Proizvodnja lešnika u Srbiji je sve popularnija, a Obrenovac se izdvojio kao jedan od centara proizvodnje gde je osnovano Udruženje proizvođača lešnika. NJih smo posetili u okviru projekta AGROPRESS-a, koji ima za cilj širenje znanja iz različitih oblasti poljoprivrede. Naši sagovornici ističu da je proizvodnja lešnika isplativa, ali naravno za to treba uložiti određeni trud. Jedna od ključnih mera od koje zavisi uspeh u proizvodnji je rezidba.
Da bi bili precizni i jasni u savetima najpre želimo da vam kažemo da se kruna leske sastoji od grana različite veličine, listova, pupoljaka, cveta i ploda. Ova kultura se uglavnom razvija kao žbun sem u slučaju mečije leske koja se razvija kao stablo i može dosegnuti visinu od 25 metara. Kod žbunastih leski grane su nejednake starosti pa su i različite boje. Kod mlađih grana, odnosno onih koje su stare dve godine, kora je siva i prekrivena sitnim dlačicama, dok je kod starijih grana kora je glatka i tamnije boje.
Od značaja za rezidbu je i prepoznavanje pupoljka koji prema ulozi i značaju mogu biti generativni (reproduktivni) i vegetativni. Generativni su samo cvetni, dok su vegetativni drveni, lisni, prelazni i spavajući. Svaki pupoljak ima okce i suočicu koja preuzima ulogu okca ako ono propadne. Kada govorimo o cvetovima treba da znamo da je leska jednodoma biljka, što znači da se i muški i ženski cvetovi nalaze na istoj grani. Muški su grupisani u rese, (cvasti)
koje su dužine četiri do dvadeset centimetara, uglavnom ih ima više dok je kod sorti PIJEMONT i LAMBERTOVA grupisano po manje resa. Stručnjaci su čak izračunali da po jednom žbunu može biti i po jedan kilogram resa. Važno je znati da se one razvijaju krajem juna i početkom jula i u zimski odmor ulaze potpuno formirane i veoma je značajno da muški cvetovi leske cvetaju već od sredine decembra.
Ženski cvetovi se nalaze u pupoljcima koji liče na vegetativne pupoljke i locirane su u donjim delovima grane ili u gornje dve trećine grane. Takođe se razvijaju u junu i početkom jula, tako da u avgustu imaju sve delove osim plodnika. Od svih vrsta voća i cvetanje se dešava u februaru i martu, s tim da treba imati u vidu da različite sorte različito cvetaju tako da mogu istovremeno da cvetaju i muški i ženski cvetovi, a mogu prvo da cvetaju muški, ili prvo ženski cvetovi i to je za sve sortna karakteristika.
U praksi se pokazalo da leska cveta kada je zbir srednjih dnevnih temperatura dvanaest do četrnaest stepeni. Najveći broj sorti je samosterilan, tako da je potrebno obezbediti sortu oprašivača. Za oprašivanje je veoma važna vlažnost vazduha kao i temperatura. Kao sorta dobar oprašivač se navodi običan lešnik. U Americi za sortu BARCELONA najbolji oprašivač je sorta DAVIDIJANA dok se u Bugarskoj koriste HEMPELOV RIMSKI, RIMSKI BADEMOLIKI i BADEMOLIKI KOSFORD

REZIDBA LESKE U RODU

Rezidbom leske treba da uspostavimo dobar odnos između generativnih, (rodnih) pupoljaka i vegetativnih pupoljaka.
Posle deset do dvanaest godina od sadnje ona postepeno počinje da smanjuje vegetativni prirast i vitalnost, a to dovodi do slabe i neredovne rodnosti.
Kod leske reproduktivni organi se nalaze na jednogodišnjim grančicama koje mogu biti različite dužine, a najbolji prinosi dostižu se kada su te grančice
duže od petnaest centimetara. Treba imati u vidu da leska voli svetlost i da se veći broj ovih grančica formira na periferiji, odnosno na vrhovima krune.
Umerene rezidba se izvodi svake godina sa ciljem da se proredi krošnja kako bi imala što više svetlosti a u Oregonu praktikuju da svake pete godine imaju nešto jaču rezidbu. Takođe se preporučuje da se svake tri do četiri godine radi podmlađivanje, koje se sastoji u skraćivanju grana na pedeset do šezdeset centimetara od zemlje.
Vladimir Perišić kaže da je potrebno vršiti uklanjanje izdanaka kojih bude dosta i najbolje ih je tretirati hemijski, jer ih može biti između pedest i sto, što bi
iziskivalo više radne snage. Što se tiče rezidbe, ona se može obavljati odmah posle opadanja lista i pri niskim temperaturam tako da ako imate veće površine treba početi na vreme. Ukoliko se rezidba izvodi redovno, jedno stablo se može orezati za deset minuta u zavisnosti od bujnosti sorte. Naravno, ukoliko se radi individualno može potrajati pola sata, ali suština rezidbe može da bude da za kratko vreme postignete najbolji rezultat, a to je usklađensot između rasta i prirasta. Prema iskustvu Perišića njegov zasad u dvanaestoj godini starosti imao je prinos ove godine tri tone po hektaru.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Među najznačajnim oboljenjima leske spadaju: prouzrokovači smeđe truleži ploda leske (Monilia spp.), prouzrokovač pepelnice leske (Phylactinia guttata), i prouzrokovač bakteriozne plamenjače i uvelosti leske (Xanthomonas campestris pv. corylina).
Monilinia spp. su prouzrokovači smeđe truleži ploda leske. Ovo oboljenje leske je ekonomski značajno. Simptomi se uočavaju na mladim plodovima u vidu nepravilnih smeđih pega na ljusci koje se šire zahvatajući celu površinu ploda. Nakon toga dolazi do potamnjenja plodova, a kasnije i do opadanja. Patogen se održava u obliku micelije na opalim zaraženim plodovima, u pupoljcima i kori grana. U proleće kada se ostvare povoljni vremenski uslovi na opalim zaraženim
plodovima patogen formira konidije koje se raznose vetrom, kišnim kapima i insektom lešnikovim surlašem, međutim do infekcije dolazi tokom cvetanja kada konidije inficiraju žig tučka i ostvaruju latentne infekcije (bez pojave simptoma). Infekcija ploda se ostvaruje najčešće na mestu povrede, ali se micelija može širiti od ploda do ploda ukoliko se oni dodiruju.
Sakupljanjem i uništavanjem opalih plodova leske smanjuje se infekcioni potencijal. S obzirom da patogen uglavnom prodire kroz povređene plodove najčešće načinjene usled ishrane lešnikovog surlaša, treba pristupiti zaštiti od ove štetočine primenom a.s acetamiprid. Od fungicida za suzbijanje ovog patogena mogu se primeniti preparati na bazi neorganskih jedinjenja bakra, pirimetanila, ciprodinila, tiofanat metila kao i kombinacije boskalid+piraklostrobin. Prvo tretiranje treba obaviti pre početka vegetacije primenom neorganskih jedinjenja bakra, da bi smanjili inokulum sa stabala. U fenofazi cvetanja primeniti a.s ciprodinil
(Cormax) ili a.s pirimetanil (Pyrus), kada su formirani mladi plodovi a.s boskalid+piraklostrobin (Signum, Luminis, Markiz WG).
P. guttata je prouzrokovač pepelnice leske i javlja se u većini rejona gajenja leske. Obično se u našim uslovima javlja krajem jula i početkom avgusta.
Razvoju bolesti pogoduje oblačno vreme sa redukovanom svetlošću. Simptomi se uočavaju obično na naličju nego na licu lista. Na listu se pojavljuje
brašnasta prevlaka sačinjena od oidija i konidiofora. Za razliku od drugih prouzrokovača pepelnice, P. guttata svoj razvoj provodi u unutrašnosti zaraženih organa, odnosno formira endofitnu miceliju. Nakon spiranja brašnaste prevlake kišom na listu može se uočiti nekrotične pege, a posle iizvesnog vremena sušenje listova, a kasnije i opadanje. Usled opadanja lišća, plodovi zbog nedostatka hrane ostaju sitniji, neugledniji i smanjene tržišne vrednosti. Takođe biljka se bori i troši rezerve hrane za ponovno listanje, pri čemu postaju osetljivije na niske temperature.
U toku jeseni kada dođe do promene boje lista iz zelene u žutu, formiraju se plodonosne tvorevine kazmotecije, u kojima se gljiva održava tokom nepovoljnog perioda sezone. U rano proleće kada askospore sazreju i kada se navlaže kazmotecije, kazmotecija puca i oslobađaju se askusi sa askosporama. Askospore se rasejavaju vetrom i predstavljaju izvor primarnih infekcija. Na zaraženim delovima biljaka gljiva formira endofitnu miceliju koja izlazi kroz stomine otvore
na površinu lišća i nakon toga se formiraju oidije sa konidioforama.
Oidije se rasejavaju vetrom i služe za sekundarne infekcije. Zaraženo lišće treba skupiti i spaliti kako bi smanjili infekcioni potencijal. Međutim imajući u vidu da mogu iz drugih parcela i zasada leske dospeti askospore nošene vetrom, treba pristupiti upotrebi fungicida. Za suzbijanje ovog patogena može se primeniti a.s sumpor, a.s tebukonazol, a.s difenokonazol, a.s flutriafol, a.s miklobutanil, a.s trifloksistrobin i a.s krezoksim metil. Kada se primete prvi simptomi na lišću primeniti a.s sumpor (Microthiol disperss), a 10- 14 dana kasnije a.s tebukonazol (Akord) ili a.s krezoksim metil (Asena).
Xanthomonas campestris pv. corylina je prouzrokovač bakteriozne plamenjače i uvelosti leske. Ova bakterija je rasprostranjena u većini rejona gajenja leske. Štete koje prouzrokuje mogu biti veoma značajne i one se ogledaju usled redukcije lisne mase i sušenja grančica, što se odražava na prinos i na kvalitet plodova. Simptomi se uočavaju na svim nadzemnim delovima zaraženih biljaka. Prvi simptomi se pojavljuju tokom proleća na pupoljcima u vidu tamnih poligonalnih pega. Zaraženi pupoljci poprimaju tamnu boju i često se ne otvaraju. Pege na listu u početku su sitne, vodenaste a sa razvojem bolesti mogu se proširiti na celoj površini lišća. Na starijim granama dolazi do pucanja kore i formiranja rak rana. U vlažnim uslovima na svim zaraženim delovima pojavljuje se bakterijski eksudat. Na egzokarpu ploda se javljaju tamno mrke pege.
Bakterija se održava u zaraženim pupoljcima, mladarima i rak ranama. U proleće se u rak ranama formira bakterijski eksudat koji se spira kišnim kapima i raznosi se na osetljive biljne organe. Bakterija na lišću prodire kroz stomine otvore. Pupoljci su osetljivi od samog početka njihovog rasta. Patogenu pogoduje
toplo vreme i temperature iznad 20˚C, ali je zabeležena pojava ovog oboljenja i na nižim temperaturama. U jesen kada dođe do opadanja lišća, kroz lisne
ožiljke bakterija može prodreti i ostvariti infekciju S obzirom da je glavni izvor inokuluma zaraženi sadni materijal, za podizanje zasada leske treba koristiti
sertifikovan, zdrav sadni materijal.
Od mehaničkih mera preporučuje se orezivanje i spaljivanje zaraženih delova, pri čemu treba dezinfikovati alat za rezidbu. Od hemijskih mera može se primeniti preparati na bazi neorganskih jedinjenja bakra, i to treba početi u proleće, naredni tretman kada se primete prve pege na lišću, i u jesen
kada dođe do opadanja lišća. Za ove namene primeniti a.s bakar hidroksid (Funguran-OH).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ivan Stojković iz sela Vitanovac kod Kruševca bavi se gajenjem mečje leske. Koristi je za kalemljenje lešnika za sopstvene potrebe, a veliki deo proda i kalemarima u okolini Kruševca.

U proizvodnji je zaokružio ceo proces: od semena mečje leske do krajnjeg proizvoda, a to je sadnica. Osim toga, on ima i zasad lešnika i jedan je od uspešnijih proizvođača kalemljenih sadnica lešnika.

- Proizvodnjom se bavim od 2009. godine. A ideja je nekako došla sama po sebi. Bio je neki prilog o sadnicama kalemljenog lešnika. Malo sam se informisao, probao i eto, mislim da sam jedan od uspešnijih, kada je reč o kalemljenom lešniku - kaže Stojković.

Napominje da je proizvodnja mečje leske, odnosno kalemljenih sadnica, veoma zahtevna. Proces proizvodnje od semena do sadnice traje oko dve godine i kvalitetna podloga je jako bitna.- Kada mečja leska dostigne visinu oko 70-80 cm, ostavim je tu gde jeste i vrši se kalemljenje u drugoj godini, odnosno nakon navršene prve godine. Ko nema podlogu na licu mesta, kupljenu podlogu zasadi, čeka godinu dana, pa tek onda kalemi. Optimalno vreme za kalemljenje je mart, april. Prijem sadnica je od 55 do 95%, na šta utiče mnogo faktora - navodi voćar.Godišnje prozvede oko 30.000 biljaka mečje leske i oko 5.000 sadnica kalemljenog lešnika. Proizvodnja se odvija na oko 50 ari. Prodajna cena kalemljene sadnice iznosi od 4,5 EUR do 6 EUR po sadnici, u zavisnosti od količine.Stojković kaže da leska bolje uspeva u senci, što važi i za sadnice. Za proizvodnju mečje leske nema neke posebne uslove u odnosu na proizvodnju drugih vrsta sadnica, osim što s vremena na vreme prihranjuje zemljište ovčijim stajnjakom. Optimalni uslovi za gajenje su do 600 metara nadmorske visine. Ove sadnice daju mali rod već u prvoj godini, ali se može reći da se u četvrtoj isplaćuje uloženo.

Tvrdi da je lešnik definitivno isplativa voćna vrsta, bilo da je reč o proizvodnji sadnica ili plodova.

- Domaća proizvodnja je deficitarna, a najveći deo domaćih potreba pokriva se iz uvoza, tako da je gajenje lešnika u ovom trenutku veoma perspektivno - smatra Stojković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-kalem-lesnika-do-6-evra-proizvodnja-traje-dve-godine-a-trzista-gotovo-da-uvek-ima/w5rtmx0

U Srbiji je sve više zainteresovanih za proizvodnju lešnika, jer se oni lako prodaju i donose dobru zaradu. Pod leskom je trenutno oko 4.000 hektara, ali je izvesno da će te površine biti značajno povećane zbog dolaska italijanskog konditorskog giganta Ferrera, koji već otkupljuje lešnike od gotovo 200 proizvođača. Voćari kažu da je za proizvodnju lešnika neophodno znanje, ali i udruživanje, zarad ozbiljnijeg nastupa na tržištu, navodi radio Beograd.
Danijel Vladajić iz Negotina, pre 10 godina je podigao zasad lešnika na 18 ha. Pored toga što je mislio da će to biti dobra investicija koja će se brzo isplatiti on je rekao da je za taj posao pored novca potrebno još po nešto:„Bilo je velike muke. Nismo imali mehanizaciju i znanje, a to su jedne od osnovnih stvari u poljoprivredi. Nismo imali ni navodnjavanje, bilo je velikih suša i jednostavno lešnik neće
da napreduje ako se ne ispune sve agrotehničke mere. Nije ono kao što je po internetu pisalo, u sedmoj i osmoj godini. Evo nama 10-a i nismo još na puno došli.” Danijel za sada radi za svoj groš. Proizvodi ali i otkupljuje lešnik, krcka ga, ljušti i prodaje u malim komercijalnim pakovanjima. O kupcima ne brine. On još dodaje da je lešnik tražena roba i da je veliki problem kada su manje količine u pitanju, jer niko neće da vas shvatiozbiljno.
Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je da je ono što se mora ispoštovati tehnologija proizvodnje od pripreme zemljišta, do navodnjavanja, do izbora asortimana jer oni traže zapravo sortiment za konditorsku industriju.

„Mislim da je to jedan veliki zaokret i dobar projekat koji se radi u Srbiji. Sutra će da dođu savremene mašine za usisavanje, krckanje i sušenje lešnika”.
Stručnjaci kažu da zasad od 10 hektara leske obezbeđuje dobar život jednoj porodici ali i sigurnu budućnost njihovim potomcima, jer može da rađa i do 50 godina.
Ukupni troškovi podizanja zasada iznose od 5.500 –7.500 evra. (podrivanje, oranje, tanjiranje, sadnice, sadnja, navodnjavanje, ograđivanje, rad). Troškovi održavanja od 500 evra u prvoj godini do 1.500 evra u devetoj godini. Komercijalna rodnost nastupa u 5-6 godini. Puna rodnost nastupa u 9-10 godini. U punom rodu, a prema konzervativnim proračunima, 1 ha donosi oko 2.500 kg (u
ljusci). Eksploatacioni vek žbuna leske je od 35- 40 godina. Prednost žbuna je mogućnost zanavljanja zasada. Cena lesnika se krece od 6,5-8,5 evra u poslednjih 12 godina sa znatnim skokovima
u pojedinim godinama. Cena lesnika u ljusci krece se od 2,7-3,5 evra. Otkup se vrši u ljusci. Prvu kategoriju čini oko 80 % lesnika na plantaži. Pravilnim odrzavanjem zasada, sakupljanjem i manipulacijom lešnika, odezbeđujemo visoke prinose i kvalitet proizvoda. 

Izvor:Agrobiznis magazin

U osnovi razlikujemo dve načina rezidbe: u periodu formiranja voćke i rezidba u periodu redovne eksploatacije. Pre nego štp uzmemo makaze u ruke i krenemo treba imati u vidu da je leska heliofitna voćka, što znači da voli svetlost. Još jedna stvar je da se cvetni pupoljci formiraju u godini koja prethodi rezidbi, što znači da ove godine možemo samo da smanjimo broj cvetova, a ne da ih povećevamo. Dakle, ovogodišnja rezidba ima za cilj da stvori što povoljnije uslove za formiranje većeg broja cvetova u narednoj godini. Shodno tome treba i da se rukovodimo tehnikom rezidbe.

Leska može da se gaji kao žbun ili kao stablašca. Ukoliko je gajimo kao stablašicu možemo je formirati na sopstvenom korenu ili kalemljenu na mečju Corylus Colurna. Prednost podizanja zasada leske na podlozi mečje leske je u uštedi radne snage na vađenju izdanaka. 

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

U zavisnosti od sorte i područja gajenja, berba lešnika se obavlja od kraja jula do početka septembra meseca. Plodovi leske su zreli i spremni za berbu kada promene boju, kupula-omotač se sasuši, a oni lako iz nje ispadaju na zemlju.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, kako svi plodovi na stablu/žbunu ne sazrevaju istovremeno, berbu leske je poželjno vršiti u dva navrata, naročito, ako se obavlja mašinski, pomoću tresača.

Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, jer im je manji radman, jezgra je smežurana i postaje žilava. Najbolji kvalitet plodova imaju u punoj zrelosti, kada se povećava količina oleinske kiseline, od koje zavisi aroma.

Na manjim površinama, berba lešnika se još uvek organizuje ručno i sakupljanjem otpalih plodova, što je sporo i skupo.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Saveti: Nega mladog zasada leske

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Nega mladog zasada leske obuhvata uzgojne rezidbe (radi formiranja oblika krune), održavanje zemljišta, đubrenje u uzgojnom periodu (ukoliko nije obavljeno agromeliorativno đubrenje), navodnjavanje ili intervenisanja u kritičnim periodima zalivanjem, kao i zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina.

Profesorka Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, navodi da se kod ove voćne vrste najčešće primenjuju dva uzgojna oblika: žbun (sa 3,4,5 ili 6 razmaka osnovnih grana koje polaze iz zemlje na razmaku od 10 do 30 cm) i stablo, sa krunom u obliku vaze sa 3 ili 4 osnovne grane.

Žbun je prirodni oblik leske. Ukoliko se u plantažnom gajenju leske opredelite za ovaj uzgojni oblik, to bi trebalo da bude žbun najčešće sa 3, a ređe sa 4 ili 5 osnovnih grana. Osnovne grane žbuna se formiraju isključivo iz korenovih izdanaka. Da bi se one formirale, potrebno je u proleće prve godine izvršiti skraćivanje nadzemnog dela sadnice od 8 do 15 cm, odnosno na dva zdrava pupoljka. Nakon toga ne treba vršiti nikakvu intervenciju rezidbom.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

Lešnik se isplati, evo kako ga đubriti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2915-lesnik-se-isplati-evo-kako-ga-dubriti

 

Kvalitetnom obradom zemljišta, stvaraju se pogodni uslov za voćke, koje će prvih godina brzo razviti svoj uzgojni oblik i kasnije podneti planirani rod. U nizu mera koje sačinjavaju pripremu zemljišta za sadnju sadnica, pre svega treba izvršiti čišćenje od kamenja, panjeva, žila i dotrajalih voćaka.

Nakon toga, nadovezuje se nivelacija zemljišta. U nekim slučajevima, za podizanje zasada leske, mogu se koristiti i livade, koje prethodno treba razorati na dubinu od 30-40 cm, a zatim dve godine gajiti ratarske kulture.

Za komercijalno gajenje lešnika, kako u svetu, tako i kod nas, primenjuju se različita rastojanja sadnje, koja se kreću od 5x3 do 6x9 m (Manušev, 1988).

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

U Šumadiji će se podizati zasadi lešnika, jer potrebe konditorske industrije rastu i veliki otkupljivač Ferero traži kooperante.

Iako naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, računica pokazuje da Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika iz Šumadije preselila se u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu i Vršcu. Imajući u vidu da potrebe konditorske industrije rastu, kao i to da veliki otkupljivač Ferero traži kooperante, za ovdašnje poljoprivredne proizvođače i sve ostale zainteresovane, biće organizovana prezentacija projekta “Podizanje zasada leske u Srbiji“ koji su podržali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Institut za primenu nauke u poljoprivredi.

Prezentacija je organizovana u “Centru za poljoprivredu i ruralni razvoj“ u Cerovcu nadomak Kragujevca. Projekat je namenjen svim poljoprivrednim gazdinstvima sa najmanje hektarom zemljišta pogodnog za gajenje leske.

Kompanija Agriser nudi sklapanje ugovora sa potencijalnim kooperantima na teritoriji Kragujevca i okoline, koji podrazumeva kupovinu sadnica leske po ceni povoljnijoj od tržišne, uslugu agronoma u tehnologiji gajenja, otkup lešnika, kao i odgovarajuću kreditnu liniju koja podržava investiciju.

Izvor: www.naslovi.net

 

Koje sorte leske odabrati? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

Iako naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, računica pokazuje da Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika iz Šumadije, prema rečima Damjana Srejića člana Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj, preselila se u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu i Vršcu. Imajući u vidu da potrebe konditorske industrije rastu kao i to da veliki otkupljivač Ferero traži kooperante, odlučili smo da za ovdašnje poljoprivredne proizvođače i sve ostale zainteresovane organizujemo prezentaciju projekta “Podizanje zasada leske u Srbiji“ koji su podržali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Institut za primenu nauke u poljoprivredi.

Prezentacija će biti organizovana u “Centru za poljoprivredu i ruralni razvoj“ u Cerovcu u petak 27. oktobra u 11 sati.

Tom prilikom, zainteresovani će moći da čuju kako se nabavljaju selektovane sadnice, ko će i kako pružati tehničku podršku kroz seminare i predavanja i kako će biti organizovan otkup.

Projekat je namenjen svim poljoprivrednim gazdinstvima sa najmanje hektarom zemljišta pogodnog za gajenje leske.

Izvor: www.ikragujevac.com

 

Koje sorte leske odabrati?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31