Poljoprivrednici iz leskovačkog kraja ne moraju da strepe od prirodnih nepogoda, jer je svaka od 31 protivgradne stanice obezbeđena za početak sa po 4 raketa, a danas im je uručeno ukupno 120 komada, za koje je iz gradskog budžeta izdvojeno 4,6 miliona dinara.

„Imali smo takvu godinu koja je za nama i koja je jedna u kojoj je od 29. aprila do 6. maja ispaljeno na teritoriji grada Leskovca oko 200 komada protivgradnih raketa , a bilo je nabavljeno 80.Naš cilj je svake godine da svim priotivgradnim stanicama u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom obezbedimo taj minimum za početak sezone“, izjavio je šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu u Gradskoj upravi Boban Sokolović na konferenciji za novinare, održanoj na protivgradnoj stanici u ataru sela Priboj.Svaka stanica danas je dobila po 4 raketa, a dopunjavanje će se vršiti u toku sezone, u saradnji sa gradom i RHMZ-om, jer je, kako je kazao Sokolović, optimalan broj za svaku stanicu oko desetak raketa.

„Mi već godinama sprovodimo taj proces, pre svega u delu nabavke protivgradnih raketa, a ove godine smo se odlučili da malo jače pomognemo rad ove službe, nabavili smo rakete, izdvojili smo sredstva kao Udruženje koje bavi zaštitom pa ćemo nabaviti i deo HTZ opreme“, dodaje Sokolović.

Naredne godine, najavljuje i rekonstukciju dela protivgradnih stanica koja podrazumeva sređivanje krovova, zidova, baterija za radio uređaje, jer je upravo protivgradna zaštita od velikog značaja i bez nje bi štete bile mnogo obimnije.

Ovu praksu nabavke protivgradnih raketa, lokalna samouprava sprovodi od 2015. godine, a do sada je iz gradske kase za te namene izdvojeno 17, 3 miliona dinara za 480 protivgradnih raketa.„Pored nabavke protivgradnih raketa kao lokalna samouprava pronašli smo i zakonsku mogućnost da pomognemo i finansiranje protivgradnih strelaca. Prethodno smo izdvojili za Udurženje protivgradnih strelaca 7 miliona dinara, u ovoj godini 4,5 miliona dinara i 300 hiljada dinara za nabaku opreme, obuće i odela, ultravioletnih lampa, u cilju povećanja zaštite poljoprivednih proizvođača u našem gradu“, istakao je gradonačelnik Leskovca i dodao da će grad nastaviti sa ulaganjem u razvoj poljoprivrede i zaštitu, jer u poljoprivrednoj proizvodnji vidi budućnost ovog kraja.

U tridesetjednoj stanici, koliko ih ima na teritoriji grada, zaposleno je 62 čoveka, a predsednik Udruženja protivgradnih strelaca Žikica Marinković kaže da bez podrške grada ne bi mogli da opstanu.„Ja 41 godinu radim ovaj posao, a zadnjih par godina radim za 4 hiljade mesečne nadoknade, da nije grada i naše Uprave, 99 posto strelaca bi dalo otkaze i niko ne bi prihvatio da radi za taj novac. Ovo je velika pomoć za nas i građani su zadovoljni s tim učinkom, a za ovu godinu videćemo koliko stanica će da radi, jer 10 stanica najavilo je da će dati otkaze zbog nadonakada“, ispričao je Marinković.Dodaje da u poslednjih 15 godina, kada je reč o poslovanju, njihove protivgradne stanice u celoj Srbiji imaju najmanje šteta, a strelcima poručuje da svoj posao shvate ozbiljno, jer bez odbrane ovih polja štete bi bile ogromne.

Izvor:https://jugmedia.rs/grad-obezbedio-120-protivgradnih-raketa-u-prosloj-godini-ispaljeno-200/

Kukuruz u okolini Leskovca, čija je setva bila na početku meseca aprila, nalazi se u fazi svilanja i oplodnje. Svila je u potpunosti izbila iz ovijnih listova, metlica otpušta polenova zrna. Razvoj listova je završen, kaže savetodavac za ratarstvo
u Poljoprivrednoj stručnoj službi Boban Stanković, diplomirani inženjer poljoprivrede .

“Kiša koja je padala ovih dana pogodovaće prolećnim usevima, odnosno kukuruzu, suncokretu i soji, ali bi mogla loše uticati na žetvu pšenice. Potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste.

Najviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje, 28-30 % od ukupne količine.

Kukuruz je naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan ,,kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Na našim oglednim poljima kukuruz je u dobrom stanju. Lisna površina je očuvana, što znači da je fotosintetski aktivan. Ukoliko padne još jedna kiša proces nalivanja zrna završio bi kako treba, tako da se može očekivati dobar rezultat.
Prosečan prinos kukuruza na području Jablaničkog okruga, poslednjih desetak godina je između 3-5 t/ha. Uz samo malo veći napor i ulaganje u agrotehniku, prosečan prinos može se podići i na 7 t/ha.

Trenutno stanje kukuruza na leskovačkim poljima obećava više nego dobar rod u odnosu na prošlu godinu”, dodao je Stanković.

Izvor: https://jugpress.com/stanje-kukuruza-obecava-dobar-rod/

Od 24 miliona dinara, koliko je grad Leskovac ove godine opredelio za subvencije u poljoprivredi, 22,5 namenjena su podsticajima ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, jer je za to u minulom periodu, vladalo najveće interesovanje. Planirani povraćaj sredstava kroz subvencije neće biti manji od 30, ni veći od 50 posto iznosa predmetne investicije, a zavisiće od opredeljenih sredstava i broja podnetih zahteva. “Maksimalni podsticaji za jednu investiciju je do 60.000, a u okviru mere 120.000 dinara”, ističe šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu Boban Sokolović. Pravo učešća imaju sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu, koja su, u periodu od 25. avgusta prošle, do kraja jula ove godine, investirala u poljoprivrednu proizvodnju kroz nabavku poljoprivredih mašina, opreme za plastenike, stočarstvo i pčelarstvo i podizanje novih zasada. Izvor: http://jugmedia.rs

Preduzeće koje se inače bavi proizvodnjom cigle i crepa „Mladost“ iz Leskovca, zakupilo je oko 200 hektara zemlje na području grada Leskovca, uglavnom nekadašnje plantaže vujanskog „Porečja“, i oko 100 hektara na području opštine Vlasotince sa namerom da na ovim  površinama podiže nove voćnjake.

Ovo je za JUGpress potvrdio i šef Odseka za privredu i poljoprivredu grada Leskovca Boban Sokolović.

“Oni su ovo zemljište uzeli po članu 61. zakona, po kome prvih pet godina nemaju obavezu plaćanja, ali u tom periodu imaju obavezu da prokrče stare voćnjake i podignu nove zasade,- dodao je Sokolović.

Od šeste godine počinju da plaćaju zakup.

” Ukoliko ispoštuju ono što je predviđeno ugovorom u prvih pet godina, onda im se produžuje zakup na još 25 godina. Šta dalje oni rade na tom prostoru to dogovaraju direktno sa Ministarstvom poljoprivrede”,  dodaje Sokolović.

On kao neistinite odbacuje priče koje se čuju u porečkom kraju da će, zapravo, “Mladost” po brdima iznad sela, na kojima su nekada bili voćnjaci “Porečja”, da kopaju zemlju za svoju proizvodnju.

“Ugovori su potpisani, ljudi dižu potpuno novu proizvodnju i to je jedna od većih investicija u poljoprivredu kod nas”, rekao je Sokolović.

Nekadašnji radnici “Porečja” su nam ispričali da su, zapravo, najbolje površine pod voćnjacima zauzele dve firme iz porečkog kraja “Jugprom” i “Fungo jug”, i da nije poznato da li oni nekome i koliko, plaćaju za to.

Kažu i da je zemlja koja je ostala na nekim mestima slabijeg kvaliteta, ali smatraju da je to što će “Mladost” da podiže nove voćnjake “odlična vest” i da to može da znači da će i ljudi iz porečkog kraja najzad dobiti šansu za posao.

 

Izvor: https://jugpress.com/mladost-sadi-vocnjake-u-leskovackom-i-vlasotinackom-kraju/

Komasacija, elektrifikacija i navodnjavanje osnov su razvoja poljoprivrede, rekao je ministar Branislav Nedimović koji je posetio poljoprivrednike u leskovačkom kraju. On je rekao da će ove godine projekat elektrifikacije u leskovačkom kraju Ministarstvo poljoprivrede podržati sa stotinu miliona dinara.

Snežna mećava dočekala je ministra poljoprivrede u Leskovcu ali zemljoradnicima ovoga kraja doneo je vesti koje su ih sigurno zagrejale. Leskovačka lokalna samouprava do sada je u ovaj projekat uložila 65,6 miliona a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da će projekat elektrifikacije ovo ministarstvo podržati sa još 100 miliona.

"Pored Leskovca namera nam ja da nastavimo sa elektrifikacijom i ako bude dovoljno sluha podržaćemo još jednu opštinu u Srbiji. Da li će biti Grocka ili Smederevo, videćemo", kaže Nedimović.

"Jedna od mera koje pružamo su subvencije koje samo počeli 2013. godine i do sada je grad Leskovac uložio 127 miliona dinara, a 3.320 poljoprivrednika je dobilo subvencije od našeg grada", objašnjava gradonačelnik Goran Cvetanović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao je i nekoliko domaćinstava u leskovačkom kraju koje imaju zaokružen proces proizvodnje i tom prilikom rekao da su komasacija elektrifikacija i vodosnabdevanje osnovne poluge razvoja poljoprivrede. Subvencijama ministarstva 15 poljoprivrednih proizvođača iz okoline Leskovca dobilo je nove traktore.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

 

Odaberite kvalitetno zemljište za dunju:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2922-odaberite-kvalitetno-zemljiste-za-dunju

 

Povrtari u leskovačkom kraju već su počeli da isporučuju papriku proizvođačima ajvara. Potražnja za ovim proizvodom je izuzetno velika, tako da će se leskovački ajvar prvi put pojaviti i na američkom tržištu.

Na jednoj parceli osušeni kukuruz, a na drugoj paprike u izobilju. Bratislav Pešić iz sela Vlase kod Leskovca počeo je sa berbom paprike pre nekoliko dana. Rod je, kaže, odličan, kvalitet još bolji, ali je cena niska. 

„Rod je kvalitetan i paprika je kvalitetna. Tako da su ove godine dobri i rod i prinos“, kaže Bratislav. 

Ovogodišnji rod paprike na jugu Srbije izuzetno je dobar, i na nekim parcelama biće i 50 tona po hektaru.

Stana Pešić navodi da su se dobro organizovali za branje, jedni drugima pomažu, prenosi RTS. 

Paprika je kultura po kojoj se prepoznaje, i koja je vrlo značajna za leskovački kraj. Ove godine je u Jablaničkom okrugu zasađeno 2.100 hektara, a prinos je na nivou prošlogodišnjeg. 

„Na onim parcelama gde je primenjivana puna agrotehnika sa pravovremenim navodnjavanjem zaštitom i prehranom, prinosi će dostizati negde i do 50 tona po hektaru“, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSS Leskovac. 

Interesantno je da se, za razliku od paradajza ili kupusa, paprika ne izvozi. Sve količine plasiraju se na domaćem tržištu. Na kvantaškoj pijaci u Leskovcu ponuda je zadovoljavajuća, ali je potražnja mala. Cena je od 30 do 50 dinara za kilogram. 

I dok će leskovačke domaćice tek početi da prave zimnicu, članovi udruženja Leskovački ajvar već su krenuli sa proizvodnjom. Potražnja je ove godine mnogo veća nego što je bila pre 12 meseci. 

„Kvalitet ove godine je izuzetno dobar, procenat suve materije u paprici je izuzetan i ajvar izgleda prelepo“, kaže Gordana Petrović iz udruženja Leskovački ajvar.

Od jeseni će se leskovački ajvar prvi put naći i na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, a u Udruženju su začuđeni što nijedna domaća veletrgovina nije zainteresovana za njihov brendirani proizvod.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30