Bil Gejts, četvrti najbogatiji čovek na svetu, tiho je ugrabio 242.000 hektara poljoprivrednog zemljišta širom SAD.To ga čini uticajnim privatnim vlasnikom poljoprivrednog zemljišta u SAD.

Posle višegodišnjih izveštaja da je kupovao poljoprivredno zemljište u državama Florida i Vašington, The Land Report je otkrio da je Gejts kupio poljoprivredno zemljište u 18 američkih država, prenose "Novosti".Njegova najveća imanja su u Luizijani (69.071 hektara), Arkanzasu (47.927 hektara) i Nebraski (20.588 hektara). Pored toga, on ima udeo u 25.750 hektara zemljišta na zapadnoj strani Finiksa u Arizoni.

Prema istraživanju lista, zemljište drži direktno i preko Cascade Investments.

Iako može biti iznenađujuće da je tehnološki milijarder takođe najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u zemlji, ovo nije jedini Gejtsov pokušaj u poljoprivredi.

Tokom 2008. godine, Fondacija Bila i Melinde Gejts najavila je 306 miliona dolara bespovratnih sredstava za promociju održive poljoprivrede sa visokim prinosom među malim poljoprivrednicima u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji.

Fondacija je tada uložila i u razvoj i širenje „superuseva“ otpornih na klimatske promene i na mlečne krave sa većim prinosom.

Prošle godine organizacija je osnovala Gates Ag One, neprofitnu organizaciju koja unapređuje te napore.

Nije potpuno jasno kako se koristi Gejtsovo poljoprivredno zemljište, piše Forbs.

Međutim, postoje neke naznake da bi zemljište moglo da se koristi na način koji se poklapa sa vrednostima fondacije.

Cottonwood Ag Management, deo kompanije Cascade, član je Leading Harvesta, neprofitne organizacije koja promoviše održive poljoprivredne resurse koji daju prioritet zaštiti useva, tla i vodenih resursa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=01&dd=15&nav_id=1795628

Fortenova grupa je saopštila da je ušla u ekskluzivne pregovore s kompanijom „Nomad Fuds“ o prodaji biznisa zamrznute hrane, koji obuhvata kompanije „Ledo“, „Ledo Čitluk“ i „Frikom“. Iza kompanije „Nomad Fuds“ stoji američko-britanski milijarder Noam Gotsman koji živi u Njujorku i „Forbs“ ga je uvrstio u listu 400 najbogatijih Amerikanaca.

Očekuju da bi do kraja marta pregovori mogli da budu uspešno okončani, a sama transakcija zaključena tokom leta ove godine, nakon pribavljanja odobrenja regulatora, piše Jutarnji list, prenosi Tanjug.Iznos obavezujuće ponude koji je sada „na stolu“ nije objavljen, ali se prošle jeseni u medijima kalkulisalo da je u pitanju potencijalna transakcija decenije te da bi ciljana vrednost Leda mogla da iznosi oko 600 miliona evra, odnosno između 10 i 12 puta dobiti pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA), kada je Fortenova primala neobavezujuće ponude zainteresovanih kompanija, na vodi list.

U investicionim krugovima smatraju da takva valuacija i dalje stoji.

U prethodnom dubinskom snimanju poslovnog područja zamrznute hrane Fortenova grupe, koje čine zagrebački „Ledo“, „Ledo Čitluk“ i beogradski „Frikom“, učestvovalo je prošle godine norveška Orkla, češko-slovački konzorcijum investicionih fondova, a Nomad Fuds je na kraju izabran za pregovore, podseća se u tekstu.

Do sada se, ocenjuje u saopštenju Fabris Peruško, glavni izvršni direktor i član Upravnog odbora Fortenova grupe, Nomad Fuds pokazao snažnim potencijalnim partnerom.

U pitanju je kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja na evropskom tržištu smrznute hrane drži udeo od oko 15 odsto, a u svom portfelju trenutno uopšte nema sladolede.

Preuzimanje Fortenovinih kompanija je u skladu s upravljačkom strategijom Nomad Fudsa, objavili su danas iz te kompanije, koja kombinuje snažan organski rast svojih osnovnih delatnosti i preuzimanje vodećih brendova smrznute hrane u Evropi.Ova akvizicija će, objašnjavaju, proširiti njihov portfelj na nova evropska tržišta uz istovremeno stvaranje temelja za potencijalnu buduću konsolidaciju u srednjoj i istočnoj Evropi.

Fortenova grupa je, podseća Jutarnji, osnovana 1. aprila 2019. prenosom poslovne celine pod vanrednom upravom Agrokora, kao rezultat nagodbe poverilaca.

Inače, iza Nomad Fudsa stoji američko-britanski milijarder Noam Gotsman pokazuju podaci sa sajta te kompanije. Osnivači te kompanije su Noam Gotsman i Martin Elis Franklin, koji su i kopredsednici kompanije. Gotsman je američko-britanski milijarder, koji živi u Njujorku i ima bogatstvo od 2,4 milijarde dolara, prema poslednjim podacima „Forbsa“.

Među velikim akcionarima ove kompanije je i fond Velington menadžment, najstariji američki uzajamni investicioni fond.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/202101111124349178-americko-britanski-milijarder-kupuje-frikom/

Uz suzbijanje korone, prioritetan zadatak je i obezbeđivanje sigurnog snabdevanja prehrambenim proizvodima. Međutim, pokazalo se da je stabilnost prehrambenog sektora dugoročan izazov.

Kovid kriza se nije pretvorila u krizu hrane. Međutim, oni koji snabdevaju restorane i hotele, a među kojima je najviše malih proizvođača, teško su pogođeni, piše RTS.

"Pričamo pre svega o proizvođačima hrane gde 90 odsto svojih proizvoda plasiraju na Horeka tržištima. Na primer, pojavio se višak goveđeg mesa na tržištu što je veliki problem za farmere i za proizvođače mesa. Sada se da kažem pravi neka strategija, odnosno gledaju se izlazi gde to meso može da se proda", kaže Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju hrane.Jedno britansko istraživanje ukazuje da kupci sada najviše cene čistoću i sigurnost kupovine. Beskontaktno plaćanje i dostava postaju značajniji od tradicionalne kupovine.

Više nego ranije kupci danas vode računa o cenama proizvoda, a sve više se vraćaju i pripremi hrane kod kuće.

"U Velikoj Britaniji većina potrošača, čak njih 94 odsto, očekuje da će kovid 19 uticati na njihovo ponašanje još dva meseca nakon završetka epidemije, četvrtina procenjuje da će postkovid sindrom da ih drži još osam meseci, a 21 odsto veruje da će se po novousvojenim pravilima ponašati duže od 12 meseci", kaže Čarls Benks, stručnjak za hranu iz Velike Britanije.

Slično razmišljaju i naši potrošači.

"To postaje jedna nova realnost za celokupnu prehrambenu industriju koja sada treba da se na neki način prilagodi novom načinu, ne samo isporuke nego i koncipiranja hrane za tako nešto", kaže prof. Branislav Nedović sa Poljoprivrednog fakulteta.Srbiji je iz evropskog poljoprivrednog fonda na raspolaganju 175 miliona evra, a Evropska unija obezbedila je i dodatan novac za ublažavanje posledica kovida.

"Kao neko ko dolazi iz Poljske, veoma dobro znam koliko je važna podrška u pretpristupnom periodu, pomoć u prilagođavanju evropskim standardima, razvoju poljoprivrednih kompanija i sektora hrane. Snažno vas podstiče da koristite fondove koje je Evropska unija dodatno obezbedila za ublažavnja posledica kovida", kaže Januš Vojćehovski, evropski komesar za poljoprivredu.

Sa preko tri milijarde evra, hrana je prošle godine činila 18,5 odsto našeg izvoza.

Uz dodatna ulaganja u visokotehnološku i održivu proizvodnju, organsku i hranu za potrošače sa specifičnim potrebama, taj rezultat bi mogao biti i bolji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/korona-promenila-nas-odnos-prema-hrani-ljudi-vise-vode-racuna-o-cenama-jedna-stvar/0rdq72q

U sali Doma kulture u Bojniku sa poljoprivrednicima ovog kraja potpisano je 113 ugovora o subvencionisanju kupovine poljoprivredne mehanizacije. Predviđena sredstva iz budžeta opštine za subvencionisanje poljoprivredne mehanizacije iznose 4,2 miliona dinara, a korisnicima su odmah uplaćena. Predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede Ivica Jovanović naglašava da, bez obzira na probleme sa Korona virusom iznos, predviđena sredstava za subvencionisanje poljoprivrede nisu smanjena.

„Maksimalni iznos sredstava po jednom ugovoru je 120 hiljada dinara i dobilo ga je nekoliko poljoprivrednika, a minimalni 7.000 dinara. Najčešće su kupovane razne priključne mašine za traktor, poput atomizera, podrivača i raonika. Ostala su sredstva za subvencionisanje sertifikovanog sadnog materijala, veštačko osemenjavanje i kupovinu priplodne stoke.“

Poljoprivrednici koji su iskoristili ovu mogućnost već sada najavljuju da će ponovo aplicirati, ali smatraju da je ovo trebalo uraditi još pre 10-15 godina.

Izvor:https://jugpress.com/u-bojniku-potpisani-ugovori-o-subvencionisanju-kupovine-poljoprivredne-mehanizacije/

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina. Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina.
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd.

Vrste vina
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa.Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka).

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina.

Kiselost vina
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti.Sadržaj alkohola u vinu
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola)Čitanje vinske etikete
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova.

Godište vina

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Srbiji se od aprila ove godine onlajn kupovina hrane povećala za 200 odsto, odeće za 100 odsto, a tehničkih uređaja i računarske opreme za 50 odsto, kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Istovremeno, za oko 30 odsto porastao je i broj prigovora potrošača o načinu ostvarivanja njihovih prava.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić rekla je za Tanjug da su tokom vanrednog stanja zbog pandemije kovid-19 poštanski operatori zabeležili rast broja pošiljki, odnosno dostava robe kupljene putem e-trgovine za 40 odsto, dok su trgovci beležili rast e-trgovine od 50 odsto do čak 300 odsto.

"I nakon ukidanja vanrednog stanja poštanski operatori beleže još veći rast od 50 odsto do 100 odsto, dok većina trgovaca beleži rast u proseku oko 100 odsto, prema podacima e-Komerc Asocijacije Srbije“, rekla je Matić.

Izrazila je očekivanje da će rast e-trgovine biti nastavljen kako zahvaljujući već redovnim e-kupcima, tako i pojavljivanjem novih kupaca koji se sada upoznaju sa sigurnošću i kvalitetom onlajn trgovine, ali i trgovcima koji sve više otvaraju onlajn kanale prodaje.

Tehnički uređaji i računarska oprema su oduvek najtraženija roba u elektronskoj trgovini, ali u vreme epidemije virusa korona, navodi Matić, ta situacija se promenila, pa su građani onlajn najviše kupovali hranu i odeću.

U aprilu se, kaže Matić, desio ekstremni porast elektronske trgovine, veliki broj ljudi je prvi put probao da kupuje onlajn i otkrio sve benefite kupovine bez odlaska u prodavnicu, ali i navodi da rast elektronske trgovine prati i povećan broj prigovora potrošača o načinu ostvarivanja njihovih prava, i to oko 30 odsto.

Matić je rekla da se građani najčešće žale po osnovu nesaobraznosti robe, izdatih garancija, roka isporuke, povraćaja novca i slično.

Navela je da novi Zakon o zaštiti potrošača jasno definiše prava potrošača iz ugovora na daljinu, odnosno u okviru onlajn kupovine, kao i obaveze trgovca o predugovornom informisanju, izvršenju i roku isporuke, i pravu potrošača na odustanak od ugovora u roku od 14 dana bez navođenja razloga, te obaveze trgovca u tim slučajevima.

"Međutim, važno je napomenuti da se ova prava mogu ostvariti samo ukoliko potrošači kupuju kod registrovanih trgovaca, što je i glavni uslov za bezbednu i sigurnu onlajn kupovinu“, naglašava Matić.

Matić je rekla da je jedna od brojnih aktivnosti Ministarstva koja se odnosi na jačanje poverenja građana u e-trgovinu i objavljivanje vodiča za e-trgovinu.

Navela je da su ti vodiči u saradnji sa USAID-om objavljeni na onlajn platformi „Pametno i bezbedno“, na adresi <https://pametnoibezbedno.gov.rs/vodic-navigator> i da oni pružaju sve neophodne informacije i savete koji otklanjaju sumnje i bezbednosne zamke onlajn trgovine.

"Između ostalog, upućuju građane na neophodne korake prilikom ovog vida kupovine, kao što su provera prodavaca, uslova kupovine, zaštita digitalnih uređaja, čuvanje podataka“, rekla je Matić.

Vodiči, kako je objasnila, pružaju i praktična uputstva o načinima onlajn plaćanja, ali i konkretna objašnjenja o pravima potrošača, odnosno obavezama trgovaca, koji su regulisani novim Zakonom o trgovini i izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Vodiči podsećaju i na mogućnost da se građani u roku od 14 dana predomisle i vrate robu uz povraćaj novca, kaže Matić i navodi da Ministarstvo trenutno radi na donošenju vodiča za e-trgovce i njihovo objavljivanje se može očekivati u trećem kvartalu ove godine.

Paralelno sa ovim aktivnostima, dodaje Matić, sprovodi se javna edukativna kampanju u oblasti e-trgovine. Rast elektronske trgovine u Srbiji beleži se od početka godine, i pre uvođenja vanrednog stanja, a prema podacima Narodne banke Srbije u prvom kvartalu ove godine broj dinarskih e-transakcija karticama i e-novcem beleži rast za 82,19 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/899979/Onlajn-kupovina-hrane-od-aprila-povecana-za-200-odsto/

Protivgradne mreže su najbolja zaštita voćnjaka od gradaleda, a uloga im je i da pri visokim temperaturama smanjuju zaštitu od ožegotina. Investicija nije mala (vrednost jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi) ali treba znati da oštećenja od grada, pored toga što oštećuju biljku, nanose štetu na prinosu i za narednu godinu za oko 50%.

Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje da bi se sprečilo oštećenje mladih biljaka.

Radi se o konstrukciji sastavljenoj od stubova,rešetkasto raspoređenih po celoj plantaži,međusobno uvezanih sistemom sajli,ankera,držača,zatezača itd. koji se na kraju prekriva mrežama čija je osnovna funkcija da mehanički zaštite vaše plantaže od grada.

Šta treba znati pri izboru mreže?

Tri parametra su bitna kada se uporedjuju cene mreža: veličina okaca, gramatura i dužina fabričke garancije proizvodjača. Veličina okaca odredjuje i stepen zaštite. Što je veća gramatura to su niti od kojih je mreža ispletena deblje i mreža je jača, otpornija na kidanje i dugotrajnija je. Ako se mreža instalira na mlad zasad svakako je isplativije postaviti mrežu sa dužom fabričkom garancijom. Mreže koje imaju fabričku garanciju 7-8 godina u praksi služe 10-12 godina i njih treba stavljati na stare zasade. Ako se radi o mladim zasadima svakako je bolje i jeftinije postaviti mrežu sa fabričkom garancijom 15 godina, koja u praksi služi 22-24 godine. Ako se kalkuliše da se na mlad zasad postavi jeftina mreža treba znati da će životni vek plantaže biti duži od veka mreže i da će se posle 10-tak godina, pri eventualnoj zameni mreže, morati da se menja i najveći broj kopči za spajanje.

Koji stub izabrati betonski ili drveni?

Betonski stub, ma koliko imao glatku površinu, ima pore i šupljine u kojima spore gljivica i larve insekata mogu da prezime i čekaju narednu godinu i pogodno vreme za svoj razvoj i ugrožavanje plantaže.Betonski stub nema elastičnost, težak je, sklon potanjanju. Kape koje se moraju koristiti pri montaži betonskih stubova su 3-4 puta skuplje u odnosu na kape koje se koriste pri montaži drvenih stubova. Ako se topi sneg voda će se povlačiti uz stub (beton upija vodu). Ako noću imamo mraz doćiće do smrzavanja vode i do oštećenja stuba na nivou oko 20 – 50 cm iznad tla, u zavisnosti od visine snega. Betonski stub može da bude rešenje gde nema drveta i gde nema oštrih mrazeva (italija, Grčka, Španija, …) Beton i metal su provodnici toplote. Leti je beton topliji a zimi hladniji od zemljišta u koje je pobijen. Korenov sistem biljaka koji je u kontaktu sa stubom trpi stres i to se direktno odražava na prinos. U gustoj sadnji imamo po 1 ha oko 3.500-4.000 sadnica oko 400 stubova – 10-12% sadnica ima kontakt korenovog sistema sa stubom.

Drveni stub je lakši, ne potanja, elastičan je. Njega je neophodno impregnirati smolama na bazi bakra i u njegovim šupljinama ne mogu da prezime spore gljivica i larve insekata. Nema temperaturne razlike u kontaktu drvenog stuba i korenovog sistema.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/29/agro-vesti/sta-treba-znati-pri-izboru-mreze/

Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora je u toku, a u Upravi za agrarna plaćanja navode da je u planu produžetak roka kako kako bi poljoprivrednici mogli da realizuju investiciju i podnesu zahtev.

Prvobitno je planirano da poljoprivredni proizvođači svoje zahteve mogu da podnose do 29. maja.

U toj upravi kažu za Tanjug da su se na produžetak roka odlučili jer su u prethodnih mesec dana bili otežani uslovi za kompletiranje dokumentacije."Zahtevi pristižu i u vreme vanredne situacije proglašene i obrađuju se po vremenu pristizanja. Potpuni zahtevi se odobravaju i isplaćuju, dok se nepotpuni zahtevi administrativno uređuju dopunom podneska koju Uprava za agrarna plaćanja u ovom momentu obavlja službenim putem", navode u Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.

Do sada je od 401 pristiglog zahteva odobren podsticaj za 165 poljoprivrednih proizvođača, a dalja dinamika obrade zavisiće od samih zahteva.Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini za podsticaje za nabavku novih traktora opredeljeno je 500 miliona dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/uprava-za-agrarna-placanja-produzava-rok-za-podsticaje/eedpfmh

Kompanija Agromarket srpskog biznismena Dušana Mojsilovića novi je vlasnik Semenarne Ljubljana, piše ljubljansko Delo.List navodi da je Deželna banka Slovenije (DBS), koja kao jedini vlasnik Semenarne Ljubljana već nekoliko meseci traga za strateškim partnerom, za novog vlasnika izabrala Agromarket.

Semenarna je najavila da proširuje asortiman sadnica pod svojom markom, osvežiće asortiman hrane za životinje i ponuditi nove supstrate. Kompanija je prošle godine povećala maloprodajnu prodaju i izvoz, prenosi Seebiz.Semenarna je vlasnik kompanije Južni Banat, koja se bavi uzgojem jabuka i breskvi, proizvođača đubriva Fertiko, poljoprivrednog preduzeća Zaječar i proizvođača semena Agroseme.

Očekuje se da će Dušan Mojsilović otkupiti potraživanja od Društva za upravljanje potraživanjima od banaka (DUTB) i udele od DBS.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=02&dd=12&nav_id=1653471

Ovim pravilnikom bliže se propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku.

Podsticaj se ostvaruje na osnovu prihvatljivih troškova investicije za nabavku novog traktora snage motora do 60 kilovata (kW), sa standardnim delovima, uređajima i opremom uključujući pripadajuću traktorsku kabinu, koji se prvi put upotrebljava za izvođenje poljoprivrednih radova u primarnoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji; a koji je proizveden u Republici Srbiji ili čiji model dobavljač uvozi u rastavljenom stanju i sklapa na svojim proizvodnim linijama u Republici Srbiji pre dana objavljivanja javnog poziva za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Podsticaj mogu ostvariti lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i čija su gazdinstva u aktivnom statusu i to: fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu.

Pored ovih opštih uslova neophodno je da u Registru poljoprivrednih gazdinstava ima upisane:

-površine zemljišta pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura:

-do 0,5 ha povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru;

-do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha ostalog voća;

-2 ha grožđa, na parcelama koje su upisane i u Vinogradarski registar u skladu sa zakonom koji uređuje vino;

-do 3 ha povrća (na otvorenom polju);

-od 0,1 do 50 ha cveća (na otvorenom polju);

-do 50 ha aromatičnog i lekovitog bilja;

-do 2 ha žitarica, industrijskog i krmnog bilja.

– u zavisnosti od vrste stočarske proizvodnje proizvodnje ima do najviše 19 mlečnih krava, odnosno ima ukupni kapacitet objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, i to: do najviše 19 goveda i/ili do najviše 149 ovaca i koza i/ili do najviše 29 krmača i/ili do najviše 99 tovnih svinja po turnusu i/ili do najviše 3.999 brojlera po turnusu i/ili do najviše 399 tovnih ćurki po turnusu.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaj pokreće se podnošenjem zahteva na Javni poziv koji raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja. Javni poziv sadrži podatke o: licima koja ostvaruju prava na podsticaje, uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje, obrascima zahteva kao i maksimalnim iznosima podsticaja po korisniku, u skladu sa ovim pravilnikom, visini ukupnih raspoloživih sredstava po javnom pozivu, rokovima za podnošenje zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahteve kao i druge podatke potrebne za sprovođenje javnog poziva. U toku kalendarske godine može biti raspisan jedan ili više javnih poziva, u zavisnosti od raspoloživih sredstava.

U skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju podsticaji se utvrđuju u u iznosu od 50 % od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara.

Izvor:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-nabavku-novog-traktora-2/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31