Jedno od omiljenih alkoholnih pića mnogih - pivo, često je tema rasprava o kvalitetu robe u našoj zemlji. Dok jedni jednostavno uživaju u osveženju u čaši bez mnogo zamerki, drugi nalaze čitav niz manjkavosti: nezadovoljavajući ukus, visok procenat surogata, glavobolju "jutro posle"... Kakvog je zaista kvaliteta pivo koje konzumiramo u Srbiji?Prema rečima predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Gorana Papovića, najviše žalbi građana i dalje se odnosi na cenu ove robe. Ipak, upitan je i sastav, čemu doprinosi postojeća regulativa.“Pravilnik o čistoći piva nije dobro uređen, morate da budete naučnik da biste ga rastumačili, a sam Zakon o pivu je prilično kratak i škrt. Da bi se stanje popravilo, potrebno je poraditi na pomenutom pravilniku tako da on bude svima jasan, ali i na redovnoj kontroli robe”, kaže Papović za B92.net.

On ističe da finansijskih sredstava za ozbiljne analize kvaliteta piva i nema, te da bi eventualno u budućnosti Institut za kvalitet vina i piva mogao da sprovede tako nešto.

“Do tada će postojati sumnja u vrste i količine surogata i aroma koje se dodaju pivu – od kukuruza, preko raznih trava do aroma čokolade, banane, svačeg tu ima… Tražili smo da maksimalni procenat surogata bude 20 odsto, a pojedina istraživanja prethodnih godina pokazala su da je njihovo prisustvo u nekim slučajevima bilo 50, pa i više od 50 odsto. Ranije “drug nikad nije smeo da omane”, danas se dešava da potrošači ne znaju ni ko je vlasnik pivare, da li različito etiketirane flaše zaista nose u sebi i različita piva ili se radi o istom proizvodu, samo drukčije upakovanom. Tu je i pitanje hmelja koji je jedan od glavnih aroma piva, a čije plantaže mi praktično nemamo”, poručuje on.

Naš sagovornik zaključuje da je tržište nedovoljno edukovano, te da za njega posebnu nepoznanicu predstavlja zanatska proizvodnja piva – takozvane kraft pivare.

“Ova piva postala su popularna u poslednje vreme, ali postavlja se pitanje da li je dobar kvalitet zaista ono što doprinosi njihovoj popularizaciji ili je sve samo dobar marketing”, pita se Papović.Sa druge strane, predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, Dejan Smiljanić, napominje da je trenutno, prema njegovom sudu, kvalitet piva dosta bolji nego ranije.

“Proizvodnja piva je sa higijenske, zdravstvene strane uvek bila ispravna i bezbedna, ali sada je došlo do povećanja kvaliteta njegovog ukusa. To se odnosi na sve tri grane proizvodnje: na onu industrijsku koja stvara velike količine piva standardizovanog ukusa, potom na srednje pivare u okviru kojih spadaju naše privatizovane pivare koje su donekle sačuvale staru tehnologiju i praksu korišćenja neprerađenih sirovina, ali se suočavaju sa brojnim ekonomskim problemima i na posletku na zanatska piva koja donose naročitu punoću ukusa”, ističe Smiljanić za naš portal.Na pitanje kako prepoznati kvalitetno pivo, naš sagovornik kaže da je dobro piće ono koje nam “ne pravi probleme posle” u smislu glavobolja i drugih neželjenih zdravstvenih stranja.

“Normative teraju sve proizvođače da prave dobre stvari, ali ja sam uvek za zanatsko pivo koje, zapravo, nije ništa novo, tako se ranije proces proizvodnje i odvijao. Mladi jesu uvek otvoreniji za kraft piva, ali česti su upravo komentari starije populacije koja na njih reaguje komentarom ‘Pa to je ono pivo koje smo nekada pili’”, objašnjava on.

U poređenju sa svetskim trendovima, Smiljanić kaže da se manje-više svi modeli proizvodnje primenjuju i kod nas.

“Reakcije koje smo dobijali od stranih gostiju pokazale su nam da je to - to, da naš kvalitet ne zaostaje za onim u razvijenijim zemljama. Važno je napomenuti sledeće: da bi pivo bilo kvalitetnije moramo ga više piti, to jest, što se više piva troši to je ono koje stiže pred potrošače svežije, samim tim kvalitetnije”, zaključuje naš sagovornik.

Uzroci potencijalnih propusta u proizvodnji, distribuciji i skladištenju piva, dodaje Smiljanić, leže u činjenici da je ovo lako kvarljiva roba, te da velike industrije u tom smislu imaju prednost, jer svom proizvodu produžuju vek trajanja.

“Međutim, mali proizvođači moraju da vode računa gde skladište robu, na kojoj temperaturi. Zato se i fokusiraju na prodaju u ugostiteljskim objektima i na festivalima. Ni u regionu nije znatno bolja situacija kad je maloprodaja u pitanju, neznatno se zanatsko pivo više prodaje u tim trgovinskim lancima, a i tada se obično radi o onom pivu koje je očišćeno od sastojaka koji mu skraćuju vek. U okolnim zemljama kraft pivo se češće prodaje u specijalizovanim radnjama, koje su kod nas, nažalost, slabo zastupljenje”, pojašnjava on.U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije napominju da kontrola kvaliteta piva nije obuhvaćena nadležnostima Sektora tržišne inspekcije, već je to u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

“Sektor tržišne inspekcije vrši redovni inspekcijski nadzor u skladu sa godišnjim planom inspekcijskog nadzora koji je sačinjen na osnovu stanja u oblasti nadzora i procene rizika. Godišnjim planom, koji je javno objavljen na internet stranici Ministarstva, obuhvaćene su inspekcijske kontrole nad prometom robe sa različitih aspekata, da pomenemo samo neke, posedovanja propisanih isprava o nabavci, evidentiranja prometa, zaštite prava intelektualne svojine, zaštite potrošača i sl. Takođe, inspekcija pokreće postupke vanrednih inspekcijskih nadzora na osnovu prijava, predstavki i inicijativa građana i privrede. S tim u vezi ističemo da Tržišna inspekcija vrši inspekcijski nadzor nad prometom robe u trgovini, ali ne kontroliše ugostiteljstvo”, rekli su za B92.net iz ove institucije.Promet piva, kako su naveli, sa aspekta sprečavanja sive ekonomije (neregistrovani rad, trgovina robom bez isprava o nabavci, neizdavanje računa za prodatu robu), po analizi Tržišne inspekcije ne nosi visok rizik, to jest ova inspekcija ne poseduje saznanja o neregularnostima u prometu piva, niti je primala prijave od privrednih subjekata i fizičkih lica da se na tržištu Republike Srbije obavlja nelegalan promet piva.

“Kod zaštite prava intelektualne svojine (“prodaja falsifikovanog piva”), odstupanja na snagu Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, nosioci prava nisu podnosili zahteve za zaštitu prava intelektualne svojine za bilo koji brend piva. Napominjemo da u toku ove godine, u postupku redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora nad neregistrovanim subjektima koje vrši Sektor tržišne inspekcije, pivo nije zatečeno, pa samim tim ni oduzimano”, istakli su.

Uz to, iz ovog ministarstva stigla je i preporuka potrošačima da kupuju robu, pa i pivo, od registrovanog trgovca koji će za svaku kupovinu da im izda račun.

“Trgovac koji je upisan u registar (preduzetnik, pravno lice) obavezan je da postupa u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim običajima, kao i pravilima te određene struke”, podsetili su.

Sa druge strane, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navode da se aktivnost poljoprivredne inspekcije odvija prema višegodišnjem planu službenih kontrola, koji se pravi na osnovu procene prioriteta i značaja određenih aktivnosti, monitoringa, rezultata prethodnih kontrola i generalno sprovedene analize rizika. Kada su u pitanju kontrole kod proizvođača i prometnika piva, poljoprivredna inspekcija prosečno izvrši oko 50-60 kontrola kod proizvođača i oko 500-600 kontrola kod prometnika piva.

“Svi proizvođači piva uglavnom ispunjavaju uslove proizvodnje, sa manjim korekcijama kod mini-pivara. Kod prometnika piva, inspekcija isključivo konstatuje protekli rok upotrebe označen na proizvođačkim deklaracijama. Takve proizvode inspekcija stavlja van prometa i prometnike sankcioniše kaznenim merama”, kažu iz ove institucije.

Oni dodaju da je bilo sporadičnih slučajeva kada su se građani žalili na prometnike piva, uglavnom zbog pomenutog proteklog roka označenog na proizvođačkoj deklaraciji.

“Opšta ocena, gledana iz ugla poljoprivredne inspekcije, a na osnovu rezultata obavnjenih kontrola na godišnjem nivou, jeste da se na tržištu Republike Srbije konzumira ispravno pivo, kada je u pitanju njegov kvalitet”, zaključuju u ovom ministarstvu.
“Kako je osnovni motiv za krijumčarenje neke robe zarada i to na razlici u ceni određene robe na različitim tržištima, a imajući u vidu da se carinski službenici nisu u praksi susretali sa zaplenama piva, nameće se zaključak da ono nije interesantno krijumčarima, kao na primer skupa žestoka pića, poput viskija, konjaka ili brendiranih nacionalnih rakija, koje naši carinici relativno često otkrivaju na graničnim prelazima”, tvrde za naš portal iz Uprave carina.

Oni podsećaju da se u putničkom prometu u Republiku Srbiju može slobodno uneti 1 litar žestokog alkoholnog pica, ili 1 litar penušavih i likerskih vina, ili odgovarajuća kombinacija navedenih pića i 1 litar ostalih vina, odnosno alkohola (pa i piva), u količinama za ličnu upotrebu tokom datog putovanja. Kako se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, u Upravi carina uvek savetuju da se naši građani pre putovanja informišu o nanjvažnijim pravilima koja se poštuju prilikom ulaska ili izlaska iz tih zemalja.Predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, Dejan Smiljanić, upozorava da se male pivare nalaze u dramatičnoj situaciji.

“Kraft pivo se razvijalo poslednjih nekoliko godina i otprilike 2017, 2018. godine ‘eksplodiralo’. Međutim, aktuelna pandemija koronavirusa je u velikoj meri pogoršala situaciju. Naše tržište je limitirano na ugostiteljske objekte i festivale koji su sada, kako već znamo, u krizi, a zbog ekonomskih i tehničkih aspekata skladištenja, za nas je nemoguće da robu prodajemo po velikim prodavnicama. Mnogi pivari su obustavili proizvodnju, a veliki procenat njih drastično manje proizvodi. Pokušavamo da sve proizvođače – male, srednje i velike okupimo unutar jedne krovne organizacije i voleo bih da u tome uspemo, jer bismo tako mogli da zauzmemo jedinstven stav po tom pitanju. Nadam se da će i nadležni imati razumevanja za zanatsku industriju piva kao onu koja nudi atraktivne, luksuznije proizvode i samim tim upotpunjuje turističku ponudu zemlje”, poručuje Smiljanić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2020&mm=11&nav_id=1763734

Institut za higijenu i tehnologiju mesa – Laboratorija za biotehnološka istraživanja i kontrolu bezbednosti i kvaliteta hrane ispunjava uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, prilikom proizvodnje, prerade i prometa, uključujući i uvoz, objavila je ta laboratorija na svoj sajtu.

To je, kako se ističe, utvrdila Komisija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Konkursa za izbor pravnih lica – Laboratorija za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, prilikom proizvodnje, prerade i prometa, uključujući i uvoz.

Rezultati konkursa objavljeni su u Službenom glasniku RS broj 120 od 2.10.2020. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3049688/institut-za-higijenu-i-tehnologiju-mesa-dobio-potvrdu-ministarstva-da-ispunjava-uslove

Titulu šampiona kvaliteta, grupe med, na 87. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, ove godine poneo je blački pčelar Nemanja Sekulić. Nagrada je stigla za livadski med proizveden u njegovom pčelinjaku.

Zlatne medalje i priznanja koja je Nemanja Sekulić koji živi u blačkom selu Đurevac osvojio na međunarodnim i domaćim festivalima takmičarskog karaktera imaju veliki značaj za pčelarsku porodicu našeg kraja, za opštinu Blace i čitav toplički kraj, gde se kako kažu proizvodi med izuzetnog kvaliteta.

Nemanja Sekulić jedan je od mladih ljudi koji je odlučio da se sa svojom porodicom preseli na selo.

Kupili su kuću i imanje na selu i nastavili da se bave pčelarstvom i svoja interesovanja proširili ka voćarstvu.
Pročitajte i... Evo kakvu korist će imati Toplica od auto-puta Niš–Priština

-U planu nam je da ovde zasadimo autohtone sorte jabuka i krušaka koje će ujedno praviti i hladovinu za naš pčelinjak koji takođe planiramo da povećamo, ističe Nemanja Sekulić.

Ove godine, tako mlad a već iskusan pčelar, osvojio je brojne nagrade i zlatne medalje u zemlji i inostranstvu za kvalitet meda.

Kada je pčelarstvo u pitanju Sekulići s razlogom razmišljaju o povećanju broja košnica u prilog čemu idu i osvojene brojne zlatne medalje za kvalitet meda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3012446/med-iz-blaca-sampion-kvaliteta-na-medjunarodnom-poljoprivrednom-sajmu-u-novom-sadu

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina. Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina.
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd.

Vrste vina
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa.Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka).

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina.

Kiselost vina
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti.Sadržaj alkohola u vinu
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola)Čitanje vinske etikete
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova.

Godište vina

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Crvena mlevena paprika sa severa Pokrajine sinonim je za ovaj nadaleko poznati začin, koji je nezamenjiv u gotovo svakoj kuhinji, ne samo kod nas, već slobodno možemo reći od Vardara, pa do Triglava. Koliko će biti slatka, a koliko ljuta ove godine zavisi od toga koliko su poljoprivrednici iz Horgoša i okoline uložili napora, jer bez toga nema isplativosti.
Prinosi crvene začinske paprike su ove godine podbacili za trideset do četrdeset procenata zbog nepovoljnih klimatskih uslova – tople zime, dugog, suvog i hladnog proleća, te kišnog leta. Poseban problem za proizvođače jeste radna snaga, pošto proizvodnja podrazumeva dosta ručnog rada: po dva okopavanja i branja tokom jednog proizvodnog ciklusa, što iziskuje i velike troškove, za koje je potrebno ostvariti veliki prinos kako bi došli i do zarade."Ova godina nije bila prvorazredna, ali je paprika ipak prihvatljivog kvaliteta. Kada je to bilo potrebno, bilo je dovoljno padavina, a mogli smo i da je zalivamo", smatra proizvođač iz Malog Peska kod Horgoša Robert Konc.

Crvene su piste u krugu fabrika za sušenje i mlevenje začinske paprike. Da bi bila jarko crvena potrebno je dosta sunca tokom leta, a što više sunčevih zraka, to više i vitamina. Kvalitet ovogodišnjeg roda ocenjuju kao solidan, a na osnovu toga očekuju dobro proizvodnju, kako za domaće potrebe, tako i za izvoz.

"Centri proizvodnje na njivi su uglavnom Podunavlje – zapadna Bačka, južna Bačka, okolina Bečeja, tako da su to zemlje prve klase gde se ostvaruju veliki prinosi, a što se kvaliteta tiče najbolja je – horgoška sa peska. Ona tu postiže svoju pravu boju, međutim, prinosi su manji nego na zemljama prve klase", opisuje rukovodilac u preduzeću Vitamin Horgoš, Niko Oparnica.Crvena horgoška paprika je sinonim za začin koji po ovom graničnom mestu nosi i ime, nezamenjiv je deo dobrog gulaša i krstitelj svih paprikaša. Pre svega, vekovna tradicija poljoprivrede Horgoša i okoline.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/prinosi-crvene-paprike-podbacili-kvalitet-zadovoljavajuci_1161291.html

Ovog proleća kukuruz je u Srbiji zasejan na površini nešto većoj od milion hektara. Godina teža od mnogih prethodnih što zbog dugotrajne suše, što zbog setve koja se poklopila sa početkom epidemije korone. Zato i ne čudi što su prvi prinosi podbacili.Gotovo petnaest dana pre uobičajenog roka počela je berba kukuruza kojim je na području pet opština Srednjeg Banata proletos zasejano oko 100.000 hektara. Za sada je jedino sigurno, vremenske prilike tokom vegetacije nisu u potpunosti pogodovale razvoju kukuruza što se u znatnoj meri odrazilo i na prinose u što nas uverava i Slobodan Živović iz Lukićeva koji je proletos kukuruz zasejao na 200 hektara."Prvi otkosi daju između pet i sedam tona po hektaru što je katastrofalno i u odnosu na prošlu godinu polovina prinosa. Primenjena je ful agrotehnika na njivama, sve je urađeno samo je falilo kiše krajem juna meseca kada je kukuruz formirao klip i kada mu je bilo najpotrebnije. Sa ovim prinosima neka cena koja bi zadovoljila proizvođače morala bi da bude preko dvadeset dinara", kaže Slobodan Živović iz Lukićeva kod Zrenjanina.

Kao najveći problem što ističe ovaj poljoprivredni proizvođač je nedostatak vlage u zemlji pogotovo u mesecima kada je to bilo najpotrebnije, a to su april i maj kada je palo na ovom području svega desetak litara, što je gotovo pet puta manje od uobičajenog proseka.

"Ove godine posebno bih istakla da je uticaj pored kvaliteta zemljišta, primenjene agrotehnike i značaj preduseva. Što se tiče prinosa, do sada su požnjeveni najraniji hibridi i obično to nešto budu niži prinosi sa najviših terena peskovitog zemljišta, ali i to će ući u prosek. Očekujemo kako dani odmiču sve veće prinose kukuruza", ističe Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin.

I već po tradiciji najveći broj ovdašnjih ratara ostaviće kukuruz u silose na čuvanje čekajući bolju cenu osim onih ratara koji su primorani da ga odmah prodaju kako bi na vreme obavili jesenju setvu pšenice koja će ovde početi za manje od mesec dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4075481/kukuruz-berba-los-prinos.html

Učesnici treće po redu online radionice projekta "Budućnost srpske industrije hrane" upoznali su se sa trendovima visokokvalitetne hrane kako u Srbiji, tako i u svetu, ali i poteškoćama sa kojima se susreću proizvođači specifičnih proizvoda pri njihovom plasmanu na tržište, tipovima investicija i podrške preduzetnicima. Bilo je reči i o tome šta mladi proizvođači treba da urade pre nego što krenu sa proizvodnjom.

Učesnici radionice bili su Miloš Pejčinović, ispred Asocijacije za promociju srpske hrane, Milutin Pantić, vlasnik branda HOFF Aronija, kao i Darko Mandić, osnivač Foodscale Hub-a.

- Visokokvalitetna hrana je postala globalni trend, navike potrošača su se promenile i oni se sada poistovećuju sa brendovima sa kojima imaju priliku da komuniciraju i upoznaju priču koja stoji iza ideje. I u Srbiji je sve više mladih ljudi koji se bave upravo proizvodnjom ovakve vrste hrane i koji sa svojim inovativnim idejama mogu da naprave ozbiljan iskorak na tržištu i to je ono što ima potencijala za budućnost - rekao je Miloš Pejčinović, ispred Asocijacije za promociju srpske hrane.

Milutin Pantić, vlasnik brenda HOFF Aronija naveo je da je, ukoliko imate specifičan proizvod izuzetno važno posvetiti se promociji, informisanju i edukovanju ljudi.

- Takođe, neophodno je odabrati pravo ciljno trzište za vaš proizvod, na kojem će njegovo plasiranje i prodaja ići mnogo lakše - rekao je Pantić i predložio da se ulaže u više alternativnih kanala prodaje, kako se u situacijama poput trenutne krize Covid-19 proizvodnja i prodaja ne bi našle u problemu.

- Direktna komunikacija i prodaja sa krajnim potrošačima vodi građenju svesti o brendu kod kupaca - dodaje Pantić.

Kada je reč u investiranju u startap kompanije, kao neko sa priličnim iskustvom iz te oblasti, Darko Mandić, osnivač Foodscale Hub-a je rekao da se do investitora dolazi na različite načine.

- Za početak to mogu biti kontakti i kontakti vaših kontakata, a investiranje u startape se uglavnom vrši radi sticanja udela. Investitor se idealno isplaćuje ukoliko se startup jednog dana proda ili kada se počne sa ostvarivanjem profita. Svakako je važno izgraditi kvalitetan odnos i poverenje sa investitorima, kako bi se zajedničnim snagama radilo u najboljem interesu startupa - naveo je Mandić.

Ova radionica namenjena opštini Valjevo bila je treća u nizu od osam radionica, koje se zbog epidemiološke situacije održavaju u online formatu. Budućnost srpske industrije hrane je projekat koja pruža podršku, promociju i povezivanje mladima koji su zainteresovani ili već uključeni u sektor proizvodnje hrane. Cilj je motivacija i osnaživanje mladih da pokrenu sopstvenu proizvodnju, okrenu se tržištu visokokvalitetne hrane ili unaprede svoje postojeće proizvode. Projekat sprovodi Asocijacija za promociju srpske hrane, a finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3002297/globalni-trend-visokokvalitetne-hrane-raste-i-u-srbiji-kako-do-investitora

Nekada su se kuće zidale tamo gde šljiva raste, a u nekim krajevima umesto hrastovog, za badnjak se seklo stablo šljive.Ova voćarska kultura smatra se tradicionalnim srpskim proizvodom, a današnja proizvodnja zasniva se na naučnim principima i savremenoj agrotehnici, piše RTS.

- Šljiva se u današnjim zasadima gaji intenzivno. Potrebne su sve agrotehničke i pomotehničke mere da se obave. Od pomotehničkih mera obavezna je rezidba, i zimska i letnja, da bi imali dobar kvalitet plodova. Do pre nekoliko godina imali smo ručnu berbu, sada je sve više zastupljena ta mehanizovana berba, s tim što mehanizovana berba ide samo za industrijsku potrošnju, za stonu potrošnju ide ručna berba, probirna berba - kaže Dušan Mijajlović, agronom.Šljiva je najzastupljenija vrsta voćaka u Srbiji a ujedno ima i najveći privredni značaj.

Najaviše se uzgaja upravo ova sorta Stenli u narodu poznatija kao Strlejka- Evo čist primer gde se danas nalazimo u opštini Kuršumlija, u topličkom kraju. Opština Blace je jedno poznato mesto po proizvodnji šljive i samim tim i suve šljive gde danas imamo oko 90 domaćinstava koji se bave proizvodnjom suve šljive - rekao je Dušan.

Osim suve šljive i rakije šljivovice, od plodova šljive u Srbiji se tradicionalno pravi mnoštvo proizvoda pa je ova voćka vrlo rentabilna i značajna za individualne poljoprivredne proizvođače. Treba se, naravno izboriti sa vremenskim nepogodama, ali i bolestima i štetočinama.- Najčešće bolesti i štetočine u šljivama su monilinija, šljivina osa i šljivinog smotavc. Najviše štete u zasadima šljive pričinjava monilinija, to je sušenje cvetova i grančica. Mnogo više štete može da napravi u mladim voćnjacima gde može doći do sušenja kompletnog zasada. Najbitnija zaštita od monilinije je u fazi cvetanja. Od dva do tri tretmana, u fazi belih balona kada je 5 posto otvorenih cvetova, zatim u punom cvetanju i ako je kišno i vlažno vreme I treći tretman. Odmah posle nekoliko dana suzbija se šljivina osa - ističe Dušan.

Primenom naučnih i tehnoloških dostignuća uzgajivači šljive unapređuju proizvodnju.

- Uz pomoć savremene tehnologije i digitalizacije imamo čist primer u ovom zasadu šljiva se navodnjava sistemom kap po kap a sve to može da se pusti preko mobilnog telefona iz bilo kog grada ili zemlje. Zahvaljujući sve savremenijoj tehnologiji u uzgoju šljive imamo bolji kvalitet šljive - kaže on.

Prema procenama agronoma u Srbiji danas ima preko 40 miliona stabala šljive, iako je taj broj nekada bio značajno veći. Proizvodnja ovog voća sa obiljem vitamina, minerala, prirodnih šećera beleži dobre rezultate, ali su oni znatno ispod mogućnosti.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/savremena-tehnologija-za-bolju-sljivu-evo-kako-da-unapredite-kvalitet-ploda-i/xj4jpvd

Isplati li se proizvodnja paprika?. Mnogi o tome debatuju na društvenim mrežama a mladi inženjer poljoprivrede Perica Milićev daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju paprika. Inače do sada smo predstavili rezultate proizvodnje krompira i lubenice i sve to ovaj mladi stručnjak uradio je zajedno sa njegov mentorm doc.dr. Draganom Milićem koji predaje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha.
Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).Jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae. Koren je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali uglavnom dug je od 50-70 cm.
Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25 ºC. Temperature od –0,3 do –2,5 ºC dovode do uginuća biljke. Veliki je potrošač vode, što se osigurava padavinama i navodnjavanjem po turnusu 30-40 mm ili 30-40 l/m2. Zbog slabe usisne moći korena, traži češće navodnjavanje. Najbolje rezultate daje na dubokim,
rastresitim i bogatim humusnim zemljištima, a pH zemljišta treba biti 6,0-6,8. Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru
Najbolji su predusevi kulture iz porodice mahunarki (grašak, pasulj i dr.). Posle paradajza i krompira, ne bi trebalo uzgajati papriku, zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Posle paprike mogu se uzgajati korenaste kulture i kupusnjače. Monokultura (ponavljanje sadnje paprike) znatno smanjuje prinose.
Priprema zemljišta za papriku počinje u jesen, dubokim oranjem na 30-35 cm.
Mesec dana pre rasađivanja zemljište za gajenje se kultivira (usitnjava i poravnava, a neposredno pre rasađivanja površina se uređuje već prema odabiru tehnologije (primena folije, agrila, sistem navodnjavanja i dr.) Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je
i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha. Za dobijanje visokih prinosa potrebna je intenzivna prihrana kristalon đubrivom, a smatra se da je normalna količina hraniva potrebna za 40-50 t/ha ploda sledeća:
1. 250-300 kg/ha N (100 kg pre presađivanja)
2. 100- 150 kg/ha P2O5
3. 200-300 kg/ha K2O
4. 110-160 kg/ha CaO (posebno je značajan da bi se izbegla pojava tamnih pjega na plodu, što može znatno smanjiti prinos)
Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva kao i na osnovu tih podataka odrediti potrebu za đubrenjem. Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene. Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi uoplim lejama i plastenicima, za srednje ranu u polutoplim lejama kao i za kasnu proizvodnju na otvorenim gredicama. U kontinentalnim krajevima setva rasada je za srednje ranu proizvodnju krajem februara, a sadnja se obavlja tokom aprila. Kod rane proizvodnje rasad se seje sa nešto više semena, 8-10 g/m2, a za kasniju proizvodnju setva je ređa, sa 6-8 g/m2 semena.  Seme se seje u gotove hranjive supstrate i nije potrebno prihranjivanje rasada. Kaljenje rasada obavezno se izvodi 10-15 dana pred sadnju, poznatom metodom (smanjeno zalivanje i pojačano provetravanje i otkrivanje rasada). Sadi se rasad star 50-65 dana.
U kontinentalnim područjima paprika se gaji iz rasada. Po m2 potrebno je od 7-8 biljaka. Rasađivanje na otvorenom počinje onda kada je zemljište dovoljno toplo i kad prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se rasađuju u redove, razmak između redova je 70 cm, a biljke od biljke 30 cm. Nega zasada direktno zavisi od načina gajenja, što znači ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. Ako je gajenje bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko
kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Prihranjuje se u gajenju na otvorenom 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana posle drugog prihranjivanja.
Pikiranje rasada započinje 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama razviju dva stalna listića (ovo vreme zavisi od temperature i osvetljenja).
Nakon pikiranja, mlade se biljke zasene (stavlja se zelena mreža, krečena plastika ili staklo), da bi se sprečilo neželjenoisparavanje vode iz biljaka (ovo se sme
primeniti samo u onim danima kada je izrazito sunce jako jer u suprotnom biljke se mogu izdužiti-etiolirati).
U prvo vreme plodovi se beru svakih 5-6 dana, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana. Obranu papriku treba u što kraćem vremenu sortirati i pripremiti za tržište. Pakujenje se vrši u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice. S obzirom na to da je paprika lako kvarljiva roba, ne podnosi duže uskladištenje u običnim skladištima. Pri čuvanju u hladnjačama, u ambalaži koja je štiti i omogućuje provetravanje, na temperaturi između
2-4 ºC, može se uskladištiti 4-6 nedelja. Tabela 7. Po kalkulaciji proizvodnje paprike po hektaru u 2016. godine prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita, pa simim tim nismo imali velike potrebe za navodnjavanjem. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila je u proseku oko 33,00. Koeficijent ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,44, što znači da je na uložen
1 dinar ostvareno 2,44 dinara dobiti.Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 365.395,00 po
1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 59 % od ukupnih troškova, dok na otvorenom prostoru troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 17% i troškovi radne snage 24%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za
zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak(izuzev stajnjaka koji sse ne rasipa svake godine) u okviru materijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dukat i Moravska kapija. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24, NPK 15:15:15 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 31.450.
Troškovi mašinskih usluga su iznosili 62.020,00, dok su troškovi radne snage iznosili 90.000,00. Ostvaren je dobitak od 525.605,00 po hektaru proizvodnje.
Iz tabele 8. možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje paprike bila 450.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine, iako je tokom čitavog perioda primenjivano intenzivno navodnjavanje. Prinos je bio manji u
odnosu na prošlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo manja nego prošle i iznosila je prosečno oko 25,00 po kilogramu.. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,43, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1,43 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine ostvaren manji dobitak u iznosu od 136.255,00. Ipak je na kraju ostvaren dobitak, ali to nije zadovoljavajuć rezultat ni u pogledu iznosa
dobitka ni u pogledu cena, a naročito ne u pogledu prinosa.
Troškovi su se smanjili ove godine za oko 52.000,00 i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškoviosiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna
djubriva kao i prethodne godine. Značajno je napomenuti da je gazdinstvo osiguralo 2017. godine sve useve i zbog suše i štete koje je pretrpela paprika, osiguravajuća kuća je nadoknadila štetu i isplatila 20% od vredosti ukupne proizvodnje kao nadoknadu za gubitak prinosa. Nadoknada štete je iznosila 90.000,00 dinara.
Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje paprike bila 702.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga povećanog prinosa jesu povoljni agroekološki uslovi, kao i poštovanje agrotehničkih rokova. Prinos je bio veći u odnosu na prošlu godinu i iznosio je
27 t/ha Cena je ove godine bila slična kao i prošle i iznosila je prosečno oko 26,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,22, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,22 dinara dobiti. Na gazdinstvu je 2018. godine ostvaren najveći dobitak u analiziranom periodu i iznosio je 385.755,00.
Troškovi su se smanjili ove godine su slični kao i prošle godine i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2018. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio
47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškovi osiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna djubriva kao i prethodne godine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Posetili smo zapadnu Srbiji, tačnije opštinu Bajina Bašta, što je samo po sebi garancija kvaliteta naših proizvoda, s obzirom da je opšte poznato da je malina i
šljiva iz ovih krajeva naše zemlje najvišeg svetskog kvaliteta koji se u današnje vreme i podrazumeva. Ugostio nas je Zoran Stajič iz sela Lještansko.
Dugi niz godina ova porodica se bavi gajenjem maline. Na 70 ari gaje sortu Vilamet. Kao što nam je poznato, Vilamet je sorta maline koja sazreva srednje rano, do polovine juna, a završava polovinom jula. Plod je srednje krupan do krupan mase oko 4g , zaobljeno- kupastog oblika. Bere se lako i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za sve vidove upotrebe, pogodni su za duboko smrzavanje. Veoma rodna sorta, postiže prinose od 20-30 tona/ha.
Po rečima Zorana Stajić, oni su berbu počeli 24. juna i nada se da će obrati sve do 24.jula. Ima konstantno pet berača dnevno, i mogu sve da postignu. Ova godina je u principu bila loša, bilo je dosta kiše, pa je samim tim i rod smanjen, moglo je i bolje, ističe Zoran. Prinos je obično na 10 ari oko 1000 kg. Maline posle branja, otkupljuju braća Mitrović. Ove godine je zadovoljan cenom.
„Prilikom gajenja maline veoma je bitno znati da ona ima veliku potrebu zavlažnošću, odnosno vodom, kao i za organskim hranjivima, ističe Zoran i dodaje:
Malina se u našim uslovima može gajiti uz špalir, naravno sa razmakom od 30 do 40 cm od sadnice, prilikom čega lastari izbijaju iz zemlje, a trebalo bi da ih po jednom žbunu bude 3 do 5, koji se vezuju u toku jeseni i nakon toga ostaju da bi na proleće dali rod. To je kod standardnih sorti malina.“
Maline su izuzetan izvor antioksidanasa, pune su vitamina C, čiste krvne sudove i sadrže ketone koji povoljno deluju na nivo šećera u krvi i podstiču metabolizam da brže sagoreva masti, sprečavajući njihovo taloženje u organizmu. Zbog povećane potražnje za malinom, otkupna cena ovog voća se povećala, tako da otkupljivači za ovo voće nude akontnu cenu od 215 dinara za kilogram.
Prema rečima Dobrivoja Radovića predsednika Asocijacije proizvodjača malina i kupina u Srbiji, a prenosi Beta, smanjena proizvodnja malina u Srbiji naterala
je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži dve godine unazad. Dodao je da je ovogodišnji rod malina u Srbiji smanjen za oko 50 odsto i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama koje su i najveći proizvodjači tog voća u svetu.
Kako je rekao Radović, maline su postale sve traženije i zbog vitamina „C“ koji sa drže u sebi, a koji je neophodan za imuni system u vreme pandemije virusa korona.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30