Pod sloganom "Bašta u srcu grada" u Hali 3 i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma, od srede 17. do subote 20. juna 2020. godine odvijaće se najmirisnija manifestacija - 25. Međunarodni sajam hortikulture BeoPlantFair.

Kako kažu organizatori, "biće to, u ovom trenutku za sve nas tako potreban doživljaj za oko i dušu", obogaćen sa još tri tematske izložbe – 23. Izložba lekovitog bilja i preparata od meda Darovi prirode, 8. Izložba baštenskih i parkovskih mašina i prateće opreme MotoPlantExpo i 4. Izložba organske proizvodnje Organic Fest.

- BeoPlantFair je već godinama zaštitni znak prolećnog sajamskog kalendara, cvetni događaj koji okuplja ljubitelje prirode, zelenila i raznovrsnog cveća, i donosi savremen pogled na estetiku življenja u skladu sa prirodom. Ovaj povratak u normalne životne i društvene tokove, prilika je da se još jače i čvršće povežemo sa prirodom, njenim blagodetima i plodovima. Sajam hortikulture upravo je mesto inspiracije i ideja za uređenje terasa, balkona, bašti i ozelenjavanje vrtova - navedeno je u saopštenju.

Na sajmu će moći da se izabere iz bogatog izbora sadnica cveća, četinara i ukrasnog bilja,kaktusa, sezonskog cveća, začinskih i aromatičnih biljaka, i kupi odabrano direktno od proizvođača.

BeoPlantFair je tradicionalno odlična prilika za sve male proizvođače i domaćinstva da izađu izvan lokalnih tržišta i uspostave nove kontakte u prilog budućih saradnji.

Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede je pokrovitelj manifestacije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909876/medjunarodni-sajam-hortikulture-beoplantfair-17-juna-na-beogradskom-sajmu

Od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja može se obezbediti zavidna ekonomska egzistencija članova poljoprivrednog gazdinstva. Za gajenje jednogodišnje biljke neven na jednom hektaru neophodno je ulaganje od oko 800 evra, a može se ostvariti prihod od 5.000 evra. Za proizvodnju belog sleza, ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra.Ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje, što je ukupno čak 36.000 evra, navodi se u saopštenju ministra Milana Krkobabića. Pored neophodnih agronomskih znanja koja se stiču na stručnim kursevima, poljoprivredno gazdinstvo koje počne proizvodnju lekovitog bilja trebalo bi da uloži još oko 4.000 evra za nabavku sušare kapaciteta dve tone, a destilator čija je cena oko 15.000 evra može lakše da se nabavi ako se poljoprivredna gazdinstva udruže.

Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000-5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica.

Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće. Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014 godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara.

Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog bilja. Izvoz se povećava iz godine u godinu. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Šanse za veću proizvodnju su u povećanju izvoza, ali i supstituciji uvoza.Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava neophodnost udruživanja i viši stepen prerade.

"Činjenicu da se potrošnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, kao i šumskih plodova u svetu svake godine povećava za oko pet procenata, Srbija bi trebalo da iskoristi i višestruko poveća svoju proizvodnju i istovremeno primeni visoke tehnologije i inostranim kupcima prodaje poluproizvode ili proizvode višeg stepena prerade - biljne ekstrakte, etarska ulja za kozmetičku i farmaceutsku industriju, spakovane čajeve i fitopreparate, što je do sada primenjivano u manjem broju slučajeva", naglašava Krkobabić.

Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji republike, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse i principa organske poljoprivrede.

Sakupljanje u prirodi, uz kombinovanje sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure, Sokobanje...

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike iz inostranstva i sve druge zainteresovane da ulože lična sredstva, započnu proizvodnju lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja, da se udruže u specijalizovane zadruge i očekuju dobru zaradu.

Izvor: https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3945217/lekovito-bilje-zarada.html

Kamilica, nana, žalfija, beli slez, ali i bosiljak, vranilovka, valerijana i lincura, samo je deo lekovitih i aromatičnih biljaka koji se mogu uzgajati u valjevskom kraju. Relejf, klima i zemljište i nadmorska visina pogoduju ovim biljnim vrstama, nisu zahtevne za gajenje, a sa druge strane imaju svoje tržište.

Da je u ovim krajevima moguće gajiti lekovito bilje pokazala je i studija "Mogućnosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na području grada Valjeva", koju je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba Valjevo uradila u saradnji sa JP Agrorazvoj - valjevske doline. Prema dobijenim podacima u valjevskom kraju postoje odlični uslovi za gajenje skoro svih vrsta lekovitog bilja koje postoji u Srbiji.

- S obzirom na to da su u ovim krajevima najzastupljenija mala gazdinstva, lekovito bilje moglo bi da se gaji i da donese dodatnu zaradu domaćinima, jer ne zahteva dodatnu radnu snagu ni mehanizaciju. Za one koji se odluče da gaje lekovito bilje trebalo bi da se organizuju obuke i predavanja, jer za ovu vrstu uzgoja ne postoji tradicija i mnogo je nepoznanica - kaže Svetlana Jerinić, jedna od autora Studije i stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Valjevo.Ono što treba znati i što pokazuju istraživanja i iskustva drugih je da je isplativije uzgajati lekovito bilje nego neke druge poljoprivredne kulture, a prihod može biti i do tri puta veći od onoga što se uloži.

- Matičnjak je, na primer, biljka koja može doneti dobru zaradu, jer raste i razvija se desetak godina. Svake godine ova biljka daje određeni prihod, a ulaganja su minimalna. Da bi se podigao zasad matičnjaka na jednom hektaru površine, za seme, đubrivo, radnu snagu, zaštitu u prvoj godini treba uložiti oko 1.200 EUR. Prosečan prinos je oko 1,5 tona i od toga je prihod oko 1.500 EUR, što znači dobit od oko 300 EUR - objašnjava Svetlana i dodaje da su već naredne godine, ulaganja manja, ali se dobija mnogo veći prinos, čak i do tri tone, pa je prihod, ako se računaju i subvencije od oko 3.000, domaćinu ostaje zarada od oko 2.100 EUR.Predrag Savić iz sela Donje Leskovice, pre nepune dve godine počeo je da gaji lincuru.

- Počelo je tako što sam u saradnj sa Institutom Josif Pančić napravio rasadnik, da vidimo da li se na ovim prostorima lincura može gajiti. Ovde je nadmorska visina viša od 600 metara i ispostavilo se da može. Seme smo posejali i ono je bilo u rasadniku godinu dana. Onda se jednogodišnje biljke rasađuju. Potrebno je otprilike oko pet godina da koren biljke dostigne težinu od oko kilogram i tada se može vaditi - objašnjava Savić i dodaje da biljka ne traži neke posebne uslove, samo je potrebno u prvoj godini uklanjati travu i korov dok biljka ne ojača.

Biljku ne napadaju štetočine, pa nije potrebna nikakva hemijska zaštita niti neke posebne agrotehničke mere, zbog čega nema mnogo posla. Jedino je potrebno čekati četiri do pet godina da koren dobije svoju težinu i zrelost. Tržište za ovu biljku postoji, nešto se i izvozi, a cena je 300 dinara za kilogram svežeg korena.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2864879/lekovito-bilje-mogu-da-uzgajaju-i-mala-gazdinstva-zarada-i-do-tri

Lekovito i aromatično bilje već u drugoj godini gajenja donosi profit tri puta veći od investiranog novca, pokazuju stručna istraživanja o mogućnosti tog biznisa u poljoprivredi, koji je nedovoljno zastupljen na području Srbije.Bosiljak, matičnjak, vranilovka, valerijana, kamilica, žalfija, nana ili beli slez lekovita su i aromatična bilja koja se bez većih napora, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznolikosti reljefa, uspešno mogu gajiti na većini zemljišta u Srbiji.

Ipak, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine lekovito i aromatično bilje gajeno na tek nešto više od 1.750 hektara u celoj zemlji.S druge strane, u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi navode da su istraživanja pokazala da je uzgajanje lekovitog bilja isplativije od drugih poljoprivrednih kultura i ostvareni prihod može biti čak tri puta veći od uložene investicije.

- Najveći prihod se može ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja. Računica pokazuje da su ulaganja u zasad matičnjaka na jednom hektaru, koja uključuju seme, đubrenje, naftu, radnu snagu i zaštitu useva, u prvoj godini 1.205 evra. S druge strane, uz prinos od 1,5 tone matičnjaka, prihod je 1.535 evra, što znači da je čista zarada 330 evra. Već u drugoj godini troškovi ulaganja su manji i iznose 868 evra, ali je prinos veći i ide do tri tone, pa je i prihod uz subvencije 3.035 evra, a sama zarada 2.167 evra – objašnjava Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi.

Kako kaže, slična pozitivna računica važi i za gajenje začinskog bilja kao što su slez i žalfija, koji takođe postižu visok prinos i profit po hektaru.Svetlana Jerinić, koja je jedna od autorki studije o mogućnostima gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na primeru valjevskog kraja, kaže da bi taj biznis koji poljoprivredna gazdinstva mogu raditi i kao dodatni posao, svakako doprineo njihovoj održivosti i unapređenju ruralnog razvoja.

- Preporuka je da to budu mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva u brdskim i brdsko–planinskim područjima, sa usitnjenim parcelama koja sa sopstvenom radnom snagom i raspoloživom mehanizacijom mogu uspešno gajiti lekovite biljne vrste. Uvođenje profitabilnijih lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta u strukturu setve omogućilo bi dodatnu zaradu na gazdinstvu, povećalo neto dobit i ekonomsku efikasnost. Međutim, ono što je neophodno za proizvođače jeste da treba unapred obezbediti kupce i tržište, jer je reč o robi koja ne može da bude skladištena i da čeka – objašnjava Jerinićeva.

U studiji se navodi i da je za unapređenje gajenja lekovitog i aromatičnog bilja veoma važna podrška lokalnih samouprava pri formiranju zadruga ili udruženja proizvođača, dok bi u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja trebalo jedan deo sredstava usmeriti za nabavku sušara i opreme za doradu lekovitog i aromatičnog bilja.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/ako-uzgajate-ovo-lekovito-bilje-mozete-da-se-dobro-i-brzo-obogatite-2020-03-11

 

Vranje, 7. mart 2020. godine
Staro šetalište, ul. Kralja Stefana Prvovenčanog
08.00-18.00:Izložbeno-prodajno-poslovni deo Sajam lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja i pčelinjih proizvoda
10.00-10.15:Ceremonija otvaranja(Trg Staniše Stošića)
- Dr med. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije
- Nebojša Stanojević, predsednik Udruženja za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov“, Sokobanja
- Dr med. Slobodan Milenković, gradonačelnik Grada Vranja
10.15-10.30:Kulturno-umetnički program
10.30-18.00: Podela besplatnog čaja posetiocima
10.30-18.00:UGOVARANjE PROIZVODNjE I PLASMANA LEKOVITOG, ZAČINSKOG I AROMATIČNOG BILjA
Na štandovima firmi koje ugovaraju proizvodnju i otkupljuju lekovito, začinsko i aromatično bilje, moći ćete da se upoznate sa uslovima koje vam nude kako za proizvodnju na vašem imanju, tako i za sakupljanje u prirodi. Dobićete i podatke o lekovitom bilju koje je istovremeno i medonosno, te ga možete saditi na pčelinjacima i ostvariti dvostruku korist
11.30-13.00: PREDAVANjA STRUČNjAKA (Sala Skupštine Grada Vranja)
11.30-11.50:Tema: „SAKUPLjANjE SAMONIKLOG LEKOVITOG BILjA“
Predavač: Mr ph. Slavoljub Tasić, Beograd, Institut za lekovito bilje „Josif Pančić“
11.50-12.10: Tema: „GAJENjE LEKOVITOG BILjA“
Predavač: Nebojša Stanojević, Adonis, Sokobanja (predavanje prati filmski materijal o gajenju lekovitog bilja)
12.10-12.30 : „ISKUSTVA PROIZVOĐAČA: ZAŠTO SAM NAPUSTILA STABILAN POSAO I ZAPOČELA USPEŠAN BIZNIS U ODGAJANjU LEKOVITOG BILjA I PROIZVODNjI ETERIČNIH ULjA“
Predavač: Mr ph. Jovana Milutinović, Promontis, Niš
12.30-12.45: Tema: „ODGAJANjE I PLASMAN MEDONOSNOG LEKOVITOG BILjA NA PČELINjAKU“
Predavač: Nebojša Stanojević, Adonis, Sokobanja
12.45-13.00: Tema: „PČELINjI PROIZVODI U UNAPREĐENjU ZDRAVLjA“
Predavač: Dr med. Rodoljub Živadinović, specijalista epidemiologije, apiterapeut, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije
13.00-13.15: PODELA 150 POKLONA SLUŠAOCIMA PREDAVANjA: Prvih 150 slušalaca dobiće jednu od pet knjiga o lekovitom bilju po izboru, i CD sa filmom o gajenju lekovitog bilja (nana, bela očajnica, šipak, beli slez, lavanda, kamilica, bokvica, morač, neven, oman, bosiljak, peršun, matičnjak), kao i čajeve firme Adonis. Knjige na raspolaganju: Priručnik o lekovitim biljkama, Prerada lekovitog bilja, Kontrola i sertifikacija lekovitog i aromatičnog bilja, Biljober (pesme o lekovitom bilju), Čini učini začini (bilje za bojenje i začini).

SPONZOR SAJMA
Adonis doo, Sokobanja

PRAVILA UČEŠĆA:

Pravo učešća imaju izlagači lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja, kao i izlagači pčelinjih proizvoda. Zabranjeno je izlaganje bilo čega drugog sem navedenog asortimana.
Kotizacije za izlaganje nema, izlaganje je besplatno, ali su izlagači dužni da obezbede sopstveni štand, dužine do 2 m.
Za izlaganje pčelinjih proizvoda mogu se prijaviti isključivo pčelari SPOS-a, koji su se učlanili u SPOS za 2020. godinu.
Prijavljivanje je OBAVEZNO, najkasnije do 20. februara 2020. godine. Prijavljivanje nakon navedenog datuma nije moguće. Prijave se primaju do popune raspoloživog broja mesta.
Izlagači koji pored izlaganja i ugovaraju proizvodnju i plasman lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja, kao i pčelinjih proizvoda, to moraju NAGLASITI u svojoj prijavi, jer će takvi izlagači dobiti odgovarajuća posebna mesta na sajmu, kako bi poljoprivredni proizvođači mogli lako da ih nađu.
Prijavljivanje se obavlja mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Za sve dodatne iformacije obratite se na telefon 064/22-18-705
Parking za izlagače obezbeđen je na lokaciji iza hotela Vranje, ul. Kneza Miloša kod gradskog parka.

 

Topao ili hladan, sa limunom, šećerom, medom ili mlekom čaj je već vekovima najomiljenije piće širom sveta. Iako su po tradicionalnom ispijanju čaja u pet
popodne najpoznatiji Englezi, istorija beleži da su se čajevi ispijali u Kini 200 godina pre nove ere. Zbog čajeva su se vodili ratovi, a najveći potrošači osim naravno Engleza, su Rusi i Turci. Srbi nisu baš ljubitelji čaja koji se mahom konzumiraju kad smo bolesni, ali zato postoji viševekovna tradicija prikupljanja lekovitih trava za lečenje u vidu čaja. Jedna smo od retkih zemalja koja je izuzetno bogata najrazličitijim lekovitim biljkama, što bi kako smatraju stručnjaci, mogao da bude naš izvozni adut na svetskom tržištu čaja.
Ruši predrasude
Skupljanjem biljaka i njihovom pripremom za čuvanje i čajeve, kako se veruje, mahom se bave dokone bakice koje se razumeju u lekovite travke. Ovu predrasudu ruši Luka Ristić, mlad i sposoban momak koji je u čajevima vidi i unosan biznis. Spletom životnih okolnosti od nesuđenog fudbalera postao je fitoterapeut ili narodski rečeno – travar.
- Rođen sam i odrastao u Beogradu u sportskoj porodici pa sam od malih nogu usmeravan ka sportu. Od ranog detinjstva aktivno sam se bavio fudbalom i kao i većina klinca maštao da jednog dana postanem slavan fudbaler. Ali, moje snove su osujetile povrede i teška srca sam morao da se odreknem karijere profesionalnog sportiste – počinje priču za Agrobiznis magazin Luka Ristić.
Ali, kako naš narod kaže, kad se jedna vrata zatvore, Bog otvori prozor. Povrede su ga udaljile sa fudbalskog terena, ali se otvorila mogućnost da se ozbiljnije pozabavi zdravom ishranom, fitnesom i travarstvom.

- Zdrava ishrana, a posebno travarstvo je moja druga velika ljubav. Kako nisam imao ama baš nikakva iskustva na ovom polju posle zvanja sertifikovanog nutricioniste i fitnes personalnog trenera rešio sam da naučim više i o lekovitim travama. Obuku za fitoterapeuta završio sam na Akademiji 'Quanttes' i čitav svet lekovitih biljaka otvorio se ispred mene. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da za bavljenje ovim poslom znanje o čajevima je poželjno, ali ne i neophodno. Potrebna je edukacija, ljubav i želja da otkrijete tajne čudesnog sveta biljaka koje nam je priroda podarila – rekao je naš sagovornik.
To mu je dalo ideju da pokrene prodaju mešavina čajeva mahom one koji žele da poboljšaju kvalitet sopstvenog života.

- U decembru 2015. otvorio sam firmu „Lookin fit“ za pakovanje i prodaju čajeva. Kao i u svakom poslu, proizvodni pogon se vremenom razvijao i napredovao. Prošao je sve potrebne provere i dobio odgovarajuće sertifikate za nesmetano obavljanje delatnosti po najvišim standardima.

Kvalitet na prvom mestu

Srbija je bogata lekovitim travama, ali nažalost, kako kaže naš sagovornik još uvek nemaju mesto koje im pripada u ljudskoj upotrebi. Ipak, on je entuzijasta i veruje da uloženi trud mora da se isplati kad – tad.
- Čajeve nabavljam direktno od ljudi koji se bave uzgajanjem lekovitog bilja na teritoriji Srbije. Jedan deo biljaka uvozim jer su kod nas ugrožene te biljne vrste, pa je samim tim i zabranjena njihova eksploatacija – otkriva Luka i ističe da svojim potrošačima pre svega želi da ponudi kvalitet. Zato su serije čajeva manjeg obima kako bi stalno bili sveži. Čajevi se pakuju ručno u kontrolisan im i sterilnim uslovima, u proizvodnom pogonu koji je prošao sve potrebne kontrole. Prvi i jedini smo u Srbiji koji čajeve pakuju u stojeće papirne kese sa „prozorom“ kroz koji se vidi sadržaj. Ciljna grupa su ljudi koji preventivno vode računa o svom zdravlju, ali i oni koji su se susreli sa zdravstvenim problemom koji žele da otklone.
U ponudi je sedam pažljivo odabranih čajnih mešavina od organski uzgajanih lekovitih trava. Pored čajeva za muškarce ili protiv urinarnih infekcija koje muče oba pola, tu su i čajevi za detoksikaciju, protiv zatvora, ali i za relaksaciju.
- Informacije o svakom pojedinačnom čaju možete videti na našem sajtu www. lookin-fit.com preko koga je moguće i naručiti ono što vam treba. Naši čajevi se prodaju i prodavnicama zdrave hrane i Prima apotekama. Sve u svemu, zdravlje nam je dostupno, a na nama je koliko smo spremni da prihvatimo minimalne korekcije u našem životu radi maksimalnih benefita koje nam je priroda obezbedila – zaključuje naš sagovornik.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Suncokret (lat. Helianthus annuus), potiče od grčke reči helios (sunce) i anthos (cvet). Pripada porodici glavočika. Na području današnjeg Perua i Meksika
suncokret se uzgajao još pre 5.000 godina, a hiljadama godina ga koriste i Kinezi kako u ishrani, tako i u akupunkturi. Maje su poštovale suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Semenke su mlele i od brašna pravili hleb. Kada je u pitanju nutritivna vrednost suncokret je pravi eliksir mladosti, lepote i zdravlja.
Suncokret su u Evropu doneli misionari početkom 16. veka, a sto godina kasnije njegovo uzgajanje proširilo na čitavom starom kontinentu. Procvat uzgoja u
Nemačkoj dogodio se tokom Drugog svetskog rata, a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi. Suncokret ima čupav i vlaknast koren sastavljen od mnoštva malih korenčića i može prodreti do tri metra u zemlju. Ima veliku sposobnost upijanja vode, ali i štetnih materija iz zemlje, pa se koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta. Stablo najčešće doseže visinu od 50 do 250 santimetara. Cvetovi su vrlo krupni na dugim drškama od više redova žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno sa manjim ispupčenjem u sredini.
Suncokret cveta od jula do septembra i spada u medonosne biljke, pa pčelarima pruža stabilnu i dobru ispašu pčelinjih društava. Godišnje u Srbiji se proizvede
oko 2.000 tona suncokretovog meda. Berba suncokreta se najčešće obavlja u prvoj polovini septembra. Seme suncokreta je prava riznica vitamina i minerala, ima kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, cinka, vitaminima E i B grupe, beta karoten. Sadrži polinezasićene masne kiseline najviše linoleinsku, omega 6 masne kiseline i omega 9 mononezasićene. Prva asocijacija na suncokret je ulje i semenke koje se grickaju, ali se mogu dodavati salatama ili kao osnova za izradu biljnih pašteta u kombinaciji sa lanom, susamom i maslinovim uljem. Kada su u pitanju lekovita svojstva suncokreta spisak bolesti na koje ima pozitivan
učinak je poduži. U tradicionalnoj medicini odavna se koristi za lečenje artritisa, reume, jačanje vida ali i u borbi protiv starenja. Poslednja istraživanja su pokazala da konzumiranje semenki suncokreta deluje na funkcionisanje nervnog sistema i da pomaže kod pacijenta obolelih od multiplaskleroze. Tajna je u selenu, vitaminu E i snažnim antioksidanti kojima je suncokret bogat.
U suncokretu su prisutni fitoseroli koji utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi. Vitamin E, zajedno sa selenom čini snažan antioksidans, koji sprečava
oštećenje krvnih sudova. Suncokret je poželjan u prevenciji i lečenju kardio - vaskularnih i malignih oboljenja, pa ga nazivaju i super hranom.
Seme je bogato kalcijumom koji deluje na zdravlje kostiju, magnezijum sprečava grčenje mišića, dok bakar obezbeđuje fleksibilnost kostiju i zglobova. Redovna upotreba semenki može da spreči pojavu artritisa.
Suncokret je bogat i vitaminom B koji obezbeđuje obnovu oštećenih ćelija i izgradnju novih, pospešuje metabolizam i energiju tela, jača imunitet i preporučuje se trudnicama. Ovaj vitamin direktno utiče i na zdravlje kože, kose i noktiju. U kombinaciji sa vitamin E, koga ima u izobilju u suncokretu najbolji je lek protiv
starenja i sredstvo za obnovu kože. Zbog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovni unos semenki vlaži dehidriranu kožu i može da pomogne kod ekcema. Telo koristi bakar za proizvodnju melanina koji koži daje lepu i zdravu boju. Suncokret je bogat i dijetalnim vlaknima pa poboljšava i probavu. Ali treba napomenuti da je seme suncokreta izuzetno kalorično i dovoljno 25 grama semenki da se zadovolje dnevne
potrebe organizma za vitaminom E.
Suncokret nije samo ukusna i zdrava hrana ili lep cvet, on je i pravo matematičko čudo. Semena unutar suncokreta striktno slede Fibonačijev niz odnosno 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144. U ovom nizu svaki broj predstavlja zbir prethodna dva broja. Spirale koje se vide u središtu cveta suncokreta su generisane od ovog niza, a dve serije krivulja se odmotavaju u suprotnim smerovima počinju u centru i završavaju kod latica. Svako seme mora biti pod tačno određenim uglom u odnosu na susedno seme da bi svi zajedno uspešno stvorili savršenu spiralu. Odgovarajući ugao ili zlatni ugao u suncokretu je 137.508 stepeni. Ako bi se ovaj ugao promenio čak i za jednu desetinu stepena, savršena struktura semenki bi se potpuno poremetila. Čudesan je način kako je priroda sve to udesila i pružila čoveku biljku kao hranu i lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Stručnjaci iz Srbije s kolegama iz Evrope učestvovaće u velikom evropskom projektu proučavanja lekovitog bilja pod akronimom „Etno herbs”, koji se finansira iz programa EU za nauku „Horizont 2020”. U naredne četiri godine, uz 11 naučnih institucija i proizvođača iz Grčke, Bugarske, Italije, Portugalije, Španije, u njemu će učestvovati i tri partnera iz Srbije – beogradski Poljoprivredni fakultet, Institut za lekovito bilje „Dr Josif Pančić” i jedna privatna kompanija iz oblasti proizvodnje i prerade lekovitog bilja.

Kako kaže dr Zora Dajić Stevanović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta, Srbija je jedina država van EU koja će učestvovati u ovim istraživanjima, a partnerima iz naše zemlje je za tu svrhu namenjeno više od 520 miliona evra. Ona ističe da je tema projekta očuvanje evropskog biodiverziteta, korišćenjem tradicionalnog znanja o biljkama radi razvoja inovativnih proizvoda.Ključni cilj je istraživanje raznovrsnosti biljaka koje se koriste u tradicionalnoj medicini, njihovo očuvanje i korišćenje prevashodno u lečenju kožnih bolesti i negi kože. To podrazumeva i izradu baze podataka biljaka i tradicionalnih znanja o njima, kao i čvršće veze između nauke i privrede, uz formulaciju i razvijanje novih proizvoda na bazi odabranih lekovitih vrsta upotrebom savremenih naučnih dostignuća”, ističe dr Zora Dajić Stevanović.

Na taj način, dodaje ona, lekovito bilje će se afirmisati kao dragocen, ali nedovoljno iskorišćen resurs naše zemlje.

„Uz Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo, Balkan je jedan od tri najvažnija centra biodiverziteta u Evropi, koji su pravo blago flore. U Srbiji postoji oko 4.000 biljnih vrsta i više od 700 lekovitih biljaka, uz veliki potencijal za njihovo gajenje. Takođe, jedini na Balkanu imamo renomirani Institut ’Josif Pančić’, koji objedinjuje naučni i proizvodni sektor u oblasti lekovitog bilja. Ali, godišnji izvoz lekovitog bilja i proizvoda od njega u našoj zemlji iznosi oko pet miliona evra, dok je u susednim državama, poput Albanije, i do pet puta veći. Srbija drži tek dva do tri odsto evropskog tržišta, a površine zasejane ovim vrstama ne prelaze 2.000 hektara što je jako mali udeo u ukupnim obradivim površinama”, ističe naša sagovornica, koja je i predsednica Asocijacije za lekovito bilje zemalja jugoistočne Evrope (AMAPSEEC).

Godišnji promet lekovitog bilja na svetskom tržištu, dodaje ona, veći je od 120 milijardi dolara. Da bi i naša zemlja bila prisutnija na globalnoj pijaci, potrebna je jača saradnja nauke i privrede. Posebno zato što se svetsko tržište povija za naučnim otkrićima.

„Ako neka biljka dobije na značaju zbog novih otkrića vezanih za njene biološke efekte, njena proizvodnja se povećava, što utiče na cenu. Države s ogromnim površinama i savremenim sistemima uzgajanja, poput Kine, Indije ili Egipta, brzo se prilagođavaju tim promenama. Doduše, i kod nas ima primera da ljudi adaptiraju proizvodnju u skladu s potražnjom. Tako je smilje trenutno atraktivna biljka za ceo Balkan, jer njeno etarsko ulje ima jako dobru cenu, pa se u Srbiji gaji na nekoliko stotina hektara. Ali to su izuzeci”, navodi dr Zora Dajić Stevanović.

O neiskorišćenosti prirodnih potencijala svedoči i to što komisija Zavoda za zaštitu prirode, u kojoj je i naša sagovornica, definiše godišnje dozvoljene kvote za sakupljanje lekovitih biljnih vrsta. Te kvote godinama nisu dostignute.

„Puno je razloga za to: od nekih regulativa i sertifikacije, do toga da strana tržišta nisu dovoljno osvojena. Za to vreme, mnoge biljne vrste postaju ugrožene. Jedna od najugroženijih na celom Balkanu je lincura, a tu su i slatki koren, gorka detelina, stepski božur i mnoge druge. One su u opasnosti ili zato što su na specifičnim staništima, ili zbog nestručnog sakupljanja lekovite droge. Zato lekovito bilje treba uvesti u sistem plantažnog gajenja, pod nadzorom naučnih institucija i proizvođača koji imaju obezbeđen plasman”, kaže ona.

Država bi, prema njenim rečima, mogla da da doprinos iniciranjem strategije za održivo korišćenje samoniklog lekovitog bilja, uz davanje podsticaja proizvođačima i izvoznicima. Utoliko pre što je poslednji takav dokument sačinjen još 1999. godine.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/424704/Smilje-atraktivno-lincura-ugrozena

Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost.

Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi i neoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.

Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom.

Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se  prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv glista.

Prenosimo vam prelepu priču kolega iz RTV.

Boravak u prirodi za prvomajske praznike može da bude i drugačiji od klasičnog kampovanja koje podrazumeva pripremu već kupljene hrane. Ljubiša Simović na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca priprema obroke od biljaka koje bere u obližnjoj šumi i na livadama. Poseban doživljaj prirode kada spremate obrok napravljen isključivo od biljaka koje se nalaze u vašoj okolini. Ljubiša Simović kako sam kaže poštuje prirodu i njene zakone već 55 godina. Rešen je da nam pokaže kako da napravimo obrok koji sadrži čorbu, glavno jelo i salatu od biljaka koje se nalaze u okolini 300 m na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca.

Ljubiša Simović, ljubitelj i poznavalac prirode za RTV kaže: “Zelje je biljka koja se nalazi na svim našim livadama, veoma je pristupačna. Nalazi se po vlažnim livadama, po stranama, na ivici šuma”.  Nakon zelja, koji je glavni sastojak čorbe, krenuli smo u potragu za koprivama ”Sada ćemo da naberemo vrhove kopriva i onda ćemo da ih obarimo malo u slanoj vodi, iseckamo, dodamo malo pirinča, dodamo malo začina, oblikujemo pljeskavice i uvaljamo u prezlu” objašnjava Simović.

Posle biljaka koje Ljubiša nabrao na livadi otišao je u šumu u berbu cvetova biljke sremuš od koje planirana začinska salata. On objašnjava za RTV da list sremuša se koristi dok je još potpuno mlad, pre cvetanja. Ima u sebi najviše aktivnih supstanci i izuzetno je dobar za čišćenje krvi. List se koristi za detoksikaciju organizma, neverovatan je. U drugoj fazi koristimo cvet koji je veoma dekorativan i lepog ukusa ističe ovaj poznavalac lekovitog bilja.

Kada se napravi kružno ognjište od kamenja i donesu drva za vatru, priprema čorbe od zelja može da počne. Nakon toga sledi glavno jelo pljeskavice od kopriva.

Sakupljamo dosta pečurka, razne vrste biljaka, tu dolazi čajno bilje, bilje za salate. U našem prirodnom ambijentu, ovde u Šumadiji ima sigurno preko 250 jestivih i veoma zdravih vrsta. Od ukupne flore koje se nalazi u Evropik, 62% biljaka raste u Šumadiji. Ne samo procentualno nego je to mesto gde raste najkvalitetnije bilje. Mi smo povlašćeni po tom pitanju.

Ljubiša Simović na ovaj način poručuje da se hrana može pripremati u prirodi iz same prirode. “Imate jestive, nejestive i otrovne biljke, imate biljke koje mogu da izazovu određene vrste alergija. Naučite samo otrovne za početak kojih je možda 3%, onda idu sve ostale” savetuje Ljubiša početnike u sakupljanju lekovitog bilja,

Svako može da svoju boravak u prirodi obogati pripremom neobične hrane za koju je potrebno je malo truda i rada poručio je Ljubiša i dodaje da su jela iz prirode ne samo zdrava nego nas povezuju sa životnom okolinom i zelenilom koje često zanemarujemo.

 

Autor: Ana Rebić, Vojvođanski dnevnik

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31