Stručnjaci iz Srbije s kolegama iz Evrope učestvovaće u velikom evropskom projektu proučavanja lekovitog bilja pod akronimom „Etno herbs”, koji se finansira iz programa EU za nauku „Horizont 2020”. U naredne četiri godine, uz 11 naučnih institucija i proizvođača iz Grčke, Bugarske, Italije, Portugalije, Španije, u njemu će učestvovati i tri partnera iz Srbije – beogradski Poljoprivredni fakultet, Institut za lekovito bilje „Dr Josif Pančić” i jedna privatna kompanija iz oblasti proizvodnje i prerade lekovitog bilja.

Kako kaže dr Zora Dajić Stevanović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta, Srbija je jedina država van EU koja će učestvovati u ovim istraživanjima, a partnerima iz naše zemlje je za tu svrhu namenjeno više od 520 miliona evra. Ona ističe da je tema projekta očuvanje evropskog biodiverziteta, korišćenjem tradicionalnog znanja o biljkama radi razvoja inovativnih proizvoda.Ključni cilj je istraživanje raznovrsnosti biljaka koje se koriste u tradicionalnoj medicini, njihovo očuvanje i korišćenje prevashodno u lečenju kožnih bolesti i negi kože. To podrazumeva i izradu baze podataka biljaka i tradicionalnih znanja o njima, kao i čvršće veze između nauke i privrede, uz formulaciju i razvijanje novih proizvoda na bazi odabranih lekovitih vrsta upotrebom savremenih naučnih dostignuća”, ističe dr Zora Dajić Stevanović.

Na taj način, dodaje ona, lekovito bilje će se afirmisati kao dragocen, ali nedovoljno iskorišćen resurs naše zemlje.

„Uz Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo, Balkan je jedan od tri najvažnija centra biodiverziteta u Evropi, koji su pravo blago flore. U Srbiji postoji oko 4.000 biljnih vrsta i više od 700 lekovitih biljaka, uz veliki potencijal za njihovo gajenje. Takođe, jedini na Balkanu imamo renomirani Institut ’Josif Pančić’, koji objedinjuje naučni i proizvodni sektor u oblasti lekovitog bilja. Ali, godišnji izvoz lekovitog bilja i proizvoda od njega u našoj zemlji iznosi oko pet miliona evra, dok je u susednim državama, poput Albanije, i do pet puta veći. Srbija drži tek dva do tri odsto evropskog tržišta, a površine zasejane ovim vrstama ne prelaze 2.000 hektara što je jako mali udeo u ukupnim obradivim površinama”, ističe naša sagovornica, koja je i predsednica Asocijacije za lekovito bilje zemalja jugoistočne Evrope (AMAPSEEC).

Godišnji promet lekovitog bilja na svetskom tržištu, dodaje ona, veći je od 120 milijardi dolara. Da bi i naša zemlja bila prisutnija na globalnoj pijaci, potrebna je jača saradnja nauke i privrede. Posebno zato što se svetsko tržište povija za naučnim otkrićima.

„Ako neka biljka dobije na značaju zbog novih otkrića vezanih za njene biološke efekte, njena proizvodnja se povećava, što utiče na cenu. Države s ogromnim površinama i savremenim sistemima uzgajanja, poput Kine, Indije ili Egipta, brzo se prilagođavaju tim promenama. Doduše, i kod nas ima primera da ljudi adaptiraju proizvodnju u skladu s potražnjom. Tako je smilje trenutno atraktivna biljka za ceo Balkan, jer njeno etarsko ulje ima jako dobru cenu, pa se u Srbiji gaji na nekoliko stotina hektara. Ali to su izuzeci”, navodi dr Zora Dajić Stevanović.

O neiskorišćenosti prirodnih potencijala svedoči i to što komisija Zavoda za zaštitu prirode, u kojoj je i naša sagovornica, definiše godišnje dozvoljene kvote za sakupljanje lekovitih biljnih vrsta. Te kvote godinama nisu dostignute.

„Puno je razloga za to: od nekih regulativa i sertifikacije, do toga da strana tržišta nisu dovoljno osvojena. Za to vreme, mnoge biljne vrste postaju ugrožene. Jedna od najugroženijih na celom Balkanu je lincura, a tu su i slatki koren, gorka detelina, stepski božur i mnoge druge. One su u opasnosti ili zato što su na specifičnim staništima, ili zbog nestručnog sakupljanja lekovite droge. Zato lekovito bilje treba uvesti u sistem plantažnog gajenja, pod nadzorom naučnih institucija i proizvođača koji imaju obezbeđen plasman”, kaže ona.

Država bi, prema njenim rečima, mogla da da doprinos iniciranjem strategije za održivo korišćenje samoniklog lekovitog bilja, uz davanje podsticaja proizvođačima i izvoznicima. Utoliko pre što je poslednji takav dokument sačinjen još 1999. godine.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/424704/Smilje-atraktivno-lincura-ugrozena

Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost.

Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi i neoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.

Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom.

Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se  prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv glista.

Prenosimo vam prelepu priču kolega iz RTV.

Boravak u prirodi za prvomajske praznike može da bude i drugačiji od klasičnog kampovanja koje podrazumeva pripremu već kupljene hrane. Ljubiša Simović na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca priprema obroke od biljaka koje bere u obližnjoj šumi i na livadama. Poseban doživljaj prirode kada spremate obrok napravljen isključivo od biljaka koje se nalaze u vašoj okolini. Ljubiša Simović kako sam kaže poštuje prirodu i njene zakone već 55 godina. Rešen je da nam pokaže kako da napravimo obrok koji sadrži čorbu, glavno jelo i salatu od biljaka koje se nalaze u okolini 300 m na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca.

Ljubiša Simović, ljubitelj i poznavalac prirode za RTV kaže: “Zelje je biljka koja se nalazi na svim našim livadama, veoma je pristupačna. Nalazi se po vlažnim livadama, po stranama, na ivici šuma”.  Nakon zelja, koji je glavni sastojak čorbe, krenuli smo u potragu za koprivama ”Sada ćemo da naberemo vrhove kopriva i onda ćemo da ih obarimo malo u slanoj vodi, iseckamo, dodamo malo pirinča, dodamo malo začina, oblikujemo pljeskavice i uvaljamo u prezlu” objašnjava Simović.

Posle biljaka koje Ljubiša nabrao na livadi otišao je u šumu u berbu cvetova biljke sremuš od koje planirana začinska salata. On objašnjava za RTV da list sremuša se koristi dok je još potpuno mlad, pre cvetanja. Ima u sebi najviše aktivnih supstanci i izuzetno je dobar za čišćenje krvi. List se koristi za detoksikaciju organizma, neverovatan je. U drugoj fazi koristimo cvet koji je veoma dekorativan i lepog ukusa ističe ovaj poznavalac lekovitog bilja.

Kada se napravi kružno ognjište od kamenja i donesu drva za vatru, priprema čorbe od zelja može da počne. Nakon toga sledi glavno jelo pljeskavice od kopriva.

Sakupljamo dosta pečurka, razne vrste biljaka, tu dolazi čajno bilje, bilje za salate. U našem prirodnom ambijentu, ovde u Šumadiji ima sigurno preko 250 jestivih i veoma zdravih vrsta. Od ukupne flore koje se nalazi u Evropik, 62% biljaka raste u Šumadiji. Ne samo procentualno nego je to mesto gde raste najkvalitetnije bilje. Mi smo povlašćeni po tom pitanju.

Ljubiša Simović na ovaj način poručuje da se hrana može pripremati u prirodi iz same prirode. “Imate jestive, nejestive i otrovne biljke, imate biljke koje mogu da izazovu određene vrste alergija. Naučite samo otrovne za početak kojih je možda 3%, onda idu sve ostale” savetuje Ljubiša početnike u sakupljanju lekovitog bilja,

Svako može da svoju boravak u prirodi obogati pripremom neobične hrane za koju je potrebno je malo truda i rada poručio je Ljubiša i dodaje da su jela iz prirode ne samo zdrava nego nas povezuju sa životnom okolinom i zelenilom koje često zanemarujemo.

 

Autor: Ana Rebić, Vojvođanski dnevnik

 

Kalendar branja lekovitog bilja

Januar: Imela.

Februar: Imela, zubača i pirevina, maslačak, cvet podbela (konjsko kopito)...

Mart: Zubača, hrastova i druge kore, jagorčevina, kopriva, krušina, ljubičica, maslačak, pirevina, podbel, veliki čičak, srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), pupoljci od topole, breze i drugog drveća, bedrenika, vodopija (gologuza, cikorija,golica), vrbova kora...

April: Božur, dobričica, glog, gorka detelina, jagorčevina, kamilica, kopriva, ljubičica, dan i noć, maslačak, ognjica (oman, žuti kolotoč, volujsko oko), plučnjak, podbel (cvet i list), čičak, rusa (lastina trava, zmijino mleko, lastavičina suza), rusomača (pastirska torbica, hoću-neću), srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), trn...

 

Maslačak

Maj: Božurov i bagremov cvet, bokvica, breza, bunika, đurđevak, divlji kesten, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkinja (ivanjsko cveće), lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milogled, plučnjak, podbel, zova, žalfija...

Juni: Beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhač, bunika, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučica, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, kantarijon, kičica, kopriva mrtva bela, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, orah, pelin, plučnjak, rusomača, rutvica, rastavić, različak, crni slez, suručica, kamilica, divlji mak, velebilje, virak, vranilovka, zova...

Juli: Bokvica, borovica, breza, brđanka, brusnica, bunika, divlja ruža, hajdučka trava, islandski lišaj, jagoda, kadulja ili žalfija, kantarijon, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matičnjak, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavić, rosulja, slez beli, slez crni, sitnica, tatula, timijan, titrica, troskot, velebilje, divlji mak, vidac, virak (rosanica, biserka plašt device Marije), zova, žavornjak (delfinijum)..

Avgust: Bokvica, borovnica, brđanka, bunika, čemerika, crvotočina, hajdučica, hmelj, ivansko cveće, islandski lišaj, kantarijon, kim, klek, kopriva, kupina, majoran, majčina dušica, miloduh, neven, pelen, petrovac, podbel, crni i beli slez, smilje, smrduša, srcopuc, razgon, različak, vidac, vratič...

Kleka

Septembar: Čemerika, divlja ruža (šipak), drenjine, hmelj, hrastova kora i žir, islandski lišaj, klekinje, lincura, morač, mrazovac, nana, nar, neven, orah, oskoruša, pasulj, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača (crvena i bela), beli slez, tatula, trava od srca, trandavilje, trnjine, velebilje, zečji trn, sladić, zubača...

Oktobar: Angelika, brđanka (moravka, brđanka, vučji zub), čemerika, dunja, glog, jedić, kopriva, lincura, maslačak, morač, pasulj, peršun, čičak, sapunjača, beli slez, trava od srdobolje, srčenjak, trnjine, zečji trn, slatki koren, zova...

Novembar: Gloginje, iđirot, smreka, maslačak, macina trava,  zubača, čičak, trava od srdobolje, bundevino seme, zečji trn, zubača...

Decembar: Imela

Iako u naslovu stoji lekovito, podrazumeva se i začinsko bilje. Njihov značaj, je iz godine u godinu sve veći, kako u ishrani, tako i u korišćenju i primeni u tradicionalnoj – klasičnoj, ali i u narodnoj medicini. Sve češće smo svedoci, da lekari sve više preporučuju primenu čajeva i preparata od lekovitog bilja. Prodaja lekovitog i začinskog bilja, sve više raste i to naročito u najbogatijim delovima sveta. Možda to pokazuje pravac, kuda treba da ide deo naših poljoprivrednih gazdinstava. Lekovito bilje je moguće uzgajati intenzivno, samo kada geografski i klimatski uslovi odgovaraju toj biljci. To treba poštovati. Jednostavno, ako uslovi odgovaraju, moguća je intenzivna proizvodnja, ako ne, od te proizvodnje nema ništa. Do sada je poznato oko 1.700 biljaka, od kojih se intenzivno proizvodi od 50 - 60. Kao sirovina u industriju se koristi koren, rizom, lukovica, zeleni delovi sa cvetom, list, cvet, plod i seme. Gajenje u intenzivnoj proizvodnji nam daje veći prinos na manjoj površini, proizvodnja je pod stalnim nadzorom, sama berba i sve radnje posle berbe su kontrolisane, agrotehničke mere se sprovode pravilno i pravovreveno, a i uvođenje novih vrsta se ispituje i sprovodi stručno. Takođe, onemogućava se zamena i skupljanje pogrešnih biljaka.

Možda je najveća prednost, ako uspemo da gajimo ugrožene vrste i time ih spasimo od prekomernog iznošenja iz prirode. Skupljanje u prirodi ne može da zadovolji sve veću tražnju. Posle izbora lekovitog bilja kome će odgovarati klimatski i geografski faktori koji vladaju kod nas, mi biramo parcelu na kojoj će se odvijati proizvodnja. Parcela treba da odgovara svojim položajem, veličinom, pristupačnim putem, mogućnošću korišćenja navodnjavanja, ali i plodnošću. Agrotehnika koju primenjujemo na parceli je prilagođena gajenoj biljci, ali ona podrazumeva: osnovnu obradu, primenu organskog i mineralnog đubriva, po preporuci posle urađene agrohemijske analize, setvu i sadnju, koja je slična povrtarskim i ratarskim kulturama, i može da se obavi ručno po površini, u redove, u kućice, kao i vrstično, ali i mašinski sejalicama.

Ako se rasađuje, proizvodnja rasada može biti u hladnim i toplim lejama ili u plastenicima i staklenicima. Nega useva je sledeća agrotehnička radnja i ona se odnosi na valjanje posle setve, proređivanje,
kultiviranje, prihranjivanje, zaštita od korova i štetočina, navodnjavanje, zagrtanje i orezivanje. Kada dođe vreme žetve, ona se obavlja ručno ili mašinski, jednofazno i dvofazno. Dvofazna je preporučljiva kod biljaka koje neravnomerno sazrevaju, koje lako rasipaju seme. Moramo znati koja biljka će najbolje uspevati na određenoj parceli, a da opet postoji potražnja i da ima ekonomski Intenzivna proizvodnja lekovitog bilja Priprema za početak sezone isplativu cenu. Sledeći uslov, je da li je moguća nabavka kvalitetnog sadnog ili semenskog materijala. Ne treba proizvoditi ni ako ne možemo da ugovorimo prodaju. Nisu bez razloga postojale ranije zadruge.

Sećam se da je zadruga u MZ Ušće na Ibru tokom cele godine ugovarala i prodavala lekovito bilje sa Golije. Trenutna proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, ne može da zadovolji potrebe tržišta za proizvode kao što su bosiljak, anis, borač, kamilica, korijander, mirođija, slačica. Srbija je, takođe, pogodna za gajenje ovog bilja. Radovi u začinskom, aromatičnom i lekovitom bilju se ne podudaraju sa drugim radovima na selu. Proizvodnja može da se organizuje i na zemljištu nižih bonitetnih klasa. Zarada se postiže određenim rizikom u početnoj fazi, a kasnije ona postaje mnogo sigurnija kada se stekne iskustvo.

Bosiljak (Ocimum basilicum) je iz oblasti oko Sredozemnog mora. Ne podnosi monokulturu. Đubri se stajnjakom pod prethodnu kulturu. Kada se izvodi osnovna obrada unosi se 50 – 70 kg/ha, fosfora i 40 - 60 kg/ha kalijuma. Presetveno se unosi i 30 - 50 kg/ha azota. Potrebna je vlaga u fazi klijanja, nicanja, izbijanja izbojaka i pupanja, traži topla plodna zemljišta. Osnovnu obradu uraditi u jesen i
u proleće uraditi predsetvenu pripremu. Može se gajiti iz semena i reznica. Za 1 ha je potrebno 2.5 - 3.25 kg semena. Dubina setve je 1 - 2 cm u kućice. Kada se gaji pomoću rasade međuredni razmak je 50 cm i u redu 25 cm. Bosiljak se kosi dva puta godišnje, prvi put pred i u cvetanju i drugi put u septembru.

Majčina dušica (Thymus serpyllum) je biljka na koju se kod nas posle pomene njenog imena odmah pomisli na lekovito bilje. Tlo se duboko ore u jesen i u proleće se sa što manje radnji dovodi u povoljno stanje (ravno, sitno-mrvičaste strukture) kako bi se sačuvala vlaga. U klijališta se seme seje u martu, a u maju se iznosi na otvorenu parcelu. Obavezno raditi međurednu kultivaciju, a u redu okopavati. U prvoj godini se jednom kosi, a u drugoj dva puta, visina reza 7 - 10 cm, ako se ručno bere treba biti pažljiv nikako je ne čupati, pošto se tako uništava. Žalfija (Salvia officinales) se unosi u tlo koje je u jesen duboko i kvalitetno obrađeno. U proleće se površina izravnja. Ako se setva obavlja semenom, onda je to najkasnije do 15. marta. Dubina setve 1-2 cm. Potrebno je 10 - 12 kg/ ha semena. Rasad se rasađuje na međuredni razmak od 70 cm i u redu 40 - 50 cm najčešće u jesen. Kosi se na visinu od oko 10 cm. I to po lepom i suvom vremenu. Važno je da se stalno parcela čisto od korova. List se bere kada žalfija počne cvetati. U toku godine dva do tri puta. Ne podnosi višak vode u zemljištu pošto koren brzo istruli. Organsko đubrivo se unosi pod osnovnu obradu i to oko 20 - 30 t/ha , kao i 50 kg/ha azota, 70kg fosfora i i 70 - 80 kg/ha kalijuma.

Kamilica (Matricaria chamomolla) je jednogodišnja biljka kratkog vegetacionog perioda. Podnosi monokulturu i na istom zemljištu može da se gaji 2 - 3 godine. Osnovna obrada se obavlja na 15 - 20 cm. Đubri se sa mineralnim azotnim đubrivom i to sa 30 – 50 kg/ha azota, 50 - 70 kg/ha fosfora i 40 - 50 kg/ha kalijuma. Setva može biti jesenja i prolećna, bolji rezultati su sa jesenjom setvom, početkom septembra u vlažno zemljište. Za setvu je potrebno 3 - 4 kg/ha semena. Bere se po lepom i suvom vremenu, ručno više puta.

Lavanda (Lavandula anqustifolia) je višegodišnja kultura. Tokom cele vegetacije zahteva visoke temperature. Voli parcele zaklonjene od vetra, sa dosta svetla. Predkultura treba da ostavi nezakorovljenu
parcelu. Osnovnu obradu uraditi u jesen na dubini oko 30 cm i istovremeno uneti stajnjak i u proleće pripremiti predsetveni sloj dubine do 15 cm. Jesenjom dubokom kultuvacijom od 10 - 15 cm se
unosi i 60 kg azota i 30 - 50 kg/ha fosfora, svake treće godine uneti i dobro zgoreli stajnjak. Cvasti se beru kada procveta 50 - 75 % cvetova. Beru se ručno. Ostaje na istoj parceli oko 15 godina. Neven (Calendula officinalis) je jednogodišnja biljka. Osnovna obrada se obavlja u jesen. Predsetvena priprema u proleće. Setva se obavlja što ranije u martu, mašinski sejalicama na međuredni razmak od 50 cm i na dubinu 3 - 4 cm. Za setvu jednog hektara dovoljno je 5 - 6 kg semena. Berba cvetova se obavlja ručno, obično dva puta nedeljno. Neven brzo raste, pa prvi cvetovi se formiraju već nakon 40 dana posle nicanja.

Timijan (Thymus vulgaris) je blizak majčinoj dušici. Gaji se izvan plodoreda pošto traje četiri godine. Najbolji su predusevi strna žita, kukuruz. Pod osnovnu obradu se unosi, najbolje kompost u količini
10 – 150 t/ha, kao i 50 kg/ha azota, 60 - 70 kg/ha fosfora i 40 - 100 kg/ha kalijuma. Tokom druge i treće godine se dodaje 20 – 30 kg/ha azota, 20 - 30 kg/ha fosfora i to dva puta, prvi put pre kretanja
vegetacije i drugi put posle prvog otkosa. Prvi put se žanje pre masovnog cvetanja, drugi put krajem septembra početkom oktobra.

 

Podsećamo vas da je u prodaji, specijalno - digitalno izdanje LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE gde možete čitati detaljno o proizvodnji i svojstvima najznačajnijih vrsta lekovitog i začinskog bilja. Ova knjiga ima 166 strana i sadrži savete kako za gajenje tako i za upotrebu u lečenju biljem i ishrani.  Sadžaj i način kupovine su u nastavku. 

A) NA POSTNET UPUTNICI U VAŠOJ POŠTI, za eKnjigu LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE, ukupno uplatiti 600 dinara (ukoliko vam se link za daunlod šalje mejlom), odnosno 860 dinara (ukoliko vam se knjiga šalje na CD-u preporučenom pošiljkom) na adresu Goran Đaković (Agrobiznis magazin, Skerlićeva 24, 11000 Beograd) mobilni telefon 060 07 12 350sa OBAVEZNOM NAPOMENOM šalterskoj radnici u pošti da prodavac sam podiže novac na šalteru bilo koje pošte (čime smanjujete svoje troškove kupovine).

ODMAH posle uplate u bilo kojoj pošti OBAVEZNO, SMS PORUKOM na broj telefona 060 07 12 350 ili mejlom na našu adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pošaljite onaj dugačak broj Vaše PostNet uputnice i OBAVEZNO VAŠE PUNO IME I PREZIME SA TAČNOM ADRESOM, ULICOM I BROJEM, BROJEM POŠTE I MESTOM STANOVANJA, BROJEM FIKSNOG TELEFONA I VAŠOM AKTUELNOM MEJL ADRESOM. Bez ovih proverljivih podataka nećemo moći da Vam pošaljemo knjigu.

Po evidentiranju Vaše uplate (sama Pošta nam šalje odmah SMS poruku o tome) pripremićemo odmah Vaš personalizovani primerak eKnjige LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE i, posle najviše nekoliko sati, poslati Vam na Vaš mejl LINK sa koga možete putem Wetransfer-a ili Dropbox-a slobodno i bez ikakvih problema da daunlodujete, na vaš hard-disk, integralnu knjigu (oko 53 MB).

U prilogu mejla dobićete kratko uputstvo za preuzimanje (daunloud) i upotrebu knjige.

Knjige ne šaljemo pouzećem.

Napomena: od nedavno i naši čitaoci iz Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske mogu takođe da kupe naša izdanja putem Međunarodne postnet uputnice. Više informacija o ovome potražite u vašim poštama.

Važna napomena: kupci iz Srbije (rezidenti Srbije) knjigu NE MOGU platiti preko 2CO, odnosno PayPal-a zbog postojećeg Zakona o deviznom poslovanju Republike Srbije.

B) UPLATOM NA NAŠ TEKUĆI RAČUN:

170-30016072000-42 UniCredit bank a.d. Beograd

Svrha uplate: LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE

Primalac: Agrobusiness Consulting d.o.o, Skerlićeva 24, 11000 Beograd, Srbija

Redakcija/Pretplata:

+381 (0)11 4052 117 i

+381 (0)60 0712 350

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Molimo kupce da svoju uplatu na naš tekući obavezno potvrde OBAVEZNO telefonom ili mejlom i naznače u uplatnici da je reč o specijalnom digitalnom izdanju LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE.

Napomena: Agrobusiness Consulting d.o.o. je obveznik PDV sistema.

Više o ovoj temi na linku: http://www.agrobiznis.rs/posebna-izdanja/lekovito-i-zacinsko-bilje

IZ SADRŽAJA DIGITALNOG IZDANJA "LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE":

  • Reč urednika 

  • Vodič za gajenje i sakupljanje lekovitog bilja i pripremu biljnih preparata

  • Kalendar branja

  • Vodič za pripremu biljnih preparata 

  • Spravljanje biljnih lekova

  • Majčina dušica 

  • Nana

  • Kopriva

  • Kantarion

  • Kamilica

  • Žalfija

  • Raskovnik 

  • Bosiljak

  • Lincura

  • Brusnica

  • Ginko 

  • Šipurak

  • Preporuke narodne medicine, umor očiju, upala i crvenilo kapaka

  • Jagorčevina - lek žutih cvetova

  • Maslačak daje snagu organizmu

  • Kamilica prirodni lek

  • Beli slez smiruje kašalj

  • Neven - biljka za sto bolesti

  • Šipurak - ukusan i zdrav

  • Lincura - koren zlata vredan

  • Bosiljak za sveopšti boljitak

  • Aloja

  • Majčina dušica - višegodišnji žbun prijatnog mirisa

  • Vodič za pripremu biljnih preparata

  • Lekovito i aromatično bilje opet u modi

  • Kleka - prirodni diuretik

  • Pelin - gorki list

  • Lovorov list

  • Maslina - simbol pomirenja između Boga i ljudi 

  • Mirođija - začin i lek

  • Kupus - lek za sto boljki

  • Đumbir

  • Gavez

  • Orah - izvrstan izvor Omega 3 masnih kiselina

  • Kim - sedativ i analgetik

  • Biljem do mirnog sna: lavanda, matičnjak, nana, heljda

  • Korijander - najstarija začinska biljka

  • Estragon - mali zmaj

  • Biber - lekovit, ukusan i aromatičan

  • Stevija - biljka slatkih listova

  • Čili paprika

  • Gajenje kamilice u Toplici: uspešan biznis

  • Slačica

  • Vanila - aromatična i zdrava

  • Trnjina  - zaboravljena lekovita voćka

  • Zdravlje iz božje apoteke - fitoterapija

  • Tamarind - tajni sastojak tajlandske kuhinje

  • Čičak

  • Bela slačica

  • Maslina lekovita biljka

  • Ruzmarin za bolje pamćenje

  • Neven u organskoj bašti

  • Čubar

  • Smilje sve popularnije

  • Divlji origano - majoran

  • Kurkuma - omiljeni azijski začin

  • Ječam snižava holesterol

  • Ginko - kinesko zlatno drvo života

  • Biber - nezaobilazan začin u svim kuhinjama sveta

  • Anđelika - anđeoski koren

  • Virak

  • Zova čisti organizam i jača imunitet

  • Susam - semenke za vitalnost

  • Dimnjača - dobar laksativ 

  • Origano - prirodni antibiotik

  • Čičak - livadski čistač organizma

  • Strižuša - ublažava grčeve i bolove

  • Moringa

  • Estragon - prijatelj glave, jetre i srca

  • Šatavari kraljica bilja - ublažava upale, podstiče plodnosti i podmlađuje

  • Ekstradevičansko maslinovo ulje

  • Tahebo - protiv anemije, gljivičnih oboljenja, hemoroida, arterioskleroze i astme

  • Tušt - lek i začin

  • Betonika - čelična metla

  • Korijander

  • Konopljuša ili resnik - protiv virusnih i drugih infekcija

  • Žalfija - prirodni antibiotik

  • Mirta - ukrasna i lekovita biljka

Već u februaru divlji krokusi otvaraju svoje cvetove. Cvetni patuljci ne porastu više od pet do deset centimetara u visinu. Ali zato iz jedne lukovice nikne deset i više cvetova. U najpoznatije divlje vrste ubraja se vrsta Crocus tommasinianus, koja se pouzdano samo rasejava i vremenom obrazuje zavidnu masu. Krokusi se veoma često gaje u vrtovima, obično po rubu bašte zbog svog niskog rasta, ili u kamenim baštama (alpinetumima). Posebno se ističu ispod četinarskog drveća gde je najčešće proređena vegetacija.

Lukovice krokusa imaju razvojni ciklus, koji mnogo zavisi od niske temperature i zato treba poštovati vreme sađenja. Lukovice prolećnih krokusa treba posaditi u jesen, šest do osam nedelja pre jakih mrazeva, dok lukovice jesenjih krokusa se sade u kasno leto. Sade se na sunčana i delimično senovita mesta, u dobro drenirano zemljište, na dubinu dva puta veću od veličine lukovice. Pre sađenja zemljište treba obraditi i usitniti do dubine od oko 20 cm i dodati kompost. U glinovitom zemljištu sade se na manju dubinu, pošto se dobro prekopa i doda krupan pesak, zbog drenaže. Zbog boljeg efekta sade se na razdaljinu od 6 do 10 cm, i u grupe od oko 12 i više biljaka. Lukovice se prekriju zemljom i obilno zaliju. Doda se i 5 do 7 cm slame, piljevine ili borove kore preko mesta gde su posađene da bi se zaštitile od hladnoće, a tlo od preteranog isušivanja. Pre početka zime mogu se i prekriti, da bi se sprečilo mržnjenje zemlje, a pokrivač se uklanja krajem januara da bi se mladi izdanci probili na površinu.

Znatno upečatljiviji su krupnolisni baštenski krokusi, čiji debeljuškasti cvetovi, kada su zatvoreni, malo podsećaju na šarena uskršnja jaja. Boje cvetova ograničavaju se na belu, žutu i ljubičastu s najrazličitijim nijansama. Upečatljive su višebojne sorte i one sa crtežima, na primer ljubičasto-bela sorta „Pickwick“ koju krase štraftice, a ona više od 60 godina krasi baštu. Krokusi se mogu uzgajati i u  saksijama. Dno saksije prekrijte polomljenom crepom i sl. glinenim materijalima. Potom saksiju napunite zemljom za cveće ili podlogom za cveće. Podlogu za cveće promešajte sa malo peska (najviše 1/3). Pesak mora biti prethodno sterilisan, kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Napunite saksiju sa oko 15cm visokim slojem podloge za cveće. Lukovice ređate tako da vrhovi lukovica budu okrenuti ka gore. Dodajte ostatak zemlje za cveće. Na kraju dobro zalijte.

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

 

Vilino sito, najčešće je bez stabla pa listovi obrazuju prizemnu rozetu. Dugački su do 30 cm, a široki 6 cm i perasto su deljeni na 10 - 12 režnjeva sa svake strane. Lisni režnjevi imaju bodljaste zupce. Cvetovi su sakupljeni u cvast glavicu čiji je prečnik 5 - 13 cm i najčešće je pojedinačna. Jezičasti cvetovi su srebrnobele boje i postavljeni periferno na glavici. Cevasti cvetovi, žuto do smeđe boje, grade centralni disk. Kada je vlažno vreme, glavica se zatvara čime se štiti polen (predznak za kišu). Cveta od avgusta do septembra. Plod je ahenija sa papusom. Rizom je dobro razvijen, vretenast i vertikalno položen. Cveta od juna do septembra na travnatim i žbunastim, toplim, sušnim padinama brda, ali i na kamenitim i peskovitim mestima u srednjoj i južnoj Evropi. Posebno je lekovit veliki, debeo i mesnat koren, koji može da naraste i metar. Prijatno miriše, a ukus mu je oštar i aromatičan, kada se raseče pušta mlečni sok. U lekovite svrhe se vadi

u rano proleće ili u kasnu jesen, odmah očisti i suši u hladu ili u sušari. Čuva se na suvom mestu jer je sklon plesni. Od delotvornih sastojaka, koren ima čak 80 odsto eteričnog ulja karlinaoksida, a u većim količinama i inuline, tanine, polisaharide, smolu.

Vilino sito (Carlina acaulis), prepoznaje se po ogromnim, bodljikavim, lisnatim rozetama I glavičastim cvastima poleglim po zemlji. Prema verovanju, štiti od zla i unosi Božji blagoslov u kuću. Ukoliko se nosi kao talisman donosi blagodet, zdravlje, smirenje, izobilje, uspeh i sreću.

Cveta od juna do septembra na travnatim i žbunastim, toplim, sušnim padinama brda, ali i na kamenitim i peskovitim mestima u srednjoj i južnoj Evropi. Deluje spazmoliticno, diuretično, dijaforetično (podstiče preznojavanje). Umirujuće, pospešuje varenje, smiruje stomačne probleme, antiupalno, antimikrobno, antifungalno, stimuliše izdvajanje sekreta u organizmu i podstice iskašljavanje, protiv parazita, deluje povoljno na bubrege i bešiku, poboljšava stanje kod bolesti gastro-intestinalnog trakta propraćenih bolovima i gorušicom. Smanjuje bolove

kod hemoroida. Unutrašnje se koristi kod otoka različitog porekla, tečnosti u stomaku (acit),

narušenog varenja, paraliza (naročitito jezika), kod pojačanih kiselina u želucu, kolitisa i gastritisa. Upale urinarnih puteva, upale bubrega, kao diuretik, kod vodene bolesti i parazita. Neredovne menstruacije. Ređe se koristi kod slabosti organizma, premora, nervne iscrpljenosti.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

Stomačne tegobe. U okolini Čačka bi popili jednu čašicu rakije komovice. Da bi prestalo podrigiva- nje treba piti po malo ljute rakije. U okolini Podgorice stomak su lečili rakijom u kojoj je bila lincura (,,Od nje treba piti svakog jutra po jednu čašu”). ,, Nađe se trava puparka i stavi u rakiju za 24 sata, pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu čašicu” (Leskovac). Krvarenje čira u stomaku zaustavljalo se cvetom hajdučke trave pomešanim sarakijom (Zaječar).

Rakija je imala važnu ulogu u lečenju rana, uboja, preloma, reumatskih oboljenja, kao sredstvo za dezinfek- ciju i kao sastavni deo različitih obloga i melema. ,,Ako neko padne i povredi se, izgori crvenu vrbu, stuca je sitno, stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). Iščašeni članak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlačenjem noge i masiranjem rakijom. Lek za uganuće zvao se ,,cerot”. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole, komovice
i tamjana. Otvoreni prelom, kada kost „uštine” mišiće, narodni vidari su najpre rakijom čistili ranu (ne čistim alkoho- lom) jer rakija sadrži neke hranljive materije. Kostobolja. Neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noža u čašici komovice. Reuma. Leči se i tatulom. Uberu se mladi plodovi, usitne i metnu u fl ašu sa rakijom komovicom. Kad prođu 40 dana, onom tečnošću se bolesnici mažu po reumatičnim delovima tela (Leskovac). U čačanskom kraju reuma se lečila masira njem bolesnika komovicom. U okolini Zaječara, mešavinom ljute rakije i 100 g bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu, zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu.

Hirurške i ortopedske intervencije narodnih vidara rađene su bez bilo kakve anestezije. Ranjenik je jed- nostavno vezivan, pomoćnici su ga držali, a vidar je radio. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bbi lakše podneo bolove. S. Trojanović u svom radu ,,Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1 l, a ženama 3/4 litra rakije. Pri porođaju, posebno kod težih slučajeva i porodilja je napijana rakijom, da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Otuda i izraz: ,,Pijan kao majka”.

,,U slučaju povrede creva”, prema M. Protiću, „ranjenik je stavljan na sto, vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh, dobro opranim rukama creva su vađena u veći sud i prana rakijom.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji, osim kao anestetik, koristila i za dezinfi kovanje unutrašnjih organa. Zarazne bolesti. U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali čaršavima namočenim ljutom rakijom komovicom. U okolini Podgorice žuticu su lečili pomoću žuči (trave koja ima glavicu sličnu glavici belog luka) koju su držali u rakiji 24 časa, i bolesniku davali svakog jutra da je pije. U okolini Zaječara, korenje vučje jabuke se sitno iseče i stavi se u ljutu rakiju, posle sedam dana pije se po jedna čašica protiv tuberkuloze.

Magijska moć? Kad iz kuće od tuberkuloze počnu umirati, zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno, kao sa nekim najskupocenijim lekom, zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka.

Kozmetika, nega kose. „Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom”. Za jačanje kose, pomeša se petrolej (,,gas”), ricinus i rakija. Tom smešom kosa se mazala četiri dana, potom bi se oprala. Postupak je ponavljan tri puta, „i onda kosa manje opada”.

Lovor je višegodišnja zimzelena biljka iz porodice lovora. Najviše je rasprostanjen na području Mediterana. Raste u formi žbuna, sa duguljastim listovima dužine oko 10 cm. Lovor cveta sitnim plavo belim do žutim cvetovima. Plod je koštunica, crne boje, koja sadrži samo jednu semenku.

Lovor zahteva dobro drenirano zemljište. Ova biljka voli visoke temperature, pa tako zahtevi lovora prema vodi nisu veliki. Mirisni listovi lovora od davnina su se koristili kao začin, ali i u terapiji mnogih bolesti.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Korisno je znati kako se koristi divlja žalfija 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3395-korisno-je-znati-kako-se-koristi-divlja-zalfija

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31