U potrazi za poslom ili dodatnom zaradom, mnogi mladi ljudi se odlučuju da se oprobaju u poljoprivredi, pa tako i u okolini Niša i Aleksinca. U priobalju Južne Morave poslednjih godina niču plantaže lekovitog bilja. Saša i Tanja iz Niša, mladi bračni par, umesto tradicionalnih kultura odlučio je da se oproba u gajenju matičnjaka.

Nema dana da Pavlovići nisu na njivi. Nisu dozvolili da im hektar i 20 ari imanja propada pa su se, iako bez iskustva, odlučili da zasade melisu, poznatiju kao matičnjak.

"Prvo smo učili kako da je sadimo, pa kako da je od trave čistimo, pa sada učimo kako da je prehranimo i negujemo", navodi Tanja.

Saša kaže da su ih svi gledali čudno i da nisu verovali da će zaista da krenu u taj posao.

"Odvraćanja je bilo i tada ali i sada, mada mislim da ćemo da istrajemo u svemu ovome", rekao je Saša.

Tako su bez pomoći grada i države krenuli u, kako veruju, isplativ posao, iako ne kriju da strahuju da li će imati dobar rod.

"Nadamo se da će ovaj naš trud da se isplati, možda ne odmah, ali za dve ili tri godine", navodi Saša.

Na 60 kilometara od Niša, u Sokobanji, članovi Udruženja za lekovito bilje obučavaju buduće proizvođače. U malim oglednim poljima, na konkretnim primerima pokazuju izdanke mladih biljaka.

"Pojedini ljudi samoinicijativno počnu da rade, čak ne znaju ni za koga će da gaje. Savetujem ih i pokušavam da ih razuverim da prvo nađu kupca pa tek onda da počnu da gaje šta tom kupcu treba", navodi Nebojša Stanojević, predsednik Udruženja "Dr Jovan Tucakov" iz Sokobanje.

Oni koji nisu znali, a bili su uporni danas pored Južne Morave imaju hektare pod omanom, matičnjakom, očajnicom, kamilicom, gavezom... Iako priznaju da nisu uspešni kao kolege iz Vojvodine koje imaju ogromne zasade u oklini Aleksinca – ne odustaju, jer veruju da je gajenje lekovitog bilja posao budućnosti.

Izvor: www.rts.rs

Zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). Naziv potiče od arapske reči alkemelych, što znači nebeska rosa. U našem narodu je biljka poznata i kao vrkuta, odnosno plašt device Marije, a slovi za univerzalan lek protiv svih ženskih bolesti.

Višegodišnja biljka sa debelim i horizontalnim korenom, stablo može da izrasta i do 50 cm, listovi su okruglasti, a kada je vlažnost vazduha visoka, na listovima se pojavljuju kapljice vode. Cvetovi su žutozeleni. Ova biljka raste na brdsko-planinskim predelima, pašnjacima, obodnim delovima šuma a period cvetanja joj je od juna do septembra.

Virak u sebi sadrži tanin, elagnu kiselinu, gorke glikozide, saponine, flavonoide, etarska ulja  i pravo bogatstvo vitamina C.  Kao lek se koristi nadzemni deo biljke u cvetu, a ređe samo listovi jer imaju slabogorak i opor ukus.   Zahvaljujući taninu koristi se za površinsko skupljanje tkiva, pri čemu smiruje upalu kože i sluzokože. Pomaže kod gotovo svih ženskih bolesti: od bolnih i neredovnih menstruacija, belog pranja, spuštene materice i povreda materice, do upala praćenih sekretom. Virak jača zidove materice, što ima veliki značaj u zaštiti od  pobačaja i olakšavanje porođaja.

Osim toga, primenjuje se i u drugim područjima: zaustavlja povećanje šećera u krvi, leči upalu disajnih organa i anemiju, a smatra se i da ublažava reumatske bolove. Takođe, čaj od virka je efikasan i preporučuje se za upotrebu i u cilju bržeg oporavka od operativnih ginekoloških zahvata ili drugih ginekoloških intervencija. Neka istraživanja pokazuju da korišćenjem ovog čaja ubrzava metabolizam i pospešuje mršavljenje.

Za razliku od većine drugih biljaka, trudnice virak mogu bez problema da konzumiraju već od trećeg meseca trudnoće.

Najnovija naučna istraživanja pokazuju da virak sprečava rast mnogih vrsta bakterija uključujući stafilokoku – bakteriju koja je postala otporna na mnoge antibiotike. Smatra se da virak ima i antivirusna svojstva.

Čaj od virka se priprema na sledeći način:

Jedna kafena kašičica prelije se šoljicom vrele vode, i ostavi da odstoji od pet do deset minuta. Pije se uvek u gutljajima. Potrebno je da se uzimaju dve šoljice na dan. Posle porođaja preporučuje se mnogo čaja u prvih osam do deset dana. Protiv belog pranja: u litru vode skuva se 50 grama osušene biljke bez korena i tako se pije tokom dana. Za regulisanje menstruacije može da se kombinuje sa hajdučkom travom. Tri velike kašike te mešavine preliju se litrom vrele vode i posle 20 minuta čaj se procedi.

Kupka - Oko 200 g osušene ili nekoliko pregršti sveže biljke, potopi se u kofu sa hladnom vodom, i ostavi preko noći. Narednog dana to se zagreje i doda u vodu za kupanje.

Obloge - U zavisnosti od površine koju se tretira, uzme se određena količina svežeg virka, opere i izgnječi oklagijom. Tako pripremljena obloga stavlja se na bolno mesto. Kada se osuši, zameni se novim oblogom, sveže spremljenim. Na ovaj način se leče rane, ubodi, posekotine.

 

 

Kopriva ( Urtica dioica i Urticae urens )

Koprive se skupljaju na ruderalnim terenima koji su bogati azotom. Berba se izvodi kada su biljke visine od 0.5 -1 metar, i u fazi cvetanja. Preparati na bazi ekstrakta od kopriva bogati su azotom ( fitostimulanti), koji pospešuju rast gajenih biljaka, bogati su gvožđem, (u medicini se koristi kopriva za povećanje gvožđa u krvi kod čoveka), ima dosta oligoelemenata, Kopriva  deluje i aficidno na lisne vaši, i kao akaricid na crvenog pauka. Ima i izvesno repelentno delovanje na mnoge druge insekte.

Paprika ( Capsicum annum)

Koriste se ljute feferon paprike, koje imaju veliku ljutinu, ili koje su bogate azotom i uljem, kao i kapsicinom (alkaloidom).

Ekstrakt iz plodova paprike je vodorastvorljiv, i komponente ekstrakta deluju štetno na lisne vaši.

Piretrin ( Chrysantemum cinerariafolium )

Gaji se i kod nas, ali piretrin biljka u Keniji, ili drugim tropskim predelima, ima veći procenat piretrina. Preparat deluje uglavnom kontaktno, i ishranom štetočina, i ima brzo inicijalno delovanje. Osim na štetne insekte, deluje i na Fitoseidae ( korisne predatore pauke). Koristi se kao prašak i deluje na: muve, stenice, komarce, lisne vaši, belu leptirastu vaš, krompirovu zlaticu i mnoge druge. Deluje samo 48 sati, a efikasnost se smanjuje povećanjem temperature i jačom svetlošću.

Sakupljanjem imaga radi sprečavanja polaganja jaja, uništavanje jaja - gnječenjem, sakupljanje larvi.

Rotenon – alkaloid koji se nalazi u cvetu, stablu i semenu mahunarki (grašak,bob,boranija), koristi se kao insekticid i akaricid za suzbijanje leptiraste vaši, lisne vaši, cikada vinove loze, lisne buve, buvača, krompirove zlatice i lisnih sovica.

Preparat: Rotena. insekticid biljnog porekla ekstrakt biljke Derris elliptica, sadrži 6% rotenona. Doze primene: 0,25-0,3 l na 100 l vode. U preporučenim dozama nije otrovan za pčele.

Duvan ( Nicotiana tabacum)

Sadrži prirodne materije koje deluju na lisne vaši, muve i dugo godina se koristio u povrtarstvu. Ali, kao i kod svih ovih materija kratko deluje pa se mora često koristiti.

Rastavić (Equisetum arvense)

Spektar delovanje: na bolesti tipa truleži i parazite koji se razvijaju na površini lista. U cilju suzbijanja truleži (kojoj pogoduje vlažno i toplo vreme), na povrću, ranije se povrće prekrivalo “ovlaš” slamom.

Luk ( Alium sativum i A. cepa)

Deluje na suzbijanje lisnih vaši i grinja na mrkvi. Ima veći sadržaj antibiotika (alicin), sumpora i eteričnih ulja. Ekstrakt lukovica ima i repelentno delovanja za lisne vaši, Cydia pomonella, Tortricidae i druge inseke.Ulje izolovano iz luka ima bakericidno delovanje preko antibiotika.

 

Januar: Imela.

Februar: Imela, zubača i pirevina, maslačak, cvet podbela (konjsko kopito)...

Mart: Zubača, hrastova i druge kore, jagorčevina, kopriva, krušina, ljubičica, maslačak, pirevina, podbel, veliki čičak, srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), pupoljci od topole, breze i drugog drveća, bedrenika, vodopija (gologuza, cikorija, golica), vrbova kora...

April: Božur, dobričica, glog, gorka detelina, jagorčevina, kamilica, kopriva, ljubičica, dan i noć, maslačak, ognjica (oman, žuti kolotoč, volujsko oko), plučnjak, podbel (cvet i list), čičak, rusa (lastina trava, zmijino mleko, lastavičina suza), rusomača (pastirska torbica, hoću-neću), srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), trn...

Maj: Božurov i bagremov cvet, bokvica, breza, bunika, đurđevak, divlji kesten, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkinja (ivanjsko cveće), lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milogled, plučnjak, podbel, zova, žalfija...

Jun: Beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhač, bunika, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučica, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, kantarijon, kičica, kopriva mrtva bela, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, orah, pelin, plučnjak, rusomača, rutvica, rastavić, različak, crni slez, suručica, kamilica, divlji mak, velebilje, virak, vranilovka, zova...

Jul: Bokvica, borovica, breza, brđanka, brusnica, bunika, divlja ruža, hajdučka trava, islandski lišaj, jagoda, kadulja ili žalfija, kantarijon, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matičnjak, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavić, rosulja, slez beli, slez crni, sitnica, tatula, timijan, titrica, troskot, velebilje, divlji mak, vidac, virak (rosanica, biserka plašt device Marije), zova, žavornjak (delfinijum)..

Avgust: Bokvica, borovnica, brđanka, bunika, čemerika, crvotočina, hajdučica, hmelj, ivansko cveće, islandski lišaj, kantarijon, kim, klek, kopriva, kupina, majoran, majčina dušica, miloduh, neven, pelen, petrovac, podbel, crni i beli slez, smilje, smrduša, srcopuc, razgon, različak, vidac, vratič...

Septembar: Čemerika, divlja ruža (šipak), drenjine, hmelj, hrastova kora i žir, islandski lišaj, klekinje, lincura, morač, mrazovac, nana, nar, neven, orah, oskoruša, pasulj, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača (crvena i bela), beli slez, tatula, trava od srca, trandavilje, trnjine, velebilje, zečji trn, sladić, zubača...

Oktobar: Angelika, brđanka (moravka, brđanka, vučji zub), čemerika, dunja, glog, jedić, kopriva, lincura, maslačak, morač, pasulj, peršun, čičak, sapunjača, beli slez, trava od srdobolje, srčenjak, trnjine, zečji trn, slatki koren, zova...

Novembar: Gloginje, iđirot, smreka, maslačak, macina trava, zubača, čičak, trava od srdobolje, bundevino seme, zečji trn, zubača...

Decembar: Imela

 

Začin vredniji od zlata:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/2941-zacin-vredniji-od-zlata

 

Latinski naziv potiče od reči Myrtus communis, pripada porodici mirtovki, odnosno familiji Myrtaceae. Ona je zimzeleni grm, ili niže stablo koje može da naraste i do 5 metara visine. Ime joj je grčkog porekla, myrein što bi u bukvalnom prevodu, značilo, bujno uspevati. Plodovi mirte jestivi su u svežem stanju, i kada ih probate osetićete slatkast, ali i smolast ukus. Može se konzervirati u soli ili je ipak, možete sušiti, pa da vam služi kao začin. Takođe, ukoliko želite eterično mirtino ulje izvršite destilaciju. Jedno od najvažnijih načina upotrebe mirtu je njeno korišćenje u lekovite svrhe?

Naime, mirtino cveće je veoma jakog i opojnog mirisa, i to joj pruža mogućnost, da se koristi u vidu čaja, ili ulja, kao prirodno sredstvo, koje nam omogućava da se oslobodimo nadutosti, prehlade, kašlja i mnogih drugih infekcija. Sama činjenica da se mirta u antičkoj Grčkoj, koristila za kićenje pobednika, ali i nevesta na venčanju, govori koliko je ova biljke, još od davnina bila cenjena i poštovana.

Da biste pravilno gajili mirtu, neophodno je da znate, da se ona može gajiti, van prirodnog staništa, ali pod uslovom da bude zaštićena od mraza i vetra. Njeni listovi, imaju jak miris i izuzetno su veliki, a ukoliko želite da vam služe u dekorativne svrhe, berete ih samostalno ili zajedno sa mirisnim cvetovima, u periodu od maja do avgusta. Plodovi su sitni i puni semena. Što se prihrane tiče, mirta bi trebalo da se đubri od marta do avgusta. Za đubrenje je potrebno kompleksno đubrivo, koje sadrži minerale, i koristi se svake druge sezone.

Više o pomenutoj temi pročitajte u junskom izdanju Agrobiznis magazina. 

Sve veći broj ljudi smatra da ima osetljivu ili problematičnu kožu. Kožu čistimo industrijskim toaletnim sapunima i na nju nanosimo moderne kozmetičke preparate bazirane na mineralnim uljima, a zapravo tako izazivamo brže starenje kože i stvaramo pogodno tlo za razvoj bakterija. Aleksandra Delić iz Trebinja, došla je na ideju da izrađuje kozmetičke proizvode na prirodnoj bazi, pa već četiri godine pretvara hercegovačko lekovito bilje u prave eliksire mlade i zdrave kože.

Kvalitet sastojaka od kojih su izrađeni ovi proizvodi je jako bitan, pa je Aleksandri na prvom mestu da koristi hladno ceđena ulja i biljke lokalnog porekla. Među njenim proizvodima mogu se pronaći različiti hercegovački melemi od ruzmarina i nevena, mirisne soli, uljni piling, biljna ulja od ruže i ruzmarina, paste za zube, prirodne kreme od nevena i lavande za masnu i suvu kožu, kao i veliki izbor sapuna.

Mirisne soli, kao proizvod dobijen spajanjem krupne morske soli, hercegovačkog lekovitog bilja i etarskih ulja koristi se za zdrav izgled kože. Može se koristiti i za inhalaciju. Pored kupke za kupanje, mirisne soli se koriste kao kupka za stopala za ublažavanje bolova u stopalima, problema sa gljivicama i umorom. Među mnogobrojnim sapunima izdvajaju se sapuni sa maslinovim, palminim i kokosovim uljem, kao i sapuni sa pivom.

Kako nam je navela Aleksandra, njene kreme sadrže isključivo pčelinji vosak u kombinaciji sa biljnim uljima i vodom lekovitog i mirisnog ulja. Ove kreme imaju finu svilenkastu strukturu i prijatan osećaj prilikom nanošenja, pa ih ona naziva i „hladne kreme“.

Tajna Aleksandrine kozmetike krije se u staroj recepturi koja je prilagođena modernim vremenima. Trudi se da ljudima približi stari način nege kože, kako je to bilo nekada davno kada nisu bili dostupni moderni kozmetički preparati.

Opširnije o pomenutoj priči Hercegovačke radionice Delić pročitajte u junskom izdanju Agrobiznis magazina. 

Žalfija je biljka koja je u zvaničnoj i narodnoj medicini poznata još od starih Grka. Deluje antibakterijski, antivirusno i antifugicidno. Najviše se koristi kao čaj za dezinfekciju usta i grla, a i za smanjenje znojenja i zaustavljanje krvarenja. Eterična ulja žalfije imaju pored lekovitih i začinsku ulogu, pa se koriste u kozmetici  kao dodatak pastama za zube i vodicama za usta i sapunima, famaciji i u prehrambenoj industriji zbog njenih antioksidativnih sastojaka.  Potražnja za proizvodima žalfije stalno raste tako da je uvek aktuelno pitanje kako se proizvodi i kako do nje doći na svojoj parceli. Još kada se ovoj potražnji doda i opšti trend za „zdravstveno bezbednom hranom“ možda je pametno razmisliti o žalfiji  i njenim proizvodima kao bar dopunskom izvoru prihoda.

Uglavnom za čaj se koristi list, za začin i etarska ulja nadzemni deo biljke, za dobijanje meda cvet. Sadrži od  1.5-2.5% etarskog ulja.

Žalfija kao medonosna biljka u našem području je zastupljena sporadično i to dokazuje tako što nema ponude meda od žalfije na veliko. A ne treba tako da bude. Med od žalfije je uvek skuplji i brzo se proda. Poseban je po svom mirisu i ukusu, a boja je tamnija zelena ili žuta. Lekovit je i i to pokazuje najviše na disajnim organima, a smiruje i prehladu. Pospešuje izbacivanje sluzi i sekreta iz bronhija i dušnika, deluje antibakterijski i pojačava imunitet. Primenjuje se i u kozmetici. Mogu ga koristiti i deca i odrasli, naročito dobro deluje preventivno.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

Uzgajanje lekovitog bilja na našim prostorima postaje jedan od osnovnih izvora zarade na poljoprivrednom gazdinstvu. Pretežno se uzgaja u zaštićenom prostoru u saksijama. Mnogobrojna istraživanja kažu da je isplativije uzgajati lekovito bilje od drugih poljoprivrednih kultura. Prihod, koji se ostvari, može biti čak tri puta veći od investiranih sredstava. Najveća novčana sredstva se mogu ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja.

 

                                     

 

Može se izdvojiti beli slez i žalfija, kao začinsko bilje sa kojim može da se ostvari visok prinos i profit po hektaru. Sa druge strane, kamilica je jednogodišnja biljka, u koju svake godine mora da se investira. Naša zemlja je veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Smatra se da će ova grana tek ostvariti bolji položaj u odnosu na druge grane poljoprivrede. Vekovna tradicija u sakupljanju lekovitog i aromatičnog bilja pospešuje samu proizvodnju i potražnju na tržištu.

 

      

Često se u svojoj  dugogodišnjoj  praksi  bavljenja u struci srećem sa pitanjima kako koja začinska ili lekovita biljka deluje, kako se primenjuje, kada se vide prvi znaci ili simptomi delovanja, i kada ja kažem da nisam farmaceut ili doktor sledeće pitanje je kako  mogu tu istu biljku proizvesti . To poslednje  pitanje pokazuje da su naši ljudi došli – uvideli značaj korišćenja na pravilan I bezbedan način proizvedenog bilja koje ima začinski ili lekovit efekat.

Biljka koja se često sreće u svim razgovorima o zdravom načinu ishrane   i člancima na internetu , za koju postoji veliko zanimanje je i korijander (CORIANDRUM SATIVUM L.). Gaji se zbog semena bogatog etarskim uljem koje ima poseban miris. Etarsko ulje se dobija destilacijom i ima upotrebu  u medicini, kozmetici I  prehrambenoj industriji. Uljne pogače  koje su ostatak od destilacije ulja  imaju oko 17 % proteina  i  4-5 % ulja I služi kao koncentrovana stočna hrana. Malo se zna,  ali korijander je  I dobra paša za pčele.

Najviše se koristi kao začin  za popravljane ukusa  i arome, u mesnoj industriji i svuda gde je potrebno i moguće prirodno konzervisati hranu.

Svi delovi biljke su jestivi. Plodovi se koriste kao zamena za biber ili cimet. Kao zamena za biber koristi se mleven, a posebno pri spravljanju kobasica. List se koristi kao dodatak u supama I čorbama. Narodna medicina ga koristi kao antioksidant I antiseptik.

On spada u eterično – uljne biljke  I gaji se u našem okruženju  najviše u Panonskoj niziji. Prosečan prinos je oko 800 kg/ha, a maksimalan do 2000 kg/ha.

Dužina vegetacije je od 90-120 dana, u prvoj polovini vegetacije traži toplo i suvo vreme. Osetljiv je na nedostatak vlage u fazi granjanja, cvetanja i obrazovanja plodova. Seme klija i niče na temperature 6-7 ⁰ C. Ponik je otporan na temperature do -10 ⁰C.

Za uspešnu proizvodnju zahteva plodored, najbolji predusevi su ozima i jara strna žita, okopavine I zrnene mahunjače. Odličan je predusev za ozima strna žita.

Osnovna obrada zemljišta se obavlja u jesen na  dubinu  od 20-25 cm. Predsetvena priprema zemljišta se obavlja na dubinu od 5-10 cm.

Stajnjak se zaorava pod osnovnu obradu ili pod predusev u količini do 15 t/ha. Mineralno kompleksno đubrivo  NPK 15 :15 :15 do 400 kg/ha se unosi pod osnovnu obradu.

Seme koje mora biti  čisto, zdravo sortno, vlažnosti do 10 % seje se sredinom marta, vrstično sejalicama na međuredni razmak od 40-50 cm I oko 2 cm u redu, na dubinu 3-4 cm. Količina semena je od 12-18 kg/ha. Ako je proleće sušno obavezno povaljati nakon obavljene setve.

Međuredna kultivacija se obavlja do dva puta, a I više  na dubinu od 4-5 cm.

Žetva se obavlja kada 75 % plodova dobije mrko-sivu boju  I mora se obaveznopre skladištenja vlaga zrna spustiti na najmanje 12 % vlage.

Korijander je pogodan zbog načina na koji se proizvodi za organsku proizvodnju pa se sve više sa njim srećemo I na organskim tezgama I u prodavnicama zdrave hrane. Ako ga kupujete, kupujte ga od proverenih ,sigurnih ljudi ili trgovaca. Svoj pun učinak ima samo ako se proizvede na stručan  način I bude bezbedno ispravan.

Na kraju moram napisati da u mnogim tekstovima se preporučuje I korijander kao sredstvo za mršavljenje  ili lek koji se može koristiti kroz čaj ili samleven. To je jedino preporučljivo uz savet  I preporuku stručnog lica za tu oblasti,  nikako na svoju ruku ili po savetu nekog nestručnog lica.

 Čaj od korijandera i kima

Pomešati jednake količine kima i korijandera pa kafenu kašičicu mešavine preliti sa 2 dl kipuće vode. Sačekati 15 minuta da se ohladi pa piti nakon obroka. Ovaj napitak odlično je sredstvo za jačanje apetita i suzbijanje gasova.

Betonika ili klaš raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na vlažnim livadama, svetlim prozracnim šumama, zatim, na suhim šumskim livadama, suncanim obroncima i brdskim livadama. za lek skupljaju se listovi i koren, i to za vreme cvatnje. Suši se na senovitom i prozracnom mestu.Cveta od jula do septembra. Možete je koristiti i u svežem stanju. Ubrati 2-3 biljke i to vršne delove sa cvetovima i dva reda listova i preliti sa šoljom ključale vode, poklopiti, da odstoji jedno 20 minuta i piti, zaslađeno ili nezaslađeno jer nije previše gorka biljka. Piti ujutro I uveče. Osim detoksikacije organizma i zaustavljanja krvarenja raznih vrsta i uzroka, odlična je i za sve "stomačne" tegobe. Betonika je višegodišnja, sitna biljka koja raste od 20 do 80 centimetara, s jajastim i duguljastim lišćem. Lišće je na krajevima nazubljeno. Ima više cvetića veličine od tri pa do šest centimetara. Ti cvetići su povezani u jedan cvat veličine 10 centimetara. Cvetovi su ružičasto-modre boje. Betoniku ne uzimaju trudnice. Obiluje specifičnim taninima koji zaustavilaju svako unutrašnje krvarenje ili pljuvanje krvi kako su to naši stariji govorili, može sanirati i izlečiti mnoge unutrašnje rane. Čaj pomaže kod trovanja, slabog rada želuca, nadutosti, žgaravice, jake želudačne kiseline, čira na želucu. Takođe i kod plućnih bolesti kao što je astma, bronhitis, tuberkuloza. Otklanja i bolesti grla, jetre i žuči, a relaksirajuće deluje na nervni sistem. Tradicionalno se koristi za glavobolje i druge vrste bolova, neuralgije, grčeve... Starim civilizacijama je najpoznatija kao biljka za ispiranje rana, a u vidu obloga i kod proširenih vena. Bukvicu su naročito cenili stari Egipćani, Rimljani i Grci, a to se nastavilo i u srednjem veku. Koristili su je kao sredstvo za smirenje u nastajanju duševnih bolesti, kao i kod epilepsije. kao tonik za smirivanje živaca Najbolja je kod: nedostatka koncentracije anksioznost i naperost gastritisa i lošeg varenja hronični reumatizam i išijas RECEPTI: Čaj od betonike: Staviti da provri 2 dl vode, kada je voda provrela staviti 2 kašike betonike i preliti ključalom vodom. Ostaviti da odstoji 20 minuta Nakon toga procedi se i potom popije.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31