Poljoprivrednici će uskoro moći da kupe traktor uz podršku države. Budžet će subvencionisati do 50 odsto kupovinu novog traktora sklopljenog u Srbiji. To znači da će upola cene moći da kupe MTZ "belorus", ali i neki od indijskih modela "mahindra", "tafe", IMT, "solis" i kineski YTO. Svi se oni montiraju u našoj zemlji.

Detalji programa još nisu poznati. Kako stvari sada stoje, najverovatnije će postojati gornji limit odobrene subvencije. Zna se da će se podržavati kupovina traktora do 81 konjske snage. Do novog traktora poljoprivrednici su mogli da dođu kroz IPARD program, kada je podrška iznosila od 30 do 35 odsto. Sličnu pomoć mogli su da ostvare i mladi poljoprivrednici kroz raniji program."Subvencionisaćemo traktore koji se više od 50 odsto sklapaju u Srbiji", kažu u Ministarstvu poljoprivrede. "Javni poziv će biti raspisan do kraja godine. Ovo će biti najpovoljniji uslovi za kupovinu novog traktora."

Proizvođači se raduju najavljenom programu. Uz podršku će i oni imati više posla.

"Za nas je najavljeni javni poziv veliki korak", kaže Dragoljub Švonja, direktor Agropanonke. "Očekujemo da vidimo detalje. Najverovatnije će biti propisan limit i od toga će zavisiti koliki udeo cene će se subvencionisati. Beloruski MTZ te snage je najskuplji, pa može da se desi da podrška bude do 40 odsto. U slučaju većine drugih će to verovatno biti polovina cene. Taj beloruski model, koji bi ulazio u program, košta malo više od dva miliona dinara. Svaka pomoć je dobrodošla i znači i poljoprivrednicima i nama proizvođačima. Ove godine ćemo prodati 1.900 traktora, zbog IPARD programa, a godišnje u proseku prodamo 1.500 komada.

Poljoprivrednici priznaju da nam njive oru mašine u poznim godinama. I da bi im dobro došle nove. Veruju, međutim, da bi im prava podrška bila - jeftinije gorivo."Mehanizacija jeste dosta stara i nije loše omogućiti jeftinije traktore, ali ima i prečih stvari. Mera od koje bi imali vajde i mali i veliki, na jugu i na severu zemlje, jeste jeftinije gorivo za poljoprivrednike. Mehanizaciju treba podmladiti, ali problem naše poljoprivrede je to da oni kojima je to najpotrebnije najčešće nisu kreditno sposobni", smatra Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika.U Srbiji se traktori sklapaju u četiri fabrike. "Agropanonka" montira beloruski MTZ i indijsku "mahindru". U Boljevcima u "FPM Agromehanika" sklapa se indijski "solis". U pogonu indijske kompanije "Tafe", u selu Jarkovac kod Zrenjanina sklapaju se "tafe" i IMT. Kineske YTO traktore završavaju u novosadskoj "Agrovojvodini".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/traktori-upola-cene-do-kraja-godine-kupovina-uz-podrsku-drzave/n01s6c8

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) objavila je da je kompanija „BD Agro” u stečaju iz Dobanovaca kao pravno lice prodata „Agrouniji” iz Inđije po početnoj ceni od 1,5 milijardu dinara.Vlasnik „Agrounije” je „MK grupa” Miodraga Kostića.

Najvažnija imovina „BD Agroa” je 542 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 465 hektara u katastarskoj opštini Dobanovci.

U Dobanovcima je i više desetina objekata „BD Agroa” na više od 56.000 kvadratnih metara, a među kojima je 27 štala, mešaona stočne hrane, veterinarska stanica, laboratorija i poslovna zgrada – mlekara.

U oglasu za prodaju „BD Agroa” kao pravnog lica navedeni su i brojna poljoprivredna mehanizacija, oprema na farmi, više teretnih i putničkih vozila, kao i kancelarijska i druga oprema.

„BD Agrom” su se bavili i Agencija za borbu protiv korupcije i Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Kandski državljanin Đura Obradović je na aukciji septembra 2005. godine kupio 70 odsto poljoprivrednog kombinata „Budućnost” (sada „BD agro”) za pet i po miliona evra. Mesec kasnije generalni direktor je postao LJubiša Jovanović, pomoćnik tadašnjeg ministra za privredu Predraga Bubala, zaduženog za privatizaciju.

Obradović se na aukciji prijavio kao fizičko lice, što znači da mu je omogućeno da firmu plati u šest rata. Kao što je praksa pokazala, rate su plaćene novcem firme koja je kupljena. U trenutku kupovine, to poljoprivredno dobro je imalo 1.800 hektara zemlje u svom vlasništvu, a raspolagalo je s još 4.000 hektara državne zemlje. Imalo je bogat stočni fond – hiljadu krava, 500 svinja i 20.000 kokošaka. Sve je rasprodato.

Ugovor o privatizaciji kapitala tog stečajnog dužnika bio je raskinut 27. oktobra 2015. godine, a tri meseca kasnije – u januaru 2016, već je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka s Unapred pripremljenim planom reorganizacije. Privredni sud u Beogradu otvorio je 30. avgusta 2016. godine stečajni postupak nad „BD AG Agro” Dobanovci, na predlog banke Inteza i AD „Imlek” iz Padinske Skele.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/novcanik/agrounija-platila-15-milijardi-dinara-za-bd-agro-kostic-kupio-jos-542-hektara-11

Prilikom posete uzornom domaćinstvu poljoprivrednika Gorana Tucakovića u salaškom naselju Rančevo u somborskom ataru, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je najavio dalju pomoć srpskom agraru, i posebno stočarstvu, pošto ono, uz voćarstvo i povrtarstvo, po njegovim rečima „nosi državu“.
– Jedna od dobrih stvari je da ćemo od 2020. godine omogućiti davanje poljoprivrednog zemljišta u dugoročni zakup od minimum osam godina, naravno, uz obavezu zakupaca tih površina da poštuju vođenje evidencije, takozvane knjige polja, kao i obavezu setve određenih kultura koje služe za proizvodnju stočne hrane, dok će sve ostalo biti sankcionisano – rekao je ministar Nedimović, koji se tokom posete gazdinstvu Tucakovića, praćen od somborske gradonačelnice Dušanke Golubović, odgovarajući na njihova pitanja zadržao u dužem razgovoru sa okupljenim poljoprivrednicima tog salaškog naselja, poznatog po stočarskoj proizvodnji i proizvodnji mleka. – Mi smo u proteklom periodu dosta radili na otvaranju tržišta za izvoz goveđeg mesa i kao rezultat toga smo prošle godine imali dobru cenu žive vage za ona grla koja smo izvozili u Tursku, što ćemo imati i u narednim mesecima.

On je za četvrtak najavio posetu turskog ministra poljoprivrede i šumarstva Bekira Pakdemirlija Srbiji, ali i plan da srpski agrar ove godine u tu zemlju izveze između 7.000 i 8.000 tona goveđeg mesa, što će podstaći potražnju, a samim tim i povećati otkupnu cenu.
– Od sledeće sedmice krenućemo u promociju projekta za poljoprivrednike do 40 godina, kojima će biti pružena mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta uz plaćanje na 20 godina i uz dinarsku kamatnu stopu od 1,95 odsto, s tim što mladi poljoprivrednici neće morati da imaju sredstva obezbeđenja, nego će moći da stave hipoteku na tu kupljenu zemlju. Ove godine će biti moguća kupovina samo privatnog poljoprivrednog zemljišta, dok će od sledeće biti omogućena i kupovina zemljišta u državnom vlasništvu – najavio je ministar Nedimović, i naglasio da će, između ostalog i zbog toga, biti izmenjen aktuelni Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, koji je, doduše, i do sada omogućavao takav model kupovine zemlje, ali s rokom otplate od svega deset godina, što je, po njemu, nedovoljno.Članovi domaćinstva Tucaković obrađuju, što u vlasništvu, što u zakupu državne i privatne zemlje, oko 100 hektara, a bave se i proizvodnjom mleka na farmi s 50 muznih krava, zahvaljujući kojima u proseku dnevno isporuče obližnjoj mlekari 1.000 litara mleka. Osim toga, Tucaković sa svojom porodicom godišnje utovi i plasira na tržište oko 50 bikova, koji su bez izuzetka iz vlastitog uzgoja.Svestan problema koji, zbog prisustva i rada jednog od ukupno dva srpska postrojenja za preradu animalnog otpada, imaju Sombor i njegovi stanovnici, Nedimović je najavio skoro rešenje i tog pitanja nakon okončane međunarodne arbitraže između države Srbije i preduzeća „Energozelena“ u Inđiji.

– Donećemo novu strategiju upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla, a više o tome ću vam moći reći u narednih mesec – mesec i po, pošto trenutno regulišemo odnose s „Energozelenom“, tako da će, posle dužeg niza godina, država prvi put i moći da upravlja celokupnim prostorom na najkvalitetniji način, čime će biti rešeni i problemi na prostoru Sombora, odnosno s ovdašnjom Veterinarskom ustanovom za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla „Proteinka“ – najavio je srpski ministar poljoprivrede.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/duzi-zakup-drzavnih-oranica-od-2020-godine-29-03-2019

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.  Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. 
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd. 

Vrste vina 
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa. 



Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). 

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu 
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina. 

Kiselost vina 
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti. 



Sadržaj alkohola u vinu 
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola) 



Čitanje vinske etikete 
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova. 

Godište vina 

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

http://vinarija.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30