Leska važi za vrlo otpornu biljku, ali ovih dana vlasnici plantažnih zasada ove voćne vrste obratili su se stručnjacima iz PSSRS-a za pomoć u rešavanju problema s pojavom bakteriozne plamenjače i pepelnice u svojim voćnjacima.

Smatra se da bakteriozna plamenjača ima veći ekonomski značaj u odnosu na sve druge bolesti leske zajedno. Simptomi mogu da se jave na listu, mladarima, resama i mladim plodovima. Optimalna temperatura za rast i razvoj bakterije je 28°C. Izaziva je Xanthomonas arboricola pv. Corylina koja na listovima izaziva pojavu tamnih pega. Pege na listovima su sitne uglavnom 1-2 mm, uglaste ili nepravilne, vlažne. U početku su žutozelene do tamnozelene boje, a kasnije postaju crvenkasto-braon. Na kraju se lišće suši, ali ostaje na granama. Na pupoljcima se javlja nekroza.

Simptomi
"Na zaraženim letorastima (lastarima) dolazi do pucanja tkiva i do pojave ulegnuća. Usled prstenastog širenja pega, letorasti se povijaju i lome. Mlada stabla, koja su pod stresom, imaju mnogo veće šanse da budu napadnuta od strane ovog patogena. Takva stabla se suše iste godine. Najosetljiviji su voćnjaci od 1-4 godine starosti. Biljke stare 12 i više godina napadnute ovom bolešću imaće smanjen prinos zbog sušenja vrhova krošnji, a samim tim obrazuje se manji broj rodnih pupoljaka. Ukoliko rano dođe do zaraze na resama, one se suše i otpadaju. Ako zaraza zahvati mlade plodove, oni se smežuraju, suše se i opadaju", objašnjava stručnjak Radmila Pašić iz PSSRS.Osim ovog prouzrokovača, lesku napada i Pseudomonas syringae pv. Avellanae, koja izaziva veoma slične simptome kao i prethodna, ali krajnji oblik simptoma su rak rane na granama iz kojih može da se pojavi iscedak. Ova pojava dovodi do sušenja, prvo grana, a onda i čitave biljke."Suzbijanje prouzrokovača bakterioza sprovodi se uklanjanjem inficiranih grana 60-90 cm ispod zaraženog mesta ili celih biljaka kod jačeg napada. Zaraza nastaje i zbog korišćenja nedezinfikovanog alata za rezanje. Na veća rastojanja prenosi se sadnim materijalom i to je glavni način širenja bolesti. Iz tog razloga, glavna mera borbe protiv ove bolesti je korišćenje zdravih sadnica, a od hemijske zaštite tretiranjem sredstvima na bazi bakra pre i na početku vegetacije, odnosno pre otvaranja pupoljaka. Na osnovu iskustva proizvođača koji su imali problema sa navedenim bakteriozama, preporuka je da se u jesen, nakon završetka vegetacije i u toku zime tretira preparatima na bazi bakra u 30 % jačoj koncentraciji od koncentracije koja je predložena u uputstvu", savetuje Pašić.

Pepelnica 
Dodaje kako se pored bakteriozne plamenjače na lesci javlja i pepelnica, bolest koju izaziva gljiva Phyllactinia guttata (Phyllactinia corylea). Pepelnica leske je najčešće oboljenje lešnika. Simptomi se javljaju tokom leta. Pepelnica pre svega napada listove. Na naličju lista obrazuje se pepeljasta prevlaka. U početku, ona je slabo razvijena i uočljiva, a kasnije se širi i stvara kompaktnu pepeljastu masu. Tokom septembra, naličje lista požuti, kasnije potamni i opada. Parazit prezimljava u opalom lišću i naredne godine se intenzivno širi.

Stručnjaci savetuju suzbijanje mehanički, sakupljanjem i odstranjivanjem zaraženog i opalog lišća i hemijskim merama primenom fungicida na bazi sumpora ili sistemicima. Preporuka: Ako koristite sumporne fungicide, onda obratite pažnju na koncentraciju koja mora da bude mnogo niža od preporučene jer može da izazove palež listova. Dobro dejstvo su pokazali i fungicidi na bazi fenarimola, penkonazola, meptildinokapa i strobiluruna.

Najčešće štetočine 
Od štetočina lesku najčešće napada i najrasprostranjeniji je leskin ili lešnikov surlaš (rilaš). Može da nanese štete od 25 do 70% u ukupnoj proizvodnji lešnika. Ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu larve u zemljištu na dubini od 10 do 20 cm. Kada su temperature vazduha od 10 do 15 stepeni i više, imago postaje aktivan."Kao mere za suzbijanje preporučuju se sakupljanje oštećenih plodova sa larvama i redovna obrada zemljišta kako bi se uništile lutke u tlu. Hemijske mere se preduzimaju za vreme dopunske ishrane odraslog insekta nekim od insekticida sa kontaktnim ili digestivnim delovanjem, najviše dva tretiranja u razmaku od 12 do 14 dana. Tretiranje se primenjuje kada, nakon trešenja, ispod rodnog grma ili stabla sakupimo 3-4 odrasla surlaša", savetuje ovaj stručnjak.

Upozorava da od štetočina na lesci povremeno može da se javi i lešnikova grinja (Eriopheyes avellana). Javlja se na naličju lista, a po jedno jaje polaže u neotvoren pupoljak. Kad je jači napad, može izazvati defolijaciju. Suzbija se i tokom vegetacije i u toku zime jer prezimljava u stadijumu jajeta plitko u zemljištu kao i u opalom lišću. Za zimsko tretiranje se koriste uljni preparati, a tokom vegetacije se tretira nekim od akaricida.

"I vaši mogu da nanesu direktne i indirektne štete. Direktne štete nastaju ishranom odraslih jedinki na listu, a indirektne stvaranjem medne rose na kojoj se stvaraju gljive čađavice. Međutim nisu zabeležene značajnije štete na lesci od ovog insekta. Njihovo suzbijanje se vrši indirektno - uklanjanjem drugih insekata. Ukoliko se javi jači napad, uništavanje se vrši nekim od registrovanih insekticida namenjenih za ove štetočine", savetuje za kraj Pašić.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/prepoznajte-bolesti-i-stetocine-na-leski-koje-mogu-da-dovedu-do-velikih-gubitaka/61373/

Ivan Stojković iz sela Vitanovac kod Kruševca bavi se gajenjem mečje leske. Koristi je za kalemljenje lešnika za sopstvene potrebe, a veliki deo proda i kalemarima u okolini Kruševca.

U proizvodnji je zaokružio ceo proces: od semena mečje leske do krajnjeg proizvoda, a to je sadnica. Osim toga, on ima i zasad lešnika i jedan je od uspešnijih proizvođača kalemljenih sadnica lešnika.

- Proizvodnjom se bavim od 2009. godine. A ideja je nekako došla sama po sebi. Bio je neki prilog o sadnicama kalemljenog lešnika. Malo sam se informisao, probao i eto, mislim da sam jedan od uspešnijih, kada je reč o kalemljenom lešniku - kaže Stojković.

Napominje da je proizvodnja mečje leske, odnosno kalemljenih sadnica, veoma zahtevna. Proces proizvodnje od semena do sadnice traje oko dve godine i kvalitetna podloga je jako bitna.- Kada mečja leska dostigne visinu oko 70-80 cm, ostavim je tu gde jeste i vrši se kalemljenje u drugoj godini, odnosno nakon navršene prve godine. Ko nema podlogu na licu mesta, kupljenu podlogu zasadi, čeka godinu dana, pa tek onda kalemi. Optimalno vreme za kalemljenje je mart, april. Prijem sadnica je od 55 do 95%, na šta utiče mnogo faktora - navodi voćar.Godišnje prozvede oko 30.000 biljaka mečje leske i oko 5.000 sadnica kalemljenog lešnika. Proizvodnja se odvija na oko 50 ari. Prodajna cena kalemljene sadnice iznosi od 4,5 EUR do 6 EUR po sadnici, u zavisnosti od količine.Stojković kaže da leska bolje uspeva u senci, što važi i za sadnice. Za proizvodnju mečje leske nema neke posebne uslove u odnosu na proizvodnju drugih vrsta sadnica, osim što s vremena na vreme prihranjuje zemljište ovčijim stajnjakom. Optimalni uslovi za gajenje su do 600 metara nadmorske visine. Ove sadnice daju mali rod već u prvoj godini, ali se može reći da se u četvrtoj isplaćuje uloženo.

Tvrdi da je lešnik definitivno isplativa voćna vrsta, bilo da je reč o proizvodnji sadnica ili plodova.

- Domaća proizvodnja je deficitarna, a najveći deo domaćih potreba pokriva se iz uvoza, tako da je gajenje lešnika u ovom trenutku veoma perspektivno - smatra Stojković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-kalem-lesnika-do-6-evra-proizvodnja-traje-dve-godine-a-trzista-gotovo-da-uvek-ima/w5rtmx0

U Srbiji je sve više zainteresovanih za proizvodnju lešnika, jer se oni lako prodaju i donose dobru zaradu. Pod leskom je trenutno oko 4.000 hektara, ali je izvesno da će te površine biti značajno povećane zbog dolaska italijanskog konditorskog giganta Ferrera, koji već otkupljuje lešnike od gotovo 200 proizvođača. Voćari kažu da je za proizvodnju lešnika neophodno znanje, ali i udruživanje, zarad ozbiljnijeg nastupa na tržištu, navodi radio Beograd.
Danijel Vladajić iz Negotina, pre 10 godina je podigao zasad lešnika na 18 ha. Pored toga što je mislio da će to biti dobra investicija koja će se brzo isplatiti on je rekao da je za taj posao pored novca potrebno još po nešto:„Bilo je velike muke. Nismo imali mehanizaciju i znanje, a to su jedne od osnovnih stvari u poljoprivredi. Nismo imali ni navodnjavanje, bilo je velikih suša i jednostavno lešnik neće
da napreduje ako se ne ispune sve agrotehničke mere. Nije ono kao što je po internetu pisalo, u sedmoj i osmoj godini. Evo nama 10-a i nismo još na puno došli.” Danijel za sada radi za svoj groš. Proizvodi ali i otkupljuje lešnik, krcka ga, ljušti i prodaje u malim komercijalnim pakovanjima. O kupcima ne brine. On još dodaje da je lešnik tražena roba i da je veliki problem kada su manje količine u pitanju, jer niko neće da vas shvatiozbiljno.
Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je da je ono što se mora ispoštovati tehnologija proizvodnje od pripreme zemljišta, do navodnjavanja, do izbora asortimana jer oni traže zapravo sortiment za konditorsku industriju.

„Mislim da je to jedan veliki zaokret i dobar projekat koji se radi u Srbiji. Sutra će da dođu savremene mašine za usisavanje, krckanje i sušenje lešnika”.
Stručnjaci kažu da zasad od 10 hektara leske obezbeđuje dobar život jednoj porodici ali i sigurnu budućnost njihovim potomcima, jer može da rađa i do 50 godina.
Ukupni troškovi podizanja zasada iznose od 5.500 –7.500 evra. (podrivanje, oranje, tanjiranje, sadnice, sadnja, navodnjavanje, ograđivanje, rad). Troškovi održavanja od 500 evra u prvoj godini do 1.500 evra u devetoj godini. Komercijalna rodnost nastupa u 5-6 godini. Puna rodnost nastupa u 9-10 godini. U punom rodu, a prema konzervativnim proračunima, 1 ha donosi oko 2.500 kg (u
ljusci). Eksploatacioni vek žbuna leske je od 35- 40 godina. Prednost žbuna je mogućnost zanavljanja zasada. Cena lesnika se krece od 6,5-8,5 evra u poslednjih 12 godina sa znatnim skokovima
u pojedinim godinama. Cena lesnika u ljusci krece se od 2,7-3,5 evra. Otkup se vrši u ljusci. Prvu kategoriju čini oko 80 % lesnika na plantaži. Pravilnim odrzavanjem zasada, sakupljanjem i manipulacijom lešnika, odezbeđujemo visoke prinose i kvalitet proizvoda. 

Izvor:Agrobiznis magazin

U osnovi razlikujemo dve načina rezidbe: u periodu formiranja voćke i rezidba u periodu redovne eksploatacije. Pre nego štp uzmemo makaze u ruke i krenemo treba imati u vidu da je leska heliofitna voćka, što znači da voli svetlost. Još jedna stvar je da se cvetni pupoljci formiraju u godini koja prethodi rezidbi, što znači da ove godine možemo samo da smanjimo broj cvetova, a ne da ih povećevamo. Dakle, ovogodišnja rezidba ima za cilj da stvori što povoljnije uslove za formiranje većeg broja cvetova u narednoj godini. Shodno tome treba i da se rukovodimo tehnikom rezidbe.

Leska može da se gaji kao žbun ili kao stablašca. Ukoliko je gajimo kao stablašicu možemo je formirati na sopstvenom korenu ili kalemljenu na mečju Corylus Colurna. Prednost podizanja zasada leske na podlozi mečje leske je u uštedi radne snage na vađenju izdanaka. 

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

U zavisnosti od sorte i područja gajenja, berba lešnika se obavlja od kraja jula do početka septembra meseca. Plodovi leske su zreli i spremni za berbu kada promene boju, kupula-omotač se sasuši, a oni lako iz nje ispadaju na zemlju.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, kako svi plodovi na stablu/žbunu ne sazrevaju istovremeno, berbu leske je poželjno vršiti u dva navrata, naročito, ako se obavlja mašinski, pomoću tresača.

Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, jer im je manji radman, jezgra je smežurana i postaje žilava. Najbolji kvalitet plodova imaju u punoj zrelosti, kada se povećava količina oleinske kiseline, od koje zavisi aroma.

Na manjim površinama, berba lešnika se još uvek organizuje ručno i sakupljanjem otpalih plodova, što je sporo i skupo.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Saveti: Nega mladog zasada leske

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Nega mladog zasada leske obuhvata uzgojne rezidbe (radi formiranja oblika krune), održavanje zemljišta, đubrenje u uzgojnom periodu (ukoliko nije obavljeno agromeliorativno đubrenje), navodnjavanje ili intervenisanja u kritičnim periodima zalivanjem, kao i zaštita od prouzrokovača bolesti i štetočina.

Profesorka Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, navodi da se kod ove voćne vrste najčešće primenjuju dva uzgojna oblika: žbun (sa 3,4,5 ili 6 razmaka osnovnih grana koje polaze iz zemlje na razmaku od 10 do 30 cm) i stablo, sa krunom u obliku vaze sa 3 ili 4 osnovne grane.

Žbun je prirodni oblik leske. Ukoliko se u plantažnom gajenju leske opredelite za ovaj uzgojni oblik, to bi trebalo da bude žbun najčešće sa 3, a ređe sa 4 ili 5 osnovnih grana. Osnovne grane žbuna se formiraju isključivo iz korenovih izdanaka. Da bi se one formirale, potrebno je u proleće prve godine izvršiti skraćivanje nadzemnog dela sadnice od 8 do 15 cm, odnosno na dva zdrava pupoljka. Nakon toga ne treba vršiti nikakvu intervenciju rezidbom.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

Lešnik se isplati, evo kako ga đubriti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2915-lesnik-se-isplati-evo-kako-ga-dubriti

 

Kvalitetnom obradom zemljišta, stvaraju se pogodni uslov za voćke, koje će prvih godina brzo razviti svoj uzgojni oblik i kasnije podneti planirani rod. U nizu mera koje sačinjavaju pripremu zemljišta za sadnju sadnica, pre svega treba izvršiti čišćenje od kamenja, panjeva, žila i dotrajalih voćaka.

Nakon toga, nadovezuje se nivelacija zemljišta. U nekim slučajevima, za podizanje zasada leske, mogu se koristiti i livade, koje prethodno treba razorati na dubinu od 30-40 cm, a zatim dve godine gajiti ratarske kulture.

Za komercijalno gajenje lešnika, kako u svetu, tako i kod nas, primenjuju se različita rastojanja sadnje, koja se kreću od 5x3 do 6x9 m (Manušev, 1988).

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

U Šumadiji će se podizati zasadi lešnika, jer potrebe konditorske industrije rastu i veliki otkupljivač Ferero traži kooperante.

Iako naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, računica pokazuje da Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika iz Šumadije preselila se u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu i Vršcu. Imajući u vidu da potrebe konditorske industrije rastu, kao i to da veliki otkupljivač Ferero traži kooperante, za ovdašnje poljoprivredne proizvođače i sve ostale zainteresovane, biće organizovana prezentacija projekta “Podizanje zasada leske u Srbiji“ koji su podržali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Institut za primenu nauke u poljoprivredi.

Prezentacija je organizovana u “Centru za poljoprivredu i ruralni razvoj“ u Cerovcu nadomak Kragujevca. Projekat je namenjen svim poljoprivrednim gazdinstvima sa najmanje hektarom zemljišta pogodnog za gajenje leske.

Kompanija Agriser nudi sklapanje ugovora sa potencijalnim kooperantima na teritoriji Kragujevca i okoline, koji podrazumeva kupovinu sadnica leske po ceni povoljnijoj od tržišne, uslugu agronoma u tehnologiji gajenja, otkup lešnika, kao i odgovarajuću kreditnu liniju koja podržava investiciju.

Izvor: www.naslovi.net

 

Koje sorte leske odabrati? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

Iako naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, računica pokazuje da Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika iz Šumadije, prema rečima Damjana Srejića člana Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj, preselila se u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu i Vršcu. Imajući u vidu da potrebe konditorske industrije rastu kao i to da veliki otkupljivač Ferero traži kooperante, odlučili smo da za ovdašnje poljoprivredne proizvođače i sve ostale zainteresovane organizujemo prezentaciju projekta “Podizanje zasada leske u Srbiji“ koji su podržali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Institut za primenu nauke u poljoprivredi.

Prezentacija će biti organizovana u “Centru za poljoprivredu i ruralni razvoj“ u Cerovcu u petak 27. oktobra u 11 sati.

Tom prilikom, zainteresovani će moći da čuju kako se nabavljaju selektovane sadnice, ko će i kako pružati tehničku podršku kroz seminare i predavanja i kako će biti organizovan otkup.

Projekat je namenjen svim poljoprivrednim gazdinstvima sa najmanje hektarom zemljišta pogodnog za gajenje leske.

Izvor: www.ikragujevac.com

 

Koje sorte leske odabrati?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

 

Svetska proizvodnja lešnika je skoncentrisana na tri kontinenta: Evropu, Aziju i Severnu Ameriku. Azija je kao kontinent najveći svetski proizvođač, sa 71,02 % od ukupne svetske proizvodnje. Na proizvodnju lešnika u Evropi, otpada 24,05 %, a u Severnoj Americi 4,93 %, od ukupne svetske proizvodnje. Najveći svetski proizvođač lešnika je Turska, sa 72,85 % učešća u ukupnoj svetskoj proizvodnji. Za njom slede Italija (sa 9,41 %), SAD (sa 3,31 %), Azerbejdžan, Španija i druge zemlje (2012. godina).

Proizvodnja lešnika u našoj zemlji je mala. U našoj zemlji se gaji na manjim površinama i po vrtovima.

Uspešna proizvodnja leske dosta zavisi od pravilnog izbora sorti, nego kod drugih voćnih vrsta.

Lambertov lešnik - poreklom iz Engleske. Sazreva relativno kasno, polovinom septembra meseca. Žbun je male bujnosti, uspravnog rasta, izrazito dobre rodnosti.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar. 

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31