U prestonici srpske kajsije, selu Miokovci kod Čačka, ova godina biće upisana kao jedna od najlošijih u istoriji voćarske proizvodnje.

Kako prenosi regionalna agencija RINA, martovski mraz opustošio je rod, pa sada voćari umesto po 200 kilograma, sa jednog stabla uspevaju da uberu samo dva kilograma kajsije."Od roda je ostalo samo oko 10 odsto. Uzgajam kajsiju na 3,5 hektara i ukupni prinosi u proseku su bili oko 60 tona, a ove godine ne znam da li ćemo ubrati ni tonu", rekao je Aleksandar Stojanović iz Miokovaca.

On je istakao da ovako lošu godinu ne pamte ni mnogo stariji meštani i ukazao da upravo od prodaje kajsija živi najviše domaćinstava u tom selu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/u-prestonici-srpske-kajsije-nema-sta-da-se-bere/28y2pgn

Subotica ove godine ima "najslađi“ trg u zemlji. U toku su dvadeset i treći Dani pčelarstva, gde kupci mogu da kupe razne proizvode od meda, dok se sami proizvođači jadaju jedni drugima zbog loše godine.
Holo Erika sa Palića i njena porodica proslavili su ove godine tri decenije u pčelarstvu. Deo ovog sajma su duže od dve decenije, tačnije, od njegovog početka.

"Ova godina je bila nama najlošija za trideset godina pčelarstva, a čula sam da dole u Srbiji isto nije bilo ni kapi kiše ćitavog leta, tako da su oni još lošije prošli nego mi", kaže Erika.

Ni ostali pčelari ne mogu da se pohvale rezultatima, s obzirom na loše vremenske prilike i trovanje pčela.

"Mnogo je prskanja i tako da dalje tako da je i ta prekomerna upotreba pesticida takođe uticala na uginuće pčela, a samim tim nam je i umanjila prinos", kaže predsednik udruženja „Pčela“Subotica Dragoljub Matić.

Pojedini pčelari godinu su „izvukli“ zahvaljujući pčelinjoj paši na planinama.

"Da nismo bili ne bi dobili ništa. Znači, bilo je kišno, hladno, od bagrema nije bilo ništa. Livade tako-tako, uljana repica zadovoljni. Šta da vam kažem, sada je šuma, da li će biti nešto od toga", kaže pčelarka iz Bačkog Monoštora Marija Periškić.

Svaki sajam donosi nešto novo, a ove godine se izdvajaju barene paprike u medu.

"Koristi se kao zimnica, u svakodnevnoj ishrani i zaista je zanimljiv ukus, pa eto, ko želi – može da proba", kaže proizvođač Marija Kovač.

Šumska ispaša je poslednja od koje pčelari mogu da očekuju prinos meda, jer se nakon toga pčele zazimljavaju i ostavljaju nam prostor za razmišljanje u kakvoj sredini živimo ukoliko su one ove godine toliko stradale.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/dani-pcelarstva-u-subotici_1052287.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31