Futoški kupus, jedna od robnih marki koja promoviše prvenstveno Futog, ali i Novi Sad i ovu regiju, jer se radi od posebnoj, unapređenoj vrsti kupusa koji ovakav, sa svim svojim vrlinama, može da raste samo na 5.000 hektara zemljišta koje pokriva teritoriju Futoga, i malim delovima Veternika i Begeča.

Seme futoškog kupusa ko zasadi van tog područja dobiće kvalitetan kupus, ali on neće biti futoški, jer trakav raste samo na tih 5.000 hektara, kaže u razgovoru za “Dnevnik” Miroljub Janković, zamenik predsednika Udruženja “Futoški kupus”.

Udruženje obuhvata trenutno 50 proizvođača koji prave sertifikovani futoški kupus, a godišnje se proizvede oko 2.000 tona ovog futoškog bisera. Ono što odlikuje to područje za sadnju kupusa “mejd in Futog” je zemljište-černozem, mikroklima, uticaj Dunava i Fruške gore, znanje ljudi, ali i autohtona sortna populacija koja se izdefinisala na tom prostoru kroz istoriju i koja je svojom evolucijom, potpuno prirodno, došla do kvaliteta kakav danas poseduje.

–To je kupus koji ima ubedljivo najtanji list. Svetlo zelene je boje, blago je spljoštena glavica i najslabije mu je razvijena nervatura, to jest žilice, od svih drugih kupusa. Najbrže se ukiseli od svih i ima sasvim drugačiji kupus – hvali svoju, odnosno futošku robnu marku Janković.

On dodaje da su za specifičan ukus futoškog kupusa zaslužni vitamini, mineralne materije, aminokiseline...

Spor oko zemljišta diže porez u nebo


Proizvođači futoškog kupusa, posebno ove godine, suočili su se sa novim problemom koji je doveo u pitanje njihov dalji rad. Naime, kako ističe Miroljub Janković, velika većina zemljišta na kome se uzgaja robna marka Futoga upisana je kao građevinsko zemljište, pa je i porez za takvu zemlju izuzetno velik. Ova odluka doneta pre više godina, ali je problem nastao kada su stigla poreska rešenja, pa su pre nešto više od mesec dana pokrenuli građansku inicijativu da to zemljište bude u funkciji u kojoj je i sada. Tekst ove inicijative, ističe naš sagovornik, došao je do nekih članova Gradskog veća i rečeno im je da će ta odluka biti povučena. Međutim, uzgajivači žele da lokalna samouprava povuče spornu odluku, a ne da poljoprivrednici podnose zahteve pred nadležnim organima, jer ih to košta.

– To znači da moramo da podnesemo poresku prijavu i da platimo takse. Nismo mi statusno promenili namenu zemljišta, već lokalna samouprava, a sad treba da platimo da bi se to ispravilo? Zbog toga smo uskraćeni za podsticaje, jer bez plaćenog poreza ne možeš da očekuješ podsticaj. A mi toliki porez ne možemo da platimo – navodi Janković.

– Mnogi stručnjaci tvrde da je futoški kupus lek. A mnogi istorijski podatke svedoče da je korišćen kao lek. Ugarska i Austro-ugarska su nekoliko stotina godina lečili svoju vojsku tim kupusom. “Sremska kuga” koja se pojavila s početka 18. veka, lečila se futoškim kupusom. Prebogat je vitaminom C koji se kišeljenjem ne uništava, ali se obogaćuje mlečnom kiselinom. Ima u sebi mineralne materije koje su jako dobre za probavu, naročito za želudac, za uspostavljanje prirodnog balansa u želucu. Niskokaloričan je, pa se može konzumirati u velikim količinama, bez da pravi probleme probavnom traktu. Istorijski spisi kažu da su se listom kupusa lečile rane. Ako se cedi sok iz kupusa, dobija se par ekselans lek koji za 40 dana skida čir sa želuca ili dvanaestopalačnog creva – pojašnjava Janković.

On navodi da svi ljudi sa prostora bivše SFRJ znaju šta je futoški kupus i jako bi im bilo drago da ga mogu kupiti.

– Naša šansa je komunikacija sa dijasporom. Imamo velikih trgovaca i menayera da se naša roba plasira. I ne samo Futoški kupus, već i drugi proizvodi višeg kvaliteta sa geografskim poreklom – ističe naš sagovornik.

Ako se izuzmu manifestacije “Dani kupusa” u Futogu, svaki Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu prilika je da se znatiželjnici upoznaju sa kvalitetom futoškog kupusa u, verovatno, najboljoj simbiozi biljnog i životinjskog sveta - sarmi. A potpisnik ovih redova uverio se da su sarme vrhunske. I to više puta. Godinama. Međutim, “sarma diplomatija” dala je rezultate i ove godine, jer su brojne strane delegacije posetile štand Futoškog kupusa. Sa tog štanda ponesu seme, kao znak pažnje, sa namerom da testiraju kvalitet futoške sorte u sopstvenoj zemlji. Tako je, pre koju godinu, kaže Miroljub, završio u namibijskoj pustinji. Kakav je rod bio, i da li je seme zelenog futoškog kupusa pobedilo pesak, nismo saznali.

A. Savanović

www.dnevnik.rs 

NEDELJNI PROMET PREKO 1.000 TONA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.063 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (288 t), šargarepom (153 t), crnim lukom (135 t), jabukom (119 t), krompirom (115 t), pomorandžom (46 t), prazilukom (34 t) i zelenom salatom (21 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (243 t → 288 t), šargarepe (139 t → 153 t), crnog luka (89 t → 135), jabuke (68 t → 119 t), krompira (92 t → 115 t), pomorandže (44 t → 46 t) i praziluka (27 t → 34 t), dok je promet: zelene salate (23 t → 21 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              100 - 120 din.

praziluk                       50 - 65 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

 

Futoški kiseli kupus jeste jedan od najpoznatijih i najuspešnijih brendova srpske poljoprivrede ali primenom nauke i inovativnih rešenja njegovi proizvođači mogu stvoriti dodatu vrednost i povećati konkurentnost. Primer za to je proizvodnja rasola, koji bi mogao da se u značajnijim količinama plasira i na svetsko tržište, rečeno je na konferenciji koju je u petak, 30. marta, organizovao Klaster panonskih prerađivača voća i povrća, povodom završetka projekta “Istraživanje i analiza rasola u kupusu udruženja “Futoški kupus”.

U projektu koji je realizovan uz podršku Razvojne agencije Srbije u okviru Programa podrške projektima za unapređenje ekonomskog razvoja učestvovali su eksperti Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, članice Klastera panosnkih prerađivača voća i povrća i proizvođači kiselog kupusa okupljeni u Udruženju “Futoški kupus”.

Predstavljajući rezultate projekta opisali su eksperiment za postavku fermentacije kupusa poboljšanjem postojeće tehnologije proizvodnje uz razvijanje postupka za iskorišćavanje rasola kao sporednog proizvoda. Projekat je realizovan u cilju održivosti fermentacionog sistema, čime je dobijena standardizacija proizvodnje kiselog kupusa i njegovog nusproizvoda – rasola, kao i dodata vrednost proizvoda kroz finalizaciju proizvodnje.

Time se, naglašeno je, povećava konkurentnost malih i srednjih preduzeća uključenih u projekat.

U okviru projekta, a na osnovu rezultata analiza sprovedenih u laboratoriji Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, definisan je novi proizvod dobijen procesom fermentacije. Da bi se omogućila proizvodnja dva kvalitetna proizvoda, kiselog kupusa i fermentacionog soka kiselog kupusa optimalnih karakteristika analiziran je svaki korak procesa fermentacije.

Urađeno je preko 370 analiza fermentisanog kupusa i blizu 40 analiza svežeg kupusa, na osnovu kojih su definisani standardni parametri kvaliteta proizvoda. Stručni tim Tehnološkog fakulteta uspeo je da dobije „rasol u prahu“ posebnim metodama sušenja, na osnovu čega će se u budućem periodu u saradnji sa Udruženjem „Futoški kupus“ razmatrati i moguća primena u prehrambenoj industriji.

Najvažniji rezultati koje su kroz aktivnosti ovog projekta postigli stručnjaci iz oblasti tehnologije i proizvođači su dobijeni kvalitetni i konkurentni proizvodi – kiseli kupus i rasol, te proširena znanja o procesu fermentacije kupusa, kao i o procesu nastajanja fermentacionog soka i parametrima kvaliteta, inovacijama, savremenim tehnologijama…

Osim toga, učesnici projekta edukovani su o upravljanju menadžmentom, upravljanju sistemima kvaliteta, inovacijama…Jedan od značajnih rezultata je uvođenje inovacione tehnologije proizvodnje u preduzećima članova udruženja, a projektovana je i nabavljena oprema za fermentaciju kupusa i proizvodnju rasola.

U Klasteru panonskih prerađivača voća i povrća očekuju da će ti rezultati da doprinesu unapređenju proizvodnje ali i plasmanu rasola kojeg članovi Udruženja “Futoški kupus” izvoze od pretrprošle godine ali u manjim količinama.

-Karakteristika proizvoda sa dodatom vrednošću kakav je rasol je njegova ekskluzivnost, a to se može postići jedino uz primenu novih tehnoloških dostignuća i inovacija. – naglašavaju u Klasteru.

Konzervisanje kupusa biološkim putem je u stvari mlečna fermentacija. Mlečna kiselina koja nastaje kao glavni produkt fermentacije ima konzervišući efekt, a i osnovni je sastojak koji daje ukus proizvodu. Za prizvodnju kupusa u glavicama neophodno je da glavice budu čvrste, dovoljno zrele i sa što većim sadržajem šećera.

Pogodna sorta za ovaj način proizvodnje je futoški kupus. Iz 100 kilograma svežeg kupusa dobija se, u zavisnosti od količine šećera i suve materije, 50 do 70 kilograma kiselog kupusa.

Kiseli kupus iz Futoga izvozi se širom sveta, od Rumunije, Španije do Kanade i Amerike. Veći ovdašnji proizvođači godišnje ukisele hiljadu tona futoškog kupusa, a trećinu prodaju stranim kupcima.

Obzirom da je rasol odličan izvor vitamina C, K, B6, B3, folne kiseline, kao i vitamina U, jednog od najređih vitamina koji je važan za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i da sadržii enzime koji učestvuju u detoksikaciji organizma, ovaj proizvod ima perspektivu na tržištu. Mnoštvo parametara se može meriti, ali se za istraživanje plasiranja proizvoda na tržište mora doći do određenih kvalitativo-kvantitativnih podataka o stanju svesti, ponašanja i namera krajnjih korisnika – potrošača, što bi bilo od suštinske važnosti za koncept budućeg poslovanja članica Klastera panonskih prerađivača voća i povrća, kao i članica Udruženja proizvođača i prerađivača futoškog kupusa i futoškog kiselog kupusa “Futoški kupus”.

 

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 816 tona robe.               

Najviše se trgovalo: kupusom (179 t), crnim lukom (116 t), pomorandžom (103 t), šargarepom (90 t), jabukom (80 t), krompirom (57 t) i prazilukom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (113 t → 116) i praziluka (19 t → 20 t), dok je promet: kupusa (223 t → 179 t), pomorandže (125 t → 103 t), šargarepe (106 t → 90 t), jabuke (117 t → 80 t) i krompira (59 t → 57 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din; prethodne nedelje 20 - 45 din.

kupus                          25 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         35 - 60 din.

pomorandža               45 - 90 din; prethodne nedelje 70 - 120 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 652 tone robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (152 t), šargarepom (103 t), jabukom (73 t), pomorandžom (69 t), crnim lukom (67 t) i krompirom (45 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (145 t → 152 t) i šargarepe (87 t → 103 t), dok je promet: jabuke (83 t → 73 t), pomorandže (98 t → 69 t), crnog luka (83 t → 67 t) i krompira (52 t → 45 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         25 - 65 din.

pomorandža               70 - 120 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 100 din.

 

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 675 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (142 t), šargarepom (97 t), crnim lukom (93 t), jabukom (71 t), pomorandžom (67 t) i krompirom (65 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (92 t → 142 t), crnog luka (64 t → 93 t) jabuke (62 t → 71 t), pomorandže (43 t → 67 t) i krompira (48 t → 65 t), dok je promet: šargarepe (107 t → 97 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        25 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       80 - 110 din.

limun                          60 - 120 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Visoke temperature leti i velike suše prepolovile su rod kupusa, pa su tako i cene skočile.

Cena kupusa skočila je u prodavnicama i na pijacama čak tri puta u odnosu na prošlu godinu. Kilogram ovog povrća prošle godine koštao je 30 dinara, a sada čak i 90 dinara. 

Znam da je bila suša, ali nisam očekivao da će kupus postati luksuz na trpezi. Čekam da na pijacu stigne futoški kupus za kiseljenje, ako bude više od 50 dinara, onda od tog posla nema ništa. Slave će nam ove godine izgleda proći bez sarme - kaže kupac sa pijace u Novom Sadu.

Prodavci kažu da se ljudi često raspituju da li će cena kupusa biti niža, a retko ko i uzme više od 50 ili 100 kilograma za kiseljenje, jer kada vide cenu "hvataju se za glavu" - kaže prodavac.

Visoke temperature leti i velike suše prepolovile su rod kupusa, pa su tako i cene skočile. Tako će porodica ove godine za kiseljenje 100 kilograma kupusa, morati da izdvoje 5.000 umesto 2.000 dinara.

Izvor: www.telegraf.rs

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, otvoriće ovogodišnju, 15. turističko - gastronomsku manifestaciju "Kupusijada", koja će biti održana u Mrčajevcima od 15. do 17. septembra, najavila je Turistička organizacija Čačka, koja je organizator ovog traficionalnog takmičenja u kUvanju svadbarskog kupusa.

Očekuje se da će se ove godine, kupus krčkati u zemljanim loncima oko 40 ekipa i pojedinaca, a najboljima će biti dodeljeni zlatni, srebrni i bronzani lonac, kao i da će tokom trajanja manifestacije najmanje 50.000 gostiju uživati u tradicionalnim gastronomskim specijalitetima ovog kraja, poznatog po proizvodnji kupusa i drugog povrća.

Prvog dana manifestacije, biće održan "Narodni višeboj" i koncert "Obrenovanje, izvođača pesama Obrena Pjevovića, a nastupiće i orkestar "Arhangeli", pevačka grupa "Stari pomeljari", i KUD "Radiša Poštić"

U subotu, 16. septembra počinje takmičenje u kuvanju kupusa u kategorijama "Celo selo kuva", "Ekipe i pojedinci" i "Ugostitelji", a za taj dan planiuran je "Amaterski muzički marathon", na kome nastupaju pevačke grupe, frulaši i solisti na drugim instrumentima, folklorne grupe i ansambli.

U 18 časova zakazano je svečano otvaranje manifestacije i podizanje zastave, uz pesmu "Mrčajevci moje rodno selo", kao i besede ministra Branislava Nedimovića, i gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića.

Izvor: www.danas.rs

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.198 tona robe. Najviše se trgovalo: jabukom (316 t), kupusom (276 t), šargarepom (166 t), krompirom (88 t), crnim lukom (73 t), pomorandžom (66 t), cveklom (33 t) i spanaćem (24 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (251 t → 316 t), kupusa (84 t → 276 t), šargarepe (129 t → 166 t), krompira (59 t → 88 t), crnog luka (31 t → 73 t) i cvekle (10 t → 33 t), dok je promet: pomorandže (80 t → 66 t) i spanaća (27 t → 24 t) bio manji. Cene (po kilogramu): krompir 20 - 30 din. kupus 20 - 30 din. crni luk 15 - 20 din; prošle nedelje 17 - 25 din. šargarepa 15 - 45 din. spanać 50 - 90 din; prošle nedelje 80 - 100 din. cvekla 20 - 30 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) jabuka 15 - 65 din. pomorandža 35 - 85 din. banana 90 - 120 din. limun 50 - 90 din.

Najviše se trgovalo: kupusom (625 t), jabukom (223 t), grožđem (158 t), šargarepom (146 t), paprikom (136 t), paradajzom (135 t), crnim lukom (78 t), krompirom (62 t), mandarinom (58 t) karfiolom (54 t), bundevom (39 t), krastavcem (28 t), bananom (27 t), cveklom (27 t), tikvicom (27 t) i plavim patlidžanom (25 t),

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (608 t → 625 t), jabuke (185 t → 223 t), paprike (134 t → 136 t), crnog luka (61 t → 78 t), mandarine (25 t → 58 t), bundeve (28 t → 39 t), krastavca (24 t → 28 t), banane (15 t → 27 t) i cvekle (13 t → 27 t), dok je promet: grožđa (162 t → 158 t), šargarepe (167 t → 146 t), paradajza (182 t → 135 t), krompira (92 t → 62 t), karfiola (63 t → 54 t), tikvice (28 t → 27 t) i plavog patlidžana (35 t → 25 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

  • krompir 20 - 35 din.
  • kupus 20 - 25 din.
  • crni luk 17 - 25 din.
  • šargarepa 20 - 60 din.
  • paradajz 30 - 100 din.
  • paprika 50 - 110 din.
  • krastavac 40 - 90 din.
  • tikvica 80 - 100 din.
  • plavi patlidžan 40 - 60 din.
  • karfiol 50 - 70 din.
  • cvekla 25 - 30 din.
  • bundeva 25 - 30 din.
  • pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
  • grožđe 40 - 75 din.
  • jabuka 30 - 75 din.
  • mandarina 70 - 100 din.
  • banana 100 - 130 din.
  • limun 50 - 150 din.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30