Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) objavila je da je kompanija „BD Agro” u stečaju iz Dobanovaca kao pravno lice prodata „Agrouniji” iz Inđije po početnoj ceni od 1,5 milijardu dinara.Vlasnik „Agrounije” je „MK grupa” Miodraga Kostića.

Najvažnija imovina „BD Agroa” je 542 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 465 hektara u katastarskoj opštini Dobanovci.

U Dobanovcima je i više desetina objekata „BD Agroa” na više od 56.000 kvadratnih metara, a među kojima je 27 štala, mešaona stočne hrane, veterinarska stanica, laboratorija i poslovna zgrada – mlekara.

U oglasu za prodaju „BD Agroa” kao pravnog lica navedeni su i brojna poljoprivredna mehanizacija, oprema na farmi, više teretnih i putničkih vozila, kao i kancelarijska i druga oprema.

„BD Agrom” su se bavili i Agencija za borbu protiv korupcije i Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Kandski državljanin Đura Obradović je na aukciji septembra 2005. godine kupio 70 odsto poljoprivrednog kombinata „Budućnost” (sada „BD agro”) za pet i po miliona evra. Mesec kasnije generalni direktor je postao LJubiša Jovanović, pomoćnik tadašnjeg ministra za privredu Predraga Bubala, zaduženog za privatizaciju.

Obradović se na aukciji prijavio kao fizičko lice, što znači da mu je omogućeno da firmu plati u šest rata. Kao što je praksa pokazala, rate su plaćene novcem firme koja je kupljena. U trenutku kupovine, to poljoprivredno dobro je imalo 1.800 hektara zemlje u svom vlasništvu, a raspolagalo je s još 4.000 hektara državne zemlje. Imalo je bogat stočni fond – hiljadu krava, 500 svinja i 20.000 kokošaka. Sve je rasprodato.

Ugovor o privatizaciji kapitala tog stečajnog dužnika bio je raskinut 27. oktobra 2015. godine, a tri meseca kasnije – u januaru 2016, već je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka s Unapred pripremljenim planom reorganizacije. Privredni sud u Beogradu otvorio je 30. avgusta 2016. godine stečajni postupak nad „BD AG Agro” Dobanovci, na predlog banke Inteza i AD „Imlek” iz Padinske Skele.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/novcanik/agrounija-platila-15-milijardi-dinara-za-bd-agro-kostic-kupio-jos-542-hektara-11

Prilikom posete uzornom domaćinstvu poljoprivrednika Gorana Tucakovića u salaškom naselju Rančevo u somborskom ataru, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je najavio dalju pomoć srpskom agraru, i posebno stočarstvu, pošto ono, uz voćarstvo i povrtarstvo, po njegovim rečima „nosi državu“.
– Jedna od dobrih stvari je da ćemo od 2020. godine omogućiti davanje poljoprivrednog zemljišta u dugoročni zakup od minimum osam godina, naravno, uz obavezu zakupaca tih površina da poštuju vođenje evidencije, takozvane knjige polja, kao i obavezu setve određenih kultura koje služe za proizvodnju stočne hrane, dok će sve ostalo biti sankcionisano – rekao je ministar Nedimović, koji se tokom posete gazdinstvu Tucakovića, praćen od somborske gradonačelnice Dušanke Golubović, odgovarajući na njihova pitanja zadržao u dužem razgovoru sa okupljenim poljoprivrednicima tog salaškog naselja, poznatog po stočarskoj proizvodnji i proizvodnji mleka. – Mi smo u proteklom periodu dosta radili na otvaranju tržišta za izvoz goveđeg mesa i kao rezultat toga smo prošle godine imali dobru cenu žive vage za ona grla koja smo izvozili u Tursku, što ćemo imati i u narednim mesecima.

On je za četvrtak najavio posetu turskog ministra poljoprivrede i šumarstva Bekira Pakdemirlija Srbiji, ali i plan da srpski agrar ove godine u tu zemlju izveze između 7.000 i 8.000 tona goveđeg mesa, što će podstaći potražnju, a samim tim i povećati otkupnu cenu.
– Od sledeće sedmice krenućemo u promociju projekta za poljoprivrednike do 40 godina, kojima će biti pružena mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta uz plaćanje na 20 godina i uz dinarsku kamatnu stopu od 1,95 odsto, s tim što mladi poljoprivrednici neće morati da imaju sredstva obezbeđenja, nego će moći da stave hipoteku na tu kupljenu zemlju. Ove godine će biti moguća kupovina samo privatnog poljoprivrednog zemljišta, dok će od sledeće biti omogućena i kupovina zemljišta u državnom vlasništvu – najavio je ministar Nedimović, i naglasio da će, između ostalog i zbog toga, biti izmenjen aktuelni Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, koji je, doduše, i do sada omogućavao takav model kupovine zemlje, ali s rokom otplate od svega deset godina, što je, po njemu, nedovoljno.Članovi domaćinstva Tucaković obrađuju, što u vlasništvu, što u zakupu državne i privatne zemlje, oko 100 hektara, a bave se i proizvodnjom mleka na farmi s 50 muznih krava, zahvaljujući kojima u proseku dnevno isporuče obližnjoj mlekari 1.000 litara mleka. Osim toga, Tucaković sa svojom porodicom godišnje utovi i plasira na tržište oko 50 bikova, koji su bez izuzetka iz vlastitog uzgoja.Svestan problema koji, zbog prisustva i rada jednog od ukupno dva srpska postrojenja za preradu animalnog otpada, imaju Sombor i njegovi stanovnici, Nedimović je najavio skoro rešenje i tog pitanja nakon okončane međunarodne arbitraže između države Srbije i preduzeća „Energozelena“ u Inđiji.

– Donećemo novu strategiju upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla, a više o tome ću vam moći reći u narednih mesec – mesec i po, pošto trenutno regulišemo odnose s „Energozelenom“, tako da će, posle dužeg niza godina, država prvi put i moći da upravlja celokupnim prostorom na najkvalitetniji način, čime će biti rešeni i problemi na prostoru Sombora, odnosno s ovdašnjom Veterinarskom ustanovom za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla „Proteinka“ – najavio je srpski ministar poljoprivrede.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/duzi-zakup-drzavnih-oranica-od-2020-godine-29-03-2019

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.  Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. 
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd. 

Vrste vina 
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa. 



Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). 

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu 
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina. 

Kiselost vina 
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti. 



Sadržaj alkohola u vinu 
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola) 



Čitanje vinske etikete 
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova. 

Godište vina 

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

http://vinarija.com

Novo ili polovno? – pitanje je koje se neizbežno postavlja prilikom kupovine traktora.

U prilog polovnom traktoru ide niža kupovna cena, što se opremljenosti tiče, u zavisnosti od situacije, moraju se praviti određeni kompromisi, a popravke i servisiranje dodatno povećavaju troškove. Zato, da biste dugo uživali u „polovnjaku“, proverite temeljno stanje mašine.

Snaga traktora i održavanje motora

Treba odabrati adekvatnu snagu motora. Kupovina prejakog traktora – samo zbog niže cene – kasnije će se negativno odraziti povećanom potrošnjom goriva. S druge strane, preslaba motorizacija mašine umanjiće efikasnost rada.

Motor traktora je jedna od najbitnijih komponenti i ako tu nastanu štete, troškovi su uglavnom visoki. Optička kontrola motora ne obuhvata samo traženje mesta gde curi ulje, nego i ispitivanje pokvarenih ili oštećenih lamela kod hladnjaka i proveru filtera. Upadljivi zvuci i šuštanje motora, naročito prilikom ubrzanja traktora ili opterećenja, ne bi smeli da se pojave prilikom testiranja vozila. Prilikom paljenja traktora može se odmah proveriti startno ponašanje motora.

Ako Vam je ponuđeno merenje učinka kardana, iskoristite tu mogućnost. Učinak kardana bi trebalo da bude oko 10–15% (u zavisnosti od norme merenja učinka motora) ispod navedene snage motora.

Menjač prikladan za primenu traktora

Ako se traktor koristi samo za manevrisanje prikolicom, sasvim je dovoljan običan manuelni menjač. Ako se izvode specijalni radovi koji zahtevaju fino prilagođavanje brzine, onda je bestepeni kontinualni menjač pravi izbor. Kod manuelnih menjača je bitno da postoji što ravnomernije raspoređivanje radnih brzina od 4 do 12 km/h. Za ulične vožnje stručnjaci preporučuju da najmanja brzina u najvećoj grupi bude ispod 10 km/h. Ovo omogućava vožnju uzbrdo pod teretom u istoj grupi brzina. Kod čestih uličnih vožnji preporučuje se menjač kod kojeg se postiže krajnja brzina sa nižim brojem obrtaja.

 Ako prilikom probne vožnje nastanu sumnjivi zvuci pri menjanju brzina, to može da bude naznaka problema s menjačem, posebno kod sinhronizacija. Kuplung se najbolje da proveriti vožnjom u srednjoj brzini. Ako kuplung legne, sve je u redu, a ako šlajfuje duže vreme pri menjanja brzina, njegov vek trajanja je istekao.

Dubina profila pneumatika

Za pneumatike od presudnog je značaja preostala dubina. Ako su pneumatici kompletno izvoženi, kupac  mora da računa sa nekoliko hiljada evra za nove pneumatike, ukoliko su u pitanju veće dimenzije. Treba takođe razjasniti pitanje širine pneumatika prilikom primene u rednim kulturama. Ako traktor ima podesive felne, moguća je promena širine.

Optička kontrola spoljašnosti i unutrašnjosti pokazuje moguća oštećenja pneumatika. Ako su pneumatici nejednako korišćeni, preporučuje se provera podešavanja trapa. Ako je u dosadašnjem korišćenju traktora jako opterećena prednja osovina, npr. prednjim utovarivačem, treba je proveriti. To važi i za pokretljive delove volana.

Zatečeno stanje i istorija održavanja

Prvi utisak najčešće otkriva mnogo o istoriji traktora. Ako su primetna ulubljenja ili rđa na karoseriji, ili ulje curi na više mesta, to je znak upozorenja. Ako je prvi utisak pozitivan, potrebno je preciznije proveriti najbitnije komponente polovnog traktora.

Radni sati

Postavlja se pitanje koliko će često novi vlasnik koristiti polovni traktor. Ako se koristi privremeno, u obzir može doći i traktor sa mnogo radnih sati. U suprotnom, je preporučljivo tražiti model sa malo radnih sati, npr. mašinu za demonstraciju.

Sa rastućim brojem radnih sati, povećava se i verovatnoća budućih popravki. Za traktor koji je prešao vek trajanja, za koji se često navodi 10.000 radnih sati, popravke mogu koštati od 50 do 70% vrednosti nove mašine.

Rezervni delovi i servis

Ako se traži često prodavani model polovnog traktora, ne treba očekivati probleme sa nabavkom rezervnih delova. Kod „egzotičnih“ modela, čiju je proizvodnju možda obustavio proizvođač, kupcu se preporučuje da unapred proveri raspoloživost rezervnih delova i servisera tih traktora. Čemu služi jeftin polovni traktor ,ako se ne može popraviti?

Stari prospekti i izveštaji o testiranju

Stari prospekti ili uputstva za korišćenje poslužiće kao informacije o traktoru. Pored publikacija proizvođača, pomoći će i nezavisni izveštaji o testiranju.

 

Povodom teksta, objavljenog dana 24. jula 2017. godine, u Večernjim novostima a koji smo preneli na portalu pod nazivom „Oprez pri kupovini hrane!“ Gradske pijace ne samo da pozdravljaju i podržavaju akciju pojačane kontrole zdravstvene ispravnosti namirnica, koju nadležne inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede sprovode, već su i jedina maloprodajna institucija u državi koja sama sprovodi interni monitoring zdravstvene i kvalitativne ispravnosti namirnica, koje se na pijacama prodaju. Na godišnjem nivou programom monitoringa ispita se preko 160 različitih proizvoda i obavi preko 650 laboratorijskih analiza. Interni monitoring pijace sprovode pune tri godine i do sada se samo jedan put desilo odstupanje od pravilnika, kod jednog proizvoda životinjskog porekla, svinjske pečenice, na jednoj rashladnoj vitrini pijace Blok 44, gde je u tom proizvodu ustanovljen povećan procenat vlage. Namirnica je istog momenta povučena iz upotrebe. Iznosimo Vam kakva je situacija na zvaničnim i zakonitim pijacama Beograda, onoj tridesetijednoj od preko stotinu koliko ih u Beogradu ima.
Međutim želimo da Vam ukažemo da podaci, koje ste i sami izneli jednostavno moraju dovesti do potpuno drugačijeg zaključka od onog koji ste Vi zaključili:


• u samom tekstu pominjete da je u 448 kontrola na pijacama širom zemlje, dakle u veoma „reprezentativnom uzorku“ jer prema podacima Udruženja pijaca Srbije na teritoriji Republike postoji 410 registrovanih pijaca, sa preko 70.000 tezgi, odnosno prodajnih mesta, u svega 22 slučaja, ili 4,9% (ako se gleda broj kontrola pijaca) odnosno 0,03% (ako se gleda broj tezgi/lokala) slučajeva utvrđena je nepravilnost proizvoda. TAJ PODATAK PIJACE ČINI NAJSVETLIJOM TAČKOM PRODAJE HRANE U SRBIJI
• dalje navodite da je kod 183 kontrole kiosaka brze hrane, u čak 287 slučajeva utvrđena nepravilnost, odnosno izraženo u procentima 156%, što čini incidencu da je doslovce u svakom kiosku pronađena, ne jedna, nego jedna i po nepravilnost.

Iz sve navedene statistike zaključak koji mi donosimo je dijametralno različit od Vašeg, a iz statistike se jasno vidi odakle treba bežati. Onako koncipiran tekst, kako ste Vi naveli, logično je narušava poverenje kupaca u ono najvrednije što Srbija ima, poljoprivredne proizvođače i prodavce namirnica koje proizvodi srpski seljak.

O aktivnostima JP Gradske pijace Beograd pisali smo i ranije te predlažemo nekoliko zanimljivih tekstova kao i članke u vezi sa trgovinom na pijacama: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/2491-veliko-spremanje-na-beogradskim-pijacama-se-nastavlja 

http://agropress.org.rs/lat/projekti/nacionalna-konferencija/item/2422-hocemo-li-moci-da-kupimo-dzem-na-pijaci 

http://agropress.org.rs/lat/projekti/nacionalna-konferencija/item/2415-pijace-i-zadruge-u-fokusu-agrobiznis-magazina 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/2172-gradske-pijace-dobijaju-izgled-kakav-zasluzuju 

 

Kako je objavljeno u najnovijem izdanju Instore magazine za maj 2017. godine, udeo moderne maloprodaje u istočnoj Evropi će 2021. godine dostići 73% ukupne prehrambene maloprodaje.

Razvoj maloprodaje u istočnoj Evropi uslovljena je nestabilnošću ekonomske situacije i promenama u navikama potrošača. Rezultati istraživanja Euromonitor International-a, maloprodajno tržište  je 2016. godine poraslo za 6%, najviše zahvaljujući razvoju modernih prehrambenih trgovina.

Udeo prehrambene trgovine u celokupnoj maloprodaji iznosi do 54%, a najviše se odnosi na razvoj modernih formata koji utiču na želje potrošača i strategije tržišnih učesnika. Udeo moderne maloprodaje porastao je sa 58% u 2011. godini na 69% u 2016. godini u istočnoj Evropi.

Moderna maloprodaja veoma teško prodire u mnogobrojne države istočne Evrope, što je rezultat malih ulaganja, nestabilne situacije u zemlji, kao i sklonosti prema pijacama, kioscima itd. 

Moderna maloprodaja teži da olakša proces kupovine i učini ga pogodnijim za kupce. Upravo ta pogodnost jedna je od glavnih pokretača razvoja modernog tržišta. Udeo samoposluga na tržištu rastao je sa 15% u 2011. godini na 18% u 2016. godini, dok su diskontni lanci imali znatan rast u proteklih pet godina. Kompanije diskontnih formata razvijaju se ulaskom na potpuno nova tržišta. Primer je ulazak Lidl-a na tržište Litvanije koji je potpuno preuzeo primat od maloprodajnih objekata. Takodje, Lidl planira otvaranje 20 trgovina na teritoriji Srbije u 2017. godini.

 

Online trgovina osvaja tržište

Sa sve urbanijim i bržim načinom života, razvija se i „online“ prodaja koja je sve popularnija. Najveći udeo medju proizvodima u internet trgovini imaju odeća i elektronski uredjaji sa 17% i 18%, a zatim i medijski proizvodi sa udelom od 10%. Rusija, Poljska i Češka su zemlje sa najdominantnijim „online“ tržištem u istočnoj Evropi, a mnoge države imaju vrlo dimaničan rast internet trgovine putem mobilnih telefona.

 

Spajanje i akvizicija

Sve su češći slučajevi spajanja dva ili više jakih tržišnih igrača. U Litvaniji, na primer, krajem 2016. godine najavljeno je spajanje dve jake maloprodajne kompanije – „Palink UAB“ i „Lietua UAB“ pod okriljem ICA Gruppen. Nakon spajanja oba trgovinska lance će biti pod vlasništvom ICA Gruppen i tako postati drugi najmoćniji igrač na litvanskom maloprodajnom tržištu.

Sledeći slučaj bio bio primer gde je Agencija za tržišnu konkurenciju Republike Hrvatske odobrila Sparu Austrija da preuzme supermarkete Bille. Tim spajanjem Spar će proširiti svoje poslovanje u Hrvatskoj. 

Prema predvidjanjima Euromonitor International-a, sa stabilnim, dvoprocentnim  rastom BDP-a u istočnoj Evropi, maloprodajno tržište će rasti u sledećih pet godina po stopi od 2%, isključujući inflaciju. Sve navedene tendecije ostaće glavni činilac razvoja tržišta, a kako je globalno stanovništvo jako povezano, život kupaca će sve više biti digitalizovan, pa će se samim tim intenzivno razvijati internet trgovina.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30