Malinari su odustali od štrajka glađu, koji je bio najavljen za danas u podne, nakon sastanka na kome je dogovoreno da će početkom naredne sedmice biti podignute cene za najmanje 10 do 15 dinara za sve sorte, tako da će za najjeftiniju vilamet iznositi 160 dinara po kilogramu, rečeno je Tanjugu u Asocijaciji malinara Srbije.

Ministarstvo poljoprivrede je stalo iza poljoprivrednog proizvođača, rekao je predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović.

„Odustali smo od štrajka, imali smo cene od 145 dinara na hladnjači i od 140 dinara na terenu i zakazali smo bili štrajk glađu. Ministarstvo poljoprivrede je bilo medijator i organizator sastanka u Požegi sa najvećim kupcem maline - 'Stanić doo'“, rekao je Radović.

Kaže da su malinari očekivali predstavnike Ministarstva trgovine, ali da se oni nisu pojavili na sastanku.

Sastanak je, kako je naveo, trajao sinoć od 21.15 do 02.30 posle ponoći, a malinari su imali tri zahteva koja će biti ispunjena: da ne dođe do selekcije po cenama niti po datumima, tako da će malina biti plaćena od početka do kraja po krajnjoj ceni, zatim da nema klasiranja na nivou celog otkupa pošto su to obavljali nestručni ljudi, kao i da se poveća cena maline.

Radović je objasnio da je predstavnik „Stanić doo” rekao da ne može odmah da podigne cenu, ali je najavio da će konačne cene biti poznate naredne nedelje, kao i da će minimalna cena biti povećana za 10 do 15 dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433783/Malinari-odustali-od-strajka-gladu-postignut-dogovor-o-ceni

 

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se malina i kupina bez upotrebe pesticida. Voće proizvedeno na organski način ima veću cenu, a i plasman je zagarantovan.
 
Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine ovde se proizvode bez upotrebe pesticida.
 
Milorad Lazić, proizvođač malina iz sela Žuč kaže da ne koriste hemiju, najviše Slavol.
 
- U svakom selu se proizvodi ekološki zdrava hrana i mi se tretiramo kao eko proizvođači - kaže Slobodan Urošević, poljoprivrednik iz sela Igrišta.
 
Nadmorska visina od oko hiljadu metara idealna je za organsku proizvodnju.
 
- Mi Sagonjevci imamo prirodnu vodu, doveli smo je iz planine, tako da proizvodimo kvalitetnu malinu - kaže Vučeta Aranđelović iz sela Sagonjeva.
 
- To je nešto što je idealno, prvenstveno za proizvodnju maline i jedan od uslova da sama, organska proizvodnja, poljoprivreda, ima neki prioritet ovde - kaže Jovica Đinović iz poljoprivredne stručne službe Opštine Kuršumlija.
 
Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača. Mnogi su otišli i korak dalje, jer su finasijsku isplativost videli u zaokruživanju proizvodnje.
 
- Pravimo džem od malina, slatko, likere najviše, kompote, prelive za kolače, torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - kaže Biljana Lazić iz sela Žuč.
 
Malina bi mogla da postane brend kuršumlijskog kraja, pa se tako devetu godinu za redom organizuje malinijada, gde se razmenjuju iskustva i ocenjuje kvalitet proizvoda.

Prinos pšenice mogao bi ove godine da bude manji za 18,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, objavio je prognozu Republički zavod za statistiku u analizi "Očekivana proizvodnja pšenice, malina i višanja i zasejane površine kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje, 2019".

Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje, prikazani su prema stanju na dan 23. maja. Na osnovu stanja useva na dan procene, očekuje se proizvodnja pšenice od 2,4 miliona tona.

Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 5,5 procenata, a kod višanja za 24,3 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi ove godine zasejano je više kukuruza (za 4,1 procenat) i soje (za 16,7 odsto), a manje šećerne repe (za 15,8 procenata) i suncokreta (za 12 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (od 2009. do 2018.), proizvodnja pšenice je manja za 4,8 odsto, dok je kod zasejanih površina manje kukuruza za šest i šećerne repe za 31,1 posto, a više soje (za 33,2 procenata) i suncokreta (za 12,2 odsto).

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ocekivana-proizvodnja-manji-prinos-psenice-malina-i-visanja/npkljk6

Početak berbe maline obeležio je raspon cena od 120 do 145 dinara po kilogramu, ali i nedostatak sezonskih radnika. Vremenske nepogode prethodnih meseci umanjile su rod, a proizvođači se pitaju da li će otkupnom cenom pokriti troškove proizvodnje.Četiri časa nakon ponoći u ivanjičkom kraju započinje novi radni dan, za sve koji žive od malina. Berači su, u potrazi za poslom, sa juga stigli na zapad Srbije.

"Eto krenuli smo da bi zaradili za decu i da imamo za život", kaže Duško Ibrimović iz Surdulice.

U berbu malina dolaze kompletne porodice, a tvrde da je najbolje u zapadnoj Srbiji.

"Ima više posla, tamo južnije nema toliko posla. Radiš dan, dva, tri dana odmaraš, a ovde imamo četrdeset dana, mesec dana da bi nešto skupili", kaže Slobodan Asanović iz Surdulice.

Potrebno je da uberu pedesetak kilograma malina, a za spretnije i zarada je veća. Za posao na koji kreću i pre svitanja, berači mogu da zarade od šezdeset do osamdeset hiljada dinara, uz obezbeđenu hranu i smeštaj.

Zajedno sa sezoncima, i deca poslodavaca najčešće raspust provode u berbi malina.

Gimnazijalka iz Prilika Maja Radović, kaže, radi da zaradi za školu i dalje uslove, a student Veljko Radović kaže kada završi rad na poljoprivredi, uveče uči.

Tokom sezone Daliborka Radović spava samo tri časa dnevno, stara se o domaćim životinjama, povrtnjaku. U toj porodičnoj fabricu pod otvorenim nebom, njeno zaduženje u sezoni je i kuhinja.

"Hiljadu i osamsto obroka, eto toliko. Još i slatko da im umesim i kafa, palačinke i tako to", kaže Daliborka Radović iz Prilika.

Proizvođački dinar je, kažu, opterećen brojnim rashodima, tržišnim kalkulacijama u kojima nakupci zarade više, ali i ćudom prirode.

"Ma šta da uradite tu povećanja prinosa nema, jer elementarne nepogode unište to što dovedete do povećanja prinosa", kaže Dobrivoje Radović, proizvođač malina iz Prilika.

Uz podršku države, pojedini su se okrenuli zadrugarstvu i proizvodnji u zaštićenom prostoru. Uz subvenciju kod Arilja niče i zasad nove sorte malina "enrosadira", koja se izvozi u svežem stanju.

"Ne ulaziti u priču, pogotovo o svežoj, gde će nakupci, prekupci određivati cenu, već da ti proizvođači idu sa sopstvenom proizvodnjom, preko svog menadžmenta, preko tog klastera da zatvore tu celinu", objašnjava proizvođač malina iz Arilja Božo Joković.

Od višeg proizvođačkog dinara koristi imaju svi delovi Srbije i sve privredne grane, a krajevi u kojima cveta isplativa proizvodnja pod otvorenim nebom, neće opusteti, tvrde proizvođači.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3574123/vremenske-nepogode-umanjile-rod-malina.html

Inspekcije će od naredne sedmice na terenu kontrolisati kako ide otkup, prodaja, uvoz i izvoz maline, dogovoreno je juče na sastanku proizvođača ovog voća sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.O otkupnoj ceni ovog voća, što je svake godine pred berbu jedan od glavnih problema na relaciji proizvođači – otkupljivači, nije se razgovaralo na sastanku, jer će ona biti formirana, kako je rečeno, na tržištu.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je nakon sastanka da je krajnji cilj da se uredi tržište maline. On je objasnio da je država formirala dva tima – jedan u kom su predstavnici struke i drugi u kom će biti inspektori iz MUP-a, Ministarstva poljoprivrede, finansija i trgovine.

Tek kada se uredi tržište, kako je rekao Radović, moći će da se računa na adekvatnu cenu proizvoda, a upravo bi kontrola otkupa dovela do boljih uslova i tržišne utakmice, što bi trebalo da utiče na postizanje cene koju malinari očekuju.

Proizvođač maline iz ariljskog sela Trešnjevica Milan Radojičić kaže za Danas da već godinu dana postoji tim koji je trebalo da radi na kontroli tržišta maline, ali da je njegov rezultat nula. Zato, kako kaže, ne veruje da će sada biti nešto drugačije.

– Država je sve to trebalo ranije da radi. Ne očekujem nikakve rezultate – kaže Radojičić, u čijem je malinjaku berba upravo počela, ali neće biti laka, jer, kako kaže, ima velikih problema zbog nedostatka radnika.

U slučaju da dogovor ne bude ispoštovan malinari neće blokirati puteve, rekao je juče Dobrivoje Radović, već one koji prave probleme – hladnjačare i izvoznike. On je podsetio da se od malina godišnje slije u budžet i do 300 miliona evra i apelovao da upravo država treba da uredi tržište.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/inspekcije-od-naredne-sedmice-kontrolisu-otkup-maline/

Pregovori su urodili plodom i to u korist malinara - hladnjačari su izašli s prvom akontnom cenom malina i to 150 dinara za kilogram crvenog zlata.

Iako se na početku berbe među malinarima pronela vest da otkupljivači nude svega 100 do 120 dinara za kilogram, proizvođači će moći da odahnu. Kako nezvanično saznajemo iz Ministarsta poljoprivrede, tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga će izaći sa akontnom cenom od 150 dinara.

- Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara - objašnjava naš izvor.

I sam ministar Branislav Nedimović razgovarao je juče sa otkupljivačima i proizvođačima, istakavši da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna.

- Ministarstvo ne može da utiče na otkupnu cenu maline. Jako je loše što se pojavljuje samo jedna tačka, na kojoj se pojavila otkupna cena 100 dinara, i to nije pravilo u Srbiji. Ta jedna tačka, koja je uzeta za primer, u stvari je iz jedne hladnjače u Loznici koja je dala akutnu cenu i ta priča od 100 dinara ne stoji u ovom trenutku - kazao je on nakon sastanka.On je takođe dodao da je još rano govoriti o otkupnoj ceni, zbog toga što berba malina još nije počela i ne zna se kolika će količina tog voća biti ponuđena na prodaju.

Naime, malinari iz valjevskog kraja bili su neprijatno iznenađeni kada je jedan lokalna hladnjača ponudila 120 dinara. Vest se proširila i do drugih, koji su se uzdali u rezultat sastanka u Vladi održan pre dva meseca. Tada je bila potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara.

Struka je, kako su nam rekli iz Udruženja malinara "Vilamet", izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara.

- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj – istakao je za naš list Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara.Ovogodišnji rod maline u Srbiji desetkovan je kako zbog vremenskih nepogoda, tako i zbog bolesti, ističu proizvođači. Takođe, ovo je i treća godina zaredom, a pojedini stručnjaci procenjuju da je i najmanji za poslednjih tridesetak godina. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, međutim ove loše prognoze ne važe samo za Srbiju. Poznavaoci prilika na ovom tržištu kažu da je u Čileu prva berba iznela svega 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah. Malina je u deficitu, pa su i proizvođači koji su uspeli da sačuvaju svoje plodove očekivali i višu otkupnu cenu.

Inače, najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji je šljiva s učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 hektara. Po proizvodnji šljiva, Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline sa 14 odsto učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju sa 10 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/pregovori-u-korist-malinara-hladnjacari-za-kilogram-maline-ponudili-150-dinara/7h1e18l

Pregovori o otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda maline mogli bi da urode plodom u korist malinara, nakon što je resorni ministar Branislav Nedimović potvrdio da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna, a hladnjačari su u pregovorima izašli sa prvom akontnom cenom od 150 dinara.
Pozivajući se na izvore Ministarstva poljoprivrede, Večernje novosti pišu da će tu cenu ponuditi tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga."Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara", piše list pozivajući se na neimenovani izvor.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/malinari-traze-150-dinara-za-kilogram_1026464.html

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije rekao je da su otkupljivači ponudili cenu od 100 dinara po kilogramu tog voća, što je ocenio kao neprihvatljivo. Pozvao je predstavnike vlasti da spreče takvu ucenu.

Rekao je za Betu da je stručna komisija, u čijem je formiranju učestvovala i Vlada Srbije, utvrdila da najmanja proizvođačka cena, pre nego što je nevreme uništilo značajne količine roda, ne sme biti manja od 140 dinara.

- Sneg, grad i obilne padavine u četiri navrata ovog proleća uništavali su malinu u Zlatiborsko-moravskom okrugu, a u Ivanjičkom kraju i po peti put, jer je pre nekoliko dana padao grad. Prinosi su umanjeni i do 80%, pa će biti teško od preostalog roda izvući prihod koji bi pokrio bar deo troškova - rekao je Radović.

Dodao je da je cena od 100 dinara samo "dolivanje benzina na vatru", dok je proizvođač malina i kupina iz Bogatića Milenko Nešić rekao da je cena od 100 dinara "bezobrazno niska".

U Srbiji se, prema Nešićevim rečima, svake godine smanjuje prinos malina i kupina:

- Izvozni lobi koji hoće da otkupi to voće za bagatelu ucenjuje, pa proizvođači nemaju finansijskih mogućnosti da posle berbe prehrane i zaštite sadnice, zbog čega iz godine u godinu pada prinos i ubrzano se gasi ta proizvodnja.
Prosečan prinos malina 1986. godine bio 15 tona po hektaru, 1998. godine je pao na osam tona, 2007. spustio se na oko pet tona, a ove godine će biti dobro ako bude i četiri tone.

Napomenuo je i da će ove sezone samo branje kilograma maline, pod uslovom da se nađe radna snaga, koštati oko 70 do 80 dinara, pa kilogram ne sme da košta manje od 180 do 190 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533515/otkupljivaci-ponudili-cenu-maline-od-100-dinara-proizvodjaci-to-smatraju-ucenom

Sneg, grad, oluja i bolesti uništili su 80 odsto ovogodišnjeg roda maline i kupine. Predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović kaže da je prinos pomenutog voća ove godine manji za 50 odsto do 70 odsto zbog bolesti, a prema proceni, u ovom trenutku je rod manji i do 80 odsto zbog elementarnih nepogoda, snega od pre nekoliko dana, a potom i grada i oluje.

Kako "Blic Biznis" saznaje, malinari kojima su elementarne nepogode napravile štetu mogu se javiti lokalnim samoupravama za pomoć. Drugi korak je da komisije koje pripadaju lokalnim samoupravama izađu na teren i utvrde štetu. Izveštaj o načinjenoj šteti ova komisija potom će proslediti vladinoj komisiji za procenu štete koja na kraju odlučuje o vrsti i visini nadoknade.Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović apelovao je danas na poljoprivrednike u Srbiji da osiguraju svoje useve.

Nedimović je za televiziju Pink kazao da u pet najugroženijih okruga u Srbiji Vlada daje subvencije do 70 odsto na osiguranje i dodao da i pored toga u Srbiji to teško ide.

"Samo 12 odsto je osigurano", rekao je Nedimović.
Stučnjaci sve češće upozoravaju da se klimatski uslovi menjaju i da danas za ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju nije dovoljno samo gledati u nebo i nadati se dobrom vremenu. Međutim, i dalje je jako mali broj poljoprivrednika koji osigurava svoju proizvodnju.

“Na osiguranje ne treba gledati kao trošak već treba da ima isti značaj kao deklarisano seme, mineralno đubrivo ili zaštitna sredstva ko to shvati pre mislim da će imati mirniju jesen”, kaže Radislav Jovanov, predsednik zadružnog saveza Vojvodine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/saznajemo-malinarima-pomoc-drzave-ali-pod-ovim-uslovima/lnx7dps

Na inicijativu ministarstva poljoprivrede, opštinu Arilje je posetila japanska privredna delegacija. Prvi bilateralni sastanak održan je u zgradi opštinske uprave, gde je došlo do upoznavanja sa srpskim crvenim zlatom – malinom, kao i sa proizvodima od ovog voća.

Japanska delegacija je izrazila interesovanje za održavanje još jednog sastanka na kojem će se konkretizovati dogovor u vezi sa izvozom maline na daleki istok.

– Japanci su bili oduševljeni proizvodima naših privrednika koji se bave preradom maline u džemove, slatka, rakije, likere, jogurte, a posebno su oduševljeni cenom – kazao je za RINU Vlade Stanković iz udruženja Vilamet, a prenosi portal Morava info.

Prema njegovim rečima, Japanci su ih obavestili da na njihovo tržište malina uglavnom dolazi iz Amerike i da je mnogo skupa.

– U budućem vremenu mi vidimo šansu da sa njima napravimo dogovor oko izvoza, na taj način srpsko tržište bi rasteretili robom koju nije moguće prodavati kao konzumnu, bilo da je u svežem ili u zamrznutom stanju – tvrdi Stanković.

On je naglasio da bi takva malina išla u preradu, a obezbeđeno tržište bi bilo garancija za njen plasman.

Stanković je istakao da su Japanci bili oduševljeni mirisom, ukusom i bojom naše maline.

– Objasnili smo im da naše voće raste na zdravom terenu u okruženju bukovih i borovih šuma na nadmorskoj visini od 500 do 1.000 metara i da je uzgajanje ovog voća kod nas tradicionalno.

Prema njegovim rečima, Japanci su narod koji izuzetno ceni tradiciju, pa je i četvrtina sastanka bila posvećena toj temi.

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede ranije je najavilo da će delegacija japanske Privredne komore posetiti Srbiju krajem marta i u Arilju i drugim gradovima zapadne Srbije intenzivirati dogovore o uvozu smrznute maline i borovnice, za šta su iskazali veliko interesovanje. Takođe je najavljena i mogućnost gradnje fabrike za preradu malina i drugog voća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2474017/japanci-posetili-arilje-odusevljeni-srpskom-malinom-najvise-im-se-svidja-cena

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31