Berba kupina u Pomoravskom okrugu, na oko 600 hektara je u punom jeku, rodila je dobro, puna je šećera i suve materije, kvalitetna je, ali proizvođači smatraju da je otkupna cena suviše niska.

Radiša Petrović iz Sekuriča, opština Rekovac, koji plantažu kupina ima kraj starog puta Jagodina - Kragujevac, izjavio je danas Tanjugu, da je otkupna cena 50 i 60 dinara za kilogram i "sa ovakvom cenom, zbog velikih i skupih ulaganja, cene berača, proizvođačima neće ostati ništa od zarade".

U Levču i opštini Rekovac, izrazito voćarsko vinogradarskom kraju, kupinom je zasađeno oko 400 hektara, a zbog niske cene prošlih godina, mnogi su plantaze kupina iskrčili, ističu kupinari. Oni dodaju da je bilo godina kada kupinu nisu ni brali jer bi otišli u još veće gubitke.

Mnogi da bi izbegli gubitke, beru sami, ali je problem što je ovaj kraj sa izrazito staračkim domaćinstvima, sela su pusta, i nema ljudi za rad, nekima pomažu rođaci koji dolaze iz drugih gradova, pričaju oni.

Kupinari potsećaju da su potrebne tri godine da se zasad kupina podigne, da se održava, đubri mineralnim đubrivima, hemijski tretira, što je skupo i da je cena ispod 100 dinara za kupinu niska.

U ovom kraju dominira sorta "čačanska bestrna" koja je posebno dobro rodila ali je dosta zasađena i "ton fri", "tripl kraun" i "loh nes".

Prinosi se kreću od 12 do 14 tona ali ima površina na kojima se prinos procenjuje i na 20 tona po hektaru.

Kupinari ocenjuju da niske temperature i sveže noći pogoduju kupinama a da dnevne ne bi valjalo da preleze 27 stepeni.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=12&nav_id=1718209

Domaćinstvo Jovanović iz sela Zagorica, nedaleko od Topole, od davnina se bavi pečenjem rakije, ali one tradicionalne šljivovice. Međutim, ove godine na tom imanju je potekla prva malinovača i kupinovača.

- Pored naše obavezne i daleko prepoznatljive, šljivovice pekao sam rakiju od svih vrsta voća koje uspeva kod nas. Čak i od nekoliko vrsta južnog voća, sve to iz radoznalosti, da vidimo kakva je. Ove godine sam po prvi put pekao rakiju od kupine i maline. Vrlo je jednostavan proces, ali mislim da nema nekog smisla raditi na veće količine. Aroma i kvalitet dobijene rakije nije po mom ukusu, očekivao sam mnogo više. Oni koji su imali prilike da probaju ovu rakiju se ne slažu sa mnom, kažu da je dobra - rekao je za TopPres Dragan Jovanović.

Domaćin otkriva kako teče proces pripreme ove rakije:

- U posudu stavim 70 kilograma kupine koja tu prevri (fermentira), potom dodam 10 kilograma šećera rastopljenog u 30 litara vruće vode i onda sve to dobro izmiksujem uz pomoć hiltija i merača za glet masu. Fermentacija kreće neposredno posle mešanja. Posle tri nedelje kljuk ide u kazan i pristupa se pečenju (destiliranju). Jedan kazan ovako pripremljenog kljuka dao je 18 litara rakije jačine 20 gradi. Isti je postupak i prilikom pripreme kljuka od maline, mušmule, dudinje, jagode, banane.

Jovanović kaže da tradicionalnu šljivovicu ipak ne mogu da zamene neke nove vrste rakija, te da su one namenjene manjim količinama.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2688653/rakije-od-maline-i-kupine-iz-topole-ima-li-sljivovica-konkurenciju

Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/u-ovom-selu-se-skoro-svi-bave-organskom-proizvodnjom-evo-zasto/

U Loznici, Krupnju, Ljuboviji i Malom Zvorniku berba kupina je u punom jeku. Pod ovim voćem je 1.050 hektara, a rod je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, dobar. Prinosi se kreću od 15 do 20 tona po hektaru, a u pojedinim zasadima biće i veći.

Već nekoliko godina cena je veoma niska, a dešavalo se da bude i prekinut otkup. Početak sezone obećavao je kakvu-takvu zaradu jer se kupina otkupljivala po ceni od 50 do 70 dinara za kilogram u zavisnosti od sorte.

Međutim, kako to obično bude svake godine, vrlo brzo je pala na 30, a trenutno se otkupljuje po ceni od 40 do 50 dinara za kilogram. Veliki problem predstavlja i nedostatak radne snage, iako se dnevnica kreće od 2.000 do 2.500 dinara.

Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz lozničkog "Poljosaveta", kaže da je važno da voćari usklade površine pod kupinama sa raspoloživom radnom snagom.

- Potrebno je težiti i da se postigne što veći prinos, a to se postiže uvođenjem savremenih tehnologija koje podrazumevaju sistem kap po kap za navodnjavanje, mrežu za zasenjivanje u periodu kada su visoke temperature, mogućnost orošavanja i primenu svih drugih agrotehničkih mera u optimalnom vremenskom roku. Pre zasnivanja zasada neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i pravilno pripremiti parcelu uz obavezno meliorativno đubrenje (popravljanje kvaliteta zemaljišta). Za sadnju je veoma važno koristiti kvalitetan sadni materijal - kaže Krsmanovićeva.

Podseća i da posle berbe zasad treba očistiti od starih izdanaka i spaliti, a neophodno je obaviti i jesenju zaštitu biljaka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2609122/rod-kupina-dobar-ali-cena-niska-i-nema-beraca-resenje-veci-prinos

Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece i trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakterijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Kupina u plodu sadrži veoma malo ugljenihl hidrata (6%), belančevina (0.9%) i 1% masti, uz veći procenat suve materije (20%) Od minerala, sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaka, sadrži galotanin u većem procentu (8%), inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su svezi i znatnu količinu vitamina C. Fenolna jedinjenja, koja sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lošeg holesterola, odlažući pojavu ateroskleroze i sprečavajući pojavu kardiovaskularnih bolesti. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska. Galotanin uništava bakterije, među kojima su najvažnije Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa.

Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida, i raznih povreda kože i sluzokože. Spolja se upotrebljava kao antiseptik, u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenje krvnih sudova, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata, može da se nađe na njihovom jelovniku. Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti, i za jačanje imuniteta.

Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen. Pored pomenutog, kupine takođe vezuju bakar. Previsoka koncentracija bakra može dovesti do nemira, i psihičkih teškoća. Delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i hemoroidima.

Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj. Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno, tj. za sprečavanje anemije i srčanih bolesti i za jačanje imuniteta.

RECEPTI

Kupinovo vino

- 5 kg kupina

- 1,5 kg šećera

Očišćene kupine stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i stavite na hladno i tamno mesto. Zbog vrenja koje sledi preporučljivo je da smese ima samo do tri četvrtine dubine posude. Posle 7 do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite sloj sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Potom, posle sedam dana pažljivo procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla). Vino čuvajte na hladnom mestu, posle 30 dana zatvoriti pampurima, i uzimajte po potrebi.

Za uredan ciklus

-3 šake iseckanog korena kupine

- litar crvenog vina

Koren dodajte u vino, i kuvajte na tihoj vatri, dok ne uvri polovina vina. Ohlađeno procedite, tečnost naspite u staklene flaše, i popijte tri puta dnevno po čašicu.

Protiv malokrvnosti

- 5 korenova kupine

- 5 l vode

- kilogram meda

Korenje prelijte vodom, zagrevajte na tihoj vatri, kad proključa kuvajte 15 minuta, i sklonite s vatre. Posle pola sata procedite, dodajte med, promešajte, stavite u flaše ili tegle, i uzimajte više puta dnevno po tri-četiri kašike.

Izvor: Agrobiznis magazin

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se malina i kupina bez upotrebe pesticida. Voće proizvedeno na organski način ima veću cenu, a i plasman je zagarantovan.
 
Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine ovde se proizvode bez upotrebe pesticida.
 
Milorad Lazić, proizvođač malina iz sela Žuč kaže da ne koriste hemiju, najviše Slavol.
 
- U svakom selu se proizvodi ekološki zdrava hrana i mi se tretiramo kao eko proizvođači - kaže Slobodan Urošević, poljoprivrednik iz sela Igrišta.
 
Nadmorska visina od oko hiljadu metara idealna je za organsku proizvodnju.
 
- Mi Sagonjevci imamo prirodnu vodu, doveli smo je iz planine, tako da proizvodimo kvalitetnu malinu - kaže Vučeta Aranđelović iz sela Sagonjeva.
 
- To je nešto što je idealno, prvenstveno za proizvodnju maline i jedan od uslova da sama, organska proizvodnja, poljoprivreda, ima neki prioritet ovde - kaže Jovica Đinović iz poljoprivredne stručne službe Opštine Kuršumlija.
 
Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača. Mnogi su otišli i korak dalje, jer su finasijsku isplativost videli u zaokruživanju proizvodnje.
 
- Pravimo džem od malina, slatko, likere najviše, kompote, prelive za kolače, torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - kaže Biljana Lazić iz sela Žuč.
 
Malina bi mogla da postane brend kuršumlijskog kraja, pa se tako devetu godinu za redom organizuje malinijada, gde se razmenjuju iskustva i ocenjuje kvalitet proizvoda.

Kupina se u našim klimatskim uslovima može saditi kao i ostale voćke, od oktobra do aprila, a najčešće je ta sadnja u jesen i u rano proleće. Kako će se gajenje kupine isplatiti zavisi od vremena, razmaka i načina sađenja.

Ukoliko je dobar sadni materijal, jesena sadnja kupine ima svojih prednosti. Sadnice koje se posade u jesen ne oskudevaju u vlazi, tokom zimskih meseci razvijaju koren, a u proleće počinju vegetaciju kada su već dobro ukorenjene.

Prolećna sadnja se preporučuje za krajeve sa oštrim, hladnim zimama, u kojima bi posađene sadnice u jesen mogle da izmrznu, jer izdanci nisu ukorenjeni. Prolećna sadnja se praktikuje i kad sadni materijal dobijen oživljavanjem vrhova izdanaka nnije u jesen spreman za sadnju. Sadnja u proleće mora biti ispraćena redovnim zalivanjem.

Tamo gde klima to dozvoljava, u nekim toplijim krajevima, sadnja se može izvoditi i tokom čitave zime – od novembra do aprila. Međutim, i tada treba voditi računa da se ne obavlja onda kada je zemljište suvo, suviže vlažno ili smrzlo, tj. kada  je temperatura vazduha ispod 0oC.

Bez obzira na to kada se vrši sadnja, potrebno je koristiti samo autentične sorte i garantovano zdrave izdanke, tj. dobro ukorenjene vrhove letorasta.

Sadnice se najbolje primaju ako se po vađenju što pre zasade. Ukoliko se nabavljaju sa strane, potrebno je da budu dobro upakovane i da u transportu provedu što kraće vreme. Ukoliko su ranije izvađene ili duže transportovane, žile treba potopiti u vodu i sačekati 24 sata, potom ih saditi. Koren kupine bi trebalo, pre nego što se zasadi, skratiti za ¼ dužine, a oštećene žile potpuno ukloniti.

Ukoliko je zemljište prethodno bilo pripremljeno, na obeleženim mestima je dozvoljeno iskopati jame veličine da se pravilno rasporedi koren sadnice i obavi sadnja. U slučaju da to nije urađeno, za svaku sadnicu treba iskopati jame dimenzija 40x40x40cm.

Izdanci se sade na istu dubinu na kojoj su bili u matičnjaku ili 3-4cm dublje. Sadnice sorti bez bodlji je poželjno saditi dublje (na dubilini i do 30cm), kako bi se sprečila pojava korenovih izdanaka koje imaju bodlje i dobili razvijeniji žbunovi koji se odlikuju velikom rodnošću.

Tehnika sadnje se ne razlikuje mnogo od tehnika sađenja ostalih voćaka : na dno iskopane jame se stavlja sloj rastresite zemlje, kojem se dodaje 50-100g NPK đubriva (8:16:22) koje se izmeša sa zemljom. Potom se sadnica stavlja, određuje se dubina sadnje, raspoređuju se žilice i zagrću rastresitom zemljom. Dodaje se 1-2kg zgorelog stajnjaka i preko njega zrmlja kojom se jama do vrha ispuni, a potom lagano nagazi.

Jedan radnik tokom celog dana može da posadi i do 300-400 sadnica kupine.

 

 

Da bi se postiglo brže formiranje dobro razvijenog žbuna rezidba kupine sa tim ciljem se izvodi 3-4 godine, dok se ne formira dobro razvijen žbun i kupina ne stupi u punu rodnost. Stalnom obnovom rodnog drveta reguliše se rodnost i kvalitet ploda.

Sa rezidbom se počinje još pri sadnji kupine, kada se skraćuju žile korena. Stablo se jače oreže (na 20-30 cm) da bi se uspostavila ravnoteža s korenovim sistemom.

Bez obzira u kom se godišnjem dobu sadilo, skraćivanje sadnica se vrši samo u proleće.

Rezidba podstiče razvoj korena i adventivnih pupoljaka iz kojih treba da izrastu što jači letorasti – izdanci. Oni dostižu dužinu  2-3 metra, a skraćuju se leti tako da naredne godine daju rod. Krajem leta, kada su izdanci porasli, stari deo sadnice treba orezati do zemlje.

 Rezidba kupine u rodu

Ova mera izvodi se iz u dva navrata – u proleće (krajem marta, početkom aprila) i u drugoj polovini leta, nakon berbe. Prvo se svi oštećeni i slabo razvijeni izdanci uklone iz zemlje, a zdravi i dobro razvijeni izdanci se ostavljaju.

U zavisnosti od bujnosti sorte, razmaka sadnje u redu, sistema gajenja i rasta izdanaka menja se broj izdanaka koje treba ostaviti za rod po žbunu.

Izdanci koji se ostave po žbunu orezuju se na sledeći način : skraćuju se vrhovi i po strani izbojci na određenu dužinu. Jačina skraćivanja vrhova izdanaka zavisiće od sistema gajenja i dužine izdanaka.

Kod špaliranog sistema gajenja skraćivanje izdanaka je minimalno, a kod kombinovanog uspravnog sistema vrhovi izdanaka se skraćuju na 20-40 cm iznad poslednjeg reda žice. Skraćivanje bočnih izboja takođe zavisi od bujnosti sorte. Bočne grančice bujnih sorti trebalo bi skratiti na 30-40 cm od osnove, dok kod slabo bujnih sorti treba da bude 10 cm od osnove.

Kod uspravno rastućih sorti kupine (kod kojih se formira veliki broj bočnih grančica) rezidbom u proleće treba izvršiti njihovo proređivanje uklanjanjem od osnove.

Jedna od sličnosti sa rezidbom maline je da u rodnim zasadima kupine treba ukloniti mlade izdanke od početka kretanja vegetacije do kraja cvetanja, jer se pokazalo da se one kasnije pretvaraju u vrlo bujne izdanke koji potroše veliku količinu vode za razvoj i mineralnih materija, što se kasnije negativno odrazi na prinos i kvalitet ploda. Time se primorava razvoj srednje bujnih rodnih izdanaka koji u narednoj godini daju visoke prinose.

Kako bi se kod određenih puzećih sorti kupine koje su bez bodlji (npr. Tornfri, Smutsen) potenciralo grananje i razvijanje bočnih rodnih grančica, leti bi trebalo izvršiti pinciranje (zakidanje) vrhova mladih izdanaka (kada dostignu dužinu 80-100 cm).

Odmah nakon završetka berbe (u zavisnosti od sorte – krajem leta ili početkom jeseni), sve izdanke koji su dali rod treba orezati dd zemlje. Zatim, potrebno je odstraniti i sve polomljene, suve i slabo razvijene i pregusto izrasle izdanke, i sve zajedno izneti iz zasada potom spaliti. Ovakvo uklanjanje izdanaka starih dve godine je bitna preventivna zaštitna mera jer znatno smanjuje opasnost od napada bolesti i štetočina.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Uprkos širokoj rasprostranjenosti (Evropa i Severna Amerika), kupina je u kulturu uvedena relativno kasno, krajem 19. i početkom 20. veka.

U Srbiji je počela da se gaji nakon Drugog svetskog rata. Raste samoniklo najčešće pored puteva, skoro na svim nadmorskim visinama (do 1000 m/n.v.), prilagođena najrazličitijim zemljišnim i klimatskim uslovima.

Kupina nije probirač zemljišta i položaja i relativno je otporna na sušu. Lako se razmnožava i gaji, rano prorodi i rađa redovno i obilno (oko 20 t/ha). Većina sorti sazreva u avgustu.

Sastojci koje ova vrsta bobičastog voća sadrži su : šećeri (10-20%), organske kiseline (0,17-1,50%), vitamini (C 30mg%, provitamini A 15-20mg%, B kompleksa i dr.), bojene materije (antocijani, flavonomi i dr.), mineralne materije (Ca, Fe, P, Zn, Co, Mo), pektini, celuloza, belančevine, ulja i dr. Treba istaći sadržaj gvožđa u plodu kupine, koje je značajno za otklanjanje malokrvnosti.

Kupina se zbog svoje biološke vrednosti može koristiti u svežem stanju, zamrznuta, kao i sirovina za preradu (u sokove, slatka, džemove, vina i dr.)

Proizvodnja kupine u svetu i Srbiji

Proizvodnja kupine u svetu je relativno mala (u odnosu na malinu ili jagodu). Najveći deo svetske proizvodnje je u zemljama Amerike i Evrope. Međutim, u poslednjih 20 godina zahvaljujući ekspanziji gajenja kupine u Kini, Azija kao kontinent postaje sve značajniji proizvođač ovog voća.

Danas se kupina gaji širom Srbije, pre svega u brdsko-planinskom području. Proizvodnja kupine je dostigla nivo od 28000 t, na ukupnoj površini od oko 5000 ha, što je 69% evropske proizvodnje.

U mnogim rejonima, kupina je ugrožena avgustovskom sušom, zbog dominantnog učešća sorti kasnog vremena zrenja (Tornfri i Smutsen). Značajan procenat plodova ovih sorti ne dozri, što znatno smanjuje prinose.

Morfologija kupine

Vegetativni organi služe za održavanje života jedinke i kod kupine su diferencirani na : koren, stablo (žbun) i lista. Generativni (fruktifikacivni) organi su organi za razmnožavanje i to su : cvet, plod i seme.

Ekologija kupine

Da bi se obezbedili optimalni uslovi za gajenje kupine mora se posvetiti pažnja ekološkim činiocima i oni se mogu podeliti na abiotičke (klima, zemljište, reljef) i biotičke činioce (biljke, životinje, čovek).

U našim ekološkim uslovima otpornije sorte bez većih povreda podnose mrazeve od -10 do -15oC, a ako su zaštićene debljim snežnim pokrivačem, čak i do -30oC.

Kupina najbolje rezultate daje na dubokim (oko 1,5m dubine), rastresitim, srednje teškim (50-60% gline), propusnim, plodnim (sa 4-5% humusa), umereno vlažnim i slabo kiselim (pH 6-7) zemljištima.

U Srbiji, kupina daje najbolje rezultate ako se gaji na visinama od 200 do 500 m.

Beograd -- Predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović kaže da će predstavnici proizvođača malina razgovarati sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.

 

Malinari će u četvrtak razgovarati sa ministrom o otkupnim i izvoznim cenama tog voća.

 

"Predložićemo ministru Nedimoviću da se ove godine u vreme berbe zabrani uvoz malina, a posle toga se uvedu prelevmani jer je prošlogodišnji uvoz od 11.000 tona poremetio prodaju domaćih malina", rekao je danas Radović agenciji Beta. 



Dodao je da će predstavnici proizvođača malina zatražiti od Ministarstva poljoprivrede da razmotri mogućnost za pomoć proizvođačima malina i kupina zbog prošlogodišnjeg mraza i suše koji su oštetili to voće.

 

izvor : b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31