NOVI SAD - Mađarska i Srbija pokrenule su zajednički IPA projekat Unapređenje monitoringa suše i suvišnih podzemnih voda, a s ciljem smanjenja rizika u vezi sa ekstremnim vremenskim uslovima.

Stručnjaci iz Mađaraske i Srbije okupili su se oko projekta praćenja podzemnih voda i pravljenja baze podataka stanja podzemnih voda, sve kako bi mogli da predvide sušne periode ili poplave. To bi u budućnosti trebalo da pomogne poljoprivredi i privredi.

"Projekat je počeo u oktobru i trajaće dve godine. Tokom tog perioda vršićemo istraživanja primenom najsavremenijih metoda daljinskog osmatranja, satelitske snimke, bespilotne letelice i geografske podatke kao bazu za sprečavanje negativnih posledica suše i suvišnih voda", kaže profesor Minočer Mesaroš sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Njegov kolega Srđan Rončević ističe: "Što se tiče podzemnih voda one su zapis šta smo radili u prošlosti i one se sporije menjaju ali se i sporo oporavljaju... Mi imamo veliki problem sa površinskim vodama, kroz ovaj projekat će se ukazati na rizike koji postoje".

Zahvaljujući projektu u prekograničnom regionu Mađarske i Srbije moći će da se spreče negativne posledice visokih voda i suše. Mađarska već deset godina ima svoju bazu podataka o stanju podzemnih voda.

"Strateški pristup se može postići prekograničnom saradnjom i intenziviranjem saradnje . Jedan od ciljeva će biti osnivanje prekograničnog centra koji će biti mreža institucija i istraživača koje će razmenjivati podatke vezane za ovu pojavu", kaže Minočer Mesaroš.

U projektu monitoringa podzemnih voda učestvuju Univerzitet iz Segedina, novosadski Poljoprivredni i Prirodno matematički fakultet, kao i preduzeće Vode Vojvodine i njihove kolege iz Segedina, a prvu konferenciju imali su u Novom Sadu. Projekat finansira Evropska unija sa 730 hiljada evra.

Izvor:

http://www.rtv.rs 

Državni sekretar Mađarske zadužen za ekonomsku diplomatiju Levente Mađar prisustvovao je potpisivanju sporazuma sa šest kompanija u Vojvodini, koje su sa Prosperitati Fondacijom učestvovale na konkursu za program razvoja poljoprivrede, koji je vredan 10 milijardi forinti, prenosi Mađar So. U šest vojvođanskih kompanija radi 140 ljudi, a biće potrebe za 3.500 poljoprivrednih uvoznika, navodi list. Sa šest velikih poljoprivrednih investitora, ugovor su potpisali Juhas Balint, direktor Prosperitati Fondacije i Predrag Mihajlović, direktor OTP banke Srbije. Mađar je istakao da je od 10 milijardi forinti, 4,5 milijarde podrška mađarske vlade, a ostatak iznosa OTP banka Srbije nudi kredit. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor rekao je da se radi o kompanijama "Telek Paprika" preduzeću za preradu začinskih bilja, preduzeću "Gebi" za preradu suncokreta, preduzeću "Geneza" obradu i sušenje biljaka. Kompanija "Tisacoop" je preuzela na sebe izgradnju integracije meda, "Kompakt" je počeo sa preradom i skladištenjem 800 tona kapaciteta za razvoj mlina i "Andek" kompanija za preradu voća i povrća, koja je je konkurisala za hladnjaču od 7.150 tona kapaciteta skladištenja. Mađar je podsetio i da je njegova vlada 2015. godine pokrenula program od 60 milijardi za razvoj privrede Vojvodine. Po procenama, za investicije u privredi i industriji Mađarska će potrošiti 20 milijardi forinti, a program se završava 2018. godine.

Izvor: Danas

Oprez! Ptičji grip samo što nije „sleteo” u Srbiju! Ova bolest već hara u Mađarskoj, Hrvatskoj, Austriji i drugim zemljama.Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede proglasila je kompletan granični pojas Srbije s Mađarskom ugroženim od ptičjeg gripa, dok su Severnobački i Zapadnobački okrug stavljeni pod nadzor, a zabranjena je trgovina živinom i jajima, kao i održavanje sajmova, izložbi i takmičenja ptica. Reč je o virusu koji se vrlo retko prenosi na ljude, ali, bez obzira na to, srpski veterinari su „u vanrednom stanju” i danonoćno prate situaciji u području oko mađarske granice, na rekama, barama i jezerima, gde inače sleću divlje ptice, najčešće labudovi, patke i guske. Nenad Petrović, direktor Uprave za veterinu, kaže za „Alo!” da su preduzete sve mere predostrožnosti, ali da ne može da prognozira da li i kada da očekujemo ptičji grip u Srbiji. - To je takav tip bolesti da se nikada ne zna. Prenose ga divlje ptice, kao što su labudovi, patke, guske i druge, a one su selice, te mogu da slete bilo gde. Do zaraze domaće živine dolazi kada su farme slabo zaštićene, tako da divlje ptice mogu da dođu u dodir sa živinom. Veliki problem kod te bolesti je veliko uništavanje živine i jaja kada se bolest detektuje na određenom mestu - navodi Petrović. Prema njegovim rečima, stručnjaci iz somborskog i subotičkog veterinarskog instituta su trenutno na terenu. - Oni prate kretanje ptica. Popisuju sva gazdinstava na kojima se uzgaja živina, nadziru zabranu prometa živine, ptica i jaja u ugroženom području. Takođe, skreću pažnju ljudima da je obavezno prijavljivanje svakog povećanja obolevanja i umiranja živine na gazdinstvu - objašnjava Petrović.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30