je realna situacija da će umesto 300 ili 400 kiligrama morati da predaju tonu voća", kazao je predsednik Udruženja "Limska dolina" Sanel Dizdarević. Dizdarević je dodao da minimalna cena maline po kilogramu ne bi smela da bude niža od 1,5 evra, odnosno da bi to bio realan iznos kojim bi proizvođači mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje. Malinari u Prijepolju su prošle godine organizovali proteste tokom berbe, nadajući se da će uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i trgovine naći neko rešenje. "Prošle godine smo izneli najveći teret i uspeli da podignemo cenu na 160 dinara. Malinarima u drugim opštinama je isplaćena razlika, samo su prijepoljski malinari ostali 'kratkih rukava'. Ove godine nećemo čekati berbu i na ulici ostajemo sve dok ne dobijemo obećanje da će biti ispunjeni naši zahtevi", kazao je Dizdarević. Izvor: Beta

Asocijacija malinara Srbije priprema protest zbog niskih otkupnih cena Proizvodjači malina u celoj Srbiji uskoro će započeti proteste ako se na sastanku za sedam-osam dana ne dogovore sa otkupljivačima o ceni maline, rekao je danas predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović. On je agenciji Beta rekao da proizvodjači traže prosečnu otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu, koliko košta najlošija klasa maline. "Izvozne cene maline se kreću od 1,95 evra do 2,20 evra po kilogramu za 'rolen', najkvalitetniju vrstu", rekao je Radović. Od države se, kako je rekao, ne traži nikakav novac, već samo da svojim autoritetom utiče na otkupljivače da dodju na razgovore i kontroliše ih da se ne ponašaju monopolski prilikom utvrdjivanja cena, kao i da li plaćaju porez na dobit. Belgijska firma Krops je, prema njegovim rečima, ponudila akontnu (garantovanu) cenu u decembru prošle godine od 100 dinara za kilogram malina, a ovih dana je kompanija Sirogojno ponudila 120 dinara. Iskustva, kako je rekao, pokazuje da se na tu akontnu cenu kasnije, kada počne otkup maline i ponuda i potražnja iskristališu cene, malo doplati. "Otkupljivači, sasvim je očigledno, ucenjuju proizvodjače niskim cenama da bi što više zaradili, a koliki im je profit može se videti po tome kako su ovih meseci uredjivali dvorišta i zgrade oko hladnjača", rekao je Radović. Dodao je da je "vozni park otkupljvača veći i skuplji nego Vlade Srbije". "Otkupljivači se javno bahate, a proizvodjači ne mogu da prežive", rekao je Radović. On je procenio da će ove godine rod maline biti upola manji jer je suša prošle godine uništila zasade, pa će to smanjiti prinos za oko 30 odsto, a dvadesetak odsto će biti šteta ove godine zbog grada koji je "prošarao" skoro celom Srbijom. Radović je rekao da je problem i kako naći radnike koji uz hranu i smeštaj dnevno mogu da zarade od 1.800 do 2.500 dinara, zavisno od toga koliko naberu. "Ako ne dogovorimo bar minimalnu otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu zapustićemo malinjake, neki već jesu zbog niskih otkupnih cena, pa neka otkupljivači razmisle od koga će kupovati maline", rekao je Radović.

www.beta.rs 

Milan Krkobabić obišao je danas zadrugu "Agro Eko voće" u Arilju kojoj je prošle godine dodeljeno 12,5 miliona dinara bespovratnih sredstava, u okviru Programa podrške ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.

Toj zemljoradničkoj zadruzi, u Zlatiborskom upravnom okrugu, novac je dodeljen za sadnice maline i poljoprivrednu mehanizaciju. Novac je dodeljen u okviru Programa podrške sprovodjenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih u 2017. godini.Krkobabić je novinarima rekao da je to "pravi primer kako jedna zadruga može i treba da funkcioniše". "Ovde je uloženo 12,5 miliona dinara, što su i velike pare za ovu zemlju, ali i male pare ako želimo da nam se istinski mnogo vrati", ocenio je on. Prema njegovim rečima, o malini treba da brinu i da je strateški pozicioniraju ljudi koji se time bave. "Na rodu maline Srbija ostvari 10 odsto od ukupnog proizvoda u poljoprivredi, što je ogromna svota. Tu je Srbiji razvojna šansa a ovim ulaganjem pokrenuli smo jedan pionirski poduhvat", istakao je Krkobabić. On je ocenio da je izvoz svežeg proizvoda "prava ideja koja treba da bude podržana, ali sa prethodnim udruživanjem". Kako je dodao, to je "pravo mesto za formiranje prvih pravih složenih zadruga, koje će da objedinjavaju takve zadruge i da se bave proizvodnjom, plasmanom, kontrolom kvaliteta proizvoda ali i daljim razvojem". "Otvaramo novu stranicu, 240 zadruga je formirano za godinu dana, Vlada je pomogla 22, dok će u ovoj godini pomoći izmedju 60 i 70 zadruga", istakao je Krkobabić. On je dodao se da uložen "dinar u malinu vraća dvostruko, i da je to pravi primer kako jedna zadruga može da funkcioniše".

 Direktor zadruge "Agro Eko voće" Božo Joković kazao je da je novac namenski utrošen za podizanje proizvodnje i prerade voća u finalni proizvod. "Po prvi put imamo dobijen finalni proizvod, od voća koje smo do sada radili i zamrzavali i to plasirali u zamrznutom stanju, što je bila greška", istakao je Joković i dodao da oni pokušavaju da vrate način na koji se nekada radilo u Srbiji. On je rekao da je "sledeći korak da kako su to uradili sa preradjenim voćem u finalni proizvod, da to urade sa svežim". Joković je istakao da ta zadruga "ima nekoliko regiona u saradnji", oko 150 zadrugara, više od 100 hektara maline, kao i da se "ta ideja širi i u druge regione". "Imamo svetski brend, jer Arilje ima zaštićeno geografsko poreklo maline", kazao je on. Prema njegovim rečima, "kupci sa strane hrle za voćem iz Srbije", koga nema u dovoljnom kontigentu, zato se mora raditi na sortimentu novog zasada, kao i na edukaciji proizvodjača. "U narednom periodu ćemo se fokusirati na saradnju medju regionima, da okupimo ljude kako bismo mogli da napravimo kontigent kojim ćemo moći na svetskom tržištu da budemo znajčajan faktor", dodao je Joković.

Branislav Gulan iz Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je rekao da je ta zadruga "pravi primer kako ljudi treba da se udružuju u Srbiji i kako treba da se stvaraju zadruge". "Ovde imamo količinu, kvalitet i kvantitet maline. I to je prvi uslov da imamo proizvod iz više faze prerade", istakao je on. Gulan je kazao da u Srbiji danas ima 15.000 hektara pod malinom, a da se godišnje  proizvodi od 60 do 100 hiljada tona malina.

Izvor: Beta

Predlažu da im se pomogne dodelom besplatnih zaštitnih sredstava i đubriva.  Predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je malo ljudi osiguralo voće jer je malina prošle godine bila jeftina. 

Grad sa olujom je 27. aprila, kako je rekao, oštetio zasade maline pa će rod biti od 10 do 15 odsto manji, ali i sve druge useve u četiri sela u opštini Ivanjica, a nekoliko dana kasnije i u nekoliko mesnih zajednica u opštini Arilje.  "Veliko nevreme je 5. maja zahvatilo nove četiri mesne zajednice u opštini Ivanjica i mada je ispaljeno 100 raketa, uništeno je 80 do 90 odsto malinjaka, voćnjaka jabuka i šljiva, povrća", rekao je Radović. On je istakao da većina ljudi u tim mesnim zajednicama nije osigurala voće i povrće jer je prošle godine malina bila jeftina i nisu imali novca za osiguranje.  Radović je rekao da je Asocijacija traži sastanak i sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem jer se "on pita za sve i može da pomogne".  "Znamo da Vučić ima i drugih problema, ali su ljudi u mestima koje je zahvatilo nevreme, ostali bez kore hleba", rekao je Radović. 

Proizvođači čije je voće uništeno, prema Radovićevim rečima, moraju da zaštite oštećena stabla od bolesti i prehrane biljke kako bi bar sačuvali voćnjake za sledeću godinu, pa su im neophodna zaštitna sredstva i mineralno djubrivo ili bilo koja druga vrsta pomoći.  "Uložen je novac u ovogodišnju proizvodnju, voće je uništeno, a treba oporaviti voćnjake za sledeću godinu", rekao je Radović. 

On je dodao da proizviđači voća traže i razgovor sa izvoznicima i svaku vrstu pomoći. "Očekujemo da nas ne provociraju niskim cenama kao prošle godine i ne uvoze maline iz BiH kako bi u Srbiji oborili cene", rekao je Radović.

Izvor: https://www.b92.net 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30