"Napravili smo ogromne pomake u saradnji sa NR Kinom", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa ambasadorkom Čen Bo."Srbija je 15 puta povećala izvoz u Kinu u poslednjih pet godina, to je ogroman rezultat za nas", istakao je Vučić.

Vučić je istakao da je saradnja dve zemlje zasnovana na principima iskrenog prijateljstva, solidarnosti i poštovanja.Kina je sada treći spoljnotrgovinski partner Srbije, dodao je predsednik Srbije. Kako je rekao, podigli smo razmenu u sferi poljoprivrede sa 29 na 55 miliona evra ali tu je još uvek ogroman potencijal.

Postoje kineske kompanije koje su zainteresovane za investicije u poljoprivredu Srbije, kazao je Vučić.

Istakao je da Srbija u Kinu izvozi kukuruz, jabuke, meso... ali da će da insistira da ne izvozimo samo sirovine već da dođu kompanije koje bi ovde i proizvodile.

"Dogovorili smo izvoz jagnjećeg i goveđeg mesa, za kukuruz, čekamo poslednje dozvole za izvoz jabuka i, nadam se, kada prođe afrička kuga, da rešimo problem oko svinjskog mesa”, rekao je Vučić.

"Čekamo dozvole za suvu šljivu, ali tražili smo da nađu kompanije koje bi u Srbiji radile viši stepen prerade, da ne izvozimo sirovine", dodao je Vučić.

Prema njegovim rečima, imamo visoke logističke troškove pri izvozu u Kinu, ali danas su razgovarali sa predstavnicima kineske železnice, kako bismo značajno snizili cenu naših proizvoda na teritoriji Kine.

"Zamolili smo da dobijemo carinske stope na kineskom tržištu kakve imaju Novi Zeland i Argentina, tada bismo bili mnogo konkurentniji i pomogli bismo našim poljoprivrednim izvođačima", kazao je Vučić.
Osim u poljoprivredu, očekuju se nove velike investicije iz Kine: u sepptembru 474 miliona evra ulaganje u timočki rudnik, Ling Long u Zrenjaninu, početak rada fabrike u Nišu pre kraja godine... "Kompanija Mint će u aprilu ili maju otvoriti pogon u Loznici, počinje proizvodnja, a oni žele da grade i novu fabriku u Šapcu, to je velika vest za ceo mačvanski region“, rekao je.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=03&dd=06&nav_id=1822258

Odgovarajući na pitanja novinara u Palati Srbija, nakon sastanka sa ambasadorkom Kine Čen Bo, predsednik Vučić je prokomentarisao svoju raniju izjavu da da mu se ne sviđa vino Istarska malvazija.

- Nekome smeta to što se meni ne dopada jedna sorta vina. Zbog toga bi trebalo da ozbiljno budem kažnjen, da se nama zabrani da mislimo, da imamo ukus i da moraju posebne procedure da prođu naše nepce, usna duplja, jezik, da bismo morali da imamo drugačiji nos.

- Ko smo mi da smemo da izražavamo drugačije mišljenje? Treba da budemo kažnjeni, najbolje je da to bude Haški tribunal kada sam ja u pitanju, jer tvrdim i stvarno mislim da su srpska vina bolja. Ponosan sam na srpska vina- rekao je predsednik.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/971958/treba-goni-haski-tribunal-vucic-srpska-vina-bolja-ponosan-sam-njih

 

Ove godine će kukuruzom u Srbiji biti zasejano milion hektara oranica, a pod pšenicom je blizu 600.000 hektara, izjavila je direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović.
Ona je za Tanjug precizirala da je prema podacima Udruženja jesenas zasejano oko 595.000 hektara pšenice, što je za 25.000 hektara više nego prethodne proizvodne godine, pod ozimim ječmom je oko 80.000 hektara, odnosno nešto manje nego prethodne godine, a pod uljanom repicom 27.100 hektara, i to je četiri odsto više nego prethodne proizvodne godine."Ozimi usevi su uglavnom u dobrom stanju. Mraz je ostavio trag na poljima pod pšenicom i uljanom repicom, ali se usevi oporavljaju zbog povoljnih vremesnkih prilika nakon toga", rekla je Savovićava.

Dodala je da poslednjih godina poljoprivrednici povećane površine na kojima seju kukuruz.

"U poslednje tri godine je evidentno povećanje površina pod kukuruzom, koje su sa oko 900.000 hektara stigle do milion hektara, i mi očekujemo da će i ove godine toliko biti zasejano. Očekujemo i setvu soje na 240.000 do 250.000 hektara, kao i prolećnog ječma na oko 30.000 hekrtara, te suncokreta na 200.000 do 220.000 hektara", rekla je Savovićeva.

Ona je istakla da je potpisivanje sporazuma sa Kinom o izvozu kukuruza dobra vest za domaće proizvođače.

"Moram da pomenem dobru saradnju sa Ministartstvom poljoprivrede zahvaljujući čijim naporima i radu je taj sporazum zaklučen, ali i veliku podršku Svetskog programa za hradnu Ujedinjenih nacija za otvaranje novih tržišta za sve srpske poljoprivrene proizvode", dodala je direktorka "Žita Srbije".

Ona je ocenila da Srbija nema velikog prostora za povećanje količina kukuruza, ali može proizvesti više pšenice.

"Srbija je među najvećim svetskim proizvođačima kukluruza sa prosečnim prinosom od oko osam tona po hektaru, i veće prinose od nas imaju samo oni proizvođači koji seju genetski modifikovane useve.

Na planu proizvodnje pšenice zaostajemo za nekim drugim zemljama, ali su rezultati sve bolji zbog bolje primene agrotehničkih mera, te je u tom smislu moguće povećanje prinosa pšenice", rekla je Savović.

Ocenila je kako je otvaranje svakog novog tržišta dobrodošlo, jer može uticati na podizanje produktivnosti i veću proizvodnju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ove-godine-vece-povrsine-pod-kukuruzom-i-psenicom_1212575.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović razgovarao je danas sa delegacijom Irana na temu saradnje u poljoprivredi. Kao glavne tačke moguće saradnje istaknut je izvoz kukuruza i drugih žitarica, goveđeg i junećeg mesa, ali i plasman srpskog semena i semenskog materijala.

Iranska delegacija koju su činili predstavnici iranske Vlade i privatnih kompanija predložila je i zajedničke investicije u oblasti proizvodnje mehanizacije i semena, kao i proizvodnji stočne hrane. Osim navedenih proizvoda, dve strane su razgovarale o mogućem izvozu lekovitog bilja i saradnji naučnih instituta i fakulteta.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/iran-zainteresovan-za-srpsko-meso-kukuruz-i-seme/

U prolećnoj setvi neće biti velikih iznenađenja u odnosu na ranije godine, kada su posredi troškovi koji očekuju poljoprivrednike.Do setve je ostalo još više od mesec dana, pa ratari kupuju ili su već kupili repromaterijal. Postala je praksa da im za svaku novu setvu treba više para, desetak odsto u odnosu na lanjsku i u tom pogledu neće biti izmena ni ovog proleća. Jedini izuzetak može biti u pogledu snabdevenosti semenima, jer poljoprivrednici kažu da nema baš svih sorti kukuruza, ali da postoje zamene.

Prema računici Agrarnog saveza Srbije, setva će biti deset odsto skuplja nego lanjska.

Sejanje kukuruza, koji treba da zauzme najviše oranica, približno milion hektara ,koštaće ratare između 32.000 i 36.500 dinara po jutru. U tu cenu ulazi cena semena, zatim prva hemija, vestačko đubrivo i gorivo –navodi za “Dnevnik” Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije.

- Setva soje stajaće, opet u zavisnosti od semena, između 26.000 i 31.500 dinara. Osim semena, u ovaj račun su ušla i zaštitna srdstva, veštačko đubrivo i gorivo. Ko bude sejao suncokret, trebaće mu najmanje para ,deset odsto manje novca u odnosu na setvu soje.

Ni u jednu cenu setve, podvlači Manić, nije ušla cena arende, koja je različita od mesta do mesta. Najjeftinije će proći, kaže, ratari koji drže u zakup državne oranice, jer zakup državne zemlje košta svega 200 evra, dok u pojedinim delovima pokrajine arendašima treba čak i 500 evra po hektaru za obradu zemlje u privatnim posedima.

U pogledu semena, naš sagovornik kaže da ga ima dovoljno, posebno domaćeg, koje je, smatra Manić bolje, jer je otpornije na ćudi ovdašnjih vremenskih prilika Po rečima poljoprivrednika Jadrana Anđelkovića iz Kovina, semenske kuće su već počele da na kućnu adresu dovoze semena: kukuruza soje i suncokreta, ne samo kod njega, već i kod drugih poljoprivrednika. – Semenom se snabdevam od tri dobavljača i za sada isporuke idu redovno - kaže Anđelković, ali navodi da među ratarima kolaju priče da nema baš svih sorti kukuruza ili da ga neće biti .Ne znam od kuda te priče, jer ranijih godina se nije spominjala nestašica, već smo uvek mogli da biramo - naglašava Anđelković. –. Ukoliko semena, ponestane, biće da je to zbog toga što je veliki kupac celokupan asoptiman kupio ili zato što je u okolnim zemljama opala proizvodnja.

Poljoprivrednik iz Kisača, Jozef Fokman, seme je , takođe kupio, ali vaga , da li će uz kukuruz i soju posejati i šećerne repe, ili će repu zamenuti drugim kulturama,zbog lepe cene, koju sada na berzi postižu žitarice. U okoliki Kisača, svi su se već snabdeli semenima i drugim što treba za setvu - kaže Fokman ,očekujući da će vreme biti idealno da prolećna setva bude uspešno obavljena.
Kukuruz na milion hektara
U Poslovnom udruženju Žita Srbije, očekuju da kukuruz bude posejan na blizu milion hektara, soje malo više nego prošle setve od 240.000 do 250.000 hektara,a suncokreta manje. Prošle godine zauzeo je 218.000 hektara, a Vukosav Saković iz ovog udruženja navodi da bi ovog proleća suncokret mogao da zauzme iznad 200.000 hektara. Što se tiče snabdevenosti tržišta semenom kukuruza, Saković, kaže da ima veliki asortiman hibrida , s tim što pojedinih nema u prodaji.

– To nije domaći problem, već problem Evrope, zbog pada proizvodnje – naveo je Saković i dodao da na tržištu postoje zamene, pa poljoprivrednici neće osetiti ni nestašicu ni gubitak u prinosima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/setva-desetak-odsto-skupla-od-lanske-20-02-2021

 

Klijanje semena je početna i najvažnija faza u životnom ciklusu biljke od koje zavisi njen dalji rast i razvoj. Kada su u pitanju usevi koje čovek sadi, na klijavost osim kvaliteta semena utiču brojni faktori pre svega temperatura, svetlost, kiseonik i voda, odnosno količina padavina. U vreme klimatskih promena i sve većeg zagađenja vazduha i zemlje dolazi do ozbiljnih problema kada je u pitanju klijanje semena što se odražava na prinos i kvalitet zasađenih useva.

Buđenje semena

Seme je živi organizam koje je pre nicanja u stanju mirovanja. To konkretno znači da seme neće proklijati i iz njega iznići biljka dok se ne stvore optimalni prirodni uslovi koji će pokrenuti klijanje. Na uspešnost klijanja utiču brojni faktori kao što su temperatura zemlje i vazduha, dovoljna količina vlage u tlu. Samo klijanje semena pokreće se apsorpcijom vode kroz omotač semena. Recimo, jedno zrno kukuruza mora da upije čak 30 procenata vode u odnosu sopstvenu težinu kako bi započeo proces klijanja. U suprotnom klijanje se može usporiti ili zaustaviti. Ukoliko se ovaj proces više puta ponavlja usled nepovoljnih vremenskih prilika može doći do propadanja semena.

Uz pomoć nauke i savremena tehnologije, verovali ili ne, ovo se može preduprediti, a semenu priuštiti optimalni uslovi za klijavost. U kalifornijskoj kompaniji Magnation dizajnirali su sistem za maksimalno podizanje klijavosti semena. U pitanju je inovacija koja se pokazala dosta uspešnom. Naime, prolaskom semena kroz specijalno dizajnirani cilindar koji stvara posebno magnetno polje unutar svoje cevi, seme se „budi“ i okrepljuje što ne samo da dodatno utiče na ubrzavanje klijavosti već i pojačava rast biljke, poboljšana struktura korena useva, otpornost na bolesti što povećava zdravlje biljaka i utiče na povećanje prinosa.

Skot Borman, farmer iz Nebraske lično je na svojim njivama isprobao ovaj sistem. Kako kaže, rezultati su premašili sva njegova očekivanja.

- Posle izuzetnih rezultata koje sam imao sa Magnation sistemima za navodnjavanje odlučio sam da testiram i sistem za klijavost. Na polovini njive zasadili smo kukuruz čije seme smo tretirati sistemom za klijavost, a na drugoj neobrađeno seme. Vrlo brzo sam uočio drastične razlike u rastu i razvoju kukuruza. Biljke iz tretiranog semena su bile jače, otpornije i na kraju sam imao i veći prinos – rekao je Borman koga nije mrzelo da pedantno izračuna dobit.

- Na delu sa obrađenim semenom imao sam 500 stabljika kukuruza više po hektaru. Kada se to pomnoži sa 720 hektara koliko obrađujem to je 360. 000 biljaka više, odnosno kao da sam imao dodatnih 12 i po hektara – objasnio je on.

Povećanje njegovih prinosa izazvalo je interesovanje i njegovog komšije farmera koji je Magnation za klijavost semena isprobao na usevima soje. 

- Tretirano seme soje dalo je oko 30 kilograma više prinosa po hektaru. S obzirom na cenu soje koju je zasadio na 650 hektara, samo zbog ovog sistema imao je 38.000 dolara zarade više nego da je sejao obično seme makar ono bilo i vrhunskog kvaliteta – dodao je Skot.

Otpornost na bolesti i štetočine

Eksperimentisanje sa Magnation sistemom za klijavost semena nastavljeno je u drugim delovima Amerike i drugačijim klimatskim uslovima. Geri Dikej farmer iz Kolorada isprobao je ovaj inovativni sistem na svojim oranicama zasejanim ječmom.

- U početku sam bio oprezan, ali sam prateći rast i razvoj ječma vrlo brzo shvatio sve prednosti ovog sistema. Tokom rasta i razvoja biljke su bile otpornije na bolesti i štetočine, pa sam uštedeo priličnu svotu novca na sredstva za prskanje protiv bolesti i insekticide. Kada smo posle žetve izmerili prinose shvatio sam da sam imao pola tona više ječma po hektaru u odnosu na period kada nisam koristio ovaj sistem – ispričao je Dikej.

Geri Konen, farmer iz Nebraske već tri godine koristi ovaj uređaj, ali i Magnation sistem za navodnjavanje. Rezultatima je izuzetno zadovoljan i kako ističe, više nema nikakvih problema sa svojim poljima kukuruza čak i tokom izuzetno visokih temperatura u avgustu.

- Seme kukuruza prolazilo je kroz Magnation u sejalicu. Uz to sam koristio i njihov sistem za navodnjavanje i rezultati nisu izostali. Vidim razliku i noću i danju. Zemlja ostaje zaista vlažna čak i tokom ekstremnih vrućina. Zaista sam impresioniran, jer sam zahvaljujući ovim uređajima imao veće prinose i naravno veću zaradu – zaključio je Konen.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Tek smo stigli do polovine februara, a o prolećnoj setvi se već uveliko priča iako nas do najvažnijeg posla u godinu deli još dva meseca.Za razliku od ranijih godina, kada se setva spominjala neposredno pre nego što treba da počne, ove zime se već prave kalkulacije koliko će koštati, prevenstveno setva kukuruza, koji je najzastupljeniji na oranicama i da li će biti dovoljno semena, odnosno da li su već obezbeđene dovoljne količine na tržištu.

Mada nema povoda za brigu jer će setva biti otprilike kao i lanjska - i u pogledu troškova i i obezbeđenja dovoljne količine semena, prilike na tržištu sada su drugačije u odnosu na prošlu godinu, a to je i podstaklo priču o setvi ranije nego uobičajeno. Tokom jeseni i zime cene žitarica bile su daleko veće nego prošle godine, a naša zemlja potpisala je sporazum s Kinom, najmnogoljudnijom zemljom sveta o izvozu kukuruza. Ove sedmice na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram kukuruza koštao je 22 dinara, soje 59,5 dinara, a pšenice 23,5 dinara, bez PDV. Mađutim, to neće dovesti da povećanja površina na kojima biti posejane ratarske kulture u odnosu na lane i preklane - zapravo malo šta će se promeniti jer će biti posejane poveršine u približno istom obimu, s malim, gotovo zanemarljivim odstupanjima.

- Nemamo oranica na kojima bi se širila setva jer su posebno u Vojvodini sve obradive površine već iskorišćene, a ukoliko i ima slobodnih parcela, to su njive s lošijeg kvaliteta - kaže Vukosav Saković iz Udruženja “Žita Srbije”. U tom udruženju smatraju da će kukuruz biti posejan kao i u prošle godine, na oko 970.000 hektara i da sadašnja dobra cena kukuruza neće doprineti da se poljoprivrednici previše okrenu toj poljoprivrednoj kulturi, zapostavljajući ostale.

Za takva očekivanja, navodi Saković opravdanje se nalazi u činjenici što je jesenas, kao i prošle jeseni, pšenice posejana na približno 600.000 hektara, mada je cena žita bila znatno viša nego tokom žetve i kasnije tokom zime i proleća.

– Ukoliko bi se samo za 100.000 hektara povećala setva kukuruza to bi za trećinu umanjilo površine pod sojom i suncokretom – upozorava Saković i navodi da procenjuje da bi jedino moglo biti manje posejano suncokreta, pa bi uljari uoči setve trebalo da povedu računa o svojim potrebama, sklope ugovore s poljoprivrednicima i unapred dogovore otkupnu cenu novog roda.

I poljoprivrednici kažu da neće ništa veliko menjati u setvenoj strukturi već će, kao i ranije sejati i kukuruz i soju i suncokret.

- Većina nas je još jesenas, čim je završena žetva kukuruza, prodala rod za 16 i 17 dinara, da bi se razdužili za seme i đubrivo – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Dobru cenu kukuruza osetili su trgovci, koji nemaju nikakve veze sa poljoprivredom osim što otkupljuju ratarske kulture, pune svoje silose i čekaju cenu i na našoj muci zarađuju i bogate se.

Po njegovim rečima kukuruza neće biti posejano ni više ni manje nego lane.

– Ako je sada kukuruz skup ne znači da će biti i dogodine. Smatram da ne treba postavljati pitanje koliko će zemljoradnici posejati kukuruza već kakvu će agrotehniku primeniti jer se primenom agrotehničkih mera postižu rekordni prinosi. Šta vredi ako neki ratar uveća površine pod kukuruzom, a izostavi potpunu agrotehniku - jer će tada s, recimo, šest hektara dobiti kukuruza kao da ga je uzgajao na duplo manjoj površini – ističe Kiš.
Ko prodaje na brzinu, kaje se natenane

Poljoprivrednik iz Debeljače Tibor Ban kaže da su ratari izgubili brdo para prodajući kukuruz odmah posle žetve.

– Mnogima su pare trebale a drugi nisu očekivali značajan skok cena, nezabeležen u proteklih deset godina. Zato ću umanjiti površine pod sojom u korist kukuruza, odnosno zbog dobre cene kukuruza i potpisanog ugovora s Kinom ovog proleća ću posejati 80 posto više kukuruza nego prošlog proleća. Na ostaku oranica posejaću soju, pa ću na jesen videti šta će mi doneti otvaranje domaćeg tržišta s Kinom – navodi Ban.

Seme je već kupio, ali napominje da nije upoređivao lanjske i sadašnje cene. Zna da je azotno đubrivo i pesticide skuplje plaćao i da je trenutno dizel gorivo jeftinije nego u ovo doba lane, pa smatra da će troškovi ovogodišnje setve biti isti kao prošle.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobre-otkupne-cene-najavluju-dobru-prolecnu-setvu-15-02-2021

Stanje na svetskim tržištima, ali i povećana tražnja za žitaricama nakon korona-krize, i pored rekordnih prinosa koje smo imali, doprinele su tome da je otkupna cena kukuruza u Srbiji za čak 25 odsto veća u odnosu na prošlu godinu.Zrno koje zlata vredi, kukuruz, posle više od osam godina, dostiglo je otkupnu cenu od oko 24 dinara po kilogramu sa PDV-om, što je cena kojoj bi se radovao svaki poljoprivrednik, pogotovo onaj koji je mogao da sačeka sa prodajom.

"To verovatno niko nije očekivao. Nama odgovara da poraste cena kukuruza, samo što smo mi kukuruz uglavnom svi prodali dok je bila cena manja. Sad nam ne znači toliko što je otišla cena, ali nadamo se da će se cena održati par godina, da ne radimo džabe, da imamo bolje zarade", kaže Vlado Kopčanski, poljoprivredni proizvođač iz Kucure.Prema rečima stručnjaka, kukuruz je jedina od svih ratarskih kultura koja je imala manju proizvodnju od svetske potrošnje, što se direktno odrazilo i na otkupne cene koje su sada čak 40 odsto veće u odnosu na početak berbe u oktobru.

"U odnosu na isti period prošle godine, cena je viša za čak 25 odsto, znači i pored toga što je rod bio 8 tona po hektaru, i pored toga što imamo dovoljno robe, jednostavno, svetsko tržište, velika potražnja iz sveta, pre svega iz Kine je doprinela da cene rastu", objašnjava Miloš Janjić, direktor Produktne berze.

"S obzirom da se to dešava već drugu, treću godinu, svetske zalihe su prilično istrošene, svetske zalihe kukuruza i to se osetilo na tržištu, a potpomognuto jednostavno i ovom nesigurnošću koje je donela korona kriza, svi veliki uvoznici su veoma požurili da nabave kukuruz u što većoj meri, izašli su na tržište i napravili pritisak na strani tražnje i otuda tako visoka cena", kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar

Trenutni izvozni kapacitet naše zemlje je oko 3 miliona tona kukuruza, od čega je više od dve trećine već realizovano i ugovoreno, a sama cena sa tendencijom rasta i u narednim godinama, neočekivano postaje vodeća tema i pri planiranju nove setve.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/otkupna-cena-kukuruza-veca-za-25-odsto-nego-lane_1203438.html

Izvoz kukuruza iz Srbije u Kinu može se očekivati od oktobra sa žetvom ovogodišnjeg roda, a proizvođači se mogu nadati povećanju cene te robe što će im omogućiti da podignu prinose kukuruza u narednim proizvodnim godinama, ocenio je u izjavi Tanjugu Vukosav Saković iz Poslovnog udruženja Žita Srbije.

"Želja Srbije je bila da kinesko tržište bude otvoreno i na tome je Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radilo. Krajem 2019. zvanična delegacija iz Kine bila je gost našeg Ministartva radi usaglašavanja fitonasanitarnih uslova za izvoz kukuruza, ali i rezanca šećerne repe. Oni su posetili naše velike izvoznike i skladištare", rekao je Saković.On je ocenio da je tehnički deo posla koji je usledio potrajao nešto duže najverovatnije i zbog epidemije korona virusa, pa je do usaglašavanja propisa došlo tek pre neki dan.

"Time su otklonjene sve administrativne prepreke za pojavljianje našeg kukuruza na kineskom tržištu. To je veoma bitno za našu zemlju, ali ne najbitnije za proizvođače, jer se tražnja našeg kukuruza znatno povećava, što će se u krajnjem slučaju pozitivno doraziti na cenu koju će oni dobijati na međunarodnom tržištu",naglasio je Saković.

On je objasnio da se ozbiljniji izvoz kukuruza u Kinu može očekivati tek od nove žetve najesen, jer su raspoložive količine te robe za izvoz kojih prema podacima Ministarstva poljprivrede ima oko 3,8 miliona tona, već rezervisna nekoliko meseci unapred.Saković ne isključuje mogućnost da se izvesna količina kukuruza iz Srbije pojavi na kineskom tržištu i ranije zbog toga što je jedna od najvećih žitarskih kompanija iz Kine i do sada bila kupac ove robe u našoj zemlji, ali je zbog neusaglašenih propisa prodavala trećim zemljama.

"Bitno je za Srbiju da je povećana tražnja, iz te tražnje cena, a to će verovatno omogućiti proizvođačima da rade na povećanju prinosa, čime bi mogli da stignu do nekih većih količina za izvoz", ocenio je Saković.

On je napomenuo kako se ne zbog plodoreda ne može očekivati da će najzastupljenija ratarska kultura kod nas biti sejana na većim površinama, pa je uvećanje prinosa jedini način da dođemo do većih količina kukuruza za izvoz.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/izvoz-u-kinu-moze-da-poveca-cenu-kukuruza/6zxwfs4

Srbija, koja se nalazi u top deset izvoznika kukuruza u svetu, uskoro će moći da izvozi kukuruz i na tržište Kine, koja je najveći svetski kupac kukuruza.

Kako je najavio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, protokol o fitosanitarnim uslovima za izvoz kukuruza iz Srbije u Kinu, biće potpisan ovih dana.

Na taj način će se obezbediti uslovi za plasman srpskog kukuruza na to tržište, što će zainteresovanim kompanijama obezbediti dodatni profit.

Protokol se odnosi na zrno kukuruza, koje je proizvedeno u Republici Srbiji i koje je namenjeno izvozu u NR Kinu sa ciljem dalje prerade.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije će, između ostalog, vršiti proveru i istraživanje tokom vegetacione sezone kukuruza, vodiće evidenciju praćenja, nadgledati preduzeća koja izvoze kukuruz u Kinu i da li preduzimaju efikasne mere, a takođe će morati da registruje skladišta za izvoz kukuruza u Kinu.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/sta-podrazumeva-dogovor-kine-i-srbije-o-izvozu-kukuruza/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je danas da će ovih dana biti potpisan protokol o izvozu srpskog kukuruza u Kina.

„Upravo danas smo od Kine dobili informaciju da ćemo ovih dana potpisati protokol o izvozu kukuruza u Kinu, koja je jedno od najvećih svetskih tržišta za kukuruz”, rekao je Nedimović u skupštini.

Ministar je istakao da je uticaj poljoprivrede na BDP u 2020. bio takav da je uspeo da neutrališe puno problema koje smo imali usled korone.

Srbija već tri godine ima neverovatan rast u poljoprivrednoj proizvodnji, naglasio je Nedimović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/471794/Dogovoren-izvoz-srpskog-kukuruza-u-Kinu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31