Pirevina (lat. Agropyrum repens) je višegodišnja biljka iz porodice trava. U narodu je poznata i kao pirovina ili pirika, a smatra se za korovsku biljku koju je teško iskoreniti. Međutim, za razliku od drugih korova, pirevina ima i izuzetna lekovita dejstva, pa će već vekovima koristi kao lek u narodnoj medicini.

Liči na pšenicu
Pirevina je srodnik pšenice na koju liči na prvi pogled, ali za razliku od svog daljeg rođaka ima izuzetno jak koren i kad se zapati može da napravi ozbiljne probleme u usevima. Nije izbirljiva kad je u pitanju zemljište, pa raste na neobrađenim površinama, njivama, vlažnim poljima, međama gde pušta
gotovo neuništiv koren. Stabljika, koja izgledom podseća na pšenicu, može da izraste i do metar i po u visinu. Raste sa tankih, horizontalnih rizoma koji su otporni na mraz, sušu čak i poplavu. Razmnožava se iz semena ili se širi podzemnim puzavim vrežama, koji su joj koren. Kako se razmnožava putem
rizoma vrlo brzo zakorovljuje polja. Dužina rizoma može da dostigne i do 5000 km po jednom hektaru, dok se na samo jednom kvadratnom metru zemljišta može naći oko 25.000 pupoljaka i rizoma čija težina iznosi oko tri kilograma.
Na uspravnim stabljikama nalaze se listovi i klasovi. Listovi su goli i na licu hrapavi, a lisni rukavci mogu da budu dlakavi ili goli. Listovi biljke su najčešće pljosnati, tanki, uski, dugački, pod prstima grubi. Pirevina je vrlo mirisna, posebno list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega i potiče lekovitost i
prijatan miris ove biljke. Pirevina cveta od aprila do oktobra. Cvetovi su udruženi u guste klasove koji se sastoje od jajasto- lancelastih klasića koji su raspoređeni u dva reda i okrenuti pljosnatom stranom ka osi cvasti. Plod je dužine šest do sedam milimetara i pokriven dlakama. Stvara veliki broj sitnih semenki koje zadržavaju klijavost i do četiri godine. Na jednom mestu može da raste i sedam godina. Osim što je korovska vrsta, pirevina je i prenosnik više biljnih bolesti, a zbog prijatnog mirisa vole je i insekti.
Borba protiv pirevine
Konvencionalne metode borbe protiv ovog korova kao što je mašinska seča ne pomaže mnogo, čak naprotiv pomaže širenju pirike. Toliko je uporan korov da i najmanji deo rizoma može dati novu biljku. Ukoliko planirate oranje parcele koja je naseljena pirevinom treba da znate da je potrebno da dubina oranja bude veća od 30 cm kako bi se istrebio rizom. Ukoliko izbegavate upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom stručnjaci predlažu da zasadite daliju, koja je jedna od retkih biljaka koja potiskuje pirevinu. Gusta setva raži takođe je jedna od mera borbe protiv pirike, ali je potrebno ceo postupak ponoviti bar dva puta. Pirevinu je moguće suzbiti malčiranjem u sloju debljem od 10 santimetara sa biljnim materijalom koji se zatim pospe drvenim pepelom.
Jedan od načina borbe protiv pirike je karton i crna folija. Korov se dobro prekrije kartonom ili crnom folijom koja se potom pokrije zemljom. Nedostatak svetla uništiće biljku, ali je za ovaj postupak potrebno godinu do dve godine stalne borbe. Otpad od pirevine, rizomi ili klasovi, sa semenom nikako se ne
smeju stavljati u kompostnu gomilu, jer će se na taj način, upotrebom komposta, pirevini omogućiti novi razvoj. U borbi protiv pirevine pomaže i redovno košenje na pet santimetara što dovodi do iscrpljivanja i propadanja njenih rizoma.

Lekovitost pirevine
Mnoge domaće životinje poput krava, ovaca i koza vole pirevinu i rado je jedu. To je i navelo ljude da je bolje prouče i iskoriste njena lekovita svojstva. Njena lekovitost leži u bogastvu ugljovodonika, belančevinaste materije, sluzi, saponine, triglicerida, karotina, askorbinske kiseline, soli jabučne kiseline i drugim mineralnim solima. Najlekovitiji deo biljke je rizom koji se iskopava i skuplja u rano proleće ili jesen. Koren je veoma dugačak, vitak i savitljiv kao slama, a ima sladunjav ukus. U lekovite svrhe može da se koristi i stablo i lišće, ali ima manje lekovitih supstanci od korena.
Pirevina se koristi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, upale bešike, mokraćnih kanala, kao i za izbacivanje kamena iz bubrega. Pomaže kod dijabetesa, kožnih oboljenja, menstraulnih problema, artritisa, reume, u lečenju bolesti jetre, koristi za čišćenje krvnih sudova, bolesti žuči, kod tuberkuloze, za jačanje
nervnog sistema, za lečenje gihta i reume.
Kao lek najčešće se koristi kao isceđeni sok iz svežeg korena, čaj ili kao oblog. U litru vode stavi se tri kašike korena pirevine, poklopi se i polako kuva dok se pola ne ukuva. Tako dobijeni čaj uzima se u manjim količinama tri puta dnevno. Međutim, posebno treba istaći da prilikom upotrebe pirevine u lekovite svrhe neophodno je pridržavati navedenih doza. Ukoliko se pretera može dovesti do hipokalijemije odnosno naglog smanjenja kalijuma u organizmu što za posledicu ima do ozbiljne probleme sa bubrezima i srcem.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kadifica (lat. Tagetes) je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici suncokreta. Vodi poreklo iz srednje Amerike, ali se uzgaja širom sveta. Ne zahteva posebnu negu, pa spada u red omiljenog cveća koje se sadi u našim baštama ili u saksijama za terase, a može da se koristi i kao rezano cveće. Cveta u zlatnoj, narandžastoj i beloj boji sa bordo detaljima, pa će oplemeniti svaki prostor u kome se nađe. Njeni raskošni cvetovi mogu da potraju do kasne jeseni i prvih mrazeva, što je još jedan razlog više da zasadite kadificu i tokom celog leta uživate u lepoti ovog cveta.

Nije zahtevna za uzgoj
Postoje brojne vrste kadifice čija veličina varira od 30 santimetara do čak dva metra. Čuvena francuska kadifica najčešće poraste u obliku manjeg žbuna do 30 santimetara, dok afrička vrsta istog cveta može da dostigne visinu i više od metar. Bez obzira na sortu kadifica dobro raste u gotovo bilo kojoj vrsti zemljišta. Najbolje uspeva u zemljištu bogatom gvožđem i kiselosti do 6 PH vrednosti. Ima dobru toleranciju na sušu, pa se preporučuje da se sadi u zemlju sa dobrom drenažom. Voli sunce, pa je najbolje posaditi na mestu koje je direktno izloženo suncu ili u manjoj polusenci, dok senku ne podnosi nikako. Ne zahteva puno vode i stalno zalivanje, pa je bolje raste i sveta u zemlji koja je suvlja nego previše vlažna. Kadifica se razmnožava iz semena. Duge, crne semenke mogu
se posaditi u bašti čim prođu prvi mrazevi, ali za najbolje rezultate i ranije cvetanje seme treba posejati u zatvorenom prostoru šest do osam nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza.
Seje se vrlo lako tako što seme pokrijete vlažnim, prosejanim kompostom u tankom sloju. Klija već posle pet do sedam dana, jedino je važno da temperatura u prostoriji bude od 21 do 23 C do izbijanja mladice. Sadnice možete presaditi u baštu sa razmakom od 30 – 38 santimetara, dok se u saksiju sade kad
mladica dostigne visinu oko 5 santimetara. Držite zemlju ravnomerno vlažnom i zaštitite sadnice od punog sunca dok kadifica ne poraste do 15 santimetara i tada je možete izneti na terasu. Malo posnija i suvlja zemlja u koju se sadi uticaće da ima bujnije cveće, a manje lišća. Da biste podstakli njen žbunasti rast
redovno uklanjajte bočne grančice, a ukoliko skidate vrhove biljka će biti više žbunasta sa nešto manjim cvetovima.

Bolesti i borba protiv štetočina
Iako važi za izuzetno otpornu biljku, kadificu uvek zalivajte pri dnu nikako od vrha, jer ukoliko voda dospe na listove i cvetove, oni mogu da istrule. Seme ove biljke se nalazi u čauri i lako ga je skupiti nakon cvetanja tako da dobijate seme za narednu sezonu. Ukoliko je sadite u bašti dobro će doći za obrube vrta i
formiranje raznih cvetnih ukrasa, a kombinacijom boja možete dobiti jedinstvenu cvetnu šaru u svojoj bašti. Kada je u pitanju prihrana poželjno je tokom intenzivnog cvetanja u vodu za zalivanje svaki treći put dodavati specijalno đubrivom za cvetajuće biljke.
Kadifica ima opor miris koji privlači noćne leptire koji je oprašuju. Međutim, uprkos svom oporom mirisu kojim se brani od štetočina spada u omiljenu hranu noćnih puževa, pa treba voditi računa gde je sadite ili stavljate saksije kako bi bile van domašaja ovih štetočina. Kada su u pitanju bolesti ovo cveće
napada siva plesan i pegavost listova. Sivu plesan izaziva gljivica botrytis koja se u vlažnim uslovima brzo širi.
Manifestuje se kao sivkasta skrama koja prekriva uglavnom starije listove i precvetale cvetove, a vremenom može da izazove mokru trulež. Da biste sprečili ovu bolest vodite računa prilikom zalivanja da ne pokvasite lišće i cvetove, a uvele delove biljke odmah uklonite. Pegavost lista se uočava na osnovu okruglih,
smeđih pega po listovima koji pre vremena venu i odumiru. Uzrok bolesti su gljivice koje se razmnožavaju u vlažnim i toplim uslovima, pa i ovde važi preporuka da se vodi računa kako se cveće zaliva i da se oštećeno lišće odmah ukloni.
Lekovitost kadifice
Malo je poznato da se ovo cveće koristi u lekovite svrhe. Kadifica se preporučuje za probleme digestivnog trakta, uključujući loš apetit, gasove, bol u želucu, kolike, crevne parazite i dizenteriju. Koristi se i za kašalj, prehladu, zauške, izbacivanja viška tečnosti iz organizma, jer izaziva znojenje. Žene koriste kadificu da bi podstakle početak menstruacije, kod tretiranja bolnih grudi (mastitis) prilikom dojenja bebe, a poznato je da štiti od pobačaja. Ponekad, dovoljno je staviti list direktno na kožu za lečenje čireva, dok se cvetovi zbog oporog mirisa koriste protiv komarce. Sok od lišća se nanosi na kožu za lečenje ekcema. Ulje kadifice se koristi spolja na koži za lečenje rana od crva.
Esencijalno ulje kadifice je antibiotik, ima antimikrobna, anti-parazitska, antiseptička, anti-spazmatična dejstva, to je i sredstvo za dezinfekciju, insekticid i sedativ. Lekovitost kadifica potiče od sastojka ove biljke koji mogu pomoći u smanjenju otoka, upala i grčeva, smiruju nerve i smanjuju krvni pritisak.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Sočne, crvene i ukusne jagode su mnogima asocijacija na bezbrižne dane detinjstva kada su se brale onako sa zemlje, na maminu tortu i bakino slatko pripremljeno sa ljubavlju. To je prvo voće koje stiže u proleće, a kad zarude jagode to je siguran znak da je došlo lepo i toplo vreme.
Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode su i izuzetno lekovite biljke. Poštovao ih je i Vasa Pelagić, narodni učitelj i najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva.
Lekovita svojstva
Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da ima afrodizijačka
svojstva, mada to nauka nikad nije dokazano. Odlično se slažu sa čokoladom i šampanjcem, jer pojačavaju ukus ovog penušavog vina. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti od onih sa bogatim bokorima i punih ploda do sve zastupljenijih visećih i horizontalno posađenih jagoda.
Plod čini 60 posto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina
C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Verovali ili ne, ali samo osam jagoda imaviše vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu
aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Umesto aspirina
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, a samo jedna šolja dnevno svežih jagoda može da igra veliku ulogu u prevenciji krvnih bolesti. Nivo šećera u krvi povezan je sa gojaznosti, promenama raspoloženja, dijabetesom i hipoglikemijom. Imaju antiupalna dejstva, a nauka je dokazala da jagode smanjuju markere upale. Preporučuje se da ih konzumirate tri puta nedeljno kako biste smanjili rizik od upala. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na
kratkotrajno pamćenje i pomažu kod opekotina.Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kad su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari. Pune su antikancerogenih materija. Njihovi flavonoidi se bore sa kancerogenim ćelijama i sprečavaju njihovu sposobnost da se umnože. Jednom rečju jagode čuvaju srce, pluća i debelo crevo.
Podmlađivanje uz jagode
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje i podmlađivanje. Dame iz visokog društva u Napoleonovo vreme kupale u soku od deset kilograma jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode koje uklanjaju naslage na zubima. Jednostavno presecite plod, istrljajte zube i desi, a potom isperite usta za snežno beli osmeh.
Osim ploda lekovit je koren i lišće jagoda koje se bere mlado s proleća, osuši u hladovini i koristi za pripremu čajeva. Pomaže kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove obavezno sa peteljkom bez belih ili zelenih vrhova. Neoprane jagode čuvajte u frižideru maksimalno dva dana.
Oprane jagode možete i da zamrznete, a kasnije ih koristite za pripremu raznih kremova i sladoleda. U zamrzivaču mogu da se čuvaju najduže 12 meseci.
Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Istorija meda tesno je isprepletana sa ljudskom istorijom. Prvi zapisi o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom, spominje se u Bibliji, Kuranu, a u Antičkoj Grčkoj se darivao bogovima i dušama umrlih. Med je mešavina više od 70 komponenti koje zavise od cveća s koga su skupljale nektar medonosne pčele. Ali, pored meda pčele proizvode i druge važne i zdrave sastojke kao što su propolis, perga i polen koji su neizostavni deo u tradicionalnoj, ali i savremenoj medicini. Perga je nepravedno zapostavljena i malo ljudi zna šta je to uopšte. U pitanju je fermetirani polen, odnosno proizvod koji nastaje tako što pčele prerade cvetni prah koji su unele u košnicu dodajući mu produkte koji nastaju lučenjem njihovih žlezda. Pri preradi polena pčele koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena koji smeštaju u ćelije saća i zalivaju ga medom. Tako obrađeni polen je deset puta hranljiviji od običnog. Perga je bogata brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom…
Zanimljivo je da uprkos razvoju nauke i tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi uspeo da razgraniči sve sastojke čovek ne bi znao kojim redosledom da ih pomeša i u kojoj razmeri, tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod. Sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava i bez perge ne bi bilo ni pčela, jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla. Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam. U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvršći. Lekovitost perge uočena je kod određenih kardio - vaskularnih oboljenja, bolesti sluzokože želuca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom… Perga sazreva oko 15 dana u saću, vadi se posebnim vadilicama i odlaže u bočicama koje se čuvaju u zamrzivaču daleko od sunčeve svetlosti. Ima je izuzetno malo pa je pčelari nerado vade iz košnice, a o njenog vrednosti najbolje svedoči cena – 1 gram perge košta 1 evro. U kombinaciji sa medom, perga je konzervisana i može dugo da stoji i ne izgubi svoja vredna svojstva. Može da se jede kao slatkiš u izvornom stanju, ali ne više od pola kafene kašičice za odrasle, ne žvaće se već se lagano otapa u ustima. Pored meda, može da se koristi i u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom.

Opširnije o polenu, pergi i propolisu u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ova biljka je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava, vrlo je cenjena i tražena voćna vrsta. Aronija raste u obliku žbuna koji može dostignuti visinu od 1,5 - 2,5 m. Listovi aronije su joj tamnozelene boje i valjkastog oblika. U jesen postaju crveni, pa se u tome ogleda i dekorativnost biljke. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do -47 °C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno čisti organizam od štetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sadrži i redak voćni šećer sorbitol.

Detalj sa osnivanja udruženja proizvođača aronije u Novim Banovcima

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Gde završava naša aronija?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2821-gde-zavrsava-nasa-aronija

 

Ricinus je jednogodišnja, a negde i višegodišnja zeljasta biljka. Poreklom je iz tropskih krajeva i odgovara mu toplo vreme, kao i dosta vlage. Ima atraktivne listove i cvetove. Ogromni listovi u jesen pocrvene, takođe i plodovi, koji najviše podsećaju na plod kestena, koji čine ovu biljku pravim ukrasom vrta. 

Cveta sitnim belim cvetovima, koji su grupisani u cvasti. Ricinus se gaji za ukras, kao i za sirovinu za proizvodnju veoma cenjenog i traženog ricinusovog ulja.

Stručnjaci tvrde da je jedna od najotrovnijih biljaka. Usled kontakta sa ricinusom, može doći do burne alergijske reakcije. Cela biljka je otrovna, a posebno seme.

U narodnoj medicini ricinus je, odnosno ricinusovo ulje, tradicionalno sredstvo u lečenju opstipacije i tegoba creva, hemoroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva.

Opšitinije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Ova biljka je lekovita ali samo pod jednim uslovom!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3277-ova-biljka-je-lekovita-ali-samo-pod-jednim-uslovom

 

Svi obožavamo krompir, zar ne?! Krompir je veoma popularan izvor hrane, ali, nažalost, većina ljudi ga jede u obliku masnog pomfirta ili čipsa. Ovako pripremljen krompir, ako se jede prečesto i u velikim količinama, može doprineti raznim zdravstvenim problemima. Ali, ukoliko uklonimo rafinisano suncokretovo ulje prilikom pripremanja, ovo povrće može biti veoma zdrav izbor hranljivih materija koji ima malo kalorija, a bogat je vlaknima koji nude zaštitu protiv kardiovaskularnih bolesti i raka.

Unos raznog voća i povrća se povezuje sa smanjenim rizikom od mnogih zdravstvenih oboljenja, a u nastavku vam predstavljamo neke od lekovitih svojstava ove biljke:

1. Zdravlje srca

Vlakna, kalijum, vitamin C i vitamin B6 zajedno sa manjkom trans masti podržavaju zdravlje srca. Krompir sadrži značajne količine vlakana koje pomažu da se smanji ukupna količina lošeg holesterola u krvi, a samim tim i da se smanji rizik od srčanih oboljenja.

2. Zapaljenja

Kolin je bitan hranljivi sastojak koji se može naći u krompiru, pomaže kod sna, pokreta mišića, učenja i pamćenja. Pored toga, pomaže i da se održi struktura celularne membrane, pomaže u prenosu nervnih impulsa i asistira u apsorpciji masti, ali u smanjuje hronična zapaljenja.

3. Varenje

Zbog svog visokog sadržaja vlakana, krompir pomaže kod zatvora i pomaže redovnu stolicu koja za ishod ima zdrav probavni trakt.

4. Izgled kože

Vitamin C i kompleks vitamina B, kao i minerala kao što su kalijum, magnezijum, fosfor i cink, odlični su za kožu. Osim toga, pulpa koja se može dobiti iz mrvljenog sirovog krompira, pomešana sa medom, može da funkcioniše odlično u pakovanjima za kožu i lice. Ovo čak i pomaže da bi se izlečile bubuljice i fleke na koži. Takođe, ukoliko se ova pulpa nanosi na opekotine, može obezbediti brzo olakšanje i brže isceljenje.

5. Visok krvni pritisak

Uzimajući u obzir da se visoki krvni pritisak može pojaviti iz brojnih razloga, koji uključuju dijabetes, tenziju, loše varenje, disbalans hranljivih materija, sadržaj hrane koju jedemo i slično, potrebni su različiti vidovi lečenja. Srećom, krompir može pomoći kod mnogih potencijalnih uzroka, kao na primer, kod tenzije. Može pomoći i kod loše probave, s obzirom na to da sadrži dosta vitamina C i vlakana u sebi, ali bi trebalo da se izbegava, ukoliko je visok krvni pritisak rezultat dijabetesa. Vlakna pomažu u smanjenju LDL holesterola i poboljšavaju funkcionisanje insulina u krvi, što zatim snižava visok krvni pritisak. Ovo se dešava zbog direktne veze između krvnog pritiska i nivoa glukoze u krvi.

6. Zdravlje kostiju

Gvožđe, fosfor, kalcijum, magnezijum i cink u krompiru doprinose izgradnji i održavanju strukture kostiju i snage. Gvožđe i cink igraju ključnu ulogu u stvaranju i sazrevanju kolagena. Iako su i fosfor i kalcijum veoma bitni za strukturu kostiju, bitan je pravi balans ova dva minarala, zbog ispravne mineralizacije kostiju. Unos previše fosfora, a premalo kalcijuma može dovesti do toga da kosti slabe.

7. Održavanje i gubitak težine

Dijetetska vlakna se često vide kako bitan faktor u održavanju i gubitku težine. Ovi sastojci povećavaju sitost i smanjuju apetit, čineći da se osoba oseća sitom duže vreme i tako smanji dalji unos kalorija tokom dana.

Ostale koristi i upozorenja: Sok krompira može biti i odličan lek za modrice, opekotine, čireve, efekte narkotika, rak prostate, kao i formiranje cista i tumora. Sa druge strane, treba biti i obazriv pri unosu krompira, jer su zeleni krompiri često otrovni, kao i lišće krompira, jer sadrže alkaloide kao što su solanin i arsen. Takođe, ukoliko nameravate da smršate, izbegavajte krompir pržen na ulju, već ga pecite.

Međutim, ne morate brinuti, ovi faktori rizika utiču samo na mali broj onih koji jedu krompir. Ukoliko ste zdravi, ne morate se opterećivati time da li ćete uneti koju kaloriju više, te se nekada možete i častiti pomfritom. U suprotnom, iskoristite sva lekovita svojstva koje ovo divno povrće pruža.

Izvor: www.kodren.com

LAVANDA je višegodišnja biljka, koja raste u obliku poluloptaskog žbuna. Uspeva na nadmorskoj visini do 1.700 m, širokolisna lavanda do 700 m, a hibridna od 700 m - 1.000 m. Koren lavande je drvenast, račvast i prodire duboko u zemljište. Stabljika je kratka, debela i drvenasta. Zbog atraktivne boje cveta i prijatnog mirisa, može biti veoma interesantna biljka, u svakoj bašti ili terasi. Cvetovi su od svetloljubičaste do tamnoljubičaste boje i javljaju se u periodu između juna i avgusta.

Ulje lavande blagotvorno deluje na opekotine i rane, jer ima antiseptičko dejstvo i podstiče regeneraciju tkiva. Eterično ulje se dobija destilacijom cveta lavande. Cvet prave lavande sadrži od 0,5 % do 1,5 % eteričnog ulja, a hibridne lavande 0,9 % do 5 % ulja. Njegova primena preporučuje se i kod gljivičnih oboljenja, uboda insekata, upala i alergija na koži. Eterično ulje prave lavande, upotrebljava se za proizvodnju parfema i kolonjske vode. Za proizvodnju sapuna upotrebljava se jeftinije, eterično ulje hibridne lavande.

Koristi se i za pakovanje za kosu, jer podstiče rast kose i doprinosi njenoj elastičnosti i sjaju. Često se koristi za šampone i tonike za kosu, namenjene za tretiranje peruti. Odličan je i tonik za lice, koji jača nežnu i osetljivu kožu. Lavandino ulje se koristi kao baza za mnoga ulja za masažu. Mast odlično deluje na upale nerava ili reumatizma, dok je ulje lavande dobro za istegnute i bolne mišiće.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Mali trikovi za lepše cveće

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/2759-mali-trikovi-za-lepse-cvece

 

 

Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece i trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakterijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Kupina u plodu sadrži veoma malo ugljenihl hidrata (6%), belančevina (0.9%) i 1% masti, uz veći procenat suve materije (20%) Od minerala, sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaka, sadrži galotanin u većem procentu (8%), inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su svezi i znatnu količinu vitamina C. Fenolna jedinjenja, koja sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lošeg holesterola, odlažući pojavu ateroskleroze i sprečavajući pojavu kardiovaskularnih bolesti. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska. Galotanin uništava bakterije, među kojima su najvažnije Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa.

Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida, i raznih povreda kože i sluzokože. Spolja se upotrebljava kao antiseptik, u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenje krvnih sudova, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata, može da se nađe na njihovom jelovniku. Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti, i za jačanje imuniteta.

Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen. Pored pomenutog, kupine takođe vezuju bakar. Previsoka koncentracija bakra može dovesti do nemira, i psihičkih teškoća. Delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i hemoroidima.

Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj. Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno, tj. za sprečavanje anemije i srčanih bolesti i za jačanje imuniteta.

RECEPTI

Kupinovo vino

- 5 kg kupina

- 1,5 kg šećera

Očišćene kupine stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i stavite na hladno i tamno mesto. Zbog vrenja koje sledi preporučljivo je da smese ima samo do tri četvrtine dubine posude. Posle 7 do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite sloj sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Potom, posle sedam dana pažljivo procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla). Vino čuvajte na hladnom mestu, posle 30 dana zatvoriti pampurima, i uzimajte po potrebi.

Za uredan ciklus

-3 šake iseckanog korena kupine

- litar crvenog vina

Koren dodajte u vino, i kuvajte na tihoj vatri, dok ne uvri polovina vina. Ohlađeno procedite, tečnost naspite u staklene flaše, i popijte tri puta dnevno po čašicu.

Protiv malokrvnosti

- 5 korenova kupine

- 5 l vode

- kilogram meda

Korenje prelijte vodom, zagrevajte na tihoj vatri, kad proključa kuvajte 15 minuta, i sklonite s vatre. Posle pola sata procedite, dodajte med, promešajte, stavite u flaše ili tegle, i uzimajte više puta dnevno po tri-četiri kašike.

 

Bobice ribizle sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, na primer kod avitaminoze. Zbog visokih koncentracija vitamina C, ova voćka predstavlja i izuzetno delotvoran antioksidans, u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Ribizla je dobar izvor i vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Takođe obezbeđuje sposobnost zdravog zgrušavanja krvi, kao i zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Sadrži i druge važne sastojke kao što su tanini, pektini, bioflavonoidi. Plodovi i sok korisni su kod bubrežnih bolesti, grčeva i bolova organa za varenje. Narodni lekari smatraju je biljkom izbora za jačanje i čišćenje krvi. Osim toga, čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega, i ublažava tegobe izazvane reumom.

Plod i prerađevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak, a posebno se preporučuje osobama koje su malokrvne. Lekovito deluje i kod čira na želucu, gastritisa, ateroskleroze, poremećaja metabolizma... Sok od crne ribizle pomaže i kod krvarenja desni i proširenih vena, a pozitivno utiče i na povećanje koncentracije i pamćenja. U suštini, svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku "pilulu", jer sadrži veliku količinu niacina koji je bitan za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lepu kosu, kao i brojne minerale koji povoljno utiču na ukupno zdravlje organizma.

Sok od ribizle

1 kg crvenih ribizli

1 kašika limuntusa

1 kg šećera

750 mL vode 

Ribizle je potrebno očistiti od peteljki, i dobro izgnječiti. Zatim dodajemo limuntus u smesu, i sve izmešamo, pa poklopimo. Nakon 24h što su ribizle odležale, smesi dodajemo šećer i vodu, sve izmešamo i procedimo kroz gazu. Dobijenu sok  sipamo u čiste i sterilne flaše. Držimo u frižideru.

Vino čisti krv

Kao dobar čistač krvi, preporučuje se vino od ribizle. Ružičasto, srednje jako vino, dobija se kada se ribizle, po želji, kada je reč o količini, usitne i uz dodatak vode, šećera, vinskog kvasca i suvog grožđa stave u staklene flaše. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola, a zatim čeka 40 dana, da sve fermentira na toplom mestu. Nakon toga mešavina se procedi, i ostavi da stoji u sterilnim flašama. Izvesno vreme se sačeka da vino dozri pre konzumiranja, a zatim čuva na dobro rashlađenom mestu.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31