Država će narednih dana objaviti uslove za nabavku traktora subvencionisanu iz nacionalnog budžeta. Ova pomoć namenjena je poljoprivrednicima koji zbog malih površina koje obrađuju nisu imali mogućnost da konkurišu za kupovinu mehanizacije iz IPARD fonda.

Kako je za „Politiku” rekla Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja, u Srbiji postoje dve mere za nabavku traktora, što često zbunjuje i same proizvođače.

– Mera IPARD-a namenjena je poljoprivrednicima koji obrađuju od dva do sto hektara zemlje. Te uslove zadovoljava veliki broj proizvođača. Ali deo njih, koji takođe treba da obnove mehanizaciju, nisu mogli da konkurišu prvenstveno zbog malih površina koje obrađuju– rekla je Petrovićeva i dodala da je u toku izrada pravilnika za traktore koji će uskoro biti objavljen i bliže određuje uslove za male proizvođače koji nameravaju da se prijave za nacionalne mere. Ono što ovu podršku razlikuje od IPARD-a jeste to da se zahtev za subvenciju podnosi tek pošto je poljoprivrednik kupio mašinu. Kod IPARD-a korisnik dostavlja predračun za odobravanje podsticaja, a investiciju započinje tek kada dobije rešenje.

Na pitanje da li će mali poljoprivrednici biti motivisani ovakvim uslovima, jer su upravo ta početna ulaganja za mnoge nepremostiv problem, naša sagovornica kaže da bi „ona lično bila izuzetno motivisana”.

– Bila bih vrlo zainteresovana ako znam da će mi povraćaj novca biti 50 odsto. Odnosno, 65 za proizvođače u nerazvijenim područjima, a maksimalno 800.000 dinara. Mislim da će odziv biti veliki jer donosi korist malim proizvođačima – uverena je Petrovićeva. Kaže da je ideja da se iz budžeta subvencionišu traktori koji se sklapaju ili proizvode u Srbiji, a koji po procenama koštaju od 8.000 evra (bez PDV) do oko 20.000 evra.

Dve godine otkada je Srbija formalno ispunila uslove da koristi novac iz evropskog pretpristupnog fonda za agrar, najveće interesovanje i dalje vlada upravo za nabavku traktora. Više od 60 odsto zahteva podneto je za nabavku novih traktora. To se i dalo pretpostaviti, jer osam od deset gazdinstava u Srbiji ima sopstveni traktor, a u 83 odsto slučajeva oni su stariji od 20 godina.

Na dosadašnjih šest javnih poziva u okviru IPARD-a stigla su 1.173 zahteva, vrednosti procenjene na oko 103,6 miliona evra.

– Najveće interesovanje vladalo je za nabavku novog traktora, što je i očekivano, s obzirom na prosečnu starost ove mehanizacije i činjenicu da je ova investicija bila malo zastupljena kroz nacionalni program podrške, naročito za one veće jačine – kaže Petrovićeva. Ističe da je interesovanje zadovoljavajuće i za ostalu opremu i mehanizaciju, kao i za izgradnju objekata. Istina, primetno manje nego u slučaju traktora, jer je reč o velikim investicijama. Recimo, za izgradnju objekata upućena su 132 zahteva, vrednosti 35,2 miliona evra, što je udeo od oko 35 odsto ukupno tražene podrške.

Prema izveštaju Uprave za agrarna plaćanja, do sada je u okviru javnih poziva za korišćenje novca iz IPARD-a isplaćen iznos od 5,9 miliona evra za 141 projekat. Uz to, odobreno je ukupno 12 miliona evra za različite projekte, koji će biti realizovani po zahtevu korisnika.

– Svaki početak je težak. Zadovoljni smo, ali uvek može bolje i brže. Ako pogledamo kroz šta su prolazile druge države u okruženju, možemo reći da imamo dobre rezultate. Recimo, Makedonija je u prvoj godini isplatila svega milion evra – kaže Biljana Petrović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/444441/Traktori-najveca-zelja-srpskih-poljoprivrednika

Da li je Srbija još uvek zemlja seljaka, ili postaje dom velikih investitora iz oblasti poljoprivrede? Dok državni funkcioneri tvrde da će dolazak stranih kompanija unaprediti srpsku poljoprivredu, stručnjaci strahuju da će favorizacijom velikih u potpunosti biti uništeni mali proizvođači. U vojvođanskom selu Zmajevu registrovano je čak 140 poljoprivrednih gazdinstava. Praktično, celo selo živi od pluga. Međutim, na poslednjoj licitaciji, veliki igrači dobili su dve trećine oranica, a lokalni paori morali su da podele svega 480 preostalih hektara. Porodica Prelević zbog toga je u problemu – kažu, država ignoriše činjenicu da najveći deo gazdinstava u zemlji čine upravo ona mala. "Znate koliki je prosek u Srbiji, koliko je to malo. Kako neko sa 4-5 hektara može da opstane? Tu nema opstanka nikome", kaže Branislav Prelević, paor iz Zmajeva. Upravo zbog toga, Branislav je ispred svog udruženja tražio sastanak sa novim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, međutim, na poziv mu niko nije odgovorio. Kaže, sad je jasno da je zakon napravljen kako bi pogodovao isključivo velikim investitorima. "Otprilike se to zna. Kad se donosi neki zakon, obično se vidi rukopis – zna se za koji profil građana je taj zakon donesen. Ovaj sigurno nije za nas, za poljoprivredna gazdinstva, vrlo malo imamo u čemu se možemo prepoznati u tom zakonu", dodaje Prelević. "Dolazak stranih investitora je dobar i svaki dinar koji dođe, dobar je za Srbiju. Međutim, ne treba da robujemo tome i dajemo po svaku cenu, sebe prodajemo. Suverenitet zemlje prodajemo ako je dajemo stranim investitorima, a naši radnici će u tom slučaju biti najamni radnici u svojoj državi" , smatra Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU. Ovaj stručnjak kaže - projekcije države da će oporaviti poljoprivredu favorizujući velike investitore u odnosu na domaće paore su nerealne. Dovešće, smatra, samo do uništenja malih proizvođača. Po definiciji, investitor je svako ko želi da uloži novac nadajući se profitu. Po tom opisu, i domaći paori bi mogli biti investitori, međutim, po zakonu, oni to nisu. Po zakonu o poljoprivrednom zemljištu, investitori mogu biti samo pravna lica. Zahtevi poljoprivrednih gazdinstava da se registruju kao pravna lica, učestvuju u nadmetanju i dobiju privilegije kao investitori, ignorisani su.

Izvor: N1

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31