Lekovito i aromatično bilje već u drugoj godini gajenja donosi profit tri puta veći od investiranog novca, pokazuju stručna istraživanja o mogućnosti tog biznisa u poljoprivredi, koji je nedovoljno zastupljen na području Srbije.Bosiljak, matičnjak, vranilovka, valerijana, kamilica, žalfija, nana ili beli slez lekovita su i aromatična bilja koja se bez većih napora, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznolikosti reljefa, uspešno mogu gajiti na većini zemljišta u Srbiji.

Ipak, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine lekovito i aromatično bilje gajeno na tek nešto više od 1.750 hektara u celoj zemlji.S druge strane, u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi navode da su istraživanja pokazala da je uzgajanje lekovitog bilja isplativije od drugih poljoprivrednih kultura i ostvareni prihod može biti čak tri puta veći od uložene investicije.

- Najveći prihod se može ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja. Računica pokazuje da su ulaganja u zasad matičnjaka na jednom hektaru, koja uključuju seme, đubrenje, naftu, radnu snagu i zaštitu useva, u prvoj godini 1.205 evra. S druge strane, uz prinos od 1,5 tone matičnjaka, prihod je 1.535 evra, što znači da je čista zarada 330 evra. Već u drugoj godini troškovi ulaganja su manji i iznose 868 evra, ali je prinos veći i ide do tri tone, pa je i prihod uz subvencije 3.035 evra, a sama zarada 2.167 evra – objašnjava Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi.

Kako kaže, slična pozitivna računica važi i za gajenje začinskog bilja kao što su slez i žalfija, koji takođe postižu visok prinos i profit po hektaru.Svetlana Jerinić, koja je jedna od autorki studije o mogućnostima gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na primeru valjevskog kraja, kaže da bi taj biznis koji poljoprivredna gazdinstva mogu raditi i kao dodatni posao, svakako doprineo njihovoj održivosti i unapređenju ruralnog razvoja.

- Preporuka je da to budu mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva u brdskim i brdsko–planinskim područjima, sa usitnjenim parcelama koja sa sopstvenom radnom snagom i raspoloživom mehanizacijom mogu uspešno gajiti lekovite biljne vrste. Uvođenje profitabilnijih lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta u strukturu setve omogućilo bi dodatnu zaradu na gazdinstvu, povećalo neto dobit i ekonomsku efikasnost. Međutim, ono što je neophodno za proizvođače jeste da treba unapred obezbediti kupce i tržište, jer je reč o robi koja ne može da bude skladištena i da čeka – objašnjava Jerinićeva.

U studiji se navodi i da je za unapređenje gajenja lekovitog i aromatičnog bilja veoma važna podrška lokalnih samouprava pri formiranju zadruga ili udruženja proizvođača, dok bi u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja trebalo jedan deo sredstava usmeriti za nabavku sušara i opreme za doradu lekovitog i aromatičnog bilja.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/ako-uzgajate-ovo-lekovito-bilje-mozete-da-se-dobro-i-brzo-obogatite-2020-03-11

 

Vranje, 7. mart 2020. godine
Staro šetalište, ul. Kralja Stefana Prvovenčanog
08.00-18.00:Izložbeno-prodajno-poslovni deo Sajam lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja i pčelinjih proizvoda
10.00-10.15:Ceremonija otvaranja(Trg Staniše Stošića)
- Dr med. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije
- Nebojša Stanojević, predsednik Udruženja za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov“, Sokobanja
- Dr med. Slobodan Milenković, gradonačelnik Grada Vranja
10.15-10.30:Kulturno-umetnički program
10.30-18.00: Podela besplatnog čaja posetiocima
10.30-18.00:UGOVARANjE PROIZVODNjE I PLASMANA LEKOVITOG, ZAČINSKOG I AROMATIČNOG BILjA
Na štandovima firmi koje ugovaraju proizvodnju i otkupljuju lekovito, začinsko i aromatično bilje, moći ćete da se upoznate sa uslovima koje vam nude kako za proizvodnju na vašem imanju, tako i za sakupljanje u prirodi. Dobićete i podatke o lekovitom bilju koje je istovremeno i medonosno, te ga možete saditi na pčelinjacima i ostvariti dvostruku korist
11.30-13.00: PREDAVANjA STRUČNjAKA (Sala Skupštine Grada Vranja)
11.30-11.50:Tema: „SAKUPLjANjE SAMONIKLOG LEKOVITOG BILjA“
Predavač: Mr ph. Slavoljub Tasić, Beograd, Institut za lekovito bilje „Josif Pančić“
11.50-12.10: Tema: „GAJENjE LEKOVITOG BILjA“
Predavač: Nebojša Stanojević, Adonis, Sokobanja (predavanje prati filmski materijal o gajenju lekovitog bilja)
12.10-12.30 : „ISKUSTVA PROIZVOĐAČA: ZAŠTO SAM NAPUSTILA STABILAN POSAO I ZAPOČELA USPEŠAN BIZNIS U ODGAJANjU LEKOVITOG BILjA I PROIZVODNjI ETERIČNIH ULjA“
Predavač: Mr ph. Jovana Milutinović, Promontis, Niš
12.30-12.45: Tema: „ODGAJANjE I PLASMAN MEDONOSNOG LEKOVITOG BILjA NA PČELINjAKU“
Predavač: Nebojša Stanojević, Adonis, Sokobanja
12.45-13.00: Tema: „PČELINjI PROIZVODI U UNAPREĐENjU ZDRAVLjA“
Predavač: Dr med. Rodoljub Živadinović, specijalista epidemiologije, apiterapeut, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije
13.00-13.15: PODELA 150 POKLONA SLUŠAOCIMA PREDAVANjA: Prvih 150 slušalaca dobiće jednu od pet knjiga o lekovitom bilju po izboru, i CD sa filmom o gajenju lekovitog bilja (nana, bela očajnica, šipak, beli slez, lavanda, kamilica, bokvica, morač, neven, oman, bosiljak, peršun, matičnjak), kao i čajeve firme Adonis. Knjige na raspolaganju: Priručnik o lekovitim biljkama, Prerada lekovitog bilja, Kontrola i sertifikacija lekovitog i aromatičnog bilja, Biljober (pesme o lekovitom bilju), Čini učini začini (bilje za bojenje i začini).

SPONZOR SAJMA
Adonis doo, Sokobanja

PRAVILA UČEŠĆA:

Pravo učešća imaju izlagači lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja, kao i izlagači pčelinjih proizvoda. Zabranjeno je izlaganje bilo čega drugog sem navedenog asortimana.
Kotizacije za izlaganje nema, izlaganje je besplatno, ali su izlagači dužni da obezbede sopstveni štand, dužine do 2 m.
Za izlaganje pčelinjih proizvoda mogu se prijaviti isključivo pčelari SPOS-a, koji su se učlanili u SPOS za 2020. godinu.
Prijavljivanje je OBAVEZNO, najkasnije do 20. februara 2020. godine. Prijavljivanje nakon navedenog datuma nije moguće. Prijave se primaju do popune raspoloživog broja mesta.
Izlagači koji pored izlaganja i ugovaraju proizvodnju i plasman lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja, kao i pčelinjih proizvoda, to moraju NAGLASITI u svojoj prijavi, jer će takvi izlagači dobiti odgovarajuća posebna mesta na sajmu, kako bi poljoprivredni proizvođači mogli lako da ih nađu.
Prijavljivanje se obavlja mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Za sve dodatne iformacije obratite se na telefon 064/22-18-705
Parking za izlagače obezbeđen je na lokaciji iza hotela Vranje, ul. Kneza Miloša kod gradskog parka.

 

Topao ili hladan, sa limunom, šećerom, medom ili mlekom čaj je već vekovima najomiljenije piće širom sveta. Iako su po tradicionalnom ispijanju čaja u pet
popodne najpoznatiji Englezi, istorija beleži da su se čajevi ispijali u Kini 200 godina pre nove ere. Zbog čajeva su se vodili ratovi, a najveći potrošači osim naravno Engleza, su Rusi i Turci. Srbi nisu baš ljubitelji čaja koji se mahom konzumiraju kad smo bolesni, ali zato postoji viševekovna tradicija prikupljanja lekovitih trava za lečenje u vidu čaja. Jedna smo od retkih zemalja koja je izuzetno bogata najrazličitijim lekovitim biljkama, što bi kako smatraju stručnjaci, mogao da bude naš izvozni adut na svetskom tržištu čaja.
Ruši predrasude
Skupljanjem biljaka i njihovom pripremom za čuvanje i čajeve, kako se veruje, mahom se bave dokone bakice koje se razumeju u lekovite travke. Ovu predrasudu ruši Luka Ristić, mlad i sposoban momak koji je u čajevima vidi i unosan biznis. Spletom životnih okolnosti od nesuđenog fudbalera postao je fitoterapeut ili narodski rečeno – travar.
- Rođen sam i odrastao u Beogradu u sportskoj porodici pa sam od malih nogu usmeravan ka sportu. Od ranog detinjstva aktivno sam se bavio fudbalom i kao i većina klinca maštao da jednog dana postanem slavan fudbaler. Ali, moje snove su osujetile povrede i teška srca sam morao da se odreknem karijere profesionalnog sportiste – počinje priču za Agrobiznis magazin Luka Ristić.
Ali, kako naš narod kaže, kad se jedna vrata zatvore, Bog otvori prozor. Povrede su ga udaljile sa fudbalskog terena, ali se otvorila mogućnost da se ozbiljnije pozabavi zdravom ishranom, fitnesom i travarstvom.

- Zdrava ishrana, a posebno travarstvo je moja druga velika ljubav. Kako nisam imao ama baš nikakva iskustva na ovom polju posle zvanja sertifikovanog nutricioniste i fitnes personalnog trenera rešio sam da naučim više i o lekovitim travama. Obuku za fitoterapeuta završio sam na Akademiji 'Quanttes' i čitav svet lekovitih biljaka otvorio se ispred mene. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da za bavljenje ovim poslom znanje o čajevima je poželjno, ali ne i neophodno. Potrebna je edukacija, ljubav i želja da otkrijete tajne čudesnog sveta biljaka koje nam je priroda podarila – rekao je naš sagovornik.
To mu je dalo ideju da pokrene prodaju mešavina čajeva mahom one koji žele da poboljšaju kvalitet sopstvenog života.

- U decembru 2015. otvorio sam firmu „Lookin fit“ za pakovanje i prodaju čajeva. Kao i u svakom poslu, proizvodni pogon se vremenom razvijao i napredovao. Prošao je sve potrebne provere i dobio odgovarajuće sertifikate za nesmetano obavljanje delatnosti po najvišim standardima.

Kvalitet na prvom mestu

Srbija je bogata lekovitim travama, ali nažalost, kako kaže naš sagovornik još uvek nemaju mesto koje im pripada u ljudskoj upotrebi. Ipak, on je entuzijasta i veruje da uloženi trud mora da se isplati kad – tad.
- Čajeve nabavljam direktno od ljudi koji se bave uzgajanjem lekovitog bilja na teritoriji Srbije. Jedan deo biljaka uvozim jer su kod nas ugrožene te biljne vrste, pa je samim tim i zabranjena njihova eksploatacija – otkriva Luka i ističe da svojim potrošačima pre svega želi da ponudi kvalitet. Zato su serije čajeva manjeg obima kako bi stalno bili sveži. Čajevi se pakuju ručno u kontrolisan im i sterilnim uslovima, u proizvodnom pogonu koji je prošao sve potrebne kontrole. Prvi i jedini smo u Srbiji koji čajeve pakuju u stojeće papirne kese sa „prozorom“ kroz koji se vidi sadržaj. Ciljna grupa su ljudi koji preventivno vode računa o svom zdravlju, ali i oni koji su se susreli sa zdravstvenim problemom koji žele da otklone.
U ponudi je sedam pažljivo odabranih čajnih mešavina od organski uzgajanih lekovitih trava. Pored čajeva za muškarce ili protiv urinarnih infekcija koje muče oba pola, tu su i čajevi za detoksikaciju, protiv zatvora, ali i za relaksaciju.
- Informacije o svakom pojedinačnom čaju možete videti na našem sajtu www. lookin-fit.com preko koga je moguće i naručiti ono što vam treba. Naši čajevi se prodaju i prodavnicama zdrave hrane i Prima apotekama. Sve u svemu, zdravlje nam je dostupno, a na nama je koliko smo spremni da prihvatimo minimalne korekcije u našem životu radi maksimalnih benefita koje nam je priroda obezbedila – zaključuje naš sagovornik.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Suncokret (lat. Helianthus annuus), potiče od grčke reči helios (sunce) i anthos (cvet). Pripada porodici glavočika. Na području današnjeg Perua i Meksika
suncokret se uzgajao još pre 5.000 godina, a hiljadama godina ga koriste i Kinezi kako u ishrani, tako i u akupunkturi. Maje su poštovale suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Semenke su mlele i od brašna pravili hleb. Kada je u pitanju nutritivna vrednost suncokret je pravi eliksir mladosti, lepote i zdravlja.
Suncokret su u Evropu doneli misionari početkom 16. veka, a sto godina kasnije njegovo uzgajanje proširilo na čitavom starom kontinentu. Procvat uzgoja u
Nemačkoj dogodio se tokom Drugog svetskog rata, a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi. Suncokret ima čupav i vlaknast koren sastavljen od mnoštva malih korenčića i može prodreti do tri metra u zemlju. Ima veliku sposobnost upijanja vode, ali i štetnih materija iz zemlje, pa se koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta. Stablo najčešće doseže visinu od 50 do 250 santimetara. Cvetovi su vrlo krupni na dugim drškama od više redova žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno sa manjim ispupčenjem u sredini.
Suncokret cveta od jula do septembra i spada u medonosne biljke, pa pčelarima pruža stabilnu i dobru ispašu pčelinjih društava. Godišnje u Srbiji se proizvede
oko 2.000 tona suncokretovog meda. Berba suncokreta se najčešće obavlja u prvoj polovini septembra. Seme suncokreta je prava riznica vitamina i minerala, ima kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, cinka, vitaminima E i B grupe, beta karoten. Sadrži polinezasićene masne kiseline najviše linoleinsku, omega 6 masne kiseline i omega 9 mononezasićene. Prva asocijacija na suncokret je ulje i semenke koje se grickaju, ali se mogu dodavati salatama ili kao osnova za izradu biljnih pašteta u kombinaciji sa lanom, susamom i maslinovim uljem. Kada su u pitanju lekovita svojstva suncokreta spisak bolesti na koje ima pozitivan
učinak je poduži. U tradicionalnoj medicini odavna se koristi za lečenje artritisa, reume, jačanje vida ali i u borbi protiv starenja. Poslednja istraživanja su pokazala da konzumiranje semenki suncokreta deluje na funkcionisanje nervnog sistema i da pomaže kod pacijenta obolelih od multiplaskleroze. Tajna je u selenu, vitaminu E i snažnim antioksidanti kojima je suncokret bogat.
U suncokretu su prisutni fitoseroli koji utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi. Vitamin E, zajedno sa selenom čini snažan antioksidans, koji sprečava
oštećenje krvnih sudova. Suncokret je poželjan u prevenciji i lečenju kardio - vaskularnih i malignih oboljenja, pa ga nazivaju i super hranom.
Seme je bogato kalcijumom koji deluje na zdravlje kostiju, magnezijum sprečava grčenje mišića, dok bakar obezbeđuje fleksibilnost kostiju i zglobova. Redovna upotreba semenki može da spreči pojavu artritisa.
Suncokret je bogat i vitaminom B koji obezbeđuje obnovu oštećenih ćelija i izgradnju novih, pospešuje metabolizam i energiju tela, jača imunitet i preporučuje se trudnicama. Ovaj vitamin direktno utiče i na zdravlje kože, kose i noktiju. U kombinaciji sa vitamin E, koga ima u izobilju u suncokretu najbolji je lek protiv
starenja i sredstvo za obnovu kože. Zbog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovni unos semenki vlaži dehidriranu kožu i može da pomogne kod ekcema. Telo koristi bakar za proizvodnju melanina koji koži daje lepu i zdravu boju. Suncokret je bogat i dijetalnim vlaknima pa poboljšava i probavu. Ali treba napomenuti da je seme suncokreta izuzetno kalorično i dovoljno 25 grama semenki da se zadovolje dnevne
potrebe organizma za vitaminom E.
Suncokret nije samo ukusna i zdrava hrana ili lep cvet, on je i pravo matematičko čudo. Semena unutar suncokreta striktno slede Fibonačijev niz odnosno 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144. U ovom nizu svaki broj predstavlja zbir prethodna dva broja. Spirale koje se vide u središtu cveta suncokreta su generisane od ovog niza, a dve serije krivulja se odmotavaju u suprotnim smerovima počinju u centru i završavaju kod latica. Svako seme mora biti pod tačno određenim uglom u odnosu na susedno seme da bi svi zajedno uspešno stvorili savršenu spiralu. Odgovarajući ugao ili zlatni ugao u suncokretu je 137.508 stepeni. Ako bi se ovaj ugao promenio čak i za jednu desetinu stepena, savršena struktura semenki bi se potpuno poremetila. Čudesan je način kako je priroda sve to udesila i pružila čoveku biljku kao hranu i lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Stručnjaci iz Srbije s kolegama iz Evrope učestvovaće u velikom evropskom projektu proučavanja lekovitog bilja pod akronimom „Etno herbs”, koji se finansira iz programa EU za nauku „Horizont 2020”. U naredne četiri godine, uz 11 naučnih institucija i proizvođača iz Grčke, Bugarske, Italije, Portugalije, Španije, u njemu će učestvovati i tri partnera iz Srbije – beogradski Poljoprivredni fakultet, Institut za lekovito bilje „Dr Josif Pančić” i jedna privatna kompanija iz oblasti proizvodnje i prerade lekovitog bilja.

Kako kaže dr Zora Dajić Stevanović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta, Srbija je jedina država van EU koja će učestvovati u ovim istraživanjima, a partnerima iz naše zemlje je za tu svrhu namenjeno više od 520 miliona evra. Ona ističe da je tema projekta očuvanje evropskog biodiverziteta, korišćenjem tradicionalnog znanja o biljkama radi razvoja inovativnih proizvoda.Ključni cilj je istraživanje raznovrsnosti biljaka koje se koriste u tradicionalnoj medicini, njihovo očuvanje i korišćenje prevashodno u lečenju kožnih bolesti i negi kože. To podrazumeva i izradu baze podataka biljaka i tradicionalnih znanja o njima, kao i čvršće veze između nauke i privrede, uz formulaciju i razvijanje novih proizvoda na bazi odabranih lekovitih vrsta upotrebom savremenih naučnih dostignuća”, ističe dr Zora Dajić Stevanović.

Na taj način, dodaje ona, lekovito bilje će se afirmisati kao dragocen, ali nedovoljno iskorišćen resurs naše zemlje.

„Uz Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo, Balkan je jedan od tri najvažnija centra biodiverziteta u Evropi, koji su pravo blago flore. U Srbiji postoji oko 4.000 biljnih vrsta i više od 700 lekovitih biljaka, uz veliki potencijal za njihovo gajenje. Takođe, jedini na Balkanu imamo renomirani Institut ’Josif Pančić’, koji objedinjuje naučni i proizvodni sektor u oblasti lekovitog bilja. Ali, godišnji izvoz lekovitog bilja i proizvoda od njega u našoj zemlji iznosi oko pet miliona evra, dok je u susednim državama, poput Albanije, i do pet puta veći. Srbija drži tek dva do tri odsto evropskog tržišta, a površine zasejane ovim vrstama ne prelaze 2.000 hektara što je jako mali udeo u ukupnim obradivim površinama”, ističe naša sagovornica, koja je i predsednica Asocijacije za lekovito bilje zemalja jugoistočne Evrope (AMAPSEEC).

Godišnji promet lekovitog bilja na svetskom tržištu, dodaje ona, veći je od 120 milijardi dolara. Da bi i naša zemlja bila prisutnija na globalnoj pijaci, potrebna je jača saradnja nauke i privrede. Posebno zato što se svetsko tržište povija za naučnim otkrićima.

„Ako neka biljka dobije na značaju zbog novih otkrića vezanih za njene biološke efekte, njena proizvodnja se povećava, što utiče na cenu. Države s ogromnim površinama i savremenim sistemima uzgajanja, poput Kine, Indije ili Egipta, brzo se prilagođavaju tim promenama. Doduše, i kod nas ima primera da ljudi adaptiraju proizvodnju u skladu s potražnjom. Tako je smilje trenutno atraktivna biljka za ceo Balkan, jer njeno etarsko ulje ima jako dobru cenu, pa se u Srbiji gaji na nekoliko stotina hektara. Ali to su izuzeci”, navodi dr Zora Dajić Stevanović.

O neiskorišćenosti prirodnih potencijala svedoči i to što komisija Zavoda za zaštitu prirode, u kojoj je i naša sagovornica, definiše godišnje dozvoljene kvote za sakupljanje lekovitih biljnih vrsta. Te kvote godinama nisu dostignute.

„Puno je razloga za to: od nekih regulativa i sertifikacije, do toga da strana tržišta nisu dovoljno osvojena. Za to vreme, mnoge biljne vrste postaju ugrožene. Jedna od najugroženijih na celom Balkanu je lincura, a tu su i slatki koren, gorka detelina, stepski božur i mnoge druge. One su u opasnosti ili zato što su na specifičnim staništima, ili zbog nestručnog sakupljanja lekovite droge. Zato lekovito bilje treba uvesti u sistem plantažnog gajenja, pod nadzorom naučnih institucija i proizvođača koji imaju obezbeđen plasman”, kaže ona.

Država bi, prema njenim rečima, mogla da da doprinos iniciranjem strategije za održivo korišćenje samoniklog lekovitog bilja, uz davanje podsticaja proizvođačima i izvoznicima. Utoliko pre što je poslednji takav dokument sačinjen još 1999. godine.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/424704/Smilje-atraktivno-lincura-ugrozena

Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost.

Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi i neoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.

Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom.

Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se  prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv glista.

Prenosimo vam prelepu priču kolega iz RTV.

Boravak u prirodi za prvomajske praznike može da bude i drugačiji od klasičnog kampovanja koje podrazumeva pripremu već kupljene hrane. Ljubiša Simović na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca priprema obroke od biljaka koje bere u obližnjoj šumi i na livadama. Poseban doživljaj prirode kada spremate obrok napravljen isključivo od biljaka koje se nalaze u vašoj okolini. Ljubiša Simović kako sam kaže poštuje prirodu i njene zakone već 55 godina. Rešen je da nam pokaže kako da napravimo obrok koji sadrži čorbu, glavno jelo i salatu od biljaka koje se nalaze u okolini 300 m na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca.

Ljubiša Simović, ljubitelj i poznavalac prirode za RTV kaže: “Zelje je biljka koja se nalazi na svim našim livadama, veoma je pristupačna. Nalazi se po vlažnim livadama, po stranama, na ivici šuma”.  Nakon zelja, koji je glavni sastojak čorbe, krenuli smo u potragu za koprivama ”Sada ćemo da naberemo vrhove kopriva i onda ćemo da ih obarimo malo u slanoj vodi, iseckamo, dodamo malo pirinča, dodamo malo začina, oblikujemo pljeskavice i uvaljamo u prezlu” objašnjava Simović.

Posle biljaka koje Ljubiša nabrao na livadi otišao je u šumu u berbu cvetova biljke sremuš od koje planirana začinska salata. On objašnjava za RTV da list sremuša se koristi dok je još potpuno mlad, pre cvetanja. Ima u sebi najviše aktivnih supstanci i izuzetno je dobar za čišćenje krvi. List se koristi za detoksikaciju organizma, neverovatan je. U drugoj fazi koristimo cvet koji je veoma dekorativan i lepog ukusa ističe ovaj poznavalac lekovitog bilja.

Kada se napravi kružno ognjište od kamenja i donesu drva za vatru, priprema čorbe od zelja može da počne. Nakon toga sledi glavno jelo pljeskavice od kopriva.

Sakupljamo dosta pečurka, razne vrste biljaka, tu dolazi čajno bilje, bilje za salate. U našem prirodnom ambijentu, ovde u Šumadiji ima sigurno preko 250 jestivih i veoma zdravih vrsta. Od ukupne flore koje se nalazi u Evropik, 62% biljaka raste u Šumadiji. Ne samo procentualno nego je to mesto gde raste najkvalitetnije bilje. Mi smo povlašćeni po tom pitanju.

Ljubiša Simović na ovaj način poručuje da se hrana može pripremati u prirodi iz same prirode. “Imate jestive, nejestive i otrovne biljke, imate biljke koje mogu da izazovu određene vrste alergija. Naučite samo otrovne za početak kojih je možda 3%, onda idu sve ostale” savetuje Ljubiša početnike u sakupljanju lekovitog bilja,

Svako može da svoju boravak u prirodi obogati pripremom neobične hrane za koju je potrebno je malo truda i rada poručio je Ljubiša i dodaje da su jela iz prirode ne samo zdrava nego nas povezuju sa životnom okolinom i zelenilom koje često zanemarujemo.

 

Autor: Ana Rebić, Vojvođanski dnevnik

 

Kalendar branja lekovitog bilja

Januar: Imela.

Februar: Imela, zubača i pirevina, maslačak, cvet podbela (konjsko kopito)...

Mart: Zubača, hrastova i druge kore, jagorčevina, kopriva, krušina, ljubičica, maslačak, pirevina, podbel, veliki čičak, srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), pupoljci od topole, breze i drugog drveća, bedrenika, vodopija (gologuza, cikorija,golica), vrbova kora...

April: Božur, dobričica, glog, gorka detelina, jagorčevina, kamilica, kopriva, ljubičica, dan i noć, maslačak, ognjica (oman, žuti kolotoč, volujsko oko), plučnjak, podbel (cvet i list), čičak, rusa (lastina trava, zmijino mleko, lastavičina suza), rusomača (pastirska torbica, hoću-neću), srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), trn...

 

Maslačak

Maj: Božurov i bagremov cvet, bokvica, breza, bunika, đurđevak, divlji kesten, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkinja (ivanjsko cveće), lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milogled, plučnjak, podbel, zova, žalfija...

Juni: Beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhač, bunika, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučica, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, kantarijon, kičica, kopriva mrtva bela, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, orah, pelin, plučnjak, rusomača, rutvica, rastavić, različak, crni slez, suručica, kamilica, divlji mak, velebilje, virak, vranilovka, zova...

Juli: Bokvica, borovica, breza, brđanka, brusnica, bunika, divlja ruža, hajdučka trava, islandski lišaj, jagoda, kadulja ili žalfija, kantarijon, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matičnjak, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavić, rosulja, slez beli, slez crni, sitnica, tatula, timijan, titrica, troskot, velebilje, divlji mak, vidac, virak (rosanica, biserka plašt device Marije), zova, žavornjak (delfinijum)..

Avgust: Bokvica, borovnica, brđanka, bunika, čemerika, crvotočina, hajdučica, hmelj, ivansko cveće, islandski lišaj, kantarijon, kim, klek, kopriva, kupina, majoran, majčina dušica, miloduh, neven, pelen, petrovac, podbel, crni i beli slez, smilje, smrduša, srcopuc, razgon, različak, vidac, vratič...

Kleka

Septembar: Čemerika, divlja ruža (šipak), drenjine, hmelj, hrastova kora i žir, islandski lišaj, klekinje, lincura, morač, mrazovac, nana, nar, neven, orah, oskoruša, pasulj, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača (crvena i bela), beli slez, tatula, trava od srca, trandavilje, trnjine, velebilje, zečji trn, sladić, zubača...

Oktobar: Angelika, brđanka (moravka, brđanka, vučji zub), čemerika, dunja, glog, jedić, kopriva, lincura, maslačak, morač, pasulj, peršun, čičak, sapunjača, beli slez, trava od srdobolje, srčenjak, trnjine, zečji trn, slatki koren, zova...

Novembar: Gloginje, iđirot, smreka, maslačak, macina trava,  zubača, čičak, trava od srdobolje, bundevino seme, zečji trn, zubača...

Decembar: Imela

Iako u naslovu stoji lekovito, podrazumeva se i začinsko bilje. Njihov značaj, je iz godine u godinu sve veći, kako u ishrani, tako i u korišćenju i primeni u tradicionalnoj – klasičnoj, ali i u narodnoj medicini. Sve češće smo svedoci, da lekari sve više preporučuju primenu čajeva i preparata od lekovitog bilja. Prodaja lekovitog i začinskog bilja, sve više raste i to naročito u najbogatijim delovima sveta. Možda to pokazuje pravac, kuda treba da ide deo naših poljoprivrednih gazdinstava. Lekovito bilje je moguće uzgajati intenzivno, samo kada geografski i klimatski uslovi odgovaraju toj biljci. To treba poštovati. Jednostavno, ako uslovi odgovaraju, moguća je intenzivna proizvodnja, ako ne, od te proizvodnje nema ništa. Do sada je poznato oko 1.700 biljaka, od kojih se intenzivno proizvodi od 50 - 60. Kao sirovina u industriju se koristi koren, rizom, lukovica, zeleni delovi sa cvetom, list, cvet, plod i seme. Gajenje u intenzivnoj proizvodnji nam daje veći prinos na manjoj površini, proizvodnja je pod stalnim nadzorom, sama berba i sve radnje posle berbe su kontrolisane, agrotehničke mere se sprovode pravilno i pravovreveno, a i uvođenje novih vrsta se ispituje i sprovodi stručno. Takođe, onemogućava se zamena i skupljanje pogrešnih biljaka.

Možda je najveća prednost, ako uspemo da gajimo ugrožene vrste i time ih spasimo od prekomernog iznošenja iz prirode. Skupljanje u prirodi ne može da zadovolji sve veću tražnju. Posle izbora lekovitog bilja kome će odgovarati klimatski i geografski faktori koji vladaju kod nas, mi biramo parcelu na kojoj će se odvijati proizvodnja. Parcela treba da odgovara svojim položajem, veličinom, pristupačnim putem, mogućnošću korišćenja navodnjavanja, ali i plodnošću. Agrotehnika koju primenjujemo na parceli je prilagođena gajenoj biljci, ali ona podrazumeva: osnovnu obradu, primenu organskog i mineralnog đubriva, po preporuci posle urađene agrohemijske analize, setvu i sadnju, koja je slična povrtarskim i ratarskim kulturama, i može da se obavi ručno po površini, u redove, u kućice, kao i vrstično, ali i mašinski sejalicama.

Ako se rasađuje, proizvodnja rasada može biti u hladnim i toplim lejama ili u plastenicima i staklenicima. Nega useva je sledeća agrotehnička radnja i ona se odnosi na valjanje posle setve, proređivanje,
kultiviranje, prihranjivanje, zaštita od korova i štetočina, navodnjavanje, zagrtanje i orezivanje. Kada dođe vreme žetve, ona se obavlja ručno ili mašinski, jednofazno i dvofazno. Dvofazna je preporučljiva kod biljaka koje neravnomerno sazrevaju, koje lako rasipaju seme. Moramo znati koja biljka će najbolje uspevati na određenoj parceli, a da opet postoji potražnja i da ima ekonomski Intenzivna proizvodnja lekovitog bilja Priprema za početak sezone isplativu cenu. Sledeći uslov, je da li je moguća nabavka kvalitetnog sadnog ili semenskog materijala. Ne treba proizvoditi ni ako ne možemo da ugovorimo prodaju. Nisu bez razloga postojale ranije zadruge.

Sećam se da je zadruga u MZ Ušće na Ibru tokom cele godine ugovarala i prodavala lekovito bilje sa Golije. Trenutna proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, ne može da zadovolji potrebe tržišta za proizvode kao što su bosiljak, anis, borač, kamilica, korijander, mirođija, slačica. Srbija je, takođe, pogodna za gajenje ovog bilja. Radovi u začinskom, aromatičnom i lekovitom bilju se ne podudaraju sa drugim radovima na selu. Proizvodnja može da se organizuje i na zemljištu nižih bonitetnih klasa. Zarada se postiže određenim rizikom u početnoj fazi, a kasnije ona postaje mnogo sigurnija kada se stekne iskustvo.

Bosiljak (Ocimum basilicum) je iz oblasti oko Sredozemnog mora. Ne podnosi monokulturu. Đubri se stajnjakom pod prethodnu kulturu. Kada se izvodi osnovna obrada unosi se 50 – 70 kg/ha, fosfora i 40 - 60 kg/ha kalijuma. Presetveno se unosi i 30 - 50 kg/ha azota. Potrebna je vlaga u fazi klijanja, nicanja, izbijanja izbojaka i pupanja, traži topla plodna zemljišta. Osnovnu obradu uraditi u jesen i
u proleće uraditi predsetvenu pripremu. Može se gajiti iz semena i reznica. Za 1 ha je potrebno 2.5 - 3.25 kg semena. Dubina setve je 1 - 2 cm u kućice. Kada se gaji pomoću rasade međuredni razmak je 50 cm i u redu 25 cm. Bosiljak se kosi dva puta godišnje, prvi put pred i u cvetanju i drugi put u septembru.

Majčina dušica (Thymus serpyllum) je biljka na koju se kod nas posle pomene njenog imena odmah pomisli na lekovito bilje. Tlo se duboko ore u jesen i u proleće se sa što manje radnji dovodi u povoljno stanje (ravno, sitno-mrvičaste strukture) kako bi se sačuvala vlaga. U klijališta se seme seje u martu, a u maju se iznosi na otvorenu parcelu. Obavezno raditi međurednu kultivaciju, a u redu okopavati. U prvoj godini se jednom kosi, a u drugoj dva puta, visina reza 7 - 10 cm, ako se ručno bere treba biti pažljiv nikako je ne čupati, pošto se tako uništava. Žalfija (Salvia officinales) se unosi u tlo koje je u jesen duboko i kvalitetno obrađeno. U proleće se površina izravnja. Ako se setva obavlja semenom, onda je to najkasnije do 15. marta. Dubina setve 1-2 cm. Potrebno je 10 - 12 kg/ ha semena. Rasad se rasađuje na međuredni razmak od 70 cm i u redu 40 - 50 cm najčešće u jesen. Kosi se na visinu od oko 10 cm. I to po lepom i suvom vremenu. Važno je da se stalno parcela čisto od korova. List se bere kada žalfija počne cvetati. U toku godine dva do tri puta. Ne podnosi višak vode u zemljištu pošto koren brzo istruli. Organsko đubrivo se unosi pod osnovnu obradu i to oko 20 - 30 t/ha , kao i 50 kg/ha azota, 70kg fosfora i i 70 - 80 kg/ha kalijuma.

Kamilica (Matricaria chamomolla) je jednogodišnja biljka kratkog vegetacionog perioda. Podnosi monokulturu i na istom zemljištu može da se gaji 2 - 3 godine. Osnovna obrada se obavlja na 15 - 20 cm. Đubri se sa mineralnim azotnim đubrivom i to sa 30 – 50 kg/ha azota, 50 - 70 kg/ha fosfora i 40 - 50 kg/ha kalijuma. Setva može biti jesenja i prolećna, bolji rezultati su sa jesenjom setvom, početkom septembra u vlažno zemljište. Za setvu je potrebno 3 - 4 kg/ha semena. Bere se po lepom i suvom vremenu, ručno više puta.

Lavanda (Lavandula anqustifolia) je višegodišnja kultura. Tokom cele vegetacije zahteva visoke temperature. Voli parcele zaklonjene od vetra, sa dosta svetla. Predkultura treba da ostavi nezakorovljenu
parcelu. Osnovnu obradu uraditi u jesen na dubini oko 30 cm i istovremeno uneti stajnjak i u proleće pripremiti predsetveni sloj dubine do 15 cm. Jesenjom dubokom kultuvacijom od 10 - 15 cm se
unosi i 60 kg azota i 30 - 50 kg/ha fosfora, svake treće godine uneti i dobro zgoreli stajnjak. Cvasti se beru kada procveta 50 - 75 % cvetova. Beru se ručno. Ostaje na istoj parceli oko 15 godina. Neven (Calendula officinalis) je jednogodišnja biljka. Osnovna obrada se obavlja u jesen. Predsetvena priprema u proleće. Setva se obavlja što ranije u martu, mašinski sejalicama na međuredni razmak od 50 cm i na dubinu 3 - 4 cm. Za setvu jednog hektara dovoljno je 5 - 6 kg semena. Berba cvetova se obavlja ručno, obično dva puta nedeljno. Neven brzo raste, pa prvi cvetovi se formiraju već nakon 40 dana posle nicanja.

Timijan (Thymus vulgaris) je blizak majčinoj dušici. Gaji se izvan plodoreda pošto traje četiri godine. Najbolji su predusevi strna žita, kukuruz. Pod osnovnu obradu se unosi, najbolje kompost u količini
10 – 150 t/ha, kao i 50 kg/ha azota, 60 - 70 kg/ha fosfora i 40 - 100 kg/ha kalijuma. Tokom druge i treće godine se dodaje 20 – 30 kg/ha azota, 20 - 30 kg/ha fosfora i to dva puta, prvi put pre kretanja
vegetacije i drugi put posle prvog otkosa. Prvi put se žanje pre masovnog cvetanja, drugi put krajem septembra početkom oktobra.

 

Podsećamo vas da je u prodaji, specijalno - digitalno izdanje LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE gde možete čitati detaljno o proizvodnji i svojstvima najznačajnijih vrsta lekovitog i začinskog bilja. Ova knjiga ima 166 strana i sadrži savete kako za gajenje tako i za upotrebu u lečenju biljem i ishrani.  Sadžaj i način kupovine su u nastavku. 

A) NA POSTNET UPUTNICI U VAŠOJ POŠTI, za eKnjigu LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE, ukupno uplatiti 600 dinara (ukoliko vam se link za daunlod šalje mejlom), odnosno 860 dinara (ukoliko vam se knjiga šalje na CD-u preporučenom pošiljkom) na adresu Goran Đaković (Agrobiznis magazin, Skerlićeva 24, 11000 Beograd) mobilni telefon 060 07 12 350sa OBAVEZNOM NAPOMENOM šalterskoj radnici u pošti da prodavac sam podiže novac na šalteru bilo koje pošte (čime smanjujete svoje troškove kupovine).

ODMAH posle uplate u bilo kojoj pošti OBAVEZNO, SMS PORUKOM na broj telefona 060 07 12 350 ili mejlom na našu adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pošaljite onaj dugačak broj Vaše PostNet uputnice i OBAVEZNO VAŠE PUNO IME I PREZIME SA TAČNOM ADRESOM, ULICOM I BROJEM, BROJEM POŠTE I MESTOM STANOVANJA, BROJEM FIKSNOG TELEFONA I VAŠOM AKTUELNOM MEJL ADRESOM. Bez ovih proverljivih podataka nećemo moći da Vam pošaljemo knjigu.

Po evidentiranju Vaše uplate (sama Pošta nam šalje odmah SMS poruku o tome) pripremićemo odmah Vaš personalizovani primerak eKnjige LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE i, posle najviše nekoliko sati, poslati Vam na Vaš mejl LINK sa koga možete putem Wetransfer-a ili Dropbox-a slobodno i bez ikakvih problema da daunlodujete, na vaš hard-disk, integralnu knjigu (oko 53 MB).

U prilogu mejla dobićete kratko uputstvo za preuzimanje (daunloud) i upotrebu knjige.

Knjige ne šaljemo pouzećem.

Napomena: od nedavno i naši čitaoci iz Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske mogu takođe da kupe naša izdanja putem Međunarodne postnet uputnice. Više informacija o ovome potražite u vašim poštama.

Važna napomena: kupci iz Srbije (rezidenti Srbije) knjigu NE MOGU platiti preko 2CO, odnosno PayPal-a zbog postojećeg Zakona o deviznom poslovanju Republike Srbije.

B) UPLATOM NA NAŠ TEKUĆI RAČUN:

170-30016072000-42 UniCredit bank a.d. Beograd

Svrha uplate: LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE

Primalac: Agrobusiness Consulting d.o.o, Skerlićeva 24, 11000 Beograd, Srbija

Redakcija/Pretplata:

+381 (0)11 4052 117 i

+381 (0)60 0712 350

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Molimo kupce da svoju uplatu na naš tekući obavezno potvrde OBAVEZNO telefonom ili mejlom i naznače u uplatnici da je reč o specijalnom digitalnom izdanju LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE.

Napomena: Agrobusiness Consulting d.o.o. je obveznik PDV sistema.

Više o ovoj temi na linku: http://www.agrobiznis.rs/posebna-izdanja/lekovito-i-zacinsko-bilje

IZ SADRŽAJA DIGITALNOG IZDANJA "LEKOVITO I ZAČINSKO BILJE":

  • Reč urednika 

  • Vodič za gajenje i sakupljanje lekovitog bilja i pripremu biljnih preparata

  • Kalendar branja

  • Vodič za pripremu biljnih preparata 

  • Spravljanje biljnih lekova

  • Majčina dušica 

  • Nana

  • Kopriva

  • Kantarion

  • Kamilica

  • Žalfija

  • Raskovnik 

  • Bosiljak

  • Lincura

  • Brusnica

  • Ginko 

  • Šipurak

  • Preporuke narodne medicine, umor očiju, upala i crvenilo kapaka

  • Jagorčevina - lek žutih cvetova

  • Maslačak daje snagu organizmu

  • Kamilica prirodni lek

  • Beli slez smiruje kašalj

  • Neven - biljka za sto bolesti

  • Šipurak - ukusan i zdrav

  • Lincura - koren zlata vredan

  • Bosiljak za sveopšti boljitak

  • Aloja

  • Majčina dušica - višegodišnji žbun prijatnog mirisa

  • Vodič za pripremu biljnih preparata

  • Lekovito i aromatično bilje opet u modi

  • Kleka - prirodni diuretik

  • Pelin - gorki list

  • Lovorov list

  • Maslina - simbol pomirenja između Boga i ljudi 

  • Mirođija - začin i lek

  • Kupus - lek za sto boljki

  • Đumbir

  • Gavez

  • Orah - izvrstan izvor Omega 3 masnih kiselina

  • Kim - sedativ i analgetik

  • Biljem do mirnog sna: lavanda, matičnjak, nana, heljda

  • Korijander - najstarija začinska biljka

  • Estragon - mali zmaj

  • Biber - lekovit, ukusan i aromatičan

  • Stevija - biljka slatkih listova

  • Čili paprika

  • Gajenje kamilice u Toplici: uspešan biznis

  • Slačica

  • Vanila - aromatična i zdrava

  • Trnjina  - zaboravljena lekovita voćka

  • Zdravlje iz božje apoteke - fitoterapija

  • Tamarind - tajni sastojak tajlandske kuhinje

  • Čičak

  • Bela slačica

  • Maslina lekovita biljka

  • Ruzmarin za bolje pamćenje

  • Neven u organskoj bašti

  • Čubar

  • Smilje sve popularnije

  • Divlji origano - majoran

  • Kurkuma - omiljeni azijski začin

  • Ječam snižava holesterol

  • Ginko - kinesko zlatno drvo života

  • Biber - nezaobilazan začin u svim kuhinjama sveta

  • Anđelika - anđeoski koren

  • Virak

  • Zova čisti organizam i jača imunitet

  • Susam - semenke za vitalnost

  • Dimnjača - dobar laksativ 

  • Origano - prirodni antibiotik

  • Čičak - livadski čistač organizma

  • Strižuša - ublažava grčeve i bolove

  • Moringa

  • Estragon - prijatelj glave, jetre i srca

  • Šatavari kraljica bilja - ublažava upale, podstiče plodnosti i podmlađuje

  • Ekstradevičansko maslinovo ulje

  • Tahebo - protiv anemije, gljivičnih oboljenja, hemoroida, arterioskleroze i astme

  • Tušt - lek i začin

  • Betonika - čelična metla

  • Korijander

  • Konopljuša ili resnik - protiv virusnih i drugih infekcija

  • Žalfija - prirodni antibiotik

  • Mirta - ukrasna i lekovita biljka

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30