U regionu AP Vojvodine za prvih pet meseci ove godine zabeležena je spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno - prehrambenih proizvoda u vrednosti od oko 929 miliona evra, što je za 10,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, izjavio je predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević.Od početka godine do maja izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 639,2 miliona evra, što je za 7,1 odsto više gledajući isti period lane. Vrednost uvezene robe iznosi 289, 9 miliona evra i za 18,9 odsto je veća u odnosu na janaur –maj 2019. godine. Posmatrano u ukupnom izvozu privrede, predočio je Vučurević, AP Vojvodine izvoz poljoprivredno - prehrambenih proizvoda učestvuje sa 27,6 odsto, a uvoz sa 11,5 odsto.

- Žitarice dominiraju u izvozu u osnovnim grupama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa čak 31 odsto, a na uvoznoj strani dominira voće sa 14,6 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku vrednost izvoza žitarica za prvih pet meseci iznosi iznad 198 miliona eura, a uvoza voća za jelo je 42,3 miliona eura.- Kukuruz i pšenica su u najvećoj meri doprineli dobroj spoljnotrgovinskoj razmeni žitarica, i najviše smo izvozili u Rumuniju, Italiju i Bosni i Hercegovini – rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine. - U prvih pet meseci ove godine najznačajniji izvozni proizvod bio je kukuruz, a izvoz je ostvaren u obimu od 999. 234 tona, ukupne vrednosti 184,4 miliona evra. To je 23,2 odsto od ukupnog izvoza poljoprivredno - prehrambenih proizvoda. Kada je reč o izvozu domaće pšenice 80 odsto odnosno 31,6 milion evra je stiglo zahvaljujući žitu iz naše Pokrajine.

Na tržište Evropske unije, istakao je Vučurević, za prvih pet meseci iz AP Vojvodine izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 389,3 miliona evra što čini 59,5 odsto ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. - Ukupan uvoz poljoprivredno - prehrambenih proizvoda iz EU u AP Vojvodinu bio je vrednosti od 207, 4 miliona evra. Naše poljoprivredno - prehrambene proizvode prodavali smo najviše u Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Rusku Federaciju, Italiju i Hrvatsku. Istovremeno iz Nemačke, Italije i Mađarske smo najviše kupovali ove proizvode.Uvozili smo raznovrsniju robu od one koju smo prodavali svetskom tržištu.

Na prvom mestu po vrednosti uvoza poljoprivredno- prehrambenih proizvoda nalazi voće koje se ne gaji kod nas, pa su tako oko 80 odsto vrednosti uvezenog voća banane, narandže, ananas…

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vojvodanski-kukuruz-najtrazeniji-na-svetskoj-pijaci-08-07-2020

Na Produktnoj berzi protekle nedelje zabeležen je rast cena kukuruza zbog većeg interesovanja izvoznika i soje usled slabije ponude, navodi se u nedeljnom izveštaju.
Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 1.100 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 21,2 miliona dinara.Berzanski ugovor za kukuruz na paritetu je zaključen po ceni od 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa isporukom u junu i julu.

Terminska tražnja kukuruza ovogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu između 118 i 120 evra po toni bez PDV-a sa isporukom septembar-oktobar.

Za pšenicu prošlogodišnjeg roda nije zaključen nijedan kupoprodajni ugovor, a interesovanje je postojalo za novi sa isporukom robe do kraja jula po ceni od 145 evra po toni.

Početkom nedelje berzanski ugovor za soju je zaključen po ceni od 42 dinara po kilogramu bez PDV-a, a tražnja po višim cenama krajem nedelje nije rezultirala zaključenjem berzanskih ugovora.

Terminska tražnja sojinog zrna roda 2020. godine bila je na nivou od 325 do 327 evra po toni bez PDV-a.

Tražnja uljane repice sa isporukom robe u žetvi kretala se od 330 do 335 evra po toni, a suncokret novog roda se tražio po ceni od 285 do 290 evra po toni bez PDV-a.

Žetva ječma je u toku, a prvi ugovor zaključen je po ceni od 14,6 dinara za kilogram bez PDV-a.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/prosle-nedelje-rast-cena-kukuruza-i-soje_1139315.html

Jedna od najznačajnijih mera u tehnologiji gajenja kukuruza je suzbijanje korova. U usevu kukuruza zastupljeno je oko 150 korovskih vrsta. Najzastupljenije korovske vrste u usevu kukuruza su: pepeljuga (Chenopodium album), poponac (Convolvulus arvensis), običan štir (Amarantus retrofexus), palamida (Cirsium arvense), zubača (Cynodon dactilon), muhar (Panicum crusgalli), divlji sirak (Sorghum halpense), Setaria spp. Mere suzbijanja podrazumevaju preventivne i direktne mere.

Preventivne mere su: setva čistog semena, sprečavanje širenja korovskih biljaka stajskim đubrivom i kompostom, ispravan postupak sa biljnim otpacima, uništavanje korovskih vrsta na neproizvodnim parcelama, održavanje čistoće nepoljoprivrednih površina.
Veliki značaj imaju agrotehničke mere koje obuhvataju osnovnu i dopunsku obradu zemljišta, međurednu kultivaciju, zaoravanje strništa i pravilan plodored. Hemijske mere podrazumevaju upotrebu herbicida. Korovske vrste u kukuruzu treba suzbijati posle setve a pre nicanja i posle nicanja useva (korektivni tretman).

Posle setve a pre nicanja primenjuju se: herbicidi na bazia.m. smetolahlor 1,5 l/hauz dodatak preparata na bazi a.m. terbutilazin 2 l/ha.

Posle nicanja useva
Suzbijanje širokolisnih korovskih vrsta:
Jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. 2,4 D, dikamba ili a.m. bentazon kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.

Jednogodišnji i višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. nikosulforon + a.m. bentazon ili a.m.
dikamba kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.
Posle nicanja do faze 6 listova kukuruza herbicidi na bazi a.m. nikosulfuron ili a.m. nikosulfuron+a.m.mezotrion. Širokolisni i neki uskolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. mezotrion kada je kukuruz u fazi do 8 listova.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/24/zastita-bilja/cime-suzbiti-korove-u-kukuruzu/

Suša u Srbiji onemogućava nicanje kukuruza, soje i suncokreta i rast pšenice, izjavili su danas stručnjaci za poljoprivredu.

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica Žita Srbije Vukosav Saković rekao je za agenciju Beta da je do sada završeno 90% prolećne setve u Vojvodini i oko 60 odsto u centralnoj Srbiji, ali da zbog nedostatka vlage kukuruz, soja i suncokret teško ili uopšte ne niču.

- Ko je posejao kukuruz dublje gde još ima vlage počeo je da niče, a gde je posejan plitko teško ili uopšte ne niče - rekao je Saković.

Dodao je da je prošle godine za vreme setve bila veća suša od ovogodišnje, ali je od sredine aprila padala kiša oko mesec dana i spasila kukuruz i druge prolećne useve.

Saković je rekao da je suša ugrozila i rast pšenice koja je do skoro bila u dobrom stanju i obećavala rekordan prinos, ali da sada zaostaje u razvoju što će uticati na pad prinosa, a da je stanje pšenice do ove suše nagoveštavalo rekordan prinos. ;

- Sada se vidi razlika u pšenici kod onih poljoprivrednika koji su na valjan način obradili zemlju i koristili kvalitetno seme pa njihova pšenica lakše podnosi sušu - rekao je Saković.

Dodao je da je takve pšenice oko 20%, a isto toliko u lošem stanju, dok je ostatak srednjeg kvaliteta.

Poljoprivrednici bi, prema njegovim rečima, pšenicu trebalo da sada prehrane preko lista da bi premostili krizu do prve kiše.

Profesor poljoprivrede Miroslav Malešević preporučio je poljoprivrednicima koji još seju kukuruz da ga zaseju dublje, na šest-sedam centimetara, da bi uz dubinsku vlagu mogao da nikne pre nego što ga pojedu štetočine.

Istakao je da se u sušnom periodu smanjuje i efekat sredstava za uništavanje korovskih biljaka.

- Pšenica u Vojvodini je u kritičnom stanju zbog nedostatka vlage - rekao je Mlešević.

U Srbiji se seje kukuruz na milion hektara, soje na oko 240.000, a suncokret na oko 220.000 do 230.000 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2856076/susa-ugrozava-nicanje-kukuruza-soje-i-suncokreta-i-rast-psenice-u-srbiji

Setva kukuruza, suncokreta i soje već uveliko traje i po rezultatima s terena, može se zaključiti da će ovogodišnja biti jedna od bržih. Tome je sigurno doprinelo epidemija virusa KOVID-19 i vanredna situacija u zemlji jer su ratri još krajem marta krenuli u posao, u nameri da ga što pre završe.Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković ističe da je kukuruz već posejan na više od 60 odsto površina od planiranih milion hektara.

– Suncokret je zasejan na oko polovini od predviđenih 220.000 hektara oranica, a soje je, bar za sada, posejano na 30 do 40 odsto površina od očekivanih 240.000 hektara – naveo je Saković. – Koliko će ovog vikenda biti radno zbog Vaskrsa znaće se posle praznovanja.

On ističe da naša pokrajina prednjači u tim radovima zbog dobrih vremenskih prilika i relativno nove mehanizacije, koju imaju ovdašnji poljoprivrednici, dok u brdsko-planinskim područjima naše zemlje setva uvek traje sve do pred 1. maj zbog klime.

Da se setva obavi kako valja ove godine doprinos su dale i zemljoradničke zadruge, koje su se, odazvale na preporuku Zadružnog saveza Vojvodine, da, svaka u svojoj sredini, pomognu poljoprivrednim domaćinstvima čiji su članovi, iako u radnoj snazi, sprečeni da obave setvu jer zbog životne dobi od preko 65 godina ne mogu da izlaze iz svojih gazdinstava, a upravo toj starosnoj grupi pripada veliki broj domaćih zemljoradnika.
Tako je Zemljoradnička zadruga „Beška” u Beški, najveća od još tri-četiri na području opštine Inđija, obavila predsetvene pripreme i setvu ratarima koji nisu bili u mogućnosti da urade najvažniji poljoprivredni posao u godini.

– Po telefonskim pozivima smo odlazili na njive i po zahtevima vlasnika oranica uradili posao, odnosno posejali šta su od nas tražili i uz to koristili mehanizaciju zadruge – kazao je direktor Zemljoradničke zadruge Dragan Lončar, i naveo da su njihove usluge tražili ne samo poljoprivrednici iz Beške već i iz Krčedina i Čortanovaca. – U opštini Inđija, premda je to voćarsko-vinogradarsko područje, ima 3.500 hektra obradive zemlje, ali se obrađuje 2.500. Setva je krenula rano, još krajem marta, pa je sada u završnoj fazi.

Lončar kaže da je već posejno 90 do 95 odsto njiva, najviše kukuruzom, kojeg će biti između 600 i 700 hektara, suncokreta na oko 300, dok će soja zauzeti svega 35 do 40 hektara. Jesenas je pšenica posejana na 500 hektara.

– U Bačkoj Topoli setva je završena – rekao je direktor Zemljoradničke zadruge Branko Dudić. – Mi smo naših 260 hektara već posejali kukuruzom i suncokretom. Imamo i 105 zadrugara koji ukupno odrađuju 4.000 hektara, ali nam se ni oni, a ni staračka domaćinstva, nisu javljali u velikom broju, mada smo to očekivali. Verovatno su se snašli na drugoj strani jer vidimo da im posao dobrano odmiče.U Zemljoradičkoj zadrugi „Agroklek” u Kleku, nadomak Zrenjanina, iako se bave stočarstvom, već su posejali 1.200 hektara svojih njiva kukuruzom, suncokretom i sojom.

– Čini se da ove godina setva nije bila nikad lakša ni brža, ne samo nama već i poljoprivrednicima u selu, bez obzira na starosnu dob – kazao je direktor Rade Bokić. – Svi smo bili kao jedno. Posao samo završili za nekoliko dana, a i 55 naših zadrugara, koji obrađuju oko 800 hektara, na samom su kraju setve, a tako je i kod ratara koji nisu kooperanti, iako tek završavamo treću sedmicu aprila. Ujedno, poljoprivrednici su setvu obavljali bez trzavica, niko ih nije zaustavljao tokom policijskog sata.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kukuruz-vec-posejan-na-vise-od-600000-hektara-17-04-2020

 

Uslovi za setvu kukuruza su dobri, izjavio je danas Nemanja Dršić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
"Primakli smo se setvi prolećnih kultura, možda je to jedan od najznačajnijih termina što se tiče poljoprivrede. Kukuruz je broj jedan usev koji se seje na milion hektara i sada su se ostvarili uslovi za njegovu setvu i setvu prolećnih kultura", rekao je Dršić za TV Prva i podsetio da je neophodno da temperatura zemljišta bude oko osam stepeni i da ima dovoljno vode.

On je dodao da je sneg koji je padao obezbedio dovoljnu količinu vlage u zemljištu.

On je napomenuo da se na oko 200.000 hektara seje soja, a nešto manje sunckoret, šećerna repa…

"Vremenski uslovi su za sada dobri i setva može da se odvija bez problema", rekao je Dršić i konstatovao da zbog malih količina padavina jedan od problema može biti nedovoljno vlage u zemljištu, ali je za sada ima dovoljno.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobri-uslovi-za-setvu-kukuruza-09-04-2020

Poljoprivrednici u Vojvodini seju suncokret, a na pojedinim parcelama i kukuruz, iako temperatura zemljišta za kukuruz nije idealna, te se čeka toplije vreme, dok setva ide otežano i zbog vanrednog stanja i ograničenog kretanja.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, rekao je za agenciju Beta da su u očekivanju da se zemljište zagreje do deset-dvanaest stepeni poljoprivrednici počeli da seju suncokret pre roka, ali će prekinuti ako narednih dana bude toplo jer je vreme za setvu kukuruza.

- Nije dobro sejati suncokret ranije jer ga pojedu zečevi, ali pošto je zemlja hladna, ne ;valja sejati ni kukuruz, pa će se poslovi nagomilati - rekao je Jakšić.

On je rekao da poljoprivrednci poštuju policijski čas i da se iz njiva uglavnom vraćaju pre no što počne zabrana kretanja, a u traktorima su sami te poštuju i "socijalnu distancu".

Poljoprivrednike je, kako je rekao, strah da li će otkupljivači zbog štete koju je u ekonomiji napravila pandemija, imati novca za otkup, a država još nije ponudila konkretnu pomoć.

Predsednik Upravnog odbora udruženja Pančevački ratari Jovan Njegovan rekao je da poljoprivrednci u tom kraju seju suncokret i da zemljište ima vlage, a da čekaju veće temperature za setvu kukuruza.

- Moje gazdinstvo obrađuje 40 hektara i ove godine ćemo smanjiti površine zemljišta na kojima sejemo suncokret, a povećati za kukuruz jer imamo problema sa velikim otkupljivačima suncokreta koji su napravili kartel i diktiraju cene, pa ni manji trgovci ne smeju da ponude više cene od njih pošto nameću svoje uslove - rekao je Njegovan.

Dodao je da su više puta od države tražili da "razbije" taj kartel, "ali da ona to neće ili ne ume da uradi".

Kilogram suncokreta prerađivači, po njegovim rečima, otkupljuju za 30 dinara što ne pokriva troškove proizvodnje.

Proizlazi da "poljoprivrednci rade zato što moraju, a ne zato što imaju motiv da će zaraditi i tako lagano propadaju, a prihvatljivije je propadati uz rad nego sedeti i čekati kraj".

- Poljoprivreda je pre deset godina dobijala subvencije od 14.000 dinara po hektaru i povraćaj akcize na gorivo, a danas su subvencije po hektaru 4.000 dinara i za gorivo 1.200 dinara - rekao je Njegovan i naveo da je "EU subvencijama odbranila svoje tržište od konkurencije iz Amerike i Brazila".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841458/poljoprivrednci-poceli-setvu-suncokreta-i-kukuruza

Ovog proleća pod jarim usevima trebalo bi da bude preko dva miliona hektara oranica. Najviše površina zauzeće kukuruz, potom uljarice i šećerna repa. Poljoprivrednici u Bačkoj Palanci kažu da su cene inputa, seme i sredstva za zaštitu bilja poskupeli, što znači još jednu skuplju setvu od lanjske.Miroslav Ivić, član opštinskog veća zadužen za poljoprivredu navodi da će strukturu setve u bačkopalanačkim atarima odrediti cena poljoprivrednih kultura, a po svemu sudeći, kako za sada stvari stoje, soja će biti na značajnijim površinama.Ovdašnji ratari uveliko razmišljaju i prolećnoj setvi i kako navode sejaće više ratarskih kultura, kako bi osigurali proizvodnju u pogledu profitabilnosti.

Stručnjaci savetuju ratarima da u setvenim strukturama poštuju pravila nauke i struk , posebno plodosmenu i da se kod izbora setve poljoprivrednih kultura rukovode diverzifikacijom ,jer samo gajenje više biljnih vrsta daje sigurnost poljoprivrednom proizvođaču.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/u-susret-prolecnoj-setvi-sta-ce-sejati-backopalanacki-ratari_1092113.html

Iz Proizvodne grupe tovljača i odgajivača tovnih rasa goveda u okviru udruženja Agroprofit saopštili su da će Državne robne rezerve treći put organizovati naturalnu razmenu kukuruza za utovljenu junad. Članovi ove proizvodne grupe održali su konferenciju nazvanu "Tržište junadi i neophodan nastavak razmene merkantilnog kukuruza za junad".

Predsednik ove proizvodne grupe Čedomir Keco rekao je da su stočari nezadovoljni, jer je izvoz junećeg mesa usporen i da se trenutno na tržište nudi preko 3.000 junadi. Sve ovo dovelo je do pada otkupne cene od 1,6-1,8 EUR/kg, koliko su nakupci i klaničari spremni da ponude stočarima. Međutim, Keco kaže da ima dobrih vesti za stočare:

- Državne robne rezerve odlučile su da od polovine februara obnove razmenu kukuruza za junad. Ukupno će biti ponuđeno 10.000 tona kukuruza po paritetu 17 kilograma kukuruza za kilogram žive junadi. Ovo je odlučeno nakon inicijative Ministarstva poljoprivrede i naše proizvodne grupe.Ivan Radovanović iz Bogatića sa ocem Nebojšom i bratom Stefanom godišnje utovi stotinak junadi. Podržava razmenu merkantilnog kukuruza za junad, ali kaže da je najveći problem stočara to što nema izvoza, što junadima obara cenu.

- Trenutna cena "žive vage" je 1,75 EUR/kg, što je ponižavajuće, s obzirom na činjenicu da smo početkom prošle godine za junad dobijali 2,4 EUR/kg. Na taj način po prodatom biku gubimo gotovo 300 EUR - kaže Radovanović za RTV.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Milorad Malić kaže da će kroz konkursne linije pomagati poljoprivrednike, pa tako i proizvođače koji se bave tovnim govedarstvom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2764674/od-polovine-februara-razmena-kukuruza-za-junad

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa ambasadorima Indonezije, Malezije i Irana kako bi dogovorili konkretne korake za plasman srpskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na tržišta pomenutih zemalja, a koja ukupno broje gotovo 400 miliona ljudi.

Među brojnim poljoprivrednim proizvodima, najveće interesovanje u te tri zemlje postoji za srpskim kukuruzom, goveđim mesom i jabukom.

Osim navedene trgovine proizvodima, ministar Nedimović je sa ambasadorima razgovarao i o sveukupnoj saradnji u oblasti poljoprivrede, mogućim investicijama, ali i razmeni stručnog znanja i tehnologija u oblasti prehrambene industrije.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/nova-trzista-za-srpski-kukuruz-govedinu-i-jabuke/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31