Srbija neće praviti kompromise kada je hrana u pitanju, pre svega zbog građana, kaže premijerka Ana Brnabić. Država nastavlja digitalizaciju agrara, a najavljuje i elektrifikaciju poljoprivrednog zemljišta. Kvalitet hrane kontrolisaće veći broj inspektora.Akreditacijom nacionalne laboratorije za bezbednost hrane i izmenama zakona u toj oblasti konačno su se stekli uslovi za poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda, kažu nadležni.Njihovo sprovođenje na terenu garantovaće veći broj fitosanitarnih i veterinarskih inspektora. Kontrolisaće uvoz na granici, ali i domaću proizvodnju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će inspektori biti obučeni u skladu sa svim direktivama EU o bezbednosti hrane. To je naš zalog za 20 godina, poručuje ministar Nedimović.

Nove inspektore sačekaće nova softverska rešenja. Podatke o bezbednosti hrane i sertifikatima za izvoz, razmenjivaće elektronski.

Efikasnost agrara unaprediće digitalizacija, kaže premijerka. Do kraja mandata vlade najavljuje oko devet odsto zemljišta pod sistemima za navodnjavanje.

"Nadam se da ćemo krajem ovog ili početkom sledećeg meseca ići u postavljanje sistema za elektrifikaciju polja tako da kad imamo sisteme za navodnjavanje, onda mogu i poljoprivredni proizvođači lako da ih iskoriste, pa da idemo u implementaciju sistema automatske protivgradne zaštite", istakla je premijerka BrnabićUz kvalitet poljoprivrednih proizvoda mora da raste i prerađivačka industrija. Uslov je da država garantuje sprovođenje strogih pravila, ali i da ukida administrativne barijere za proizvodnju hrane.

Da se srpska veterinarska i fito-sanitarna politika sve više uređuje u duhu evropskih pravila, smatra i šef evropske delegacije u Srbiji Sem Fabrici.

"Proteklih devet godina izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije u EU se utrostručio. Samo u 2018. iznosio je 1,3 milijarde evra", rekao je Sem Fabrici.

Akreditacija laboratorija za kontrolu aflatoksina, sadržaja mesnih prerađevina i pesticida, najavljuje se za kraj avgusta.

Plaćanje mleka po kvalitetu sačekaće kraj godine. Resorni ministar kaže da država dosledno sprovodi propise o nultoj toleranciji na uzgoj i uvoz genetski modifikovane hrane.

Ne krije da svetska trgovinska organizacija zahteva njihovu izmenu. Na pitanje hoće li se i u kom pravcu menjati zakon o GMO, odgovara: o tom – potom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3492398/sa-hranom-nema-kompromisa.html

Eksploatacija vode na jugoistoku Srbije u poslednjim decenijama beleži konstantan porast, iako još uvek ima dovoljno količine zdrave vode za piće. Sa druge strane, stepen zagađenja pijaćih izvora i rečnih tokova zabrinjavajuće napreduje, iako su do samo pre par godina bili besprekorno čisti.

Kako bi se iz vode koju pijemo uklonile štetne hemijske i biološke materije kao i čvrste supstance i gasovi, vrši se prečišćavanje vode. Ono se uglavnom sprovodi radi konzumiranja, ali i za druge namene, kao što su proizvodnja lekova i medikamenta, prerada industrijske vode i drugo.Glavni izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja koje se ispušta u reke, stiže iz industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja.

Neuređene deponije su, takođe, veliki zagađivači voda. Svaki otpad dospeva i do podzemnih voda, tako da su otpad i voda za piće, čvrsto povezani.

Brojni izvori pijaće vode su zbog ovog problema već zagađeni. Preterana upotreba veštačkog đubriva je još jedan zagađivač podzemnih voda, a sve više farmera koristi pesticide i supstance koje su otrovne za prirodu.

Za razliku od ostalih podunavskih zemalja, Srbija je jedna od retkih koja može da se pohvali da se na njenoj teritoriji kvalitet vode poboljšao. Stanje Dunava je bolje na njegovom izlazu, odnosno, na jugoistoku zemlje, gde ima karakteristike druge i treće klase, nago što je to slučaj na njegovom ulazu. Stanje Dunava bi bilo još bolje da su i njegove pritoke čistije.

Pritoke Dunava su obično u četvrtoj klasi, neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka. Među tim rekama su svakako Tisa, Tamiš i Velika Morava. Veliki problem predstavlja i brana kod Đerdapa, koja se smatra ekološkom crnom tačkom, zbog stvaranja nanosa i akumulacije toksičnih sedimenata.

Jugoistočna Srbija bogata je mnogobrojnim vrelima i izvorištima pitke vode. Neka od najvažnijih izvorišta su Medijana, izvorišta sa stare Planine, Neresnica i ostali.Ovde svakako treba spomenuti i možda najvažniji izvor vode sa Vlasinske reke, koji se nalazi ispod brane Vlasinskog jezera. Voda za šire tržište se proizvodi u selu Preslap, koje se nalazi na 1.500 metara nadmorske visine, gde nema većih saobraćajnica, industrije i drugih zagađivača u okolini. Voda sa ovog izvora spada u meke vode, nema kamenca i puna je natrijuma. Ova voda nije zagađena ni teškim metalima, te poseduje visok stepen ispravnosti.

Međutim, i ovoj reci preti opasnost od zagađenja. Osim fekalnih i otpadnih voda, opasnost joj preti i od razvoja turizma na Vlasinskom jezeru i planinskog ulivanja otpadnih voda u Vlasinu.Turizam može da igra ključnu ulogu u ostvarivanju pristupa i bezbednosti vode, kao i higijene i sanitarnih mera za sve. Efikasna upotreba vode u sektoru turizma, zajedno sa odgovarajućim merama sigurnosti, upravljanje otpadnim vodama, kontrola zagađenja i efikasnost tehnologije, mogu biti ključni za očuvanje našeg najdragocenijeg resursa.Kako dalje stručnjaci smatraju, u budućnosti Srbija ne bi trebalo da ima problema sa pijaćom vodom, samo pod uslovom da se smanji zagađenje postojećih izvora i da se upravljanje vodnim resursima podigne na viši nivo.

Osnovni način da se poveća kvalitet voda je da se eliminišu i kontrolišu njihovi zagađivači. Veliki proizvođači bi trebalo da više brinu o otpadnim vodama i da ih adekvatno prečiste pre ispuštanja u prirodu.

Hidroelektrane bi trebalo da poboljšaju sisteme hlađenja generatora, jer preterano korišćenje rečne vode dovodi do povećanja njene temperature, što dalje remeti balans života u reci.

Potrebno je da saniraju i postojeće divlje deponije i da se poboljšaju sistemi odlaganja otpada, kako bi se, pri tom, štitile vode i zemljište.

Voda je izvor života bez koga ni jedno biće ne bi opstalo na planeti. Iako su nam, za sada, izvori zdravi i pijaća voda visokog kvaliteta, mora se podići ekološka svest kako kod građana, tako i kod nadležnih institucija.

Izvor:https://jugmedia.rs/kakva-voda-tece-kroz-slavine-i-prirodne-tokove-u-jugoistocnoj-srbiji/

Stone sorte grožđa, poput kardinala i hamburga, počele su da se beru u niškim vinogradima, a berba je prema rečima Tanje Živanović, savetnika za voćarstvo i vinogradarstvo niške Poljoprivredne savetodavne i stručne službe (PSSS), poranila jer je ove godine ranije krenula vegetacija.

Savetnica PSSS-a navodi da je kardinal već obran, dok polako počinje berba muskata i hamburga, dok će berba vinskih sorti grožđa početi nešto kasnije.

Živanovićeva kaže da je prinos grožđa dobar, ali uspeh u rodu i kvalitetu zavisi od truda vinogradara, odnosno toga koliko su primenili svu zaštitu.Nije bilo nekih problematičnih situacija u toku leta, tako da su vinogradari morali i da proređuju kako bi dobili bolji kvalitet. Tu i tamo ima oštećenja i truleži kod onih koji nisu vršili redovnu zaštitu i to zbog ovih češćih kiša. Dobra je jesen i sve zavisi od vremenskih prilika do berbe, ali kvalitet grožđa je solidan jer je bilo kiše u toku leta i grožđe je “zadojeno”, bobice su velike - kaže Živanovićeva.

Da je godina bila teška i da je bilo potrebno bilo puno upornosti potvrđuje i vinogradar iz Sićeva Dejan Vidanović.

Godina je bila teška za proizvodnju, jako kišovita. Mnogo truda i energije je bilo potrebno da se grožđe zaštiti. Uspeli smo da ga sačuvamo. Kvalitet grožđa je sasvim korektan s obzirom na to kakva je godina bila - kaže Vidanović.

Ovaj vlasnik gazdinstva koji ima oko 2,5 hektara pod vinovom lozom većinu roda prodaje, a kaže da je trenutna cena grožđa, koja se kreće od 40 do 50 dinara, solidna.

Nije ni to idealno, kada se sabere koliko ste uložili, ali je mnogo bolje nego što je to bilo pre desetak godina - kaže Dejan Vidanović.

Niško vinogorje nekada je imalo oko 6.000 hektara pod vinovom lozom, dok je sada reč o daleko manjoj površini.

Nisu to neke velike površine. Nekoliko stotina hektara. Uglavnom su iskrčeni stari, a podignuti su i neki novi, ali sve je to “tanko”. Nije samo problem u tome što se ljudi ne bave vinogradarstvom, već i to što nema plasmana, zatvoreni su podrumi, nema otkupa - objašnjava Tanja Živanović, stručnjak za vinogradarstvo.

Napominje da je dodatni problem i to što je još uvek na terenima oko Niša prisutna fitoplazma. Objapnjava da su napušteni vinogradi prepuni fitoplazme, odnosno imaju bolest kojoj nema leka kada se manifestuje na čokotu, i iz njih se ona širi na okolne vinograde.

IZVOR:www.juznevesti.com/Ekonomija/Pocela-berba-u-niskom-vinogorju-ocekuje-se-dobar-kvalitet-grozdja.sr.html

U Srbiji nema slavlja bez pečenja, roštilj nam je omiljena poslastica, a bilo koji obrok gotovo je nezamisliv bez mesa ili bar mesnih prerađevina. Čini se da jedemo više mesa nego bilo koji narod na svetu, ali statistički podaci govore drugačije.

Da li zbog visokih cena za džep prosečnog Srbina, tek podaci za 2017. pokazuju da se u Srbiji prošle godine potrošilo oko 44 kilograma mesa po glavi stanovnika. To je mnogo manje u odnosu na evropski prosek, gde se troši oko 65 kilograma mesa po glavi stanovnika. Na godišnjem novou u Srbiji se najviše pojede živinskog mesa, i to 17, 3 odsto dok je svinjsko meso na našim trpezama zastupljeno sa

14, 5 procenata. Zbog visoke cene jedemo manje junetine i teletine, dok je riba na meniju zastupljena u zanemarljivom procentu. Međutim, potrošače u Srbiji ne brine samo cena već i kvalitet mesa koji jedemo, posebno kada se zna da se u supermarketima najviše prodaje meso iz uvoza.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

IZVOR:Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Evropska unija je rešila da stavi tačku na dvostruke standarde u proizvodnji hrane za istočno i zapadno tržište. Do kraja godine biće utvrđeni jedinstveni standardi za ispitivanje prehrambenih proizvoda i za ta istraživanja na raspolaganju je milion evra, izjavila je Vera Jurova, evropska komesarka za pravosuđe i potrošače. 

Jurova je, u izjavi za Dojče vele rekla da prodaja dva različita proizvoda u istom pakovanju jedne za "bogate" druge za "siromašne" članice EU dovodi potrošače u zabludu.

Predsednik Evropske komisije je sredinom septembra saopštio da se ovakva praksa više neće tolerisati na tržištu EU. Odlučeno je da komisija neće predlagati novo zakonodavstvo kojim bi se ovaj problem rešio, ali da će se iskoristiti svi postojeći propisi kako bi diskriminacija potrošača bila prekinuta.

U Srbiji se ovim povodom još nije oglasio niko od nadležnih, iako je poznato da su ovakvi proizvodi i na našem tržištu. Goran Popović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da potrošačke organizacije nemaju novac za uporedna istraživanja.

- Poslednje istraživanje dvadesetak proizvoda iz potrošačke korpe 2011. godine pokazalo je da postoje razlike u kvalitetu. I tada smo ukazivali na ovaj probblem. Država bi trebalo ozbiljnije da se uključi, kako bismo i mi profitirali na ovom talasu koji su pokrenule članice EU. 

Pitanje diskriminacije potrošača prva je pokrenula Slovačka, a jedno od najsveobuhvatnijih istraživanja uradila je Hrvatska, kada je ustanovljeno da su oko 60% ispitanih proizvoda Hrvati plaćali skuplje nego potrošači u Nemačkoj, a samo kod 4 od 26 ispitanih artikala nije nađena razilka ni u kvalitetu ni u ceni.

Izvor: www.ekapija.com 

Izgleda kao nutela, miriše kao nutela, ali nema ukus poznatog italijanskog čokoladnog krema. Lideri Istočne Evrope naljutili su se nakon što su testovi pokazali da veliki zapadni brend koristi jeftinije sastojke za proizvode koji se izvoze u bivše komunističke zemlje. Ceo problem nazvan je  "aperthejdom u hrani", a češki ministar poljoprivrede Marijan Jurečka izjavio je da više neće da budu "evropska kanta za smeće".

Nedavno istraživanje koje su podržale vlade Mađarske, Slovačke i Češke ukazalo je na to da su mnogi proizvodi u istom pakovanju znatno kvalitetniji u bogatim susednim zemljama Evropske unije.

Podstaknuta tim rezultatom, Bugarska je odlučila da obavi slično testiranje  - bez navođenja brendova - tako što je tim hemičara iz Sofije nekoliko nedelja pažljivo merio, filtrirao i analizirao uzorke popularnih proizvoda kao što su maslac, sir, kobasice, čokolade, pire i bezalkoholna pića. Nacionalna organizacija za kontrolu hrane potvrdila je da ima nepodudaranja sa najmanje sedam od 31 proizvoda testiranog iz istog lanca prodavnica hrane u Bugarskoj, Nemačkoj i Austriji.

Čokoladni dezerti imaju manje mleka i kakaa nego "rođaci" u Nemačkoj, na primer, iako to nije imalo veliki uticaj na ukus, saopštila je nacionalana agencija za bezbednost hrane. Drugi primer su bezalkohlna pića koja u bugarskim supermarketima sadrže veštačke zaslađivače, dok se u Austriji upotrebljava šećer. Direktor bugarske agencije Damijan Iliev rekao je za lokalne medije da je, smatraju u EU, broj odstupanja od propisa EU mali. "Ali, bugarski potrošači su dovedeni u zabludu jer veruju da kupuju iste proizvode koji to zapravo nisu," dodao je Iliev.

Stručnjaci su primetili i da se 16 testiranih proizvoda prodaju po višim cenama u najsiromašnijim članicama EU nego u Nemačkoj i Austriji, a šampion je dečija hrana koja je i dvostruko skuplja. Ta kontroverza je žestoko ođeknula u regionu u kojem je zapadna hrana bila luksuz dostupan jedino za stranu valutu i u posebnim prodavnicama. Tema se savršeno uklapa u tekst bugarskog političkog analitičara Ivana Krasteva u Njujork tajmsu prošlog meseca u kojem je pomenuo "istočnoevropsku nervozu zbog osećaja da postaju građani drugog reda". Takođe to pothranjuje strah od "Evrope u dva reda, u kojoj bi nacije kao Nemačka zagovarale EU integracije dok bi članice bišeg Istočnog bloka tražile više suvereniteta", napisao je Krastev. Kompanije, međutim, kažu da se recepti razlikuju samo kako bi se prilagodili ukusu lokalnog stanovništva i ističu da ta praksa ne krši nijednu regulativu. Direktive EU dozvoljavaju kompanijama da menjaju sastojke po članicama sve dok je to jasno naznačeno na pakovanju, što je premalo da bi spustilo tenzije.

"Ne razumem kako će zamena dobre čokolade jeftinijom lokalnom bolje prijati mom ukusu?", ljutito se zapitala Jana Mihailova iz Bugarske, dodajući da uvek napuni prtljag čokoladnim kremovima kad god putuje u inostranstvo. "Skuplje je, ali vredi svaku paru - definitivno ima više kakaa," rekla je ona. U Mađarskoj su istraživači imenovali brendove za koje tvrde da nisu istog kvaliteta na istoku i zapadu. Početkom godine, "kao krivce su prozvali i gigante kao što su ferero i koka kola. A za varijantu nutele koja se prodaje u Budimpešti utvrdili su da je "manje kremasta" od one u austrijskim prodavnicama. Za aromu koka kole su rekli da je očito "manje bogata, manje kompleksna" u Mađarskoj, dok je ukus neskvik kakao praška "znatno harmoničniji i intenzivniji" u Austriji. Populistička vlada premijera Viktora Orbana, žestokog kritičara Brisela, optužila je, na osnovu pomenutih testiranja, EU za dvostruke standarde. Ta bitka je "ratno oružje" za populističke režime koji žele "da dokažu da Evropska unija nije sposobna da garantuje jednaki tretman svim svojim građanima", smatra analitičar sa Novog bugarskog univerziteta Anatolij Galabov. Neki potrošači, zato, na testove gledaju kao na važan korak ka emancipaciji Istoka.  "Za Bugare je dobro da se konačno otresu svog mentaliteta građana drugog reda koji trpe hranu lošijeg kvaliteta," rekla je za AFP Ljudimila Pavlova u jednom supermarketu.

Izvor: EurActiv.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30