U zavisnosti od sorte i područja gajenja, berba lešnika se obavlja od kraja jula do početka septembra meseca. Plodovi leske su zreli i spremni za berbu kada promene boju, kupula-omotač se sasuši, a oni lako iz nje ispadaju na zemlju. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, kako svi plodovi na stablu/žbunu ne sazrevaju istovremeno, berbu leske je poželjno vršiti u dva navrata, naročito, ako se obavlja mašinski, pomoću tresača. Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, jer im jemanji radman, jezgra je smežurana i postaje žilava.

Najbolji kvalitet plodovi imaju u punoj zrelosti, kada se povećava količina oleinske kiseline, od koje zavisi aroma. Na manjim površinama, berba lešnika se još uvek organizuje ručno i sakupljanjem otpalih plodova, što je sporo i skupo. Po navodima mnogih autora, jedan radnik za 8 sati može da sakupi od 20 do 60 kg lešnika, što cenu ovakvog načina berbe čini većom za 10 - 20 % od berbe lešnika mašinskim putem. Zato se na velikim plantažama koriste dve mašine za berbu lešnika: jedna – tresač, kojom se plodovi otresaju sa stabla/žbuna, i druga sakupljač plodova, kojom se plodovi sakupljaju sa zemlje.

 

Izovr: Agrobiznis magazin, januar 2018.

www.agrobiznis.rs 

 

O lešniku možete čitati i na ovim linkovima:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3424-strucnjaci-savetuju-zasto-treba-da-gajite-lesnik 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3306-pazite-u-sta-cete-posaditi-lesku 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati 

U zavisnosti od sorte i područja gajenja, berba lešnika se obavlja od kraja jula do početka septembra meseca. Plodovi leske su zreli i spremni za berbu kada promene boju, kupula-omotač se sasuši, a oni lako iz nje ispadaju na zemlju.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, kako svi plodovi na stablu/žbunu ne sazrevaju istovremeno, berbu leske je poželjno vršiti u dva navrata, naročito, ako se obavlja mašinski, pomoću tresača.

Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, jer im je manji radman, jezgra je smežurana i postaje žilava. Najbolji kvalitet plodova imaju u punoj zrelosti, kada se povećava količina oleinske kiseline, od koje zavisi aroma.

Na manjim površinama, berba lešnika se još uvek organizuje ručno i sakupljanjem otpalih plodova, što je sporo i skupo.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Saveti: Nega mladog zasada leske

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Srbija ima odlične uslove za proizvodnju oraha i u prvih je 15 proizvođača na svetu. Ipak, mi to voće uvozimo, a mnogi propuštaju šansu za vrlo unosan biznis.

Slično je i sa lešnicima, koji bi takođe mogli gajiti masovnije, a čija je proizvodnja trenutno toliko mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90 odsto potrebnih lešnika uvozimo.

Godišnje se u Srbiju proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agreološke uslove za proizvodnju tog voća.

Rade Miletić, naučni savetnik za voćarstvo u Čačku, kaže da je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima, orah bio zasađen na skoro 4.800 hektara.

- Između dva rata Srbija je bila izvoznik oraha. Danas smo samo uvoznici. Dugo se radila proizvodnja sa stablima slabog kvaliteta i neodgovarajuće rodnosti i nismo mogli da održimo nivo proizvodnje - kaže Miletić za "Blic".

Međutim, danas su nam dostupne moderne sorte visoke rodnosti, a glavni razlog zašto nemamo više proizvođača je dug period čekanja da se investicija isplati.

- Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina - navodi Miletić.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Saveti: Nega mladog zasada leske 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika se iz Šumadije preselila u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu, Vršcu i Plandištu.
 
Mitar Rodić iz sela Kupinik, u plandištanskoj opštini, prve lešnike zasadio je pre 19 godin,a i bio je pionir u ovom poslu u ovom delu Banata. Počeo je sa 185 stabala. U međuvremenu je sam pripremao sadnice za proširenje lešnikara.
 
"Sada sam došao na osam hektara zasada. U narednih 15 do 20 dana posadiću novih 1.500 do 2.000 stabala, videćemo koliko uspem" , kaže Mitar i ističe da je u odnosu na drugu voćarsku proizvodnju, ova sigurnija, jer proizvod nije kvarljiv, dugo može da stoji, treba manje zaštite, a ulaganju u startu su kao i kod drugih zasada.
 
Vršački region je poznat po kasnim mrazevima što lešnik podnosi, pa je to bio motiv za ovu proizvodnju. A proizvodnja je dostigla desetak tona, što se može sledeće godine povećati za duplo. Prinosi su nešto manji zato što je Rodić pre nekoliko godina krenuo u organsku proizvodnju, gde je prinos manji za 50 i više odsto. Cena lešnika je dobra, oko pet evra kilogram očišćenih na veliko.
 
"Roba je deficitarna, na tržištu je nema dovoljno i od kada sam u ovome nikad nisam ušao u proleće sa lešnikom", dodaje Mitar.
 
On proizvodi i sadnice lešnika i sve radi uz pomoć struke jer mora da se ispoštuje čitav postupak. On godišnje proizvede 40.000 sadnica leske i one se prodaju u Bosni, Makedoniji, Rumuniji, u čitavoj Srbiji. Područje opština Vršac, Bela Crkva i Plandište po broju lešnikara je među prva tri u Srbiji. Iz ovog rasadnika 15.000 sadnica biće uskoro zasađeno upravo na ovom području.
 
Ono što nedostaje, kaže sagovornik je i veća podrška države, jer on sve mora sam da uloži, pa tek posle nekog vremena eventualno dobije deo uloženih sredstava. Kod organske proizvodnje je još neizvesnije jer smo mi jedina država, kako kaže, koja ima manje subvencije za organsku nego neorgansku proizvodnju.
 
Iako Srbija ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, godišnje se potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske.
 
 

U Šumadiji niču novi zasadi leske

 

Koje sorte leske odabrati?

 
 

U Šumadiji će se podizati zasadi lešnika, jer potrebe konditorske industrije rastu i veliki otkupljivač Ferero traži kooperante.

Iako naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, računica pokazuje da Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika iz Šumadije preselila se u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu i Vršcu. Imajući u vidu da potrebe konditorske industrije rastu, kao i to da veliki otkupljivač Ferero traži kooperante, za ovdašnje poljoprivredne proizvođače i sve ostale zainteresovane, biće organizovana prezentacija projekta “Podizanje zasada leske u Srbiji“ koji su podržali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Institut za primenu nauke u poljoprivredi.

Prezentacija je organizovana u “Centru za poljoprivredu i ruralni razvoj“ u Cerovcu nadomak Kragujevca. Projekat je namenjen svim poljoprivrednim gazdinstvima sa najmanje hektarom zemljišta pogodnog za gajenje leske.

Kompanija Agriser nudi sklapanje ugovora sa potencijalnim kooperantima na teritoriji Kragujevca i okoline, koji podrazumeva kupovinu sadnica leske po ceni povoljnijoj od tržišne, uslugu agronoma u tehnologiji gajenja, otkup lešnika, kao i odgovarajuću kreditnu liniju koja podržava investiciju.

Izvor: www.naslovi.net

 

Koje sorte leske odabrati? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

                 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

                                   

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške. Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

                                   

Leska je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Najveći proizvođači su Turska, Italija, Španija. Kod nas proizvodnja lešnika, dosta zaostaje, ali imamo uslova ga gajenje, mada u poslednje vreme se dosta razmišlja o osnivanju i razvoju novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije. U Staparima, u Baškoj, postoji zasad koji je star 30 godina. Milov Milovanov, vlasnik ove plantaže, 1988. je zasadio, i u to vreme je bilo čudno, a sada je isplativo. Leska i dalje rađa, i donosi mu dobar prinos. Marko Sekulić, iz Kikinde je 586 sadnica posadio po hektaru. Sedam godina je bilo samo rada, ali posle sedam godina dočekao je rodOpširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

                                

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje. Jabuka može biti vrlo isplativa investicija, ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2996-na-ovom-vocu-mozete-dobro-da-zaradite

                                   

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2795-koju-sortu-jagode-gajiti

                                     

 

 

 

 

 

Iako naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, računica pokazuje da Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika iz Šumadije, prema rečima Damjana Srejića člana Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj, preselila se u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu i Vršcu. Imajući u vidu da potrebe konditorske industrije rastu kao i to da veliki otkupljivač Ferero traži kooperante, odlučili smo da za ovdašnje poljoprivredne proizvođače i sve ostale zainteresovane organizujemo prezentaciju projekta “Podizanje zasada leske u Srbiji“ koji su podržali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Institut za primenu nauke u poljoprivredi.

Prezentacija će biti organizovana u “Centru za poljoprivredu i ruralni razvoj“ u Cerovcu u petak 27. oktobra u 11 sati.

Tom prilikom, zainteresovani će moći da čuju kako se nabavljaju selektovane sadnice, ko će i kako pružati tehničku podršku kroz seminare i predavanja i kako će biti organizovan otkup.

Projekat je namenjen svim poljoprivrednim gazdinstvima sa najmanje hektarom zemljišta pogodnog za gajenje leske.

Izvor: www.ikragujevac.com

 

Koje sorte leske odabrati?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31