Većina malinjaka u Ivanjici ponovo se crveni. Maline su rodile u novembru, lepše i slađe nego u julu.

Očigledno je da su klimatske promene uslovile nesvakidašnju sliku u njivama i dale "crvenom zlatu" drugu šansu. Rađale su maline i ranije kada im vreme nije, ali ovako, u čitavim grozdovima, sredinom novembra, nikada do sada, kažu proizvođači.

- Pre neki dan sin je došao i video da su maline rodile, tada je i nas obavestio, iznenađeni kvalitetom i krupnoćom maline, možda i lepše nego u leto, neočekivano je za ovo doba godine - kaže za Info ligu Saja Drndarević iz sela Dubrava.

- Neobično, da u ovo doba naberemo nekoliko šaka plodova maline dobrog ukusa čak boljeg nego u leto. Verovatno da ishod sledeće berbe neće biti od značajnog prihoda, klima se izmenila reklo bi se da malini više prijaju oktobarski uslovi nego letnji. Očekujemo manji negativan uticaj, nadamo se da neće drastično uticati na sledeću sezonu roda - rekao je Tomislav Čabarkapa iz Ivanjice.

- Jedne godine kad im nije vreme isto su rodile maline, gde smo ustanovili da veliku štetu pravi klimatski uslovi jer u zimskom periodu nema snega, a golomrazica uništi pupoljke, na stablu maline unište se mladari pa stablo ostaje golo, a ako i koji pupoljak opstane, mladar maline ostane kratak pa je rod duplo manji. U ovom sušnom periodu bez vlage i primerenih uslova za ovo doba godine, uticaće na rod iduće godine - navela je Snežana Nikačević iz Bukovice.

Stručnjaci tvrde da će sve to loše uticati na rod naredne godine a s obzirom da se miholjsko leto ne predaje, te da su najavljenje visoke temperature i sledeće nedelje, o posledicama će se tek pričati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2697624/ivanjicki-malinjaci-crvene-se-u-novembru-hoce-li-jesenja-berba-ugroziti-rod

Sa starošću zasada od 12 do 15 godina prinos malina u Srbiji, ali i drugim državama u regionu, znatno opada, pa tako i ekonomska računica za dalje bavljenje ovim poslom, izjavio je Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

U Sarajevu, na nedavno održanoj konferenciji Regionalnog saveta za jagodasto voće, čiji je Leposavić predsednik skupštine, on je rekao da su rezultati ispitivanja o prisustvu različitih virusa u komercijalnim zasadima malina, koje je obavio ovaj institut iz Čačka – poražavajući. Ispitivanja obavljena u Srbiji, ali i u nekoliko zemalja u okruženju, pokazuju da je više od 95% ispitivanih zasada zaraženo virusima.

U praksi, kako kaže, to je dovelo do smanjenja prinosa i pada kvaliteta maline – plodovi su sve sitniji i gube slast…

– Zbog toga smo došli u situaciju da opada i interesovanje proizvođača za gajenje ovog voća. Kupci se takođe osećaju prevarenim, pa su u nekim zemljama počeli da traže alternative za naše proizvode – ističe Leposavić za Politiku i dodaje da sve ukazuje na to da ubrzo moramo da uradimo više stvari kako bismo poboljšali stanje u ovom sektoru.

Skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Globalno tržište malina menja se u poslednjih deset godina, pa tako i pozicije država koje su se smenjivale na lestvici vodećih proizvođača. Leposavić ističe da neke države gube na značaju istom brzinom kojom su ranije dolazile na vrh. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je u 2016. godini proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona.

– I ta proizvodnja ima tendenciju pada – upozorava Leposavić.

I Čile, jedan od naših najvećih konkurenata, beleži pad proizvodnje, pa je za samo sedam godina učešće ove države u svetskoj proizvodnji palo sa 16 na 6,4%. Nasuprot tome, ima i država koje su u jednom trenutku iskoristile svoju priliku. Recimo, Bosna i Hercegovina je od proizvedenih 3.000 tona s početka ovog veka poslednjih godina dostigla 22.000 tona, prema nekim podacima i 25.000. Međutim, ove godine imaju znatan pad i realna proizvodnja im ne prelazi 8.000 tona.

Podaci ukazuju da je u 2019. usled poremećaja na tržištu došlo do pada proizvodnje malina i na drugim tržištima. Najveće smanjenje površina pod malinjacima imali su Srbija, Poljska, Čile, BiH, Bugarska, Crna Gora…

– Glavni igrači gube konkurentnost na svetskom tržištu, dok su novi, kao što su Meksiko, Bugarska, Bosna i Hercegovina i Ukrajina, ušli u konkurenciju. Posebno na tržištima gde je do sada bio dominantan uvoz maline iz Srbije, Poljske, Čilea… – ističe Leposavić.

On kaže da je kod tih zemalja presudna bila snažna pomoć države kod zasnivanja zasada i podizanja skladišnih kapaciteta. Napominje da je činjenica i da su te zemlje u prošlosti imale jeftinu radnu snagu.

– To je velika razlika u odnosu na Srbiju i Čile, gde već godinama imamo male subvencije u poljoprivredi – kaže on.

Leposavić napominje da sve nekada najveće svetske proizvođače najviše ugrožava Meksiko, koji je u poslednjoj deceniji uvećao proizvodnju sa 11.500 tona na 112.700 i utrostručio prodaju uglavnom sveže maline u Americi.

Prema njegovim rečima, sadašnje tržište malina zasniva se na smrznutom programu, sa tendencijom rasta ponude, zbog čega su i cene trenutno relativno niske. Ali, bez obzira na sve ovo, malina je veoma traženo voće.

– Problemi, kako god to neko shvatio, ne potiču od prodaje. Činjenica je da 60 do 70% troškova proizvodnje i berbe maline odlazi na troškove radne snage. U Srbiji je dnevnica za berače porasla sa 20 na 25 do 30 EUR. Poskupeo je i repromaterijal, veći su zahtevi u oblasti bezbednosti radnika, što direktno utiče na ukupne troškove proizvodnje, pa malinarima ostaje znatno manja zarada – smatra Leposavić.

Naglašava da izvoznici imaju velikih problema zbog gubljenja sortne identičnosti, jer "vilamet" više nema karakteristike na koje su proizvođači navikli. Kako kaže, i prerađivači imaju manji procenat viših kategorija od takvog voća, a strani kupci imaju sve više primedbi na kvalitet isporučene robe.

– Ista situacija je i kod sorte "miker", koja je sve traženija na svetskom tržištu. Sadni materijal je najveći problem u Srbiji i okolnim državama. Novi zasadi se uglavnom zasnivaju sadnicama iz Švajcarske, delom Francuske, Holandije i Italije. Ni "vilamet" ni "miker" iz tih zemalja nemaju karakteristike koje se očekuju – smatra on i napominje da zbog značaja i ekonomske dobiti od izvoza postoji potreba da se na državnom nivou reguliše proces sertifikacije, kao i da odgovarajuće institucije taj posao sprovedu u delo, počevši od klonske selekcije do stvaranja viših kategorija sadnog materijala.

Prema njegovom mišljenju, na taj način bilo bi rešeno ovo izuzetno važno pitanje. U Srbiji se sertifikacija sprovodi od 2005. godine i u nekoliko ciklusa je stvarana određena količina izuzetno kvalitetnog sadnog materijala, ali nedovoljnog za stvarne potrebe, čak i lokalnog tržišta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2691485/prinos-i-kvalitet-malina-u-srbiji-opada

U šljivarstvu naše zemlje dominiraju sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku. Prvenstveno čačanska lepotica, čačanska rodna, ali je i sve veće interesovanje za novije sorte - nadu, petru i divnu.

- Njih nemamo još u ponudi, ali u skladu sa zakonskom regulativom za proizvodnju sadnog materijala imaćemo ih tokom 2021. godine, tako da mogu da zaključim da je šljiva vodeća vrsta voćaka u našoj zemlji. Ne treba ni zanemariti malinu koja je veoma dominantna i značajna ne samo po proizvodnji već i deviznom prilivu koju naša zemlja ostvaruje izvozom plodova - rekao je Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka.

Dodaje da u Srbiji ne postoji dovoljna količina kvalitetnog sadnog materijala. Proizvođači su se dovijali na različite načine, presađivanjem sadnica iz rodnih zasada, što doprinosi značajnom smanjenju prinosa i kvaliteta maline.

- Ukoliko su zvanični i statistički podaci tačni, prinos od pet do sedam tona po hektaru je prinos koji je apsolutno neprimeren i gde nikakva cena ploda maline ne može nadoknaditi troškove uložene u proizvodnju. Prosečni prinosi bi trebalo da budu minimum 12 do 15 tona po hektaru - ističe Lukić.

Smatra da će rejonizacijom mnogi problemi u voćarskoj proizvodnji biti rešeni:

- Ministarstvo je pre dve godine prepoznalo potrebu da se uradi rejonizacija. Ja bih rekao da je to jedna makrorejonizacija, imajući u vidu da radimo 17 vrsta voćaka, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, i Zemunu, na području cele Srbije. Cilj je da se upravo prema agrotehnološkim uslovima, klimatskim i zemljišnim činiocima i karakteristikama pojedinim biljnih vrsta pozicioniramo tamo gde bi trebalo, i gde postoje najbolji uslovi za gajenje, pri čemu treba istaći da svaka vrsta voćke ima svoje zahteve kada je u pitanju klima i zemljište, poput kajsije, breskve i maline, koje se ne mogu gajiti svuda kao šljiva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2689998/sljiva-moze-da-se-gaji-sirom-srbije-rejonizacija-ce-pozicionirati-druge-biljne

Domaćinstvo Jovanović iz sela Zagorica, nedaleko od Topole, od davnina se bavi pečenjem rakije, ali one tradicionalne šljivovice. Međutim, ove godine na tom imanju je potekla prva malinovača i kupinovača.

- Pored naše obavezne i daleko prepoznatljive, šljivovice pekao sam rakiju od svih vrsta voća koje uspeva kod nas. Čak i od nekoliko vrsta južnog voća, sve to iz radoznalosti, da vidimo kakva je. Ove godine sam po prvi put pekao rakiju od kupine i maline. Vrlo je jednostavan proces, ali mislim da nema nekog smisla raditi na veće količine. Aroma i kvalitet dobijene rakije nije po mom ukusu, očekivao sam mnogo više. Oni koji su imali prilike da probaju ovu rakiju se ne slažu sa mnom, kažu da je dobra - rekao je za TopPres Dragan Jovanović.

Domaćin otkriva kako teče proces pripreme ove rakije:

- U posudu stavim 70 kilograma kupine koja tu prevri (fermentira), potom dodam 10 kilograma šećera rastopljenog u 30 litara vruće vode i onda sve to dobro izmiksujem uz pomoć hiltija i merača za glet masu. Fermentacija kreće neposredno posle mešanja. Posle tri nedelje kljuk ide u kazan i pristupa se pečenju (destiliranju). Jedan kazan ovako pripremljenog kljuka dao je 18 litara rakije jačine 20 gradi. Isti je postupak i prilikom pripreme kljuka od maline, mušmule, dudinje, jagode, banane.

Jovanović kaže da tradicionalnu šljivovicu ipak ne mogu da zamene neke nove vrste rakija, te da su one namenjene manjim količinama.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2688653/rakije-od-maline-i-kupine-iz-topole-ima-li-sljivovica-konkurenciju

Prva dva proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji bila su vina, dingač i postup. U registar Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije upisani su 2. septembra 1986. godine.Oznaku geografskog porekla u Srbiji ima 69 domaćih proizvoda, a to su između ostalog Sremski kulen, Sjenički sir, Leskovački ajvar, Valjevski duvan čvarci, ali i Pirotski ćilimi i ručno pletena odeća Sirogojno iz Užica. Ipak, Evropski sertifikat o geografskoj oznaci porekla do sada su
dobile samo Ariljska malina i Oblačinska višnja. Zbog toga je kako za Telemaster ocenjuje državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović neophodno još više raditi na brendiranju srpskih proizvoda, budući da su potrošači spremni da takve proizvode plate po većoj ceni.
Poboljšanje imidža, veću prepoznatljivost, ali i bolji plasman na inostrano tržište srpski proizvodi mogu dobiti zaštićenu oznaku geografskog porekla. Tako je do sada prodato više od 1.000 tona ariljske maline, rečeno je na skupu posvećeno promociji zaštićenog geoporekla u Srbiji. Evropska banka za obnovu i razvoj
(EBRD) u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar) najavila je danas podršku u promociji ariljske maline i oblačinske višnje na tržištu EU, kao i drugim stranim
tržištima. U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske
maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom koji su organizovali EBRD i kompanija
Nektar. Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne
većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda. „Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvodjačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji
već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU“, kazao je on. Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do preradjivačkog sektora. Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a „Consumer Rules Summit“, 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i regiona.
Mirjana Milutinović iz Udruženje Ariljske maline rekla je da je ovo značajno za male proizvođače da se izbore konkurencijom:
„Naša konkurencija su maline koje dolaze iz Evrope koje su uglavnom mašinski brane, naša proizvodnja je daleko skuplja, ručno je sve brano, ali nam uglavnom garantuje i mnogo bolji kvalitet. Mi se stvarno nadamo da će nam ovo doneti bolju pregovaračku poziciju u odnosu i na kupce i na dobavljače na tržištu“.
Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe kaže da ako se priča o voću i njegovim karakteristikama određeno podneblje svakako utiče na karakteristiku
voća kao i klima, tekstura i ukus proizvoda. “Ove dve vrste voća o kojima pričamo su poznati širom granica ove zemlje. Ovo je korak u pravcu prepoznavanja, promocije i brendiranja tog voća jer smatramo da imamo čime da se pohvalimo kao zemlja i možda smo nedovoljno radili na tome. Zašto ne bismo kroz deset godina imali situaciju kao što je danas prepoznata pršuta Parma, Šampanj iz Francuske i tako dalje? Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom i to „ariljsku malinu“ i „oblačinsku višnju“, ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti
srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći preradjivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova. Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.
Na ovaj način stvoriće se uslovi za jasnu diferencijaciju proizvoda iz Srbije na globalnom tržištu, što će pozitivno uticati na srpsku ekonomiju, ističu iz Ministarstva poljoprivrede. „Šansa Republike Srbije i naše zemlje u oblasti poljoprivredne prehrambene proizvodnje jeste da što veći broj proizvoda zaštitimo sa oznakom geografskog porekla, ali i da dosledno i u većoj meri naši poljoprivrednici, prerađivači koriste taj instrument“ rekao je Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i dodao da su to proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača. On je još istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.Tendencija u Srbiji je da što veći broj njenih proizvoda dobije zaštićeno geografsko poreklo, podržava organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Evropska banka za obnovu i razvoj. Emanuel Hidijer iz FAO - organizacija za hranu i poljoprivredu kaže da su u
slučaju Srbije radili sa veoma specifičnim proizvodima:

„Ideja je da oznake geografskog porekla mogu da udahnu novi život lokalnim ekonomijama, podstičući ruralni razvoj i otvaranje novih radnih mesta posebno za mlade ljude. Oni čine poljoprivredno prehrambene lance snabdevanja više inkluzivnim, tako što povezuju male proizvođače kvalitetnih proizvoda sa velikim kompanijama“ zaključio je Hidijer i dodao još da potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude uskladjeno sa EU.

Izvor: Agrobiznis magazin

Malina se sadi zrelim izdancima u toku zimskog mirovanja (od novembra do aprila), a popuna zasada može da se obavi zelenim izdancima u drugoj polovini maja ili u junu mesecu i to po oblačnom vremenu. Čim sa sadnica maline otpadne lišće u jesen može se obaviti sadnja.

Jesenja sadnja daje najbolje rezultate, jer posađene sadnice obično ne oskudevaju u vlazi, a koren se razvija u toku toplih zimskih dana. Jesenja sadnja daleko bolja od prolećne, kao i da sadnja maline u kasno proleće može biti nepovoljna jer se uvećavaju pupoljci na korenu, iz kojih će izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog brojnijeg očenjavanja.

Jesenja sadnja se obavlja nakon stajanja vegetacije, i nije tačno određen datum, već početak jesenje sadnje zavisi od lokaliteta, nadmorske visine, klimatskih uslova date godine… U jesen se vrši sadnja maline zrelim izdancima (sadnice golih žila). Sadnice moraju barem 30 cm da odrvene.

Temperatura prilikom sadnje maline ne treba da bude veća od 7 stepeni, a temperatura zemljišta ne bude ispod tačke mržnjenja. Zbog toga malinjaci posađeni u jesen mnogo dobro kreću u rast i razvoj, te ako se radi o jednogodišnjim sortama daju dobre prinose, ili pak ako se sadi dvogodišnji tip maline daju dobre priraste koji će sledeće godine dati veoma visoke prinose.

Pored toga, sve manje vlage u zemljištu i kasni prolećni topli vetrovi, koji isušuju žilice, mogu biti najčešći uzroci lošeg prijema sadnica. Sadnja u suviše vlažno zemljište dovodi do toga da se zemljište oko sadnice stvrdne u jaku pokoricu, koja ne dozvoljava da se izdanci iz podzemnog pupoljka probiju na površinu. A sadnica maline se primi tek kada izbiju izdanci iz podzemnih pupoljaka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/07/vocarstvo/15688/

Prošle su dve godine otkako je ustanovljena oznaka za hranu Srpski kvalitet, a garanciju da je proizvod napravljen od najboljih sirovina ima tek 11 proizvoda i to iz sektora mesa. Pravilnik za hranu biljnog porekla očekuje se do kraja godine. Stručnjaci kažu da etiketa Srpski kvalitet ima potencijal da domaćoj premijum hrani odškrine vrata svetskog tržišta, a mi smo istraživali koje su prepreke na tom putu.U globalnom svetu najbolju cenu postižu lokalni proizvodi. Francuski sirevi i italijanske pršute na put prestiža krenule su pre 60 godina. Srpski ajvar, malina i šljivovica tek su na startu trke za zaštitu geografskog porekla i promociji oznake Srpski kvalitet."Pruža prednost našim proizvođačima da budu konkurentni kako na tržištu u Republici Srbiji tako i nadam se da ćemo taj znak promovisati i u regionu", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dodaje da to neće moći samo Ministarstvo poljoprivrede da promoviše, zbog samih kapaciteta koje ima, kao i da će morati da se uključe i mediji i prozvođači.

Kaže da je oznaka Srpski kvalitet posebno važna za živinarsku proizvodnju, te za sektor voća i povrća. Ipak, biljni proizvođači još čekaju pravilnik na osnovu koga bi mogli da konkurišu za oznaku koja im pruža šansu da bolje zarade, a potrošačima uliva sigurnost u dobar kvalitet sirovine i tradicionalnu pripremu.

"Srpski potrošači veću prednost daju domaćim proizvodima nego stranim kada imaju dobru alternativu pogotovo u sektoru prehrambene industrije gde i srpski trgovci u 80 posto slučajeva forsiraju srpske proizvode", navodi Željko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Proizvođači kažu da je najvažnije osvojiti domaćeg kupca, ali da se najbolja zarada ipak postiže izvozom. A iz sveta potvrda da preterujemo u svojoj predstavi o sebi – nismo ni najbolji ni najgori. Za autentične proizvode iz Srbije gotovo se ne zna.

"Srpski proizvodi nisu poznati u svetu. Nema ni loše ni dobre slike koja je vezana za pojam srpske hrane. Ipak, ono što je važno, imam italijanske prijatelje koji mi stalno traže da im donesem ajvar. Tako da se ja stalno vraćam kući sa gomilom tegli. Dakle, dobar kvalitet postoji, ali mora mnogo još da se radi na reklamiranju", naglašava Emanuel Hajder, ekspert Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Projekat Srpski kvalitet, pored resornog ministarstva podržavaju i Ujedinjene nacije i Evropska banka za obnovu i razvoj. Sirovinu i znanje imamo, nedostaje još dobar glas koji se daleko čuje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3684104/ajvaru-malini-i-sljivovici-nedostaje-dobar-glas-koji-se-daleko-cuje.html

Putem javnog poziva izabrano je deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Organska proizvodnja značajan je izvor inovacija koje mogu da pomognu poljoprivredi da prevaziđe postojeće izazove i doprinesu unapređenju konkurentnosti proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u celom regionu, poručeno je sa, 13. međunarodnog foruma o organskoj proizvodnji, održanog u Selenči.

U tom pravcu ići će i promene u organskom sektoru i povećanje pomoći iz državne kase, koju su najavili nadležni, naglašeno je na ovom skupu, kojem su osim brojnih proizvođača organske hrane iz Srbije, prisustvovali poljoprivrednici i predstavnici naučno-istraživačkih institucija i udruženja iz Hrvatske, Slovačke i Poljske.

Međunarodni Forum o organskoj proizvodnji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, a ova manifestacija održana je uz pokroviteljstvo Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, opštine Bač i EU info pointa Novi Sad.

Adrijana Jurilj iz Centra za razvoj ekološke proizvodnje Ivanovci u Hrvatskoj najavila je sledeće zajedničke projekte sa Centrom iz Selenče. Ona je podsetila na uspešno realizovan prekogranični projekat Organic bridge finansiran iz budžeta EU, vredan oko 550.000 EUR, koji je značajno doprineo razvoju ove vrste poljoprivrede s obe strane Dunava,

Predsednik Udruženja voćara Republike Poljske Jacek Otulak rekao je da je svaki pomak u razvoju organske proizvodnje u Srbiji veliki uspeh, da srpska poljoprivreda u tom pravcu treba da se razvija i da ima punu podršku poljskih proizvođača kada je o prenosu znanja i iskustava reč.

Predsednik Centra za organsku proizvodnju Jozef Gašparovski i Jelena Kovačevič, predstavnica opštine Bač predstavili su projekat "Program podrške istraživačkim, razvojnim i inovativnim idejama u ekološkoj poljoprivredi – INO ECO model".

Naglasili su da se projekat bavi inovacijama u organskoj proizvodnji i da je putem javnog poziva izabrano deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Tokom radionice, održane u okviru Foruma, predstavljene su istraživačke ideje u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane koje će dalje biti razvijane kroz projekat.

Nevena Blagojević, doktorant na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu predstavila je istraživački rad iz oblasti proizvodnje lekovitog bilja i eterskog ulja u organskoj proizvodnji.

Uspešni organski mladi proizvođač Mirko Vlček govorio je o najefikasnijoj zaštiti krompira od krompirove zlatice, a Anabela Gašpar o džemu zaslađenim koncentrisanim voćnim sokom.

Studentkinja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Teodora Teofanov predstavila je istraživački rad o instant obroku na bazi organske spelte, koji ne izaziva alergiju na gluten.

Izabela Gašparovski iznela je istraživačku ideju o funkcionalnim medovima sa dodatkom lekovitog bilja namenjenih preventivi i lečenju bolesti, a Ljubinka Panić govorila je o blagotvornom svojstvu lešnika i puteru od lešnika.

Gavra Plavšić iz Bačke Palanke, jedini proizvođač organskog duda u Vojvodini, rakije od duda i ulja od njegovog semena, govorio je o korišćenju ovog ulja u kozmetičke svrhe.

Istraživečke ideje predstavili su i Radosav Malenović (Proizvodnja pčelinje matice bez presađivanja larve), Marija Gašparovski (Kreme i melemi od organskog lekovitog bilja i pčelinjih produkata) i Zoran Marinković (Džemovi od organske maline, piše Poljoprivreda.info.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2643304/inovacijama-do-razvoja-organske-poljoprivrede-prednsoti-rakije-od-duda-dzemova-od-organske

U Srbiji je registrovano više od 60 proizvoda s geografskim poreklom, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar), najavila je danas podršku u promociji "ariljske maline" i "oblačinske višnje" na tržištu EU, kao i drugim stranim tržištima.

U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu - FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, koji su organizovali EBRD i kompanija Nektar.

Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda.

"Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvođačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU", kazao je on.

Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do prerađivačkog sektora.

Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a "Consumer Rules Summit", 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i iz regiona i EU.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović rekao je da u Srbiji ima više od 60 proizvoda sa oznakom geografskog porekla i da ti proizvodi predstavljaju i identitet Srbije.

"To su proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme", istakao je on i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača.

On je istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.

Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, i to "ariljsku malinu" i "oblačinsku višnju", ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći prerađivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova.

Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.

Predstavnik FAO Emauel Hidier kazao je da su u Srbiji uspeli da povežu proizvođače, koji proizvode hranu sa geografskim poreklom sa velikim kompanijama, kao i državom.

Smatra da je nužno da se uspostavi određena praksa u dužem vremenskom periodu po pitanju proizvodnje, registracije i sertifikacije tih proizvoda.

"Potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude usklađeno sa EU", kazao je Hidier.

Izvor:https://naslovi.net/2019-09-17/beta/vise-od-60-proizvoda-s-geografskim-poreklom-nektar-promovise-ariljsku-malinu-i-oblacinsku-visnju-video/24159556

Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/u-ovom-selu-se-skoro-svi-bave-organskom-proizvodnjom-evo-zasto/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30