Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 23.181.818 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla, po ceni od 22,00 din/kg, uskladištenog u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije. U cenu je uračunat PDV.

Prvobitno je bilo predviđeno da se otkupi do 26.153.846 kg po ceni od 19,5 dinara, i to samo od fizičkih lica i ovlašćenih skladištara.

Nova izmena je i da će se merkantilni kukuruz kupovati i od pravnih lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od pravnih lica je 1.000 tona.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3071665/direkcija-za-robne-rezerve-povecala-otkupnu-cenu-merkantilnog-kukuruza-na-22-dinara

Pandemija kovida-19 nije zaustavila izvoz žitarica ni uljarica. Spoljnotrgovinska razmena ide uobičajeno, s tim što se neke poljoprivredne kulture prodaju bolje, odnosno traže više nego neke druge. Vukosav Saković iz „Žita Srbije” naglašava da se kukuruz baš dobro prodaje na stranom tržištu pa smo u oktobru izvezli 460.000 tona, dok je izvoz soje solidan i mesečno granicu pređe između 25.000 i 30.000 tona.S druge strane, izvoz žita ide slabije, ali ne zato što ga nema na domaćem tržištu, već zato što ga poljoprivrednici čuvaju čekajući još bolju cenu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšeničnog zrna košta 21,5 dinar, bez PDV-a. Da podsetimo, u ovoj ekonomskoj godini s prelaznim prošlogodišnjim zalihama, imamo oko 2,9 miliona tona žita.

– U oktobru smo inokupcima prodali svega 35.000 tona pšenice – kazao je Saković, navodeći da uporedo sa slabijom prodajom pšenice i inotrgovanje brašnom ide sporije. – Mesečno se izveze od 10.000 do 14.000 tona, a moglo bi više jer je domaće brašno jeftinije u odnosu na cenu te namirnice iz drugih zemalja, a po kvalitetu ne zaostaje od ostalih u okruženju, i šire.

U vezi s tim, direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović kaže da brašna imamo napretek jer imamo i pšenice, te da je od jula, kada je krenula nova ekonomska godina, prodato 41.380 tona brašna od nove pšenice, odnosno mesečno malo više od 10.000 tona. Po njegovim rečima, prošle ekonomske godine izvezli smo 140.000 tona brašna.

– Nismo zadovoljni tim količinama jer bismo mogli strancima prodati i više brašna, ali trenutno je takva situacija na tržištu – naglašava Šajatović, i skreće pažnju na to da smo najviše brašna prodali u oktobru – 14.075 tona, što je 35 dosto više nego u septembru.

– Domaće brašno najviše ide ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tona brašna košta 220 evra, a sada pokušavamo da ga prodamo i malo skuplje – 225 evra tonu – kaže Šajatović.

Po rečima direktorke Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olge Čurović, izvoz šećera je znatno slabiji nego prošle i pretprošle ekonomske godine, a razlog je u tome što smo gotovo prepolovili površine pod tom industrijskom biljkom.

– Lanjske ekonomske godine izvezli smo nešto malo iznad 85.000 tona šećera, a samo pre dve godine, kada je repa bila posejana na blizu 60.000 hektara – 125.000 tona – ističe Olga Čurović.Po rečima Olge Čurović, od avgusta do kraja oktobra prodali smo 50.000 tona ulja, a u prethodnoj ekonomskoj godini 158.700 tona.

– Znatno više smo prodali zrna suncokreta od novog roda – 89.369 tona, a od toga je gotovo polovina otišla u BiH, na preradu u Brčko – navela je Olga Čurović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/na-svetskoj-pijaci-kukuruz-dobro-ide-psenica-kaska-16-11-2020

Dok proizvođači žitarica ovu godinu nenadano mogu smatrati i izuzetno finansijski uspešnom, pojedini izvoznici iz Srbije već su na gubitku zbog rekordnog rasta cena na svetskim berzama.

Kako saznajemo, najviše iznenađenja zdravstvena kriza donela je izvoznicima kukuruza. Prema informacijama iz udruženja „Žita Srbije”, oni će imati i najviše štete zbog takozvanih terminskih ugovora koje su zaključivali pre nekoliko meseci, kada ni najuticajni analitičari nisu mogli da očekuju ovakva kretanja na tržištu.

Produktna berza u Novom Sadu u poslednjem izveštaju zabeležila je rekordno poskupljenje kukuruza u ovoj sezoni. Ugovori su zaključivani u rasponu od 18,5 do 19,4 dinara za kilogram bez PDV-a. U odnosu na prethodnu nedelju, kukuruz je bio skuplji za 9,55 odsto, dok je u odnosu na istu nedelju 2019. cena bila veća za 36 procenata.

Početkom ove godine, kada niko nije mogao da predvidi ekonomske posledice kovida 19, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prognozu cena za desetak najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Prosečna procenjena cena za kukuruz tada je bila 16,45 dinara po kilogramu (plus, minus 10 odsto), pa je jasno koliko su prevaziđena očekivanja analitičara i koliko je neizvesnosti na tržištu donela pandemija.

– Što se tiče pšenice, tu je situacija dosta čista. Nije bilo mnogo terminskih ugovora, vrlo malo, a to je i realizovano. Problem je nastao kod kukuruza, jer imamo mnogo terminskih ugovora po niskim cenama – kaže za „Politiku” Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije”.

Kako objašnjava, ti izvoznici su unapred prodali žitarice i ugovorili cenu sa rokom isporuke u utvrđenom periodu.

– Ako ste u maju dogovorili da ćete u oktobru inostranom kupcu isporučiti 1.000 tona kukuruza po 120 evra, to je ugovor koji podleže međunarodnom pravu. Tu niko neće moći da izbegne kazne iako pojedini sada, kada su cene drastično veće, odbijaju da isporuče robu – kaže naš sagovornik.

Ovakva situacija, dodaje, pravi izvesne probleme, a posebno onim firmama koje poštuju ugovore. On kaže da je „sve to trgovina koja nosi određene rizike zbog pogrešnih procena” i pita šta bi bilo da je situacija bila obrnuta i da je kukuruz u ovo vreme pao na 100 evra po toni.

Saković smatra da će, nažalost, zbog ovoga sasvim sigurno biti „mnogo sudskih sporova, određenih lomova, manjkova i gubitaka”.

Prema njegovim rečima, najveći izvoznici kukuruza u crnomorskom regionu jesu Ukrajinci, koji izvezu oko 30 miliona tona, Rumuni, između pet i šest miliona, dok Srbija izveze tri miliona tona ove žitarice.

Iako je kriza zbog pandemije i gomilanja viškova evidentna, što je uticalo na rast cena, on ističe da su ovakvoj situaciji na tržištu kukuruza pre svega kumovali Rumuni. Oni su, navodi, na račun suše na delu svoje teritorije pokušali da obustave isporuke kukuruza. Ovo im, kako kaže, naravno niko ne priznaje i o tome će se raspravljati u međunarodnoj organizaciji trgovaca žitaricama.

– Rumunija trenutno ne isporučuje kukuruz, napravili su manjak na tržištu. Veliki kupci su požurili da kupuju kod nas, cena je skočila i prodavci ga nerado prodaju i to je sad problem – naglašava direktor udruženja „Žita Srbije”.

U analizi SIDEV-a iz januara ove godine, Srbija je u poslednjih 15 godina značajno uvećala proizvodnju kukuruza, a 2018. bila je 16. svetski izvoznik. Analitičari navode da je svetska kriza cena poljoprivrednih proizvoda suštinski započeta sa kukuruzom, tako što su se spojile velika tražnja za ovim proizvodom usled visokih cena nafte, koje su kreirale potražnju za etanolom, sa nekoliko uzastopnih lošijih proizvodnih godina. Prosečna cena kukuruza 2019. bila je 128 evra po toni, a poslednjih pet 134 evra po toni.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/465578/Izvoznici-na-gubitku-zbog-rasta-cena-kukuruza

Cene osnovnih poljoprivrednih kultura su u stalnom porastu pa će procene o tome dokle mogu stići u narednom periodu biti informacije zlata vredne.U trgovanju preko novosadske Produktne berze cene žitarica i uljarica su od samog starta žetve beležile visok nivo u odnosu na očekivanja trgovaca i ratara

Kukuruz je s 18,5 dinara kilogram, bez PDV-a, sredinom septembra skliznuo na 15,1, da bi se juče popeo na 17,5, a neko vreme je koštao i 19,8 dinara. Soja se s početnih 40 dinara brzo popela na 43. Suncokret je, za razliku od prošle godine (31 dinar), ovu sezonu u berzanskom trgovanju otpočeo s 35,5 dinara i brzo se popeo na 37,5. Poslednja potražnja za tom uljaricom je na nivou od 39 dinara, što govori o tome koliko je godina različita od prethodne, odnosno prethodnih. Pšenicom se na samom početku žetve trgovalo po 17,5 dinara, nakon čega je rast nastavljen do 20.
– Rast cene u žetvi i posle nje nije tako retka pojava – kaže direktor Produktne berze Miloš Janjić. – To se dešavalo 2012. godine, 2007, 2003, 2000… Ali tome je pre svega doprinosio slab rod, odnosno slaba ponuda na domaćem tržištu. Ova godina nije takva. Početak ove ekonomske godine karakterišu prosečni prinosi kukuruza na nivou Srbije – 8,1 tona po hektaru, pšenice – 4,1 tonu ,soje – 3,1 tonu i suncokreta – tri tone po hektaru. Ako uporedimo podatke s istorijskim podacima kojima Berza raspolaže, kao najpribližniju možemo navesti sezonu 2010/11. Te godine su kukuruz i soja takođe rodili natprosečno, dok je suncokret blago podbacio. Primera radi, kukuruz je sa 7,1 tona po hektaru rodio 20 procenata više nego u prethodnom petogodišnjem proseku, dok ove godine rast iznosi 24 procenata. Sezona 2010/11. je bila pod uticajem ekonomske krize koja je nastupila 2008. godine i kao jednu od posledica imala prebacivanje kapitala s finansijskog tržišta na robno, a kasnije i skok cene hrane i nemire na Bliskom istoku i severu Afrike. Početkom te ekonomske godine, izvoznici su takođe bili izuzetno prisutni u berzanskom trgovanju, a broj transakcija je bio iznad proseka za to doba godine.Avgust je mesec tokom kojeg tržišna cena starog roda kukuruza zavisi od očekivanih prinosa predstojeće žetve. Međutim, procenjivani tržišni viškovi nisu postojali – te robe na tržištu nije bilo – pa je žuto zrno u tom trenutku postalo pravo tržištne blago.

– U jednom trenutku cena kukuruza je dostigla čak 19,8 dinara, pa su svi koji su bili u mogućnosti brže-bolje sušili novi kukuruz i prodavali ga po povoljnijoj ceni od 18,50 dinara. Koliko je to visoka cena bila pokazuje upoređujući podatak da su terminski ugovori za novi kukuruz zaključeni po 14,5 dinara. Nedostatak starog kukuruza je bio sve vidljiviji, pa se u septembru, za razliku od prethodnih godina, u trgovanju preko Berze gotovo 95 odsto prometa odnosilo na kukuruz novog roda –ističe direktor Miloš Janjić.

Janjić kaže da je, statistički posmatrano, u svetu sada procena da će kukuruza biti proizvedeno više (1.158 miliona tona), ali da će usled rasta potrošnje, prelazne zalihe biti manje oko četiri miliona tona i iznosiće 300 miliona tona.

– Kod soje su procene slične: proizvodnja će biti veća u odnosu na sezonu 2019/20, ali će rast potrošnje umanjiti prelazne zalihe oko pet miliona tona na godišnjem nivou – na 88,7 miliona. Za razliku od gorenavedene robe, proizvodnja suncokreta će biti smanjena 3,5 miliona tona – na 51,49 milion, što će doprineti daljem padu završnih zaliha na 43 miliona tona –kazao je Janjić.

Po njegovim rečima, cene kukuruza kod najvećih svetskih izvoznika, su poslednji mesec naglo porasle usled pada prelaznih zaliha, koje su ispod nivoa očekivanja trgovaca, i pada proizvodnje u SAD, EU i Ukrajini.

– Po podacima IGC-a, izvozne cene kod tri najveća izvoznika soje – SAD, Brazil i Argentina – nastavile su rast do nivoa četvorogodišnjeg maksimuma pod uticajem rasta potražnje, manje ponude i proizvodnje u Severnoj i Južnoj Americi, kao i manjih prelaznih zaliha iz prethodne sezone. Pad proizvodnje suncokreta je zabeležen u našoj okolini, odnosno u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji. Osim toga, prisutni su i nimalo zanemarljivi drugi netržišni faktori, kao što su pandemija kovida-19 i geopolitička nadmudrivanja velikih sila, što su razlozi zašto su cene osnovnih poljoprivrednih kultura veće – naglasui je direktor Produktne berze.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/paori-konacno-zanu-dobru-cenu-soje-suncokreta-17-10-2020

Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 26.153.846 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla.

Direkcija će kupovati merkantilni kukuruz od:– fizičkih lica – nosilaca poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i nalaze se u aktivnom statusu i

– ovlašćenih skladištara Direkcije.

Merkantilni kukuruz mora biti domaćeg porekla, prirodno ili veštački suv, u zrnu, zdrav i zreo, bez znakova plesni i bez stranog mirisa i ukusa, nezaražen biljnim bolestima i štetočinama, u svemu prema srpskom standardu SRPS.E.B3.516 i SRPS.E.B3.516/1, sa sledećim elementima kvaliteta: do 14 % vlage, do 8 % lomljenih zrna, do 2 % defektnih zrna, do 2 % nagorelih zrna, strane primese maks. 1%, od toga 0,5 % anorganskih. Lom se utvrđuje pomoću sita sa okruglim otvorima prečnika od 5 mm.

Cena merkantilnog kukuruza je 19,50 din./kg (u cenu uračunat PDV), uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona. Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Direkcija će u zavisnosti od ponude merkantilnog kukuruza u otkupu, vršiti raspoređivanje ponuđenih količina u skladu sa potrebama i teritorijalnom rasporedu ovlašćenih skladištara.

Otkup merkantilnog kukuruza vršiće se sa fizičkim licima i ovlašćenim skladištarima Direkcije koji nemaju finansijskih dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Direkcijom.

Radi prijave za prodaju merkantilnog kukuruza zainteresovana registrovana poljoprivredna gazdinstva i ovlašćeni skladištari Direkcije, potrebno je na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. dostave dokumentaciju koja može da se pogleda na sajtu Robnih rezervi.

Rok za realizaciju kupovine kukuruza po je do 01. decembra 2020. godine.

Za sve informacije zainteresovani se mogu se obratiti Direkciji, na brojeve telefona: 011/32-39-052-725, 3235-364, 3240-509, 32-38-997 u Beogradu i 021/452-774 i 021/528-911, u Novom Sadu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/14/najave/robne-rezerve-kupuju-merkantilni-kukuruz/

Kukuruz se u skladištima posle berbe čuva u klipu ili u zrnu. Najpouzdaniji način za čuvanje kukuruza je sušenje zrna u sušarama gde se vlaga smanjuje na 13 do 14 odsto i kao takvog ga je moguće čuvati i više od godinu dana. Pravilnim sušenjem kukuruza čuva se kvalitet, a gubici hranljivih materija su minimalni, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Loznica Milenko Đurić.

Berba kukuruza u klipu se obavlja kombajnima za skidanje kukuruza, vučenim ili samohodnim. Posle žetve klipovi se suše u koševima (čardacima). Pri skladištenju kukuruza u koševe treba voditi računa o vlazi zrna koja ne bi trebalo da pređe 24 do 25 odsto zbog čuvanja u toku zime i moguće pojave bolesti.Kada se kukuruz, koji se koristi za ishranu u stočarstvu ili preradu, vrše u zrnu, proces manipulacije je sledeći;

* iz traktorske ili kamionske prikolice zrno se sipa u prijemnu jamu;
* iz prijemne jame odlazi na čišćenje od raznih nečistoća;
* nakon toga, zrno koje je očišćeno od krupnih i slamastih primesa se prebacuje u deo gde se obavlja sušenje, a nešistoće u deo bunkera za primese;
* sušenje kukuruza se obavlja korišćenjem raznih vrsta energenata, najčešće gasa, fosilnih goriva, a u poslednje vreme i biomase;
* po zavšetku sušenja zrno se hladi i posle hlađenja se obavlja dalje čišćenje.Očišćena masa se u zavisnosti od infrastrukture u krugu sušare može utovarati u prikolice radi daljeg transporta ili sistemom transporetera prebacivati u silose postavljene u blizini radi daljeg čuvanja. Osušeno zrno iz sušare sa 13 do 14 odsto vlage se može čuvati u običnim podnim skladištima koji su dobro provetreni i zaštićeni od padavina, a visina gomile može da bude od tri do 3,5 m, ističe Đurić.

Pored toga zrno se može čuvati u silosima, a poslednjih nekoliko godina na manjim poljoprivrednim gazdinstvima čuvanje se obavlja u koševima-čardacima koji su obloženi mrežom sa sitnim okcima do pet milimetra.Podsetimo, ukoliko se zrno suviše dugo suši na polju u nepovoljnim vremenskim uslovima, preostala vlaga u zrnu može biti dovoljna da u uslovima čuvanja obezbedi kontinuirani razvoj gljiva, koje su izvršile infekciju na polju.

Da bi sušenje zrna bilo što ekonomičnije bitna je i vlaga zrna koje dolazi na sušenje kao i izbor i održavanje temperaturnog režima. Treba napomenuti da se granične maksimalne temperature za sušenje merkantilnog zrna i semenskog zrna razlikuju i da se semenski kukuruz suši na manjim temperaturama.U toku godine u procesu čuvanja zrna bez obzira na tip skladišta potrebno je periodično kontrolisati u kakvom je stanju zrno. Na prvom mestu se obraća pažnja na boju i miris kao i na praćenje temperature pomoću termo sondi. Ako se primeti da masa dobija miris i boju koja je neuobičajena za kukuruz zrno treba provetravati ili ohladiti.

U savremenim silosima ovaj proces je mehanizovan dok se na gazdinstvima mora pribegavati racionalnim rešenjima koja određuje sama lokacija skladišta i objekti koji mogu poslužiti u svrhu naknadnog čuvanja, napominje stručnjak za ratarstvo.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/kukuruz-vaznost-mesta-cuvanja-i-temperaturnog-rezima-susenja/63384/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da su za američku razvojnu agenciju DFC spremna tri projekta koji će biti značajni za srpsku poljoprivredu. Naveo je da su prinosi pšenice veći u odnosu na prošlu godinu, a da se procenjuje i da će prinos kukuruza nadmašiti prošlu godinu koja je bila rekordna.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da postoji spremnost za predlaganje projekata, koji će za srpsku poljoprivredu značiti mnogo, američkoj razvojnoj agenciji DFC."Tri konkretna projekta smo pripremili. Jedan se tiče startap podrške mladim poljoprivrednicima, koji žele da rade, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva i stočarstva, jer su to najteže grane poljoprivredne proizvodnje", naveo je Branislav Nedimović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Kako je naveo, program bi mlade poljoprivrednike uključio u sistem poljoprivredne proizvodnje uz bespovratne pozajmice od oko 15.000 evra.

"Drugi deo koji želimo da obuhvatimo jeste prehrambena industrija, koja je jako važna, pre svega zbog sirovine koja postoji u Srbiji, koja je u neverovatnim količinama, koja je svuda oko nas i da pokušamo da još više uzdignemo potencijal poljoprivrede", kazao je Nedimović.

Naveo je da će sledeća vlada morati da se bavi prehrambenom industrijom na još kvalitetniji i drugačiji način.

Ministar poljoprivrede je istakao da se treći projekat tiče ženskog preduzetništva u poljoprivredi.

"Nemojte zaboraviti da je stub svakog sela, svake kuće, svakog domaćinstva uvek bila žena", kazao je Nedimović.Ministar poljoprivrede je naveo kako je nekoliko puta rekao da u ovom trenutku Srbija ima dovoljno hrane za naredne dve godine.

Dodao je da je prinos pšenice za 17,6 odsto veći nego prošle godine, kao i da će prema procenama prinos kukuruza biti veći za 9,8 odsto u odnosu na prošlu godinu koja je, kako je rekao, bila rekordna.

"Izvozićemo bar dva miliona tona pšenice i bar tri i po miliona tona kukuruza. To je ozbiljan novac koji će ova država da prihoduje", naglasio je Branislav Nedimović.

Kada je reč o formiranju nove vlade, Nedimović, koji je i funkcioner SNS-a, rekao je da je ustavni rok za to do 3. ili 4. novembra, kao i da će predsednik države imenovati mandatara, a da će organi stranke delovati u skladu sa tim.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4091556/branislav-nedimovic-poljoprivreda-projekti-kukuruz-psenica.html

Na površini od oko 8.000 hektara u Topličkom okrugu je počela berba kukuruza koji, po rečima poljoprivrednih stručnjaka, ove godine beleži rekordan rod. Na parcelama gde su primenjene sve agrotehničke mere rod se kreće i do 10 tona po hektaru.

Stručnjaci za poljoprivredu u Topličkom kraju kažu da će berba kukuruza potrajati do sredine oktobra, jer vreme sazrevanja klasa zavisi kako od nadmorske visine na kojoj je kukuruz posejan, tako i od hibridnih sorti od kojih neke ranije, a neke kasnije sazrevaju.Po pravilu, u topličkom kraju kukuruz najpre stigne za berbu u opštini Žitorađa, zatim u prokupačkom kraju, a najkasnije u Blacu i Kuršumliji – kaže Radovan Bjelica, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju.

Cena mašinske berbe kukuruza po hektaru ove godine kreće se oko 12.000 dinara.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/U-toku-berba-kukuruza-u-Toplici-prinosi-iznad-ocekivanih.sr.html

Ovog proleća kukuruz je u Srbiji zasejan na površini nešto većoj od milion hektara. Godina teža od mnogih prethodnih što zbog dugotrajne suše, što zbog setve koja se poklopila sa početkom epidemije korone. Zato i ne čudi što su prvi prinosi podbacili.Gotovo petnaest dana pre uobičajenog roka počela je berba kukuruza kojim je na području pet opština Srednjeg Banata proletos zasejano oko 100.000 hektara. Za sada je jedino sigurno, vremenske prilike tokom vegetacije nisu u potpunosti pogodovale razvoju kukuruza što se u znatnoj meri odrazilo i na prinose u što nas uverava i Slobodan Živović iz Lukićeva koji je proletos kukuruz zasejao na 200 hektara."Prvi otkosi daju između pet i sedam tona po hektaru što je katastrofalno i u odnosu na prošlu godinu polovina prinosa. Primenjena je ful agrotehnika na njivama, sve je urađeno samo je falilo kiše krajem juna meseca kada je kukuruz formirao klip i kada mu je bilo najpotrebnije. Sa ovim prinosima neka cena koja bi zadovoljila proizvođače morala bi da bude preko dvadeset dinara", kaže Slobodan Živović iz Lukićeva kod Zrenjanina.

Kao najveći problem što ističe ovaj poljoprivredni proizvođač je nedostatak vlage u zemlji pogotovo u mesecima kada je to bilo najpotrebnije, a to su april i maj kada je palo na ovom području svega desetak litara, što je gotovo pet puta manje od uobičajenog proseka.

"Ove godine posebno bih istakla da je uticaj pored kvaliteta zemljišta, primenjene agrotehnike i značaj preduseva. Što se tiče prinosa, do sada su požnjeveni najraniji hibridi i obično to nešto budu niži prinosi sa najviših terena peskovitog zemljišta, ali i to će ući u prosek. Očekujemo kako dani odmiču sve veće prinose kukuruza", ističe Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin.

I već po tradiciji najveći broj ovdašnjih ratara ostaviće kukuruz u silose na čuvanje čekajući bolju cenu osim onih ratara koji su primorani da ga odmah prodaju kako bi na vreme obavili jesenju setvu pšenice koja će ovde početi za manje od mesec dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4075481/kukuruz-berba-los-prinos.html

Kukuruz je ove godine drugi izvozni artikal iz Srbije, a po regionima, kada je reč o Vojvodini, izvozni artikal broj 2. i u Zapadnobačkom okrugu, kažu za RTV u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.Ukupan izvoz kukuruza iz naše zemlje je ove godine veći za oko osam odsto u odnosu na prošlu godinu. Ova žitarica iz Zapadnobačkog okruga odlazi na strana tržišta, a u koperantskim kompanijama kažu da je ovogodišnja otkupna cena još uvek nepoznanica, ali da je za očekivati otkupnu cenu kukuruza na nivou prošlogodišnje.Kukuruz iz somborskog atara izvozi se na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Grčke i Italije i kao izvozni artikal tražen je na evropskom tržištu, kažu u koperantskoj kompaniji „Agro Ravangrad“. Dodaju da sarađuju sa oko 500 poljoprivrednih proizvođača iz Sombora i okoline, a prosečan godišnji otkup kukuruza je 15.000 tona.

"Značajne količine kukuruza odlaze u luku Konstanca, a takođe nešto ide i uzvodno Dunavom. Južno od Save i Dunava kukuruz nije neki posebno izvozni artikal, ali iz Vojvodine jeste. Jako je bitno da pratimo i da osluškujemo cene koje su u neposrednoj okolini, pa da kažem i u široj okolini, odnosno u svetu, jer mi smo deo svetskog tržišta i zavisimo od toga", rekao je Aleksandar Bošnjak, direktor kompanije „Agro Ravangrad“ Sombor".

Kolika će biti otkupna cena domaćeg kukuruza, još uvek se ne zna.

"Vrlo je nezahvalno da kažem neku otkupnu cifru, ali recimo da očekujemo nivo prošlogodišnjih cena", dodao je Bošnjak.

Ove godine kukuruz je drugi izvozni artikal na nivou Srbije, ali i Zapadnobačkog okruga.

"Kukuruz ima značajan potencijal, jer osim što se direktno se izvozi, jedna od mogućnosti je da se kukuruz prerađuje kod nas, pa da se kao stočna hrana izvozi ili da se proizvodi kukuruzno brašno i da se tako izvozi na strana tržišta, mogućnosti su razne", rekao je Mihajlo Maćuš, koordinator industrije u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Srbija je ove godine izvezla kukuruza u vrednosti 294 miliona evra, dok je u Zapadnobačkom okrugu ta cifra 12,5 miliona evra.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kukuruz-ove-godine-drugi-izvozni-artikal-srbije_1157775.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30