Početkom jula počinje i sezona lubenica, proizvođači u Zapadnobačkom okrugu kažu da je lošiji rod nego lani, ali da to nije uticalo na kvalitet. U marketima se cene kreću od 45 dinara, pa naviše, za kilogram, ali domaći proizvođači lubenica ističu lep izgled bez probanja ne garantuje kvalitet i dobar ukus.
Proveravali smo kod proizvoćača bostana kako je krenula sezona, kakav je rod i po kojoj ceni se prodaju.Zoran Ćeran iz Prigrevice jedini proizvođač bostana u svom mestu i okolini Apatina kaže da je ovogodišnji prinos oko 50 tona po hektaru, ulaganja su znatna, ali ističe da se ona vrate zahvaljujući nekalemljenoj sorti, koja daje manji prinos ali autohtoni ukus omiljenog letnjeg osveženja – lubenice za kojom na samom početku sezone ima potražnje. Sav rod rasproda, a konkurencije i ako ima, ne pravi mu problem, jer ima svoje kupce. Maloprodajna cena ove je 50 dinara za kilogram.

“Naše lubenice su teške od 7 do 12 kilograma. kažu da su dobre. Imamo stalne mušterije već godinama i prodajemo uglavnom na malo. Mislim da je poenta što ne kalemimo lubenice, već sejemo iz semena u čaše rasad, pa iznosimo na njivu“, rekao je Zoran Ćeran, proizvođač lubenica iz Prigrevice.

U Somboru je cena dobro poznatih lubenica iz Deronja startovala sa 60 dinara po kilogramu. Kako je sezona tek počela, proizvođači kažu da je prinos lošiji nego prošle godine zbog vremenskih uslova, što će uticati na visinu cene domaćeg bostana.

“Poznaju me ljudi ovde u Somboru,jer znaju da je moje, da proizvodim svoju robu koja nije tretirana i zdrava je, a garantujem da nema hemije što je najvažnije. Ljudi uzimaju zato što je zdravo, a i mi je kući jedemo“, rekla je Božica Marić, proizvođač lubenica iz Deronja.

Ako ćete jesti lubenice u sezoni moraćete za početak da izdvojite oko 500 dinara, a da ne biste bacili novac, važno je prepoznati domaću lubenicu, a ne onu bez porekla iz kombija preporodavca.

“Kada je kora lubenice malo hrapava, ne jako, lubenica je zdrava. Kažu da se kod vreže, kada se osuši listić da je i ta zdrava. Međutim, mi tako ne beremo. Kuckanjem po lubenici, pa ima i tu nešto, ali svako ima svoju metodu. Stiskanjem, pa i tada se može osetiti da je zdrava“, savetovao je Zoran Ćeran.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kvalitet-lubenica-dobar-ali-rod-slabiji_1031428.html

Evropski parlament usvojio je Direktivu o nepoštenoj poslovnoj praksi i zabrani prodaje različitog kvaliteta proizvoda na istoku i zapadu Evropske unije. I kod nas kupci kažu da je kvalitet brendiranih proizvoda lošiji nego u svetu, ali, da bi se to dokazalo, potreban je novac.Krema za ruke, deterdžent, čokolada, televizor poznatih brendova lošijeg su kvaliteta na istočnoevropskom u odnosu na zapadnoevropsko tržište.Godinama potrošači traže da kvalitet bude isti u svim zemljama, ali su se proizvođači uvek opravdavali navodnim istraživanjima koja su pokazala da su u različitim zemljama drugačiji ukusi potrošača.

Poljska organizacija potrošača je pre deset godina prva utvrdila da u keksu koji se kod njih prodaje nema putera kao u Nemačkoj, već se koristi ulje i da moraju da upotrebe mnogo više deterdženta za pranje veša.

Čips je pržen u palminom umesto u suncokretovom ulju, a u Poljskoj dobijete manju gramaturu nego u Nemačkoj.

U Hrvatskoj su dobili novac od Evropske unije i dokazali da je trećina proizvoda kod njih slabijeg kvaliteta i da 82 odsto kupaca smatra da ih proizvođači velikih brendova tretiraju kao manje važne u odnosu na zapadnoevropske potrošače.

Posle ovih rezultata, kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane za decu odlučila je da povuče kašice sa tržišta i zameni ih kvalitetnijim.

U Evropskom parlamentu napokon je doneta direktiva u kojoj piše da je ovakav tretman kupaca nepoštena poslovna praksa.

Postavlja se, međutim, pitanje kako obezbediti da proizvođači poštuju ovu direktivu.

"Borci koji su ovo izglasali, među kojima je i Biljana Borozan, hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu, predvidela je i takvu situaciju jer se pretpostavilo da će većina proizvođača ipak zadržati svoje proizvode koji nisu istog kvaliteta. U tom smislu oni su predložili i tražili da se svake dve godine vrši novo uporedno istraživanje u zemljama istočne Evrope i zemljama zapadne Evrope. Ukoliko se vidi da je različitog kvaliteta takvi proivođači će sigurno biti kažnjeni", kaže za RTS Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača.

Kod nas nema novca za takva istraživanja, pa čak ni za proveru koliko potrošača sebe doživljava manje vrednima od kupaca u drugim zemljama.

"Veliko broj potrošača koji živi i radi u inostranstvu dolazi nam sa takvim zahtevima, da je roba koja se prodaje u zapadnoj Evropi i roba koja se prodaje kod nas isti brend, a potpuno različitog kvaliteta. U Srbiji do sada još niko nije uradio uporedno ispitivanje, tako da ne možemo da kažemo sa sigurnošću da li to jeste ili nije. Uglavnom se to odnosi na konditorske i kozmetičke proizvode", objašnjava Vida.

U našem Zakonu o zaštiti potrošača postoji uredba koja plasiranje proizvoda različitog kvaliteta tretira kao nepoštenu poslovnu praksu.

Čini se, međutim, da je najteži zadatak dokazati da nam svetski proizvođači prodaju ono što ne bi ponudili domaćem potrošaču.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3505965/kako-dokazati-da-nam-prodaju-robu-losijeg-kvaliteta-nego-na-zapadu.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31