Voćari i povrtari u leskovačkom kraju, zbog vremenskih neprilika koje poslednjih godina sve češće nanose  štete usevima, osiguravaju svoje useve i na taj način svoja poljoprivredna gazdinstva obezbeđuju od velikih gubitaka, ali i stvaraju prostor za nove investicije i proširenje poljoprivredne proizvodnje. Miodrag Nedeljković, koji na preko 23 hektara u selu Ždeglovo, opštini Lebane,  proizvodi šljivu koju plasira na nemačko tržište kaže za Tanjug, da redovno osigurava zasade šljiva, a samo ove godine je od šteta koje je pričinio grad naplatio preko 100.000 evra od Dunav osiguranja, što mu je značajno olakšalo poslovanje. -Podizemo  malinu i kupinu, jagodu i višnju. Ova godina je bila kišovita, nije bila roda, višnja je imala veliko oštećenje zbog pucanja zbog kiše, šljiva je imala izuzetno dobar rod, ali je u par navrata ovde padao grad koji je pričinio veliku štetu ali smo naplatili, pokrili svoje troškove i nismo bili u minusu. Samo od osiguranja smo naplatili oko 100.000 eura štetu od grada. Imali smo dobru brzinu naplate. Kada smo usaglasili procenu visine štete u roku od desetak dana smo naplatili sve-kaže za Tanjug Nedeljković i dodaje da predlaže svima da osiguraju svoje useve kako bi bili sigurni u proizvodnji. -Dobra je stvar da Ministarstvo poljoprivrede subvenicioniše i podstiče poljoprivrednike da osiguraju svoje useve, kod nas je taj procenat 40 posto, to je dobra mera koja stimuliše sve nas da osiguramo svoje useve i da dodatno osiguramo svoju proizvodnju-kaže Nedeljković. Ivan Stanković iz Velikog Trnjana,  kaže da se proizvodnjom voća bavi od kako zna za sebe.  -Cela moja porodica je posvećena tom poslu i rezultati su tu. Sve to je bilo ugroženo u samo 15 minuta izuzetno jakog grada koji je pogodio ovaj atar u popodnevnim satima 27. jula ove godine. Tada je za svega 15 minuta gotovo sve uništeno. Svima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom preporčujem da osiguraju svoje useve. Šteta je kasnije procenjena na oko 60 procenata, procena štete je bila vrlo realna a naplata je bila vrlo brza. Zadnje tri-četiri godine redovno imaju štetu. Po jabukom imam oko jedan hektar, osigurao sam prinos od 15 tona, procena je bila da je šteta bila oko 60 posto i meni je uplaćeno negde oko 400.000 dinara-kaže Stanković za Tanjug. Glavnoj filijali Dunav osiguranja u Leskovcu na teritoriji Jablaničkog okruga gravitira šest opština - Leskovac, Vlasotince, Crna trava, Lebane, Bojniki Medveđa, kaže za Tanjug direktorka Glavne filijale Dunav osiguranja u Leskovcu Svetlana Krstić. -Leskovac je lep u topao grad, leži u kotlini između dve reke, geografski položaj grada decenijama je imao idealnu klimu za razvoj poljoprivrede. Naši poljoprivredni proizvođači, vredni i radni, ulagali su rad i trud, i na tržistu postali prepoznatljiv brend Jablaničkog okruga. Poljoprivreda kao strateška delatnost privrede predstavlja jedan od najznačajnijih resursa naše zemlje. Zato Kompanija „Dunav“ neguje poseban pristup poljoprivredi. Klimatski uslovi se menjaju, toga smo svi svesni, a najveće posledice trpe poljoprivredni proizvođači. Za sve vrste poljoprivrednih kultura Kompanija „Dunav“ nudi osiguravajuću zaštitu od osnovnog rizika: grada, požara, udara groma, kao i od dopunskih rizika: oluje, poplave, prolečnog mraza. U Srbiji se osigurava oko 12% obradive poljoprivredne površine, dok je u Jablaničkom okrugu taj procenat manji i kreće se oko 6%-kaže direktorka Krstić i dodaje da je veliki broj poljoprivrednih proizvođača pretrpeo ove godine štetu na voćarskim i povrtarskim kulturama. -Kompanija u tom cilju realizuje edukativne radionice u saradnji sa Udruženjem novinara Agropres, koje se tematski bave osiguranjem poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Edukacija svakako nije brz proces, ali svaki novi osiguranik predstavlja uspeh za nas. Naši agenti na terenu u neposrednom kontaktu s osiguranicima nastoje da pomognu osiguraniku u izboru predmeta osiguranja, da jasno opišu rizike koji se pokrivaju i ukažu na odnos cene osiguranje i potencijalne štete. To je potvrda i državi i našoj kući kao najvećem nacionalnom brendu u oblasti osiguranja , sa 37% učešća u osiguranju useva, da zajedno, uz dobru sinergiju, prepoznajemo potrebe poljoprivrednih proizvođača i adekvatno odgovaramo njihovim zahtevima. Takođe je od značaja istaći to da se samo 5% cene plaća prilikom zaključenja polise, a preostali iznos nakon berbe. Zatim popust koji se daje na osnovu ostvarenog pozitivnog tehničkog rezultata, premija i šteta u poslednje tri godine za dugogodišnje osiguranike, odnosno 10% popusta ukoliko se premija plati u celosti-navodi Krstićeva. Po njenim rečima, cene osiguranja za hektar, na primer, jabuke s prosečnim prinosom od 40 tona iznosi samo 30.000 dinara, cena osiguranja po hektaru pšenice sa prosečnim prinosom od pet tona iznosi 1.540 dinara, dok je cena osiguranja kukuruza sa prosečnim prinosom od sedam tona - svega 1.601 dinar. -U 2019. godini imali smo 42 odštetna zahteva, na osnovu kojih ukupan iznos likvidacije iznosi 2.599.205 dinara.U tekučoj godini imamo 87 odštetnih zahteva po osnovu osiguranja useva i plodova, za koje ukupan iznos likvidacije iznosi 24.599.999 dinara-navodi direktorka Krstić. Vlada Srbije odlukom iz 2007. godine subvencioniše trošak osiguranja, u zavisnosti od područja subvencije se kreću od 40 do 70%, i na taj način omogućava registrovanim gazdinstvima sigurnost i povoljniji krajnji rezultat.

Preduzeće Vule-Komerc iz Šišinca kod Leskovca proširilo je kapacitete za preradu voća i izgradilo malu solarnu elektranu. Vrednost investicije je 79 miliona dinara, a kako je za eKapiju rekao vlasnik ovog preduzeća Vukašin Đorđević, u planu su i dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije.

- Dogradnjom postojeće hladnjače sa kompletnom opremom za 840 m2, kapacitet je povećan za 800 tona. Hladnjača je sada ukupne površine oko 2.200 m2 sa
kapacitetom od 1.800 tona - rekao je Đorđević. Uz proširenje kapaciteta za preradu jagode, malina, višnje i kupine, ova firma izradila je i mini solarnu elektranu, namenjenu sopstvenim potrebama kapaciteta 200 kilovata na sat. U obe investicije uloženo je oko 79 miliona dinara, a preko IPARD-a očekuju sufinansiranje od oko 33 miliona. U planu je da u narednom periodu proširimo kapacitete solarne elektrane - istakao je Đorđević. Vule-Komers ima 50 stalno zaposlenih i 100 radnika koji rade u sezoni, a prerađeno voće plasiraju na domaće, ali i tržišta Rusije i zapadne Evrope.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3039125/preduzece-vule-komerc-kod-leskovca-siri-kapacitete-za-preradu-voca-investicija-u

Leskovački povrtari ovih dana imaju pune ruke posla. Iako je cena ranog povrća nešto niža nego prošle godine, a regionalno tržište zbog epidemiološke situacije zatvoreno, nisu nezadovoljni. Kažu, dovoljno je da naše pijace ostanu otvorene kako bi se uloženo vratilo.Kad berba krene predaha nema. Lako su pune kutije i gajbe. Krupan, crven ili roze, zna se da je paradajz iz leskovačkog kraja najkvalitetniji.Porodica Cvetković iz Priboja kod Leskovca plastenike ima na 20 ari. Uz paradajz stigla je i paprika. Iako je cena niža nego prošle godine, ne žale se.

"Rod je ove godine baš dobar, cena je zadovoljavajuća, može još bolje, ali ne žalimo se. Prošle godine je bila nešto viša, ali i sad je baš super", kaže Ivan Cvetković, proizvođač iz Priboja kod Leskovca.U susednom Vinarcu pod plastenicima je porodica Zekić. Paradaj spremaju za kvantašku pijacu u Leskovcu.

Cena od 40 dinara nije dobra, ali neka ovako ostane - kaže domaćin, strahujući da se pijace ponovo ne zatvore.

I ovako nije lako prodati robu, a berićetno je pod svih 16 plastenika.

"U principu nije loše, ima i roda cena je sada malo niža nego što treba, a opet mora da se ubere, pa kolko šta je tolko", kaže Dejan Zekić, proizvođač iz Vinarca kod Leskovca.

Za hiljade leskovačkih povrtara ovo je jedna od težih godina. Vremenske prilika tokom proleća sa mnogo kiše i malo sunčanih dana nisu im pogodovale.Posao je proizvođačima otežala i vanredna situacija. Sada na sreću nema uvoza, ali ni izvoza. Iako je rod za trećinu manji nego lane povrća ima dovoljno.

"Oko 80 odsto je proizvodnja pod plastenicima i očekivani prinosi se kreću od 45 tona po hektaru pa možemo negde naići i na proizvodnju od 120 do 130 tona po hektaru", objašnjava direktor PSSS Leskovac Dalibor Cvetanović.

Koronavirus kažu utiče i na njihov rad. Maske i rukavice na pijacama su obavezne. Pod plastenicima dovoljna je distanca.

Sa maskama na temperaturi od gotovo 50 stepeni teško da bi ceo dan izdržali.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022622/povrtari-leskovac-koronavirus-prodaja-proizvodnja.html

Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u zemlji. U toku je berba krastavaca, stižu i mlad krompir i kupus. Proizvođači su zadovoljni kvalitetom i prinosima, nadaju se i dobroj prodaji zahvaljujući elektronskoj pijaci.Porodica Marjanović iz Turekovca kod Leskovca imala je prvu, veliku isporuku preko platforme Ministarstva poljoprivrede.Sa jednog struka Marjanovići uberu 15 kilograma krastavaca, dvostruko više od proseka. To je rezultat spoja savremene tehnologije, iskustva, struke i ogromnog rada. Na više od jednog hektara u sezoni proizvedu 300 tona krastavaca. Greju ih cele zime da bi što ranije izašli na tržište. U vanrednom stanju elektronska pijaca je, kažu, spas.

"Kako nam ne znači, ne bismo mogli da isporučimo robu, ne bismo mogli sav ovaj trud da unovčimo što smo uložili", navodi Mića Marjanović, povrtar iz Turekovca.

Do kraja juna bez predaha. Posla ima za svakog člana porodice i još desetak radnika.

"Imamo radnike. Tu su sa sela. Blizu su svi. Dolaze. Poštujemo pravila", navodi Vesna Marjanović iz Turekovca.Prvi onlajn kupac javio se iz Kragujevca. Telefonom su ugovorili cenu i količinu. Za početak dve i po tone krastavaca koji će se sa vidno istaknutim poreklom naći u rafovima prodavnica širom Srbije.

"Zamisao je da nam se svi poljoprivredni proizvođači koji u ovom momentu imaju problem sa plasmanom robe jave i da probamo da te neke količine usmerio u onaj lanac distribucije koji se nalazi na unutrašnjem tržištu. Nadamo se, kada ovi otežani uslovi poslovanja budu prestali, da ta platforma živi i dalje", objašnjava Dušan Mutavdžić, izvršni direktor "Euro lajna" iz Kragujevca.

Jedni beru krastavac, drugi vade mlad krompir. Proizvođači u selu Donjem Stopanju nadaju se da će uspeti da prodaju sav rod.

"Nešto sam dao zadruzi, hoću sad da se učlanim u elektronsku pijacu i resto ću da dajem tamo", navodi Tomislav Savić, povrtar iz Donjeg Stopanja.Za 24 časa na elektronskoj pijaci robu je ponudilo pedesetak proizvođača i prerađivača iz leskovačkog kraja. Pri registraciji pomažu im stručnjaci Poljoprivredne savetodavne službe.

"Mogu da kažem da će ovaj broj što sam napomenuo od 48 vrlo brzo biti udvostručen ako ne i utrostručen", navodi Dalibor Cvetanović, direktor PSSS Leskovac.

U plastenicima koji se prostiru na 2.100 hektara u jablaničkom okrugu godišnje se proizvede oko 3.500 vagona paradajza, krastavaca, paprika i kupusa. Dovoljno da se podmire potrebe domaćeg tržišta, i više od toga.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3921666/elektronska-pijaca-leskovac-krastavac-krompir-kupus.html

Zelena zvezda, zemljoradnička zadruga u Vinarcu nadomak Leskovca, uspešno se bavi proizvodnjom povrća koje plasira lancima velikih marketa širom Srbije, a uspela je i da izvozi u Francusku. Na deset hektara zakupljene zemlje, šest zadrugara ulaže svoj rad, znanje i mehanizaciju, a istovremeno i soptvenu vlasničku poljoprivrednu proizvodnju na svojim imanjima.

Ova zadruga uspešno funkcioniše i zahvaljujući saradnji sa oko 40 kooperanata iz okolnih sela.

- Kada smo osnovali zadrugu 2010. godine, nas desetorica bili smo vođeni više idejom o tome, da bi nas već u sledećoj godini sačekalo neprijatno iznenađenje sa izuzetno lošom godinom u poljoprivredi - počinje svoju priču Đorđe Micić, direktor Zelene zvezde, zemljoradničke zadruge u Vinarcu i jedan od njenih osnivača.

Prve proizvodne godine, koja je bila loša, od dvanaest osnivača šestoro je odmah odustalo pred tim izazovom.

- Oni koji su nas napustili, mislili su da to nije neka dobra priča i da tu nema perspektive. Mi koji smo verovali, te godine uzeli smo u zakup zemljište od 10 hektara državnog zemljišta i podigli kredit od 60.000 EUR - objašnjava Micić.

Prvi zasadi zajedničke proizvodnje bili su pod zelenom salatom, potom su zasadili paradajz.

- Goru godinu za poljoprivredu od te 2011. ne pamtim. Gajbica paradajza se prodavala za 100 dinara. To je bila cena za 11 kilograma s ambalažom. U tom momentu samo nas je gajba koštala 35 dinara, što znači da smo kilogram paradajza davali za 6 dinara, a njegova proizvođačka cena tada je bila 24 dinara i mi smo gubili po svakom kilogramu 18 dinara. Bio je to za neke naše zadrugare, negativan izazov zbog koga su odustali - priseća se Micić.

- Međutim, nas šestoro koji smo ostali u Zelenoj zvezdi, nismo odustali. Dali smo svu svoju imovinu, kuće pod hipoteku i uzeli kredit, koji smo, kako se ispostavilo u redovnom roku otplatili za 5 godina. Da nije bilo kredita, ko zna možda bi i mi odustali - kaže.

Srazmerno profitu, svake naredne godine rasla je i proizvodnja u zadruzi.

- Prve godine smo pod zasadima imali 70 ari, a onda naredne godine još 25 ari i svake sledeće još toliko, da bi smo danas dostigli neki maksimum u zatvorenoj proizvodnji povrća, od 2 hektara pod plastenicima i 8 hektara na otvorenom polju. Naravno, svako od nas zadrugara ima i sopstvenu proizvodnju na svom imanju, s tim što to povrće plasiramo preko zadruge kao što to činimo i sa proizvodnjom naših kooperanata kojih ima oko 40 iz okolnih sela - objašnjava direktor Zelene zvezde.

Zelena zvezda proizvodi gotovo svo povrće: zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz, krastavac, crvenu paprika, babure, šilje.

- Sada nemamo nikakav kredit, taj prvi i jedini smo otplatili odavno i sada kod banke imamo otvorenu kreditnu liniju, u slučaju da dođemo u situaciju da kupujemo zemljište koje želimo da bude naše - objašnjava Micić.

- Na tržištu se pojavljujemo pod imenom Zelena zvezda Vinarce, Leskovac. Mnogo smo truda uložili u probijanje. Bili smo sitni proizvođači robe koju su dolaskom na kuću, kupovali prodavci s kombijima. Sada smo dostigli vrh, da nam kupci budu veliki, najveći, oni koji mogu u jednom danu da vam kupe i 20 tona paradajza. Naši kupci su Delez, Gomeks, Idea, a izvozimo tokom jula i avgusta i za Francusku. Kupci su svuda isti i u inostranstvu i ovde, svi veliki marketi uvode nove standarde i niko više neće da daje novac za robu lošeg kvaliteta - ocenjuje naš sagovornik.

Zelena zvezda je pre dve godine dobila kalibrator za sortiranje paradajza.

- Konkurisali smo kod resornog ministarstva i dobili pomoć od države – kalibrator, kompjuter za kontrolu navodnjavanja i veliki traktor, tako da nam je to puno značilo. Pakovanje paradajza nam je olakšano, skratili smo vreme za taj deo posla jer smo pre toga ručno odvajali paradajz po gramaži i to nam je odnosilo jako puno vremena - ističe Micić.

U Zelenoj zvezdi nisu još uvek realizovali sve ideje koje imaju.

- Kvalitet i količina su naši imperativi i to nam je svake godine sve bolje, ali je naša ideja da bavimo pakovanjem proizvoda, da pre svega oslobodimo naše kooperatnte, da oni mogu robu da dopreme kod nas u refuznom stanju, a da se mi bavimo pakovanjem. Imamo s vremena na vreme upravo tu problem, da proizvođači stave robu kojoj nije mesto tu, čuveno leskovačko pakovanje - zaključuje Micić.

Zrelena zvezda želi da napravi pak centar, kako bi, kažu, bili sigurni kada šalju robu bilo kom kupcu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2662798/zadruga-zelena-zvezda-zasijala-i-na-stranom-trzistu-paradajz-iz-vinarca-kod

U srednjoj Poljoprivrednoj školi u Leskovcu održana je radionica na temu "Značaj osiguranja poljoprivredne proizvodnje", na kojoj su učestvovali učenici i profesori u toj školi, kao i nosioci poljoprivrednih gazdinstava u tom kraju. Radionicu su održali predstavnici Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Leskovcu, kao i predstavnici Poljoprivredne, savetodavne i strucne službe Leskovac i udruženje nivinara Agropress. Direktor Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Leskovcu Dejan Dimitrijević rekao je da je cilj radionice, koju organizuje ta kompanija u saradnji sa Agropresom, edukacija učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i nosilaca te proizvodnje - poljoprivrednih proizvođača. "Akcenat je i na mladim ljudima koji su budući nosioci poljoprivrednih gazdinstava, sa ciljem podizanja svesti o tome koliki je značaj osiguranja u segmentu zaštite poljoprivredne proizvodnje, uloženih sredstava i rada", rekao je Dimitrijević. On je ocenio da je poražavajuća činjenica da je u Jablaničkom okrugu, koji ima oko 8,5hiljada hektara pod voćem i oko 12 hiljada hektara pod ratarskim kulturama, osigurano tek nešto više od sedam odsto poljoprivednih površina, navodi se u saopštenju "Dunav osiguranja". Dimitrijević je dodao da orjentaciona cena osiguranja za hektar pšenice iznosi 1.580 dinara, paprike 56.150 dinara, višnje 37.400 dinara, jabuke 43.650 dinara, maline 45.750 dinara. Direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Leskovcu Dalibor Cvetanović rekao je da je radionica bitna jer poljoprivredni proizvođači imaju priliku da saznaju novine, koje se odnose na osiguranje useva, stoke i voćnih zasada. On je naglasio da Poljoprivredna savetodavna i stručna služba ima ulogu da sve to implementira i pozvao sve zainteresovane i poljoprivredne proizvođače da se obrate toj službi kako bi im ona dala smernice kako da osiguraju useve, zasade i stoku. Predsednik Agropressa, Goran Đaković rekao je da je cilj radionice da se mladim stručnjacima objasni značaj poljoprivrednog osiguranja i dodao da bi oni onda trebalo da osveste svoje roditelje i prenesu dalje znanje. "Oni su ti koji će dalje širiti znanje u budućnosti. Mislim da je ovo zalog za budućnost", rekao je Đaković. Na radionici je učestvovao i Novica Miljković, poljoprivredni proizvođac iz Bratmilovca, čije se gazdinstvo nalazi u Oruglici. Miljković, koji se bavi proizvodnjom maline, ribizle i šljive, ukazao je da je prošle godine pretrpeo štetu od 40 odsto na malini i po 20 odsto na ribizli i šljivi, a da je od "Dunav osiguranja" dobio nadoknadu.

Poljoprivrednici sa teritorije Leskovca moći će u toku godine da se prijave za dobijanje novca za nabavku novih mašina, uređaja i opreme. Za podsticaj poljoprivrede će u ovoj godini iz gradskog budžeta biti izdvojeno 26 miliona dinara.

Za razliku od prošle godine, u 2019. će za leskovačke poljoprivrednike biti izdvojeno milion dinara više, kaže Dejan Ranđelović, predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede. Najviše novca planirano je za nabavku opreme, a konkursi će biti raspisani u drugom ili trećem kvartalu godine.Skoro 24 miliona predviđeno je za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, jer poljoprivrednici pokazuju najviše interesovanja za ovu meru - kaže Ranđelović.

Za unapređenje ruralne infrastrukture planira se izdvajanje od 300.000 dinara, dok će za promotivne aktivnosti, koje podrazumevaju organizovanje tradicionalnih Dana jagode, višnje, kruške i krompira biti izdvojeno 1,6 miliona dinara.

Ove mere, ističe Ranđelović, imaju za cilj stimulaciju poljoprivrednih delatnosti i segmenata proizvodnje koji su procenjeni kao strateški najznačajniji za očuvanje i unapređenje postojećih kapaciteta u poljoprivredi i stvaranje novih.

Podsetimo, u 2018. godini je za podsticaj poljoprivrede izdvojeno 25 miliona dinara, a subvencije je dobilo 722 poljoprivrednika.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Za-leskovacke-poljoprivrednike-26-miliona-dinara.sr.html

Poljoprivrednici iz leskovačkog kraja ne moraju da strepe od prirodnih nepogoda, jer je svaka od 31 protivgradne stanice obezbeđena za početak sa po 4 raketa, a danas im je uručeno ukupno 120 komada, za koje je iz gradskog budžeta izdvojeno 4,6 miliona dinara.

„Imali smo takvu godinu koja je za nama i koja je jedna u kojoj je od 29. aprila do 6. maja ispaljeno na teritoriji grada Leskovca oko 200 komada protivgradnih raketa , a bilo je nabavljeno 80.Naš cilj je svake godine da svim priotivgradnim stanicama u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom obezbedimo taj minimum za početak sezone“, izjavio je šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu u Gradskoj upravi Boban Sokolović na konferenciji za novinare, održanoj na protivgradnoj stanici u ataru sela Priboj.Svaka stanica danas je dobila po 4 raketa, a dopunjavanje će se vršiti u toku sezone, u saradnji sa gradom i RHMZ-om, jer je, kako je kazao Sokolović, optimalan broj za svaku stanicu oko desetak raketa.

„Mi već godinama sprovodimo taj proces, pre svega u delu nabavke protivgradnih raketa, a ove godine smo se odlučili da malo jače pomognemo rad ove službe, nabavili smo rakete, izdvojili smo sredstva kao Udruženje koje bavi zaštitom pa ćemo nabaviti i deo HTZ opreme“, dodaje Sokolović.

Naredne godine, najavljuje i rekonstukciju dela protivgradnih stanica koja podrazumeva sređivanje krovova, zidova, baterija za radio uređaje, jer je upravo protivgradna zaštita od velikog značaja i bez nje bi štete bile mnogo obimnije.

Ovu praksu nabavke protivgradnih raketa, lokalna samouprava sprovodi od 2015. godine, a do sada je iz gradske kase za te namene izdvojeno 17, 3 miliona dinara za 480 protivgradnih raketa.„Pored nabavke protivgradnih raketa kao lokalna samouprava pronašli smo i zakonsku mogućnost da pomognemo i finansiranje protivgradnih strelaca. Prethodno smo izdvojili za Udurženje protivgradnih strelaca 7 miliona dinara, u ovoj godini 4,5 miliona dinara i 300 hiljada dinara za nabaku opreme, obuće i odela, ultravioletnih lampa, u cilju povećanja zaštite poljoprivednih proizvođača u našem gradu“, istakao je gradonačelnik Leskovca i dodao da će grad nastaviti sa ulaganjem u razvoj poljoprivrede i zaštitu, jer u poljoprivrednoj proizvodnji vidi budućnost ovog kraja.

U tridesetjednoj stanici, koliko ih ima na teritoriji grada, zaposleno je 62 čoveka, a predsednik Udruženja protivgradnih strelaca Žikica Marinković kaže da bez podrške grada ne bi mogli da opstanu.„Ja 41 godinu radim ovaj posao, a zadnjih par godina radim za 4 hiljade mesečne nadoknade, da nije grada i naše Uprave, 99 posto strelaca bi dalo otkaze i niko ne bi prihvatio da radi za taj novac. Ovo je velika pomoć za nas i građani su zadovoljni s tim učinkom, a za ovu godinu videćemo koliko stanica će da radi, jer 10 stanica najavilo je da će dati otkaze zbog nadonakada“, ispričao je Marinković.Dodaje da u poslednjih 15 godina, kada je reč o poslovanju, njihove protivgradne stanice u celoj Srbiji imaju najmanje šteta, a strelcima poručuje da svoj posao shvate ozbiljno, jer bez odbrane ovih polja štete bi bile ogromne.

Izvor:https://jugmedia.rs/grad-obezbedio-120-protivgradnih-raketa-u-prosloj-godini-ispaljeno-200/

Kukuruz u okolini Leskovca, čija je setva bila na početku meseca aprila, nalazi se u fazi svilanja i oplodnje. Svila je u potpunosti izbila iz ovijnih listova, metlica otpušta polenova zrna. Razvoj listova je završen, kaže savetodavac za ratarstvo
u Poljoprivrednoj stručnoj službi Boban Stanković, diplomirani inženjer poljoprivrede .

“Kiša koja je padala ovih dana pogodovaće prolećnim usevima, odnosno kukuruzu, suncokretu i soji, ali bi mogla loše uticati na žetvu pšenice. Potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste.

Najviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje, 28-30 % od ukupne količine.

Kukuruz je naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan ,,kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Na našim oglednim poljima kukuruz je u dobrom stanju. Lisna površina je očuvana, što znači da je fotosintetski aktivan. Ukoliko padne još jedna kiša proces nalivanja zrna završio bi kako treba, tako da se može očekivati dobar rezultat.
Prosečan prinos kukuruza na području Jablaničkog okruga, poslednjih desetak godina je između 3-5 t/ha. Uz samo malo veći napor i ulaganje u agrotehniku, prosečan prinos može se podići i na 7 t/ha.

Trenutno stanje kukuruza na leskovačkim poljima obećava više nego dobar rod u odnosu na prošlu godinu”, dodao je Stanković.

Izvor: https://jugpress.com/stanje-kukuruza-obecava-dobar-rod/

Od 24 miliona dinara, koliko je grad Leskovac ove godine opredelio za subvencije u poljoprivredi, 22,5 namenjena su podsticajima ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, jer je za to u minulom periodu, vladalo najveće interesovanje. Planirani povraćaj sredstava kroz subvencije neće biti manji od 30, ni veći od 50 posto iznosa predmetne investicije, a zavisiće od opredeljenih sredstava i broja podnetih zahteva. “Maksimalni podsticaji za jednu investiciju je do 60.000, a u okviru mere 120.000 dinara”, ističe šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu Boban Sokolović. Pravo učešća imaju sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu, koja su, u periodu od 25. avgusta prošle, do kraja jula ove godine, investirala u poljoprivrednu proizvodnju kroz nabavku poljoprivredih mašina, opreme za plastenike, stočarstvo i pčelarstvo i podizanje novih zasada. Izvor: http://jugmedia.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31