Mnogi šumadijski šljivici plave se ovih dana. Proizvođači nisu zadovoljni kada šljiva ne rodi, ali ni onda kada prerodi.Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić kaže da je šljiva dobro rodila i da su ove godine bili povoljni vremenski uslovi. "Bilo je sasvim dovoljno padavina, ali neravnomerno raspoređenih. Imali smo i česte pojave grada na pojedinim područjima, tako da je kvalitet šljive u tim područjima jako loš. Generalno, tamo gde nije bilo grada, imamo dobar kvalitet i zadovoljavajući prinos svih sorti", kaže Milan Lukić.

Sorta čačanska rana, koja prva stiže za berbu, rodila je ove godine odlično. Međutim, zbog velike ponude, voćari iz Šumadije nemaju kome da je prodaju, a nisu zadovoljni ni cenom.

Ono što hladnjačari nisu otkupili za izvoz, može da se iskoristi samo za industrijsku proizvodnju. Raduju se samo proizvođači rakije.

"Čačanska rana je sorta stvorena u Institutu za voćarstvo. Ona je prvenstveno stona sorta šljive, krupnih plodova, plavo obojena. Jako je dobra i zgodna za upotrebu u svežem stanju, ali nije pogodna za proizvodnju rakije. Međutim, ove godine, kada je poremećaj na tržištu, kada nema puno otkupa, proizvođači su se odlučili za proizvodnju rakije, što nije najsrećnije rešenje", kaže Milan Lukić.

Lukić objašnjava da je poremećaj na tržištu prisutan, pre svega, jer je rusko tržište postalo probirljivije.

"Traže izuzetno ujednačen i dobar kvalitet ploda, a to je problem za naše proizvođače", ističe Lukić.

Srbija je jedan od najvećih proizvođača šljiva u svetu. Od ukupno gajenog voća u našoj zemlji, 40 odsto čini šljiva. U odnosu na proizvodnju, izvoz nam je mali.

"Srbija je tradicionalno poznata po proizvodnji šljive i šljiva je naš brend. Imamo dobar prinos i kvalitet. Ono što nije dobro jeste mali procenat zasada u kojima se primenjuju sve agro-tehničke mere, sistemi za navodnjavanje i protivgradne mreže. Zbog toga nemamo ujednačen kvalitet i količinu u pojedinim regionima", objašnjava Lukić.

Za profesionalne zasade voća potrebna su velika ulaganja. Resorno ministarstvo i lokalne samouprave daju subvencije proizvođačima.

"Ministarstvo poljoprivrede sa najmanje 50 odsto subvencija pomaže izgradnju protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje ili kupovinu sadnog materijala, a sve lokalne samouprave imaju ingerencije da dodatno subvencionišu proizvođače na svojim područima", kaže Lukić.

Direktor Instituta naglašava da se proizvodnja šljive isplati, ali da je voćarstvo ozbiljan posao koji zahteva velika ulaganja da bi rezultati bili zadovoljavajući.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3605761/sljive-rodile-raduju-se-samo-proizvodjaci-rakije.html

Prema novom pravilniku o kvalitetu mesa, proizvođači će morati da označe kategoriju mesa koju su koristili, da li je proizvod od mehanički separisanog mesa i od koje vrste životinje, a uspostavljeni su i jasni kriterijumi za pljeskavice i ćevape. Kupac će morati da dobije informaciju ako je proizvod od mesa treće kategorije, a ne od više kategorije u koju spadaju but i plećka.

Proizvođači će uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa", ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa sa kostiju, trupa ili delova trupa. Pravilnikom je uvedena kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja visokokvalitetan proizvod od svinjskog mesa, ali i nova pravila šta se sme nazvati ćevapom i pljeskavicom.Kako je rekla direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara, uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određeni kvalitet.Neće biti dozvoljeno dodavanje belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina.pročitajte još.S druge strane postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa", rekla je direktorka Uprave za veterinu.Novim pravilnikom ustanovljen je i novi standard za proizvodnju viršle – sa procentom zastupljenosti proteina mesa i ograničenjima u dodavanju soli, boja i aditiva.Nova pravila stupaju na snagu prvog marta sledeće godine, kako bi proizvođači imali vremena da usklade proizvodnju sa novim standardima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-pravilnik-o-kvalitetu-mesa-evo-sta-ce-ubuduce-smeti-da-se-nazove-cevapom-i/z4knb72

Da bi postigli bolje prinose i kvalitetnije plodove, mnogi proizvođači se poslednjih godina radije odlučuju za gajenje novih sorti jagoda koje su veoma cenjene na evropskom tržištu.

Rezultati domaćih i stranih ispitivanja pokazuju da neke od tih sorti imaju skromnije zahteve prema ekološkim uslovima i primenjenoj agrotehnici, što ih čini potencijalno interesantnim za gajenje u našim uslovima, čak i uz poštovanje tradicionalnog načina proizvodnje.

Zadržavanje sorte zenga zengane u strukturi sortimenta jagode smatra se obaveznom, jer je u pitanju sorta koja je po pitanju kvaliteta postala standard za industrijsku preradu. Ipak, polazeći od toga da je jagoda sezonsko voće, koje se pretežno koristi sveže, važno je pomenuti i novije sorte i njihove najvažnije osobine.

Kleri (Clery) je italijanska sorta, veoma popularna u našoj zemlji zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnosti ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru. U zaštićenom prostoru prinos je za oko 20% manji nego na otvorenom polju. Sklona je dvorodnosti i dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja. To pruža mogućnost uspešnog gajenja i van sezone.

Razvija srednje krupan do krupan plod, izduženo konusnog i pravilnog oblika. Pokožica je sjajna, crvena, delimično otporna pri berbi i transportu. Meso ploda je kvalitetno, izražene arome.

Alba je druga italijanska sorta koja postaje sve popularnija. Uspešno se gaji u svim regionima. Rano sazreva (dva dana posle kleri), što je, uz visok prinos, izdvaja od drugih sorti iste epohe zrenja. Dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja i otporna je na manipulaciju.

Plod je krupan, atraktivnog izduženo konusnog oblika, ujednačen i čvrst. Pokožica ploda je svetlocrvena, s izraženim sjajem. Ukus je prijatan i aromatičan.

Kvin ELiza (Queen Elisa) je takođe italijanskog porekla. Sazreva rano, krajem prve dekade maja. Dobre je rodnosti. Na otvorenom polju, prosečan prinos po bokoru iznosi kilogram, odnosno 800 grama u plasteniku. Plod je krupan, pravilnog konusnog oblika, svetlo do jako crven, čvrste pokožice i mesa. Odličnog je, pretežno slatkog ukusa i izražene arome.

U odnosu na druge sorte, prednosti su joj rana epoha zrenja, izražena čvrstoća i atraktivnost ploda, prijatan ukus i aroma.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2576244/sorte-jagoda-koje-daju-vece-prinose-i-kvalitetnije-plodove

Veliki broj kišnih dana u maju i junu doneo je glavobolje proizvođačima meda, jer su prinosi znatno smanjeni. To brine i kupce pa se s pravom pitaju šta se nalazi u teglici na čijoj ambalaži piše "bagremov" ili "lipov" med ako je proizvodnja prepolovljena.

Dodatni razlog za brigu jeste činjenica da većina proizvođača med izvozi u Zapadnu Evropu pa se postavlja pitanje kakvog je kvaliteta med koji ostane za domaće tržište.

- Značajne količine meda iz Srbije 1.500 do 2.000 tona, otkupljene od naših pčelara prethodnih godina, završavale su na inostranom tržištu. Taj med je bio analiziran od strane eksternih - inostranih laboratorija i zadovoljio je najviše standarde kvaliteta i zahteve inostranih kupaca. Kod nas takođe postoje laboratorije koje mogu da urade adekvatne analize kvaliteta meda i na proizvođačima i subjektima koji vrše otkup i promet meda je da imaju permanentnu praksu provere i održanja kvaliteta meda - objašnjava Nebojša Nedić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Med koji se izvozi, uglavnom u Norvešku, Nemačku, Italiju, podleže kontrolama u referentnim laboratorijama, najčešće u inostranstvu.- Kada se med otkupljuje na veliko, otkupljivač uzima uzorke izvrcanog meda iz bureta gde je prethodno homogenizovan, zapečati ambalažu i nosi u relevantne laboratorije. Te analize podrazumevaju proveru prisustva antibiotika i med koji ih sadrži nije za upotrebu, zatim analizu na saharozu, čime se utvrđuje da li su pčelari u toku paše pčele prihranjivali i razblaživali med da bi dobili veću količinu, i treća analiza je na polenov prah gde se utvrđuje da li je čist bagrem ili je mešan sa cvetovima koji su u tom periodu u cvetu, na osnovu čega se određuje klasa meda - objašnjava Branko Mijić, predsednik Pčelarskog društva "Prnjavor".On napominje da pčelari mogu i sami uraditi analizu, ali smatra da to nije rešenje jer može doći do zloupotreba. Svaki proizvođač može da ima jednu košnicu iz koje će uzimati uzorke i to stavljati na ambalažu, dok otkupljivač uzima uzorak iz cele količine meda.Proizvođač nema obavezu da uradi analizu kvaliteta meda, ali odgovara po Zakonu o bezbednosti hrane za proizvod koji prodaje. Proizvod mora da zadovolji bezbedonosne uslove, a pitanje kvaliteta u ovakvim slučajevima je stvar procene potrošača. Mijić napominje da se više puta pokazalo da "prstom ne treba upirati" u proizvođače jer se tokom kontrole na sajmovima uvek ispostavi da je njihov med kvalitetan, već navodi da do toga dolazi sa medom koji se ne izveze u inostranstvo.

- Otkupljivači deo meda distribuiraju u markete. Svaka firma može da razblaži taj med, ali onda je na potezu tržišna i veterinarska inspekcija. Proizvođač koji prodaje na malo ili na "kućnom pragu" nije u obavezi da proverava svoj med. Kada se to otkrije, interesantno je da firma ne dobija zabranu rada, već se med povuče i vrati u magacin. Takođe, velike pronevere se dešavaju kod uvezenog meda - objašnjava on.Taj med se provlači kao "pekarski med" koji se može koristiti u industriji. On je dobrog kvaliteta, ali je termički obrađen i izgubio je neka svojstva. Problem je što ta oznaka stoji na deklaraciji, ali sa zadnje strane, i kupci to često ne primete, a napred napišu da je prirodni. Drugo, otkupljivači kada prodaju velikim marketima, dodaju bombon sirup iz fabrike bombona i tada se dobija razređen med - objašnjava Mijić.

Zaključak je - med je samo onaj koji se dobije od pčele, sve drugo su zaslađivači ili dodaci, a postrošači vrlo često to konzumiraju umesto meda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/sta-kupujemo-prirodni-med-a-u-tegli-sirup-za-bombone/pykjjsh

Borislav Aralica, direktor Fabrike slada "Soufflet" Srbija DOO u Bačkoj Palanci juče je za "Dnevnik" saopštio da je ovogodišnja cena kilograma ozimog ječma utvrđena da iznosi 18,60 dinara bez PDV prema onima sa kojima je ova fabrika ugovorila proizvodnju, odnosno potpisala ugovor.Saznali smo da od toga kako su organizitari proizvodnje sklapali ugovore sa ratarima zavisi i iznos konačne cene ječma za proizvođače.

Po njegovim rečima uporedo sa žetvom koja, očito kasni zbog vremenskih prilika, vrši se obračun i jednom nedeljno vrši isplata. Po rečima agronima ove fabrike slada do sada je završeno više od dve trećine žetve na blizu 20.000 hektara koliko je prošle godine ugovoreno. Otkup ječma vrši se na 14 otkupnih mesta u celoj Vojvodini, a uporedo se svakoga dana u silose u Bačkoj Palanci dovozi ječam prošlogodišnjeg roda od koga će se još podugo proizvoditi pisvski slad namenjen najvećim domaćim pivarama, ali i kupcima u susednim državama. Predviđeno je da bačkopalanačka sladara ovoga leta otkupi oko 90.000 tona ječma i proizvede oko 70.000 tona pivskog slada. Treba podsetiti da je prošle godine kilogram ozimog ječma organizatorima proizvodnje plaćan 17,30 dinara bez PDV.

Kada je reč o rodu ovdašnji agronomi kažu da je rano govoriti o nekom prosečnom prinosu, ali je izvesno da je šarenolik. Kažu da, tamo gde postoje i gde su koriščeni zalivni sistemi u vreme velike suše, kombajni navru čak i preko osam tona po hektaru, ali ima parcela gde se po hektaru nakosi jedva četiri tone ječma. Takva neisplativa proizvodnja, uglavnom se ostvaruje na slabije kvalitetnim zemljiptima, odnosno na slatinastim i peskovitim njivama. Sigurno je da će ječma i pivskog slada biti dovoljno za domaće potrebe pa će preostati i za izvoz, a kvalitet zrna je zaodovoljavajući.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/backopalanacka-sladara-jecam-1860-dinara-bez-pdv-05-07-2019

Srbija neće praviti kompromise kada je hrana u pitanju, pre svega zbog građana, kaže premijerka Ana Brnabić. Država nastavlja digitalizaciju agrara, a najavljuje i elektrifikaciju poljoprivrednog zemljišta. Kvalitet hrane kontrolisaće veći broj inspektora.Akreditacijom nacionalne laboratorije za bezbednost hrane i izmenama zakona u toj oblasti konačno su se stekli uslovi za poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda, kažu nadležni.Njihovo sprovođenje na terenu garantovaće veći broj fitosanitarnih i veterinarskih inspektora. Kontrolisaće uvoz na granici, ali i domaću proizvodnju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će inspektori biti obučeni u skladu sa svim direktivama EU o bezbednosti hrane. To je naš zalog za 20 godina, poručuje ministar Nedimović.

Nove inspektore sačekaće nova softverska rešenja. Podatke o bezbednosti hrane i sertifikatima za izvoz, razmenjivaće elektronski.

Efikasnost agrara unaprediće digitalizacija, kaže premijerka. Do kraja mandata vlade najavljuje oko devet odsto zemljišta pod sistemima za navodnjavanje.

"Nadam se da ćemo krajem ovog ili početkom sledećeg meseca ići u postavljanje sistema za elektrifikaciju polja tako da kad imamo sisteme za navodnjavanje, onda mogu i poljoprivredni proizvođači lako da ih iskoriste, pa da idemo u implementaciju sistema automatske protivgradne zaštite", istakla je premijerka BrnabićUz kvalitet poljoprivrednih proizvoda mora da raste i prerađivačka industrija. Uslov je da država garantuje sprovođenje strogih pravila, ali i da ukida administrativne barijere za proizvodnju hrane.

Da se srpska veterinarska i fito-sanitarna politika sve više uređuje u duhu evropskih pravila, smatra i šef evropske delegacije u Srbiji Sem Fabrici.

"Proteklih devet godina izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije u EU se utrostručio. Samo u 2018. iznosio je 1,3 milijarde evra", rekao je Sem Fabrici.

Akreditacija laboratorija za kontrolu aflatoksina, sadržaja mesnih prerađevina i pesticida, najavljuje se za kraj avgusta.

Plaćanje mleka po kvalitetu sačekaće kraj godine. Resorni ministar kaže da država dosledno sprovodi propise o nultoj toleranciji na uzgoj i uvoz genetski modifikovane hrane.

Ne krije da svetska trgovinska organizacija zahteva njihovu izmenu. Na pitanje hoće li se i u kom pravcu menjati zakon o GMO, odgovara: o tom – potom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3492398/sa-hranom-nema-kompromisa.html

Eksploatacija vode na jugoistoku Srbije u poslednjim decenijama beleži konstantan porast, iako još uvek ima dovoljno količine zdrave vode za piće. Sa druge strane, stepen zagađenja pijaćih izvora i rečnih tokova zabrinjavajuće napreduje, iako su do samo pre par godina bili besprekorno čisti.

Kako bi se iz vode koju pijemo uklonile štetne hemijske i biološke materije kao i čvrste supstance i gasovi, vrši se prečišćavanje vode. Ono se uglavnom sprovodi radi konzumiranja, ali i za druge namene, kao što su proizvodnja lekova i medikamenta, prerada industrijske vode i drugo.Glavni izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja koje se ispušta u reke, stiže iz industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja.

Neuređene deponije su, takođe, veliki zagađivači voda. Svaki otpad dospeva i do podzemnih voda, tako da su otpad i voda za piće, čvrsto povezani.

Brojni izvori pijaće vode su zbog ovog problema već zagađeni. Preterana upotreba veštačkog đubriva je još jedan zagađivač podzemnih voda, a sve više farmera koristi pesticide i supstance koje su otrovne za prirodu.

Za razliku od ostalih podunavskih zemalja, Srbija je jedna od retkih koja može da se pohvali da se na njenoj teritoriji kvalitet vode poboljšao. Stanje Dunava je bolje na njegovom izlazu, odnosno, na jugoistoku zemlje, gde ima karakteristike druge i treće klase, nago što je to slučaj na njegovom ulazu. Stanje Dunava bi bilo još bolje da su i njegove pritoke čistije.

Pritoke Dunava su obično u četvrtoj klasi, neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka. Među tim rekama su svakako Tisa, Tamiš i Velika Morava. Veliki problem predstavlja i brana kod Đerdapa, koja se smatra ekološkom crnom tačkom, zbog stvaranja nanosa i akumulacije toksičnih sedimenata.

Jugoistočna Srbija bogata je mnogobrojnim vrelima i izvorištima pitke vode. Neka od najvažnijih izvorišta su Medijana, izvorišta sa stare Planine, Neresnica i ostali.Ovde svakako treba spomenuti i možda najvažniji izvor vode sa Vlasinske reke, koji se nalazi ispod brane Vlasinskog jezera. Voda za šire tržište se proizvodi u selu Preslap, koje se nalazi na 1.500 metara nadmorske visine, gde nema većih saobraćajnica, industrije i drugih zagađivača u okolini. Voda sa ovog izvora spada u meke vode, nema kamenca i puna je natrijuma. Ova voda nije zagađena ni teškim metalima, te poseduje visok stepen ispravnosti.

Međutim, i ovoj reci preti opasnost od zagađenja. Osim fekalnih i otpadnih voda, opasnost joj preti i od razvoja turizma na Vlasinskom jezeru i planinskog ulivanja otpadnih voda u Vlasinu.Turizam može da igra ključnu ulogu u ostvarivanju pristupa i bezbednosti vode, kao i higijene i sanitarnih mera za sve. Efikasna upotreba vode u sektoru turizma, zajedno sa odgovarajućim merama sigurnosti, upravljanje otpadnim vodama, kontrola zagađenja i efikasnost tehnologije, mogu biti ključni za očuvanje našeg najdragocenijeg resursa.Kako dalje stručnjaci smatraju, u budućnosti Srbija ne bi trebalo da ima problema sa pijaćom vodom, samo pod uslovom da se smanji zagađenje postojećih izvora i da se upravljanje vodnim resursima podigne na viši nivo.

Osnovni način da se poveća kvalitet voda je da se eliminišu i kontrolišu njihovi zagađivači. Veliki proizvođači bi trebalo da više brinu o otpadnim vodama i da ih adekvatno prečiste pre ispuštanja u prirodu.

Hidroelektrane bi trebalo da poboljšaju sisteme hlađenja generatora, jer preterano korišćenje rečne vode dovodi do povećanja njene temperature, što dalje remeti balans života u reci.

Potrebno je da saniraju i postojeće divlje deponije i da se poboljšaju sistemi odlaganja otpada, kako bi se, pri tom, štitile vode i zemljište.

Voda je izvor života bez koga ni jedno biće ne bi opstalo na planeti. Iako su nam, za sada, izvori zdravi i pijaća voda visokog kvaliteta, mora se podići ekološka svest kako kod građana, tako i kod nadležnih institucija.

Izvor:https://jugmedia.rs/kakva-voda-tece-kroz-slavine-i-prirodne-tokove-u-jugoistocnoj-srbiji/

Stone sorte grožđa, poput kardinala i hamburga, počele su da se beru u niškim vinogradima, a berba je prema rečima Tanje Živanović, savetnika za voćarstvo i vinogradarstvo niške Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PSSS), poranila jer je ove godine ranije krenula vegetacija.

Savetnica PSSS-a navodi da je kardinal već obran, dok polako počinje berba muskata i hamburga, dok će berba vinskih sorti grožđa početi nešto kasnije.

Živanovićeva kaže da je prinos grožđa dobar, ali uspeh u rodu i kvalitetu zavisi od truda vinogradara, odnosno toga koliko su primenili svu zaštitu.Nije bilo nekih problematičnih situacija u toku leta, tako da su vinogradari morali i da proređuju kako bi dobili bolji kvalitet. Tu i tamo ima oštećenja i truleži kod onih koji nisu vršili redovnu zaštitu i to zbog ovih češćih kiša. Dobra je jesen i sve zavisi od vremenskih prilika do berbe, ali kvalitet grožđa je solidan jer je bilo kiše u toku leta i grožđe je “zadojeno”, bobice su velike - kaže Živanovićeva.

Da je godina bila teška i da je bilo potrebno bilo puno upornosti potvrđuje i vinogradar iz Sićeva Dejan Vidanović.

Godina je bila teška za proizvodnju, jako kišovita. Mnogo truda i energije je bilo potrebno da se grožđe zaštiti. Uspeli smo da ga sačuvamo. Kvalitet grožđa je sasvim korektan s obzirom na to kakva je godina bila - kaže Vidanović.

Ovaj vlasnik gazdinstva koji ima oko 2,5 hektara pod vinovom lozom većinu roda prodaje, a kaže da je trenutna cena grožđa, koja se kreće od 40 do 50 dinara, solidna.

Nije ni to idealno, kada se sabere koliko ste uložili, ali je mnogo bolje nego što je to bilo pre desetak godina - kaže Dejan Vidanović.

Niško vinogorje nekada je imalo oko 6.000 hektara pod vinovom lozom, dok je sada reč o daleko manjoj površini.

Nisu to neke velike površine. Nekoliko stotina hektara. Uglavnom su iskrčeni stari, a podignuti su i neki novi, ali sve je to “tanko”. Nije samo problem u tome što se ljudi ne bave vinogradarstvom, već i to što nema plasmana, zatvoreni su podrumi, nema otkupa - objašnjava Tanja Živanović, stručnjak za vinogradarstvo.

Napominje da je dodatni problem i to što je još uvek na terenima oko Niša prisutna fitoplazma. Objapnjava da su napušteni vinogradi prepuni fitoplazme, odnosno imaju bolest kojoj nema leka kada se manifestuje na čokotu, i iz njih se ona širi na okolne vinograde.

IZVOR:www.juznevesti.com/Ekonomija/Pocela-berba-u-niskom-vinogorju-ocekuje-se-dobar-kvalitet-grozdja.sr.html

U Srbiji nema slavlja bez pečenja, roštilj nam je omiljena poslastica, a bilo koji obrok gotovo je nezamisliv bez mesa ili bar mesnih prerađevina. Čini se da jedemo više mesa nego bilo koji narod na svetu, ali statistički podaci govore drugačije.

Da li zbog visokih cena za džep prosečnog Srbina, tek podaci za 2017. pokazuju da se u Srbiji prošle godine potrošilo oko 44 kilograma mesa po glavi stanovnika. To je mnogo manje u odnosu na evropski prosek, gde se troši oko 65 kilograma mesa po glavi stanovnika. Na godišnjem novou u Srbiji se najviše pojede živinskog mesa, i to 17, 3 odsto dok je svinjsko meso na našim trpezama zastupljeno sa

14, 5 procenata. Zbog visoke cene jedemo manje junetine i teletine, dok je riba na meniju zastupljena u zanemarljivom procentu. Međutim, potrošače u Srbiji ne brine samo cena već i kvalitet mesa koji jedemo, posebno kada se zna da se u supermarketima najviše prodaje meso iz uvoza.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

IZVOR:Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31