Dojčinović Dragoje, predsednik Udruženja voćara Republike Srpske prvi je voćar koji je daleke 1975. podigao prvu privatnu plantažu jabuka. Kao i svaki pionir u svom poslu u početku mu nije bilo lako, ali zato nije imao nikav problem sa plasmanom jabuka. Desetak godina kasnije po ugledu na njega počele su da niču privatne plantaže u Potkozarju, voćari su učili jedni od drugih i danas se širom Republike Srpske ponosno šepure brojni voćnaci mahom jabuka, jer im odgovara klima.Na pitanje kakva je bila godina za nama kada je u pitanju rodnost Dojčinović kaže da je loše krenulo zbog vremenskih neprilika posebno jer ih je u proleće zadesio kasni mraz. Međutim, kasnije je sve došlo na svoje.
- Ja lično imao sam jednu izuzetno rodnu godinu sa velikim prinosima. Nisam imao štete ni od mraza, ni od grada ali sam ozbiljno shvatio od samog početka da će ovo biti jako teška godina kada je u pitanju zaštita. Zato smo promenili kompletnu tehnologiju i zaštitu. Nama voćarima je najvažnije da zaštitimo voće od početka vegetacije do druge polovine maja. Kada izađemo iz tog perioda onda već znamo da će biti dobar i kvalitetan rod. Važno je da cvetanje prođe bez većih problema i kasnih mrazeva – objašnjava naš sagovornik.
Iako ima višedecenijsko voćarsko iskustvo za sebe kaže da je mlad voćar kada je u pitanju uzgoj krušaka - Zasad je star 12 godina, imali smo najveće prinose do sada i kvalitetnu krušku. Imao sam po hektaru od 23 do 25 tona što je nije baš dovoljno za neku zaradu, ali je zadovoljavajuće jer je to amortizovala
cena. Krušku smo prodavali po 0,40 eurocenti po kilogramu i to Viljamovku i Santa Mariju, dok je deset eurocenti bila skuplja Abafatetel. Pravo sa grane sve smo izvezli u Rusiju. To znači da je 30 odsto veća cena nego da je voće išlo u neko skladište. I sve kruške su bile za konzum – objašnjava Dojčinović.
Kada su u pitanju jabuke tu je situacija bila nešto drugačija. Naime, Dojčinović imasvoju hladnjaču pa je najveći deo roda jabuka ostavio, jedan deo je izvezao u Rusiju i to po ceni od 0, 40 evrocenti neupakovano u boksu i odmah je sve plaćeno. Samo manji deo jabuka je plasirao na domaće BiH tržište.
- Ovim poslom se bavim dugo i ozbiljno tako sam sam sve obezbedio. Imam hladnjaču, kompletna plantaža je pod protivgradnim mrežama i sistemom za
navodnjavanje kap po kap. Jedino još nemam antifrost sistem za orošavanje mada imam nameru i to da ugradim. Jedino me brine što naša zemlja ne podnosi
toliko vlage u proleće. Ali, ako se ponovi kasni mraz i idućeg proleća moraćemo i to da nabavimo.Kao predsednik voćara Republike Srpske
Dojčinović iz prve ruke najbolje zna kakva je situacija sa voćarstvom u RS.
- Voćarstvo u RS je u silaznoj putanji. Već tri - četiri godine ne podižu se novi zasadi, imamo skučeno tržište, poligon smo za uvoz voća iz EU, iz zemalja iz regiona, a dolazi nam čak i voće iz Čilea i Argentine. To znači da mi ne može naše voće da plasiramo na naše tržište. Još ako voćari nisu udruženi i organizovani, a najčešće nisu, teško da mogu da opstanu. Mi koji imamo hladnjače zajednički nastupamo na tržištu, nudimo veće količine i već
smo prepoznati na tržištu. Nama je samo važno da proizvedemo dobar kvalitet i da imamo dobar rod po hektaru – objašnjava
naš sagovornik.
Kada je u pitanju zainteresovanost mladih poljoprivrednika za voćarstvo Dojčinović kaže da ima dosta njih koji su voćnjakenasledili od roditelja, pa računaju da će i oni ostati u ovoj grani poljoprivrede.
- Voćarstvo je jedna od profitabilnijih grana poljoprivrede i tu mnogi ljudi vide budućnost. Imali smo i solidnu podršku Vlade i Ministarstva poljoprivrede RS za
podizanje novih zasada, izgradnju hladnjača, za sisteme za navodnjavanje, antifrostove i protivgradne mreže. Dobijamo manje nego voćari u regionu, aili bolje išta nego ništa – smatra Dojčinović.
Njegov sin je već krenuo očevim stopama, registrovao je zadrugu i ima zasad od sedam hektara pod jabukama. To mu je blisko ne samo zbog očevog posla već i zato što je po zanimanju poljoprivredni tehničar.Zdrave i kvalitetne sadnice su često najveći problem mladim voćarima prilikom podizanja zasada. Svako se bori na svoj način, a Dojčinović je do pre tri godine imao svoj rasadnik što mu je bio dodatni prihod od voćarstva. Osim toga bio je siguran šta sadi, jer se dešavalo da sadnice malina koje su stigle kao donacija iz EU budu zaražene.
- U rasadniku sam proizvodio od 100.000 do 105.000 sadnica godišnje. Jedan deo sam uvek ostavljao za sebe, a ostatak sam prodavao drugim voćarima. Međutim, ovaj posao više ne radim jer se vrlo malo podižu novi voćnjaci pa ni nema potrebe za sadnicama. Recimo za poslednjih pet godina nismo podigli ni 10 hektara novih zasada na teritoriji kompletne RS što je jako malo. S druge strane znam da od 3.000 hektara samo na području opštine
Gradišaka, gde je i najveća proizvodnja, iskrčeno je najmanje 30 posto voćnjaka.
Na pitanje zašto ljudi seku voće i odustaju od proizvodnje naš sagovornik kaže da su u pitanju različiti razlozi.- Teško je probiti se i opstati na tržištu. Recimo, nordijske zemlje su sada među najvećim uvoznicima jabuka ali mi nemamo sortiman za njih. To su nove sorte kojima ne odgovara naša klima, pa nisu takvog
kvaliteta kako što su u recimo Italiji ili Nemačkoj. Dojčinović priznaje da kao i mnogi drugi voćari u regionu muku muči sa sezonskim radnicima. Malo ih je, većina njih je priučena a njihovo angažovanje je ozbiljan trošak.
- Kada je u pitanju radna snaga za orezivanje voća ja lično uzima radnike iz Srbije, tačnije dolaze iz Kruševca jedna ekipa koja radi kod mene najmanje 25 godina. To su ljudi profesionalci koji stvarno znaju da orezuju voće bolje poznaju moj zasad nego ja. Dnevnica im je 40 evra plus spavanje, hrana i plaćen put. Imam šest radnika i ako dozvole vremenski uslovi oni to urade za mesec i po do dva. Međutim, naš sagovornik muku muči sa sezonskim radnicima kada stigne vreme za berbu.
- Kada dođe vreme za berbu angažujem domaću radnu snagu i moram priznati da imam velikih problema. Mladi neće da beru voće jer ih to ne zanima niti ozbiljno shvataju posao. Tako da uglavnom uzima starije ljude i penzionere. Dnevnica im je 25 evra plus hrana i prevoz ukoliko dolaze iz drugih opština, odnosno 35 evra ako ostaju na spavanju jer oni počinju ranije, ali i kasnije završavaju. Osim što beru voće moraju da pripreme za one koji dolaze i da
posle berbe očiste sve za njima – kaže naš sagovornik.

Izvor: Agrobiznis magazin

Našem domaćinu voćarstvo nije bilo ni hobi ni profesija kada se upustio u proizvodnju kruške a zatim višnje i šljive. Sa samo 24 godine Dragomir Tulović kupio je prve sadnice kruške sorte SANTA MARIA a danas kada ima 30 godina i kada nas je ugostio u svom domu i zasadimakaže da se nijednog trenutka nije pokajao i da je napravio odličan izbor. „Sada imam pet hektara voća, od čega je na tri hektara kruška a na po jednom hektaru su šljiva i višnja. Prvo što sam nabavio od opreme i mehanizacije jeste maska za primenu pesticida u voćnjaku a potom traktor, prskalicu, tarup i ostalo“.

Za podizanje zasada Tulovići su iskoristili nešto od podsticaja kako lokalnih tako i državnih. Naravno, većinu troškova su sami snosili. Dragomir je zaposlen u firmi Foka iz Gornjeg Milanovca tako da mu ovo nije glavni posao, ali uprkos toj činjenici on svoje zasade sam orezuje uz podršku porodice, bere i prodaje uglavnom na lokalnom tržištu. Da bi obezbedio dovoljnu količinu vode u zasadu je napravio bazen kapaciteta 20 kubika vode i to je uradio sam kao i kompletan sistem za navodnjavanje a upravo privodi kraju i izradu platforme za berbu za koju je potrošio svega dvadeset hiljada dinara.

Uprkos činjenici da u njegovim zasadima dominira kruška on kaže da je višnja Šumadinka mnogo bolja i lakša za proizvodnju. „Što se tiče višnje izuzetno je laka zaštita a nisam imao problema ni sa prodajom. Kada je u pitanju kruška takođe plasman nije problem ali je zaštita izuzetno komplikovana i zahtevna. Tokom cele godine zasad mora da se prati, toliko uredno da sam ja dan uoči svadbe morao da prskam jer sam primetio pojavu patogena na listovima. Svi su se tada čudili, da li baš moram uoči sopstvene svadbe da radim ali mora da se razume da samo zaštita u pravom momentu koja izuzetno kratko traje može dati očekivani rezultat„.

Detaljno u Agrobiznis magazinu od 15. februara 2019. godine

Informacije o pretplati na: 0692211049

Srbiji je ponovo omogućen izvoz krušaka u Rusku Federaciju, nakon što su otklonjene sve nedoumice, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Ministar poljoprivrede istakao je da je izvoz krušaka u Rusiju u prethodnom periodu privremeno bio obustavljen, a ne zabranjen.

“Zahvaljujući saradnji nadležnih inspekcijskih službi Srbije i Rusije, u međuvremenu su otklonjene sve nedoumice i sada izvoz krušaka može da se nastavi”, rekao je Nedimović za Tanjug.

Nedimović je, inače, boravio u Liberiji gde je dogovorio dodatno jačanje saradnje u poljoprivredi i privredi dve zemlje.

Ministar Nedimović potpisao je i Protokol o saradnji sa ministrom poljoprivrede Mogana Flomom koji predstavlja osnov za ponovno uspostavljanje kako institucionalne, tako i privredne saradnje dve zemlje nakon izostanka u prethodnih 30 godina.

Izvor:http://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/srpske-kruske-ponovo-mogu-u-rusiju/

 

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi  i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem  maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da  se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

 

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti  kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.

 

 

 Intenzivan zasad jabuke

 

Prema podacima prof. dr Zorana Keserovića, ukupne površine pod kruškom su u 2012. godini bile 7.343 ha. U strukturi voćarstva Srbije kruška u poslednje četiri godine ima proizvodnju od  69.000 tona što Srbiju stavlja na deseto mesto u Evropi. Prosečan prinos je oko 7.49 t/ha.

U Srbiji su smanjene površina kruške ali i prinosi  pod zasadima  pre svega zbog osetljivosti na neke parazite poput kruškine buve i bakteriozne plamenjače. Značajan uticaj profesor Keserović smatra da imaju i izmrzavanje pupoljaka od niskih zimskih  temperatura i cvetova i zametnutih plodića od kasnih prolećnih mrazeva, a takođe veliki značaj i pogrešan izbor podloge za odgovarajući tip zemljišta. 

Pored ovih faktora koje smo pomenuli, posebno su značajni za kvalitet ploda nagle promena temperatura u zimskom periodu, visoke letnje temperature, nedostatak padavina i pojava površinskih voda.

Više u izdanju Agrobiznis magazina koji izlazi 15.2.2018. godine www.agrobiznis.rs 

 

Predstavnici Srbije nastavljaju učešće na velikom Međunarodnom sajmu hrane u Indiji. U ovoj, po broju stanovnika, ali i veličini teritorije, ogromnoj zemlji, hrana predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta u daljem razvoju. Samo tokom naredne godine domaći investitori će investirati 10 milijardi dolara u proizvodnju i preradu hrane. Srbija se za prvi nastup uspešno predstavlja jer je štand svakodnevno pun pre svega indijaca koji su zaiteresovani za kupovinu svežeg voća i to najviše jabuke i kruške,  a zatim i smrznutog voća poput maline, borovnice i jagode.

Koliko je promocija Srbije koju organizuje PKS uz podršku Razvojne Aegencije Srbije (RAS) i Ministarstva poljoprivrede govori i činjenica da se pored štanda neplanirano zaustavio i ministar poljoprivrede Panjaba Nj.E. Parkash Sing Badal. To je inače samo jedna od država koje čine Indiju. Ovaj gest je čak iznenadio i njegove brojne telohranitelje koji su ga okruživali naoružani „do zuba“.

Prema rečima Nikole Ralića, vlasnika firme Mirax Agrar iz Beograda, njegova firma je već spremna da počne izvoz kako kruške tako i jabuke. On je za Agrobiznis magazin izjavio da sve što sada treba da bi posao počeo da se realizuje jeste potpisivanje sporazuma između Srbije i Indije u oblasti fito-sanitarne zaštite što se očekuje da će se vrlo brzo i desiti. On kaže da njegova kompanija godišnje može da ponudi između 20000 i 30000 t jabuka sorte crveni delišes i greni smit koje se ovde u Indiji najviše traže.

Nikola Ralić predstavlja svoju kompaniju i Srbiju ministru poljoprivrede Panjab-a Nj.E. Parkash Sing Badal

 

Ništa manje interesovanje vlada za naše smrznuto jagodasto voće kaže nam Goran Bogosavljević iz firme Allberries. On naglašava da su takođe spremni da uđu aranžmane sa partnerima u Indiji čim se za to stvore uslove, a za početak ići će se na mala pakovanja smrznutih jagoda, borovonica, kupina, malina i višanja kao i miks ovih vrsta voća.  

 

Goran Bogdanović, direktor marketinga ALLBERRIES

 

Srbiju na sajmu predstavljaju Kоncеrn Bаmbi АD,  Elixir Food doo, LUČIĆ-PRIGRЕVICА а.d. Nоvi Sаd, SIROGOJNO COMPANY doo,АGRАNЕLА dоо, INSТIТUТ ZА KUKURUZ ZЕМUN PОLjЕ, ITN Group doo, Yumis dоо, All Berries doo i Mirax Agrar doo

Pored Srbije ove godine u Nju Delhiju se predstavlja  još 28 država iz svih krajeva sveta i 26 indijskih država. Interesantna je i izložba domaće prehrambene industrije gde se može videti veliki napredak indijskih kompanija. Tako smo imali priliku da probamo borovnice, nar i maline u čokoladi, ali i mlečnu čokoladu sa mlekom od kamile. Primetili smo da sve više kompanija u Indiji razvija semensku proizvodnju, a standardna ponuda na sajmu su čajevi i kafa. Među brojinim izlagačima nalaze se proizvođači pirinča, začina, čak smo imali prilike da budemo na štandu kompanije iz Indije koja proizvodi za ovo tržište sada već globalni hit OREO keks koji ovde košta svega 10 rupija što je oko 0,15 evra.

Nakon što je posetio naše izlagače i učestvovao na zvaničnim događajima kojima je prisustvovao i premijer Indije gospodin Modi, resorni ministar Branislav Nedimović otišao je u posetu vlasnicima fabrike TAFE gde će razgovarati o investicijama ove komanije u Srbiji. Nedimović je juče posetio i kompaniju Mahindra čiji predstavnici takođe najavljuju ozbiljniju saradnju i investicije u našoj zemlji.

 

 

Najkvalitetnija rakija kruškovača dobija se od sorte viljamovka, koja sazreva krajem avgusta meseca. U periodu zrelosti boja pokožice se menja od zelenkastožute do slamastožute.

Druga sorta koja se najčešće prerađuje u rakiju jeste boskova bočica. Plodovi ove sorte dostižu punu zrelost sredinom septembra. U ovoj fazi osnovna boja pokožice menja se od zelenožute u slamastožutu, preko koje se nalazi kožasto-rđasta prevlaka. Mezokarp (meso) menja boju od žućkasate u belu sa sedefastim sjajem, sočan je, veoma topljiv, slatko-nakiselog ukusa i prijatne arome. U našim uslovima sadržaj šećera u plodu kruške kreće se najčešće od 8 -15 %, a ukupnih kiselina od 0,10 do 0,59 %.

Valja napomenuti da plodovi kruške dostižu maksimalni sadržaj šećera 2–4 nedelje posle berbe.

Tehnologija proizvodnje obuhvata sledeće operacije:
– branje krušaka;
– skladištenje 2–4 nedelje;
– muljanje.

 

Praktični saveti za negovanje buradi za čuvanje rakije

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3255-prakticni-saveti-za-negovanje-buradi-za-cuvanje-rakije

Da li je lozovača isto što i komovica?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3251-da-li-je-lozovaca-isto-sto-i-komovica

 

Pre samog obeležavanja mesta, gde sadnica treba da se zasadi, mora prethoditi razmeravanje površine. To je posao, koji pri većim površinama treba poveriti geometru, koji će pomoću svojih instrumenata razmeriti površinu, izvršiti parcelaciju i utvrditi mesta za prvi red voćaka. Ukoliko su u pitanju manje površine, razmeravanje se može vršiti pomoću krsta za viziranje, pantljikom ili kanapom sa obeleženim mestima.

Vizir motke se koristi pomoću okvira, koji će biti u obliku kvadrata, trougla ili pravougaonika. Dva ili više radnika rukuju okvirom i na uglovima zabadaju kočiće, radi obeležavanja mesta za sadnicu. Sadnice ne treba saditi uz samu ogradu, već ostaviti prostor dužine polovine međurednog rastojanja ili veće, ukoliko je potreban prolaz mašine.

Razmeravanje se vrši u dva pravca: sever – jug, koji omogućava najbolje osvetljavanje stabala i pravac, koji je pod pravim uglom u odnosu na prvi. Za određivanje prvog pravca, koristi se kompas. Obeležavanje mesta za sadnju, vrši se pomoću malih kočića, trakom, letvicama ili sličnim materijalom, koji treba da traje, dok se sađenje ne završi. Mogu se koristiti i pritke, gde se posađene sadnice vezuju za njih.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust.

Da li je proizvodnja borovnica šansa ili zabluda? Kolika je vrednost izvoza borovnice? Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

Gde može da se gaji borovnica? Da li se može gajiti i u saksiji? Pogledajte školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2705-gde-moze-da-se-gaji-borovnica

 

 

 

Mirisna i sočna kruška daleko je od običnog letnjeg voća – obilje prirodnih sastojaka sa pravom je stavlja na listu najzdravijih namirnica na svetu.

Bogata je vlaknima, flavonoidima i antioksidansima, zaslužnima za zaštitu organizma od starenja, oštećenja, spore probave i brojnih drugih zdravstvenih problema.

Bogata je vlaknima

Samo jedna kruška dnevno osiguraće vam čak petinu potrebnih vlakana, pa je svakako uključite u voćne salate, jedite kao samostalni, voćni obrok ili pripremite na neki drugi način.

Kruška će povoljno delovati na probavu, smanjiti osećaj nadutosti i podstaknuti brži rad creva.

Čisti organizam i skida kilograme

Budući da povoljno deluje na probavu, kruška je voće koje se preporučuje i tokom dijete i u periodu kada želite da skinete višak kilograma. Kruška od 100 grama sadrži 56 kalorija i pripada grupi namirnica niskog kalorijskog indeksa i niskog kalorijskog punjenja.

Dugotrajno će vas zasititi i organizmu pribaviti zdravu energiju, bez debljanja i oscilacije u nivou šećera u krvi.

Ujedno, bogata je prirodnim sastojcima koji podstiču dubinsko čišćenje, izlučivanje viška tečnosti i toksina iz organizma.

Štiti od dijabetesa i srčanih oboljenja

Zahvaljujući flavonoidima, kruška je izvrstan borac protiv dijabetesa, naročito tipa 2. Povoljno utiče na nivo šećera u krvi, održavajući je stabilnom. Kruška štiti srce i krvne sudove, smanjuje nivo štetnog holesterola te pomaže organizmu u prevenciji moždanog i srčanog udara.

Jača imunitet i ublažava upale

Nedavne studije potvrđuju da kruška može pomoći pri ojačavanju imuniteta i povoljnog delovanja na ublažavanje upalnih procesa u telu, budući da poseduje snažan antioksidans kvercetin. On se nalazi u kori, pa se trudite da jedete krušku sa korom. Ovaj antioksidans zaslužan je i za prevenciju Alchajmerove bolesti. Kruška se nalazi u grupi voća koje je hipoalergeno, pa je izvrstan izbor i za alergičare.

Pomaže u zaštiti od karcinoma

Ovo ukusno letnje voće pronašlo je svoje mesto i na listi namirnica koje štite od karcinoma. Fitonutrijenti kojima kruška obiluje pokazali su pozitivno delovanje na zaštitu organizma od karcinoma pluća, jednjaka, želuca i creva.

Brine o koži

Kruška je bogata i beta-karotenom (provitaminom vitamina A) - snažnim antioksidansom koji je zaslužan za zaštitu i normalnu funkciju kože i sluznice. Prirodno štiti kožu od spoljnih uticaja pa je odgovoran za stvaranje pigmenta melanina u koži.

Čuva vid

Tri do četiri kruške na dan smanjuju rizik od degeneracije žute pege ili makularne degeneracije, tipičnog oboljenja u starijih osoba. Ovo voće prirodna je zaštita dobrog vida, pa je iskoristite za jelo ili pripremu ukusnih letnih napitaka i sveže ceđenih sokova u kojima može uživati cela porodica.

Izvor: kurir.rs

Pre samog obeležavanja mesta gde sadnica treba da se zasadi, mora prethoditi razmeravanje površine. To je posao koji pri većim površinama treba poveriti geometru, koji će pomoću svojih instrumenata razmeriti površinu, izvršiti parcelaciju, i utvrditi mesta za prvi red voćaka. Ukoliko su u pitanju manje površine, razmeravanje se može vršiti pomoću krsta za viziranje; pantljikom ili kanapom sa obeleženim mestima. Vizir motke se koristi pomoću okvira koji će biti u obliku kvadrata, trougla ili pravougaonika. Dva ili više radnika rukuju okvirom i na uglovima zabadaju kočiće radi obeležavanja mesta za sadnicu. Sadnice ne treba saditi uz samu ogradu, već ostaviti prostor dužine polovine međurednog rastojanja ili veće, ukoliko je potreban prolaz mašine.

Razmeravanje se vrši u dva pravca: sever – jug, koji omogućava najbolje osvetljavanje stabala i pravac koji je pod pravim uglom u odnosu na prvi. Za određivanje prvog pravca koristi se kompas.

 

Obeležavanje mesta za sadnju vrši se pomoću malih kočića, trakom, letvicama ili sličnim materijalom koji treba da traje dok se sađenje ne završi. Mogu se koristiti i pritke, gde se posađene sadnice vezuju za iste.

Jedan od glavnih uslova za uspešan odabir rasporeda sadnica jeste njihov pravilan izbor i njihovom međusobnom rasporedu prema međusobnim odnosima oplođenja. Pri tome će se jedna, dve ili više sorti primenjivati za proizvodnju plodova a ostale kao oprašivači. Sorte oprašivači moraju biti dobro prilagođene sredini, da budu polno podudarne sa glavnim sortama, da imaju dobru klijavost polena, da im plodovi imaju što bolji kvalitet i da im se dugovečnost, što  više podudara sa glavnim sortama.

Ako se sorte koje se gaje kao glavne dobro međusobno oplođuju, mogu se smenjivati sa po čeriri ili šest  redova, dok u slučaju gajenja sorti oprašivača, pojedine sorte nisu dovoljno dobri oprašivači, tada se ne gaje u više od dva reda zajedno.

Neparan broj redova jedne sorte može zbog eventualne diferencirane agrotehnike da poveća troškove proizvodnje, a ima uticaj i na produktivnost rada. Treba izbegavati više različitih sorti u jednom redu jer bi to kvarilo izgled i doprinelo niz drugih nepovoljnih posledica u organizaciji rada i prilikom izvođenja agrotehničkih mera.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30