Willamette je trenutno najrasprostranjenija sorta maline u Srbiji, otporna, prinosna, srednje krupnih plodova odličnog ukusa, koji su veoma traženi za zamrzavanje.

Sezona branja: Willamette pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 20. juna, a u višim oko 1. jula. Ubiranje plodova traje oko 30-35 dana.
Kvalitet ploda: Willamette ima plodove prosečne težine 5,5 gr kompaktnog oblika, sjajne tamno-crvene boje i odličnih osobina za zamrzavanje i preradu. Ukus
ploda je veoma prijatan sa većim prisustvom kiselina i kao takav je najtraženiji za preradu na svetskom i domaćem tržištu.
Upotreba ploda za zamrzavanje: Willamette se koristi kao najbolja sorta maline za zamrzavanje i dalju preradu.
Otpornost: Willamette ima odličnu tolerantnost na rak korenovog sistema i kao takva je jedina sorta na svetu koja nije sklona ovom oboljenju. Na fitoftoru je
osetljiva kao i skoro sve sorte maline, a na Botritis (sivu trulež) je osetljiva i to u slučaju loše i neadekvatne zaštite. Preporučuje se sadnja do 1.300 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom, odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija. Može da bude osetljiva na izmrzavanje u koliko se preforsira sa azotnim đubrivima, naročito krajem leta i jeseni. U tom periodu koristiti kalijum-sulfat koji povećava količinu suve materije u biljci. Prisustvo grinje oštećuje liske i ostavlja posledice na prinose za tekuću, ali i narednu godinu.

Karakteristike na polju: Willamette je srednje bujna sorta maline sa polu-podignutim izdancima kojima se lako manipu22 liše. Sadnja se obavlja u jesen ili na proleće u razmaku od 0,25 x 2,2 m (18.000 kom/ ha). U praksi se pokazalo da je preporučljivo postavljanje 3-4 reda podveze. Veliki broj korenovih izdanaka i pravovremeno ostavljanje zaperaka obezbediće uslove za dobru selekciju izdanaka koji će se vezati i davati rod u narednoj godini.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenovim sistemom iz zemlje. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljeno zemljište, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju, već da bude na površini (kao na slici) i zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor prihrane za ukorenjavanje 0,1% (10:40:10) i sredstva za zaštitu 0,1% (Triofender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta, na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (PH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele, razbacati kreč, ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubinu od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se u slučaju duže suše prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu.

Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima se obezbeđuje ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer je pored zalivanja potrebno i dodatno ishranjivanje biljaka. Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umerenim azotom treba primenjivati od početka do kraja zrenja plodova, a od početka avgusta u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije kako u plodu tako i u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove bolje obojemosti i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do
izmrzavanja izdanaka.
Zasena: Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od oko 20% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 20% a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 20 - 25 t/ha.
Cena: Plod maline Willamette je veoma tražen i uvek će imati profitabilnu cenu za dobrog proizvođača.Sertifikovane sadnice maline Willametta sa potrebnom dokumentacijom za ostvarivanje prava na subvenciju, možete nabaviti u firmi Floriva (www.floriva.com) koja je proizvođač i uvoznik sadnica za teritoriju Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Radna grupa za malinu prvi put održala je sastanak izvan prostorija Ministarstvapoljoprivrede i to u čačanskom Institutu za voćarstvo.

Prema rečima državnog sekretara Velimira Stanojevića, sastanak je na dugoročan način rešio neke od probleme malinara.

“ Konačno smo došli do nekih kalkulativnih proizvođačkih cena vezanih za svežu malinu kao i kalkulaciju smrznute maline. Imali smo dobar sastanak gde smo donosili odluke kako na dugoročan način možemo rešiti probleme u malinarstvu i nastavićemo tako i u narednom periodu”, rekao je za RINU Velimir Stanojević.

On je dodao da očekuje rodnu godinu u kojoj će i proizvođači i prerađivači biti zadovoljni.

“ Nisu uvek na istim talasnim dužinama, ali godina će biti bolja od prošlogodišnje, zbog vremenskih uslova. Siguran sam da smo kao država uradili sve što smo mogli i što se tiče podsticaja i podizanja zasada”, dodao je Stanojević.On je napomenuo da je u završnoj fazi izrada rejonizacije voćarske proizvodnje u koju su uključene institucije poput Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu i Instituta za voćarstvo u Čačku, koja će na jedinstven način pokazati koja su područja najbolja između ostalog i za gajenje maline.

Na pitanje može li se utvrditi otkupna cena maline na sastanku Radne grupe, Stanojević kaže da to nije zadatak ove grupe, već stvar tržišta. Razgovora je bilo o kaklulacijama kako sveže tako i smrznute maline, dodao je Stanojević.

Asocijacija malinara Srbije zadovoljna sastankom

Danas, po prvi put , prema ocenama Dobrivoja Radovića, Radna grupa za malinu i Asocijacija malinara Srbije došla je do usaglašavanja cene koštanja kilograma maline.

“Najviše što zanima poljoprivredne proizvođače je to da smo dobili cenu koštanja maline koju su izneli najveći otkupljivači iz Srbije. Oni su izneli pre 20 dana cenu od 80 dinara, a danas su po prvi put Radna grupa i Nacionalni savet došli do usaglašavanja da je cena koštanja kilograma maline na osam tona po hektaru 139,3 dinara. Dve, tri godine su nas zamajavali i smatrali da imamo dobit a to nije tačno. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je država stala iza nas, poljoprivrednih proizvođača i odrađena je cena koštanja koja je prava i istinita. Cena koštanja od 80 dinara bila je lažna i prezentovali su je najveći izvoznici, cena na osam tona po hektaru je nepunih 140 dinara za kilogram maline , tako da cena maline ne sme biti ispod 1,45 evra jer niko neće raditi i to je jedini način da se ostvari dobit,”, kaže
Dobrivoje Radović za RINU.On dodaje da je bilo negodovanja od strane hladnjačara, ali veruje da će i naredni sastanci biti konstruktivni i da će sa ovom cenom koštanja maline u gajbici po kilogramu mnogi zasukati rukave u malinjacima.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest414457.html

Većina proizvođača i pre nego okopni sneg počne sa debatom o ceni maline u berbi i ako za to nema dovoljno argumenata. Niti se zna koliki je rod kod nas, niti kako se završila sezona na ostalim tržištima, a pre svega se ne zna kakva će biti tražnja za malinom na svetskom tržištu. Umesto da se smanji zavisnost od izvoza i poradi na promociji konzumiranja maline na domaćem tržištu, naši proizvođači očekuju da će dobra cena da se formira sama od sebe. Dobra vest je da neće ma kako vam se to činilo loše. Morate uraditi nešto pre svega na imidžu proizvodnje na domaćem tržištu jer svi sada malinu doživljavaju kao neku tužnu priču, a ko voli tužne priče???
Druga strana medalje je sortiment. Kod nas zastareo, koristi se sadni materijal bez porekla, prepun zaraznih bolesti. Rezultat su loši prinosi, kvalitet maline koji je nestabilan i nekonkurentan. Prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin u nekim hladnjačama čak 80% roda iz 2018. je iskuljučivo za blokove i griz. Jedno od rešenja jeste primena zdravog sadnog materijala i profesionalizacija proizvodnje. To znači moderan zasad, pravilan izbor sortimenta od proverenog dobavljača i primena pune agrotehnike. Ko se ovoga ne pridržava ne može računati na neki prosperitet u proizvodnji. Zahtevi tržišta su sve strožiji, proizvođača sve je više tako da trka postaje sve ozbiljnija ne samo kod nas već i u Poljskoj, Čileu, SAD...
Nedavno smo bili u Florivi u Prilikama kod Ivanjice i razgovarali o sortimentu maline. Ovom prilikom želimo da vam prenesemo iskustva sa jednom novom sortom. Enrosadira® je remotantna sorta maline, veoma prinosna, krupnih svetlocrvenih plodova, odličnog ukusa i veoma dugog veka trajanja u svežem stanju. Sezona branja: Enrosadira® pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Ubiranje plodova traje duže u odnosu na druge sorte, i to do kasne jeseni, odnosno, do prvih mrazeva.
Kvalitet ploda: Enrosadira® ima veoma krupne plodove prosečne težine 7 gr, kompaktnog oblika, sjajne svetlocrvene boje i odličnih skladišnih osobina u
svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je izrazito prijatan odnosno sladak i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju. Upotreba ploda u svežem stanju: Enrosadira® je tražena sorta maline u celom svetu za svežu konzumnu upotrebu, u malim pakovanjima (125 i 250 gr). Plodovi mogu biti sveži do 12 dana na temperaturi od +2 do +4°C i pri tom odlično podnose transport na udaljena tržišta, kao što su EU i Rusija. Za svežu prodaju, plodovi se beru
u 60% fiziološke faze zrelosti (roze boje) direktno u male posude ili gajbe i što pre idu u pothladu i na tržište. Veoma je laka za branje i brzo se bere čak za 20-30% brže od drugih sorti, jer se plodovi nalaze izbačeni iz mase lista odnosno, veoma su dostupni za ubiranje. Na proleće se skrate vrhovi i plodonosi na donjem delu stabla krajem maja i početkom juna, odnosno, može se brati dvokratno. Otpornost: Enrosadira® ima odličnu tolerantnost na bolesti I do sada nema dokaza o osetljivosti na bolesti korena. Preporučuje se sadnja do 1.000 m nadmorske visine jer na većim visinama kasno pristiže na branje i smanjuju se prinosi.

Karakteristike na polju: Enrosadira® je bujna sorta maline sa podignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u razmaku od 0,3 x 2 m (15.000 kom/ha). Preporuka je da se vezuje u špalir sa dve do tri žice i sa 3-5 žica za naslon lastara jer ima veliku količinu roda koji je potrebno održati što dostupnijim za ubiranje. Na jesen, po završetku branja, izdanci se prekrate do zemlje i sklone sa parcele ili se ostave za proleće i vežu u špalir 6-8 kom/m i pristižu na branje u maju mesecu. Nakon završenog branja se prekrate stari, a u međuvremenu, izbijaju novi izdanci koji daju plodove od kraja jula pa do kasne jeseni. Preporučuje se i natkrivka od najlona u vidu plastenika ili pojedinačnih natkrivki jer se produžuje vremenski period branja do kasne jeseni.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane sadnice iz ovlašćenih matičnjaka. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljenom zemljištu, na dubinu od
10-15 cm. Standardne (čupane) sadnice zatrpati sitnom zemljom, dobro pritisnuti rukama da se izbaci sav vazduh oko žila. Kontejnerske sadnice zasaditi u rupu na dubinu od oko 2-3 cm dublje od postojećeg supstrata, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor za bolje ukorenjavanje i zaštitu korenovog sistema od bolesti. Najbolje je koristiti preparat TIFI ili TRIFENDER u količini od 100 gr/100 L vode. Ako se sadi kasno u proleće ili je parcela osušita i nije dobro isfrezirana, u rastvor ubaciti i 500 gr sredstva HIDROGEL koji će upiti rastvor i biljci obezbediti više vlage za ukorenjavanje i izbijanje novih izdanaka, ali i tokom cele godine radi većih prinosa.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (pH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele razbacati kreč, a ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubini od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se, u slučaju duže suše, prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu. Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom „kap po kap“ koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje), koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade.
Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta, jer Enrosadira® ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Od početka zrenja do kraja ubiranja plodova, redovno prihranjivati sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umereno prihranjivati azotom i fosforom. U oktobru, u nekoliko navrata koristiti Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije, kako u plodu, tako i u korenu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove, bolje obojenosti i biti pripremljene bolje za narednu godinu.
Zasena: Za Enrosadira® se preporučuje zasena od minimalno 30% zasene kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 30%, smanjila temperatura za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda koje mogu nastati tokom leta, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana,a time povećao učinak rada. Sa mrežom se prinosi povećavaju i do 30%, a kvalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala, i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu,
može obezbediti prinos od 25 - 30 t/ha. U intenzivnoj proizvodnji na jesen i na proleće postižu se prinosi i preko 40 t/ha.
Cena: Plod maline Enrosadira® za sveže tržište postiže cenu od 2,5-3,5 €/kg, a što se tiče otkupa za zamrzavanje, cena je uvek u rangu sa ostalim sortama maline koje se otkupljuju za industriju.
Licenca: Malina Enrosadira® je licencirana i zaštićena sorta od strane italijanske firme Vivai Molari sa kojom svaki kupac sadnica potpisuje ugovor po kome ne može vršiti umnožavanje sadnica za svoje potrebe, a ni dalju prodaju, bez njihove saglasnosti.

Izvor: Agroboznis magazin

 

Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana kada je potpisan  Memorandum u Bimpešti nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća u Arilju  udaren je i kamen temeljac dogvorene fabrike.  Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović ovom prilikom je rekao da je tokom protekle godine vlada tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane, koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat.

“Rezultat će biti izvoz koncentrata koji nastaje kao produkt prerade industrijske maline i drugog voća”, rekao je Nedimović.  On je podsetio da je Vlada Srbije u januaru odlučila da za razvoj prehrambene industrije izdvaja poseban novac. Kaže da je zahvalan mađarskim kolegama koji su prepoznali Srbiju kao dobrog političkog partnera, te dodao da je ta zemlja izdvojila 32 miliona evra za investicije na zapadnom Balkanu.

“Sledeće lokacije koje zajedno napadamo su Merošina, Bojnik, Koceljeva… videćemo gde ćemo završiti. Daću sve od sebe da sredstva iz Mađarske usmerimo prema Srbiji, neka se ne ljute naši susedi”, rekao je Nedimović. On je rekao da je prerada voća i izvoz u inostranstvo spas za poljoprivrednike u Srbiji. “Prerada je spas jer generiše kooperante, da imate siguran plasman i da se unapred znaju stvari. Kad nema prerade, vi prodajete sirovinu onoliko koliko može da primi neko tržište, što je neizvesno, a kad imate prerađivačke kapacitete, onda su ti ugovori mnogo sigurniji”, rekao je Nedimović. On kaže da dosta hladnjača unapred nudi kooperantima odgovarajuće uslove, ali da uvek ima 30 do 40 odsto proizvođača maline na tržištu “koji nisu nigde”. “Ja se nadam da će ovakve stvari biti spas, ne samo ovde, nego i u drugim prostorima Srbije”, rekao je Nedomivić i dodao da smatra da je njegov posao da se bavi prinosima na njivama, ali i prodajom onoga što je proizvedeno.

Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Levente Mađar podsetio je da je polaganje kamena temeljca za fabriku H&S Fruits u Arilju rezultat razgovora premijera Srbije i Mađarske i želje da se mađarska ulaganja prošire i van Vojvodine.

“Više se držimo Vojvodine kada je reč o ulaganju, jer Vojvodinu daleko bolje poznajemo od ostalih krajeva Srbije. Sada kada vidimo dorbrodišlicu u celoj Srbiji, stvari se menjaju”, rekao je Mađar. On je dodao da investitori prepoznaju podršku koju srpska vlada pruža investitorima. “Odabrali smo poljoprivredu kao primarni projekat za ulaganja”, rekao je Mađar i dodao da Budimpešta deli isti stav sa Srbijom da bez jake industrije i jake ekonomije ne postoji jaka nacionalna svest i napredak. Prema njegovim rečima, jačanju saradnje i prijateljstva dva naroda i dve vlade doprineće i zajednički poslovi, projekti i investicije poput otvaranja fabrike u Arilju.

Vlasnik H&S fruits Milan Stanić istakao je da je danas veliki dan za tu kompaniju, grad i proizvođače i da će nova fabrika doprineti da plasman maline bude bolji i lakši, kao i da će, kada krene proizvodnja gotovih proizvoda, i cena biti bolja. “Nadam se da ćemo se do kraja ove godine ponovo okupiti ovde, da kada bude krenula proizvodnja, probamo prve proizvode”, rekao je Stanić. Pojasnio je da će se u prvoj fazi, u ariljskoj fabrici proizvoditi kaše i voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada. U kasnijoj fazi plan je da u Arilju bude kompletna proizvodnja. Proizvodi će biti od svih vrsta voća, maline, kupine, višnje, šljive, breskeve, sve što rađa u ariljskom kraju, dodao je Stanić.

Predsednik opštine Miloš Nedeljković rekao je da Arilje početkom gradnje fabrike dobija mnogo i da se nada novim investicijama u tom kraju. Naveo je da je fabrika za preradu voća važna jer će se time rešiti deo problema vezan za preradu malina, te dodao da je prošla godina bila katastrofa za malinare, jer je kvalitet roda zbog kiše bio loš. Uz zahvalnost Vladi, ministru i predstavnicima Mađarske, najavio je da bi u tu opštinu uskoro trebalo da stigne delegacija iz Japana, radi mogućih ulaganja.

Većina proizvođača i pre nego okopni sneg počne sa debatom o ceni maline u berbi i ako za to nema dovoljno argumenata. Niti se zna koliki je rod kod nas, niti kako se završila sezona na ostalim tržištima, a pre svega se ne zna kakva će biti tražnja za malinom na svetskom tržištu. Umesto da se smanji zavisnost od izvoza i poradi na promociji konzumiranja maline na domaćem tržištu, naši proizvođači očekuju da će dobra cena da se formira sama od sebe. Dobra vest je da neće ma kako vam se to činilo loše. Morate uraditi nešto pre svega na imidžu proizvodnje na domaćem tržištu jer svi sada malinu doživljavaju kao neku tužnu priču, a ko voli tužne priče???

Druga strana medalje je sortiment. Kod nas zastareo, koristi se sadni materijal bez porekla, prepun zaraznih bolesti. Rezultat su loši prinosi, kvalitet maline koji je nestabilan i nekonkurentan. Prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin u nekim hladnjačama čak 80% roda iz 2018. je iskuljučivo za blokove i griz dok.

Jedno od rešenja jeste primena zdravog sadnog materijala i profesionalizacija proizvodnje. To znači moderan zasad, pravilan izbor sortimenta od proverenog dobavljača i primena pune agrotehnike. Ko se ovoga ne pridržava ne može računati na neki prosperitet u proizvodnji. Zahtevi tržišta su sve strožiji, proizvođača sve je više tako da trka postaje sve ozbiljnija ne samo kod nas već i u Poljskoj, Čileu, SAD...

Nedavno smo bili u Florivi u Prilikama kod Ivanjice i razgovarali o sortimentu maline.

Ovom prilikom želimo da vam prenesemo iskustva sa jednom novom sortom.

Enrosadira® je remotantna sorta maline, veoma prinosna, krupnih svetlocrvenih plodova, odličnog ukusa i veoma dugog veka trajanja u svežem stanju.

Sezona branja: Enrosadira® pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Ubiranje plodova traje duže u odnosu na druge sorte, i to do kasne jeseni, odnosno, do prvih mrazeva.

Kvalitet ploda: Enrosadira®   ima veoma krupne plodove prosečne težine 7 gr, kompaktnog oblika, sjajne svetlocrvene boje i odličnih skladišnih osobina u svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je izrazito prijatan odnosno sladak i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju.

Upotreba ploda u svežem stanju: Enrosadira® je tražena sorta maline u celom svetu za svežu konzumnu upotrebu, u malim pakovanjima (125 i 250 gr). Plodovi mogu biti sveži do 12 dana na temperaturi od +2 do +4°C i pri tom odlično podnose transport na udaljena tržišta, kao što su EU i Rusija. Za svežu prodaju, plodovi se beru u 60% fiziološke faze zrelosti  (roze boje) direktno u male posude ili gajbe i što pre idu u pothladu i na tržište. Veoma je laka za branje i brzo se bere čak za 20-30% brže od drugih sorti, jer se plodovi nalaze izbačeni iz mase lista odnosno, veoma su dostupni za ubiranje. Na proleće se skrate vrhovi i plodonosi na donjem delu stabla krajem maja i početkom juna, odnosno, može se brati dvokratno.

 

Otpornost: Enrosadira® ima odličnu tolerantnost na bolesti I do sada nema dokaza o osetljivosti na bolesti korena. Preporučuje se sadnja do 1.000 m nadmorske visine jer na većim visinama kasno pristiže na branje i smanjuju se prinosi.

Karakteristike na polju: Enrosadira® je bujna sorta maline sa podignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u razmaku od 0,3 x 2 m (15.000 kom/ha). Preporuka je da se vezuje u špalir sa dve do tri žice i sa 3-5 žica za naslon lastara jer ima veliku količinu roda koji je potrebno održati što dostupnijim za ubiranje. Na jesen, po završetku branja, izdanci se prekrate do zemlje i sklone sa parcele ili se ostave za proleće i vežu u špalir 6-8 kom/m i pristižu na branje u maju mesecu. Nakon završenog branja se prekrate stari, a u međuvremenu, izbijaju novi izdanci koji daju plodove od  kraja jula pa do kasne jeseni. Preporučuje se i natkrivka od najlona u vidu plastenika ili pojedinačnih natkrivki jer se produžuje vremenski period branja do kasne jeseni.

Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane sadnice iz ovlašćenih matičnjaka. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljenom zemljištu, na dubinu od 10-15 cm. Standardne (čupane) sadnice zatrpati sitnom zemljom, dobro pritisnuti rukama da se izbaci sav vazduh oko žila. Kontejnerske sadnice zasaditi u rupu na dubinu od oko 2-3 cm dublje od postojećeg supstrata, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor za bolje ukorenjavanje i zaštitu korenovog sistema od bolesti. Najbolje je koristiti preparat TIFI ili TRIFENDER u količini od 100 gr/100 L vode. Ako se sadi kasno u proleće ili je parcela osušita i nije dobro isfrezirana, u rastvor ubaciti i 500 gr sredstva HIDROGEL koji će upiti rastvor i biljci obezbediti više vlage za ukorenjavanje i izbijanje novih izdanaka, ali i tokom cele godine radi većih prinosa.

Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (pH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele razbacati kreč, a ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati.  Otvoriti brazde za sadnju na dubini od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se, u slučaju duže suše, prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu.

Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom  ,,kap po kap” koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje), koji  se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta, jer Enrosadira® ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Od početka zrenja do kraja ubiranja plodova, redovno prihranjivati sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umereno prihranjivati azotom i fosforom. U oktobru, u nekoliko navrata  koristiti Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije, kako u plodu, tako i u korenu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove, bolje obojenosti i biti pripremljene bolje za narednu godinu.

Zasena: Za Enrosadira® se preporučuje zasena od minimalno 30% zasene kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za  30%, smanjila temperatura za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda koje mogu nastati tokom leta, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana,a time povećao učinak rada. Sa mrežom se prinosi povećavaju i do 30%, a kvalitet ploda je neuporedivo bolji.

Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala, i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu,  može obezbediti prinos od 25 - 30 t/ha. U intenzivnoj proizvodnji na jesen i na proleće postižu se prinosi i preko 40 t/ha.

Cena: Plod maline Enrosadira® za sveže tržište postiže cenu od 2,5-3,5 €/kg, a što se tiče otkupa za zamrzavanje, cena je uvek u rangu sa ostalim sortama maline koje se otkupljuju za industriju.

Licenca: Malina Enrosadira® je licencirana i zaštićena sorta od strane italijanske firme Vivai Molari sa kojom svaki kupac sadnica potpisuje ugovor  po kome ne može vršiti umnožavanje sadnica za svoje potrebe, a ni dalju prodaju, bez njihove saglasnosti. Naša firma je ovlašćena od strane selekcionera i vlasnika sorte za proizvodnju, uvoz i prodaju  sadnica maline Enrosadira® za teritoriju Srbije.

Radaljevo bb, Ivanjica

032/640-000

066/864-00-12

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

www.floriva.com

Nakon najave da će naše voće poput maline jagode i borovnice krenut u izvoz za Liban na sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i delegacije Privredne komore Japana dogovoreno je da delegacija komore sa privrednicima sredinom marta poseti Srbiju i u Arilju intenzivira dogovore u vezi uvoza smrznute maline i borovnice za šta su iskazali veliko interesovanje. Na današnjem sastanku potpisan je i Memorandum o saradnji između Ministarstva i Poslovne asocijacije Japana i i jugoistočne Evrope. Privredna delegacija Japana i jugoistočne Evrope pokazala je zainteresovanost i za izgradnju fabrike za preradu maline i drugog voća. Nedavnim usvajanjem i usaglašavanjima dokumenata omogućen je nesmetan izvoz kokošijih jaja iz Republike Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ministarstvo poljoprivrede je danas u saradnji sa NALED-om predstavilo elektronski sistem za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi odnosno portal www.sezonskiradnici.gov.rs, koji će obezbediti radnicima da imaju sva prava. Portal je predstavljen u prisustvu premijerke Ane Brnabić na konferenciji u okviru projekta "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi", a prisustvovali su i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministar za rad i zapošljavanje Zoran Đorđević, ambasador Nemačke Tomas Šib i direktorka Poreske uprave Dragana Marković.

Za proceduru prijave i odjave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili na mesec dana. Svi radnici prijavljeni preko tog portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu. O prednostima onlajn prijavljivanja sezonaca Brnabić je ocenila da će prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi preko onlajn platforme da im omogući sva prava, ali i da obezbedi u narednih pet godina dodatni prihod za budžet od 15 miliona evra. Izrazila je očekivanje da će od februara prijava sezonskih radnika u poljoprivredi moći da se obavi i putem mobilnog telefona. "Ovo je potvrda onoga što smo radili od 2014, a to je odgovorno vođenje budžeta i finansija", rekla je Brnabić i istakla da bi do kraja 2019. godine taj način prijave trebalo da se proširi i na radnike u sektoru građevine i turizma. "Procenjujemo da će u narednih pet godina ovo značiti dodatnih 15 miliona evra prihoda za državu i budžet, a sa druge strane jednu veću sigurnost i za poljoprivrednike i za ljude koji rade kao sezonski radnici u poljoprivredi. Navela je da je to pokazatelj i dalje posvećenosti vlade digitalizaciji uprave.

Ministar Nedimović je rekao da je prošle godine bilo angažovano zakonski svega 3.585 ljudi u poljoprivredi iako znamo da imamo bar 350.000 poljoprivrednih gazdinstava koja se svakodnevno bave poljoprivredom. Rekao je da su pre tri godine poljoprivredni proizvođači došli kod njega kao gradonačelnika i rekli za taj problem. "Imali smo nezadovoljne berače u poljoprivredi, nisu imali nikakva prava, osim prava na naknadu, ali da se nešto desi neka povreda sve je u crnoj zoni, a u poljoprivredi se povrede dešavaju skoro svaki dan". Naveo je da poslodavci ne shvataju da se tu ne obavlja svaki dan rad zbog vremenskih uslova, pa su morali ako je lep dan da prijave sve radnika, a kada je kiša da ih odjave. To je bila neizdrživa situacija", istakao je ministar. Nedimović kaže da je poljoprivreda fabrika pod otvorenim nebom i da nije čudo što je siva ekonomija u poljoprivredi bila tolika. Kaže i da to ministarstvo sprema i set propisa da se definiše šta je poljoprivrede, jer ne može PDV da bude veći odnosno povrat od onog što se uplaćuje.

Ministar Đorđević je rekao da je to što je urađeno plod i rezultat cele vlade koja želi da se izbori protiv sive ekonomije. "Želja vlade je da suzbije rad na crno,da pruži mogućnost  svakome da ostvari prava koja zakoni omogućavaju, da svima pružimo sve ono sto njima pripada. Radnici koji su do juče radili u sezonskim uslovima najčešće su dobijali samo nadnicu,nisu imali pravo na zdravstveno  osiguranje i bili su prepušteni sami  sebi", naveo je on. Kako kaže, vlada čini dosta u svim sferama u kojima je situacija bila zapuštena. "Zahvaljujući premijerki i NALED-u smo ovo izgurali", kazao je Đorđević i dodao da će sada mobilnim telefonom moći da se prijave sezonski radnici. "Vodili smo računa o tim radnicima da ne izgube ono čega su se bojili,ako su na listi NSZ da ne izgube taj status i naknade koje su imali, da ne izgube socijalnu pomoć, gledali smo da im pružimo mogućnost da ostvare prava, da imaju pravo na penziju.” U cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede vlada je u saradnji sa NALED-om i uz podršku GIZ-a 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog  zakona čija je primena počela u januaru 2019. i izradu on lajn platforme za pojednostavljenu registraciju radnika. Prema podacima Poreske uprave u 2017. po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi. Gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi na crno bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povreda na radu. Skupština je polovinom prošle godine usvojila Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Izvor: Tanjug

Članovi Radne grupe za malinu Slađana Stanković iz Užica i Ljubiša Purić iz Prijepolja, podneli su juče ostavke ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću. U saopštenju dostavljenom medijima navodi se da je razlog izlaska iz Radne grupe, koja je imala zadatak da se bavi rešavanjem nagomilanih problema u proizvodnji i plasmanu ovog voća, neozbiljnost i pasivnost određenog broja članova ovog tela.

„Od namere i cilja, nažalost ostala je samo vrlo konfuzna situacija koja nikako ne ide u prilog rešavanju problema sa kojima su suočeni proizvođači maline i njihove porodice“, navodi se u ostavci.
Stankovićeva i Purić kažu da su od formiranja Radne grupe održana samo dva, kako navode, neozbiljna sastanka, pretvorena u lične proslave i pasivan odnos pojedinih članova prema ukupnom problemu koji su trebali rešavati.

“Sa pojedinim ciničima, članovima Radne grupe iz reda hladnjačara i visoko pozicioniranim pojedincima u vlasti, poltrona i podobnika koji nisu ispunili čak ni samu formu na dva sastanka na kojima smo bili, više je degutantno i raspravljati, te od takve lakrdije pravimo distancu u pravom smislu reči i zbog toga podnosimo ostavku. Vreme koje je potrošeno u nadi da ćemo naći zajednički odgovor na velike probleme sa kojima se i danas suočavamo, nažalost bilo je uzaludno, a nakon svih pokušaja i napora, imamo situaciju da ljudi od struke koji su bili članovi ove grupe daju ostavke jer njihova stručnost, znanje i mišljenje očigledno nikome ne trebaju, u šta smo do sada imali priliku više puta da se uverimo”.
U ostavci je navedeno i da će svoja prava u budućem periodu tražiti preko udruženja i sa svima onima koji istinski imaju nameru da pomognu u rešavanju problema sa kojima se danas, više nego ikada suočavaju malinari Srbije.

Podsetimo, pre nekoliko dana Radnu grupu za malinu napustio je i Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Izvor:http://infoliga.rs/2018/12/05/clanovi-radne-grupe-za-malinu-podnose-ostavke/

Od 21. do 24. novembra u hali 3 Beogradskog sajma održan je 13. Sajam etno hrane i pića pod imenom „Utemeljenje robne marke etno proizvoda“. U pitanju je najveća i najstarija regionalna smotra autentičnih prehrambenih proizvoda i pića koje se mahom prave na tradicionalan način. Poslednjeg dana sajma dodeljene su i brojne nagrade a stručni žiri doneo je odluku da glavnu nagradu sajma „Etno hrane i pića – robna marka iz Srbije“ dodeli Prvoj složenoj zadruzi „Naši voćari“ – Milićevo selo. Među nagrađenima se našla i Tanja Pantović i njeni „Keka suveniri“ za jedinstveni ratluk od maline.

- Ratluk od maline je nešto potpuno novo i drugačije na našem tržištu, uvek je svež i mek, topi se u ustima, a njegova receptura je drugačija od turskog ratluka. Naš ratluk uslužno pravi bonbondžijska radnja „Bosiljčić“ iz Beograda. Ratluk od maline je potpuno jedinstven jer se pravi od prave maline kojoj je isušena voda što samom ratluku daje jedinstven ukus – kaže za Agrobiznis magazin Tanja Pantović.

Tokom četiri dana Sajma posetioci su imali prilike da probaju zdrave seoske namirnice, kolače pravljene po receptima naših baka, da se podsete detinjstva  ali i da probaju najneobičnije ukuse kao što je džem od ljute paprike, sremuš u šljivovici, kafu od žira, med od koprive, liker od bundeve, „pijanu“ aroniju... Na Sajmu je predstavljeno više od 2.000 različitih proizvoda karakterističnih za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina.

Kada bi napravili barem dvadeset različitih proizvoda i prodavali ih kako na domaćem tržištu tako i u svetu proizvodnja maline ne bi bila u krizi kao što je to slučaj danas smatra urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković. Država mora da podrži projekte finalizacije proizvoda, naročito onih za kojima pada tražnja ili su u trenutno u nepovoljnoj situaciji. Svakako treba raditi na finalizaciji proizvoda i na taj način postizati bolje cene. 

Ministar poljoprivrede Branimir Nedimović rekao je da su se ove godine rešile neke velike stvari koje su se čekale 7, 8 godina poput IPARD-a. Nedimović je gostujući na Prvoj rekao da je ove godine bilo dosta padavina, u odnosu na 2017. koja je bila sušna.

"Rešili smo IPARD, krenuli od sistema na navodnjavanje, fabrike za prehrambenu industriju, rešili IMT. To su teme koje su se motale po medijima 10, 15, 20 pa i 30 godina kada je reč o navodnjavanju", rekao je on. 

On je rekao i da "deo koji ga strašno muči", a reč je o tržištu poljoprivrednih proizvoda, definitivno mora sistemski da se reši.  "Moramo da regulišemo da ne bi imali ove situacije sa malinom, višnjom i sada krompirom", rekao je Neidmović, dodajući da mora da se donese zakon o tržištu poljoprivrednih proizvoda.  "Nije isti zakon o prodaji stolica i krompira koji može malo duže da stoji i na primer maline", kaže on. 

On je rekao i da država daje 50 odsto novca za skladištenje robe, ali i da je poblem klasiranje robe - da li i je to slobodna volja ili je propisano.  "Inspekcija sada ide i pomaže kod klasiranja robe. Jako je teško kad je kiša, vlažna je i odmah je pakuju u 2. klasu i njena cena pada za 30, 40 dinara po kilogramu, gubi se profit i dolazi do opšteg haosa", rekao je on. 

Kada je reč o višnji, on je istakao da je cena proivođačke višnje je između 25 i 30 dinara. "To je 0 sa amortizacijom i svim radnicima. Ali ljudi neće da kažu da je prodaju i po 60, 70 dinara al niko to neće da kaže, oni uvek kažu najgoru cenu", kaže on. 

Nedimović je podsetio i da je na terenu inspekcija hladnjača.  "Zatvorili smo 6 ili 7 hladnjača, a mi u ovom trenutku imamo 800 hladnjača, a 124 imaju pravo da izvoze robu", rekao je on.  "Krajem avgusta, posle 15, 20 godina haosa, kreće se sa izgradnjom fabrike za preradu maline u Arilju, a rešavamo i Budimku, jedu po jednu stvar", ističe Nedimović. 

Nedimović je podsetio i da država za protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje daje 50 odsto novca i da ko hoće to da radi - država daje novac. 

Izvor: http://novaekonomija.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31