Svetska godišnja proizvodnja jabuka je oko 80 miliona tona (izvor: VAPA), a kruška prelazi 23 miliona tona (izvor: FAO) objavljuju dve ugledne međunarodne
institucije. Zajedno, ove dve vrste voća predstavljaju jednu od najvećih proizvedenih i konzumiranih kategorija voća na svetu, zajedno sa bananama, lubenicama i agrumima. Snažna potražnja i tržišna konkurencija zahtevaju intenzivnu proizvodnju i eliminaciju svih rizika koji mogu uticati na prinos i kvalitet jabučastog voća. Sa druge strane, potrošači nameću visoke zahteve u pogledu kvalitativnih, senzornih i nutritivnih karakteristika.
Italijasnksa kompanija Arrigoni proučava specifična rešenja za svaku vrstu situacije, u skladu sa potrebama i proizvodnom površinom. Štaviše, za odabir idealne zaštite ništa ne treba prepustiti slučaju: čak i boja protivgradne mreže može biti presudna za donosioce odluka o tome koje i kakve će se mere sprovoditi. Zavisno od sorte i geografskog područja gajenja, potrebno je koristiti pravi procenat senčenja zasada. U regionima u kojima nema
dovoljno sunca, za useve koji zahtevaju veliko zračenje preporučuju se providne mreže; naprotiv, na sunčanim mestima i na manje bujnim voćnjacima, tamno
obojena mreža je označena da garantuje bolji faktor senčenja i smanjuje štetu nastalu ožegotina. Uz to ovakve mreže takođe imaju duži vek trajanja otrkivaju italiajanski stručnjaci. Arrigoni FRUCTUS® asortiman je posebna linija mreža od polietilena visoke čvrstoće, stabilizovane protiv UV zraka. Pored direktne mehaničke zaštite od mogućih oštećenja od grada, ovaj asortiman nudi i nekoliko drugih prednosti. U stvari, FRUCTUS® modifikuje unutrašnju mikroklimu, smanjujući prosečnu dnevnu temperaturu i povećavajući relativnu vlažnost. Konačno, zaštita je efikasna protiv ptica i nekih insekata, te na taj
način značajno smanjuje pojava bolesti, jer je voćnjak zaštićen od širenja pomoćuprenosilaca (vektora). Takođe oavkva mreža je pogodna za sastavljanje dugih redova zahvaljujući snažnom bočnom i centralnom delu. Ovaj raspon agrotesila stvara posebno povoljne uslove za rast i razvoj u matičnjaku. AGRITELA LUKS® je bela tkanina za mulčenje, idealna za primenu i poboljšanje zrenja voća, podstičući bolju obojenost plodova. U stvari, najbolje rezultate daje u zasadima gde su primenjene sadnice klonova ili sorte koje teško razvijaju pravu boju, posebno u proizvodnji jabuka na ravnim poljima, pod mrežama
ili u oblastima sa lošim temperaturnim odstupanjima između dana i noći. Zahvaljujući posebnim dodacima, AGRITELA LUKS® reflektuje preko 70% fotosintetski aktivne sunčeve svetlosti koja dospe do tla i obezbedi više svetlosti u donjim i unutrašnjim delovima lišća. To znači bolje
bojanje za sorte jabuka kao što su Galaki, Kanzi, Pink Ladi, Gala Schniga i prosečno 25% više prodavanog voća. Tkanina je UV stabilizovana, lako se montira i može se koristiti van sezone. Jaka bočna ojačanja i visokokvalitetni materijali omogućavaju postavljanje tkanine kukama i kopčama za savršeno učvršćenje na zemlju. Takođe ostaje blago uvučen i omogućava prolazak mašina. IRIDE MULTI PRO® i FRUCTUS 4 / 4®: preporučuje se zatvaranje strana voćnjaka ili prekrivanje pojedinačnih redova. Konkretno, prvo rešenje je pogodno za zaštitu od Haliomorpha Halis (azijske bube), dok je drugo dizajnirano za zaštitu ploda od napada štetnog moljaca Cidia pomonella.

„Kada je reč o najopsežnijim i kultivisanim kulturama na svetu - objašnjava Paolo Arrigoni, generalni direktor kompanije Arrigoni, - što se tiče jabuka i krušaka, potrebno je imati na umu mnoštvo faktora. S jedne strane, u stvari, istraživanje mora biti orijentisano na rešenja koja odgovaraju konkretnim potrebama, a sa druge strane, trebamo više razmišljati o održivosti životne sredine. Sa „totalno zelenim“ predlozima koje sama Arrigoni grupa istražuje već nekoliko godinaobraćamo panu ne samo na kvalitet proizvodnje, već i na očuvanje prirodnog okruženja voćnjaka“.

Izvor: Agrobiznis magazin

Život na selu, kažu srpski domaćini, lepo izgleda samo na slikama i u televizijskim emisijama. Ali, kada se zasuču rukavi i radi na njivi od jutra do mraka, to je nešto potpuno drugo. Decenijska nebriga o selu i poljoprivredi uzela je svoj danak, a svaka pomoć države dobro dođe iako je nedovoljna. Mnogi smatraju da su neophodne korenite promene i da država konačno treba da stane na stranu seljaka i proizvođača, a ne da od njihovog teškog rada koristi imaju svi drugi osim njih samih.
Slavoljub Milinković (42) iz sela Štitari kod Šapca bavi se stočarstvom. Ima 16 goveda i sedam krava, uz to obrađuje i njive kako bi, pre svega, za svoju stoku imao hranu, a bavi se i povrtarstvom. Međutim, sve to nije dovoljno i da bi mogao da živi pristojno sa svojom porodicom i školuje sina i ćerku, uslužno vozi kamion i prevozistoku.
- Šta da vam kažem, kako je bilo sada je nešto bolje ali nedovoljno da bi se ljudi, a posebno mladi, zadržali na selu i bavili poljoprivredom. Evo kod nas u Štitarima mogu na prste da nabrojim one koji se bave poljoprivredom a koji su mojih godina, sve ostalo su vremešni ljudi. Ja sam počeo uz oca kao dete i nekako iz navike sam ostao na selu i u poljoprivredi – kaže za Agrobiznis magazin Slavoljub i ističe da je jedina prednost to što je svoj na svome.
Ulaže se, posebno u poslednje vreme, nasipaju se putevi, selo ima gradsku vodi iz Šapca, lekar im dolazi dva puta nedeljno, škola još funkcioniše kako – tako, ali…
- Najveći problem je što u poljoprivredi svi zarade osim samih poljoprivrednika. I hladnjačari, preprodavci na Kvantašu, a mi čekamo da nam neko drugi odredi cenu. Evo pre neki dan sam predao vagon soje, a otkupna cena još uvek nije formirana – kaže naš sagovornik.
U lancu poljoprivrednici – otkupljivači – prodavci cena bilo kog poljoprivrednog proizvoda se „višestruko uvećava“, ceh plaćaju kupci, a kajmak skidaju svi drugi osim seljaka.
- Mnogo se pričalo o izvozu junetine u Tursku, znam ljude koji su podizali kredite da kupe telad, a sada je otkupna cena junećeg mesa pala na 1, 7 evra po kilogramu. Tele kupiš za 667 evra, a bika prodaš za 1.000. Gde je tu ono što je on pojeo da bi dostigao određenu težinu. I kako sad ti da radiš
i nešto zaradiš – pita se Slavoljub.
Ako muškarcima nije lako na selu, ženama je duplo teže. Osim posla u njivi i bašti treba skuvati ručak, vaspitavati decu, prati, peglati, brinuti o porodici. Jelena Krivokuća (31) sa suprugom i dve ćerke živi u selu Mršinci kod Čačka. Ona i suprug bave se plasteničkom proizvodnjom i imaju sedam plastenika.
- Uzgajamo jagode, paradajz i papriku. Život na selu nije lak. Leti ustajem čim svane u pola pet i u plasteniku sam do devet, jer je posle toga previše vruće posebno tokom letnjih vrućina. Nakon toga se bavim kućnim poslovima, a predveče opet u plastenik. Suprug i ja živimo samo od poljoprivrede, to nam je jedini izvor prihoda. Ne mogu da se žalim zaradi se, ali treba dosta para ulagati i u proizvodnju – kaže Jelena i ističe da je najveći problem
prodaja i nestalna cena.
- Nekad se zaradi više, nekad manje kako kad. Deo voća i povrća prodamo na pijaci, deo ovako, uglavnom borimo se i radimo.
Kada je u pitanju život u selu Mršinci najveću zamerku ima na loše puteve. Ali, kako kaže, obećali su nadležni da će to da srede, a njima samo ostaje da se nadaju da će to obećanje i ispuniti.
Mirko Knežević (33) iz sela Počekovina kod Trstenika ima jedan ipo hektar i 3. 000 stabala krušaka. Zasad kruške sorte karmen i viljamonka podigao je 2015.
postavio protivgradnu zaštitu, navodnjavanje, uložio ogroman novac, trud i rad. Nedavno je predao 10 tona viljamovke i 5 tona karmen ovogodišnjeg roda i, kako kaže ako bude imao sreće pare će dobiti za dva meseca kada kruške budu izvezene u Rusiju.
- Radimo po propisanim evropskim standardima, a voće naplaćujemo kao da smo u Siriji. Plasman robe je najbolnija tačka svakog poljoprivrednog proizvođača. Postalo je normalno da radite, a da na isplatu čekate. Ako imate sreće da sarađujetesa proverenim ljudima još ćete neke pare i
dobiti na kašičicu, ako ne ostaje vam samo da se nadate. Znam neke voćare koji nisu naplatili ni prošlogodišnji rod, navodno je propao izvoz i nikom ništa. Sve ide preko naših leđa – kaže Mirko i ističe da proizvodnja košta 45 dinara po kilogramu, a krušku viljamonku su prodavali za 50 dinara. S karmen je prošao nešto bolje jer se kupovala po 70 dinara.
- Proletos zbog mraza dosta voća je izmrzlo još u cvetu, pa prinosi nisu bili očekivani. Ali, nemamo izbora nego da radimo i nadamo se da će dogodine biti bolje, jedino to dogodine nikako da dođe.
U želji da unapredi proizvodnju Mirko se sa još nekim voćarima raspitivao za elektrifikaciju polja, međutim za ovu njihovu inicijativu nisu imali sluha u nadležnimopštinskim službama.
- Gledali su nas kao da smo tražili da postavimo atomsku centralu, a ne stubove i sijalice – kaže uz osmeh Mirko.
Da ne bi zavisio samo od voćnjaka Knežević uzgaja i povrće: papriku, paradajz, celer, cveklu, kupus…
- Ne može drugačije, što zbog naših usitnjenih poseda što zbog neizvesnosti u poljoprivrednoj proizvodnji koja vam u Srbiji dođe kako kockanje. Ali, kako god
da kocka padne opet sve ide preko naših leđa – zaključuje Mirko Knežević iz sela Počekovina kod Trstenika.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zbog zastarelog sortimenta i sistema uzgoja, mnoge voćne kulture u Srbiji daju veoma male prinose i lošiji kvalitet ploda, što je ograničavajući faktor za izvoz, a samim tim i za profit. Stručnjaci preporučuju da se pored tradicionalnih voćki, podižu zasadi voća koje je deficitarno na evropskom tržištu.

Voćke je najbolje saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Ako neko želi da se upusti u proizvodnju voća, stručnjaci preporučuju da to učine sa kruškama i trešnjama.

Sorte koje se trenutno gaje u većini domaćinstava koriste se za industrijsku proizvodnju i prodaju se po niskim cenama, dok savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.

- Sorte krušaka koje se uzgajaju u Srbiji prodaju se po ceni od 30 do 50 dinara, a sorte koje se sada šire u Evropi su od 70 do 100 dinara. Druga prednost jeste to što ove sorte rano stižu i daju velike prinose - objašnjava Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo Šabac.

Uz to, podrška stručnih službi i finansijski benefiti ohrabruju poljoprivrednike.

- Reč je o italijanskim sortama karmen i turandot kod kojih se ostvaruje dva ili tri puta veći profit od krušaka koje se gaje u Srbiji. Kruške na branje stižu oko 10. jula, baš u vreme kada na tržištu nema tog voća. Plodovi su krupni i kvalitetni, postižu visoku cenu te je izbor sorte najznačajniji element sa aspekta rentabilnosti - objašnjava Miloš Pavlović, diplomirani inženjer poljoprivrede.- Za hektar krušaka potrebno je oko 3.000 sadnica. Cena jedne sadnice je od 1,5 do 2 evra. Za sadni materijal potrebno je 6.000 evra. Sistem za navodnjavanje je oko 600 evra, plus troškovi sadnje. Nega u prvoj godini oko 1.000 evra, a u sledećoj oko 1.500. Do komercijalnog roda treba uložiti oko 10.000 evra. Očekivani prvi rod u trećoj godini kreće se oko 10 tona. Po prosečnoj prodajnoj ceni od 0,5 do 1 evro, skoro da se može vratiti ulaganje, dok se u četvrtoj godini, uz primenu agrotehnike postiže 30 tona roda i tada se vraća ulaganje i duplira zarada. Kako biljka raste, povećavaju se i ulaganja - napominje Pavlović.

Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Ulaganja po hektaru su slična troškovima za podizanje zasada kruške, ali je reč ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržistu. Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1.200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji.- Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4-6 grama, a novije sorte su težine 10-14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlogama iz serije Gizela, cena sadnica je 7-8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra. Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit - objašnjava Miloš Pavlović koji ima zasade kruške i trešnje na desetak hektara.

Još jedna od prednosti je što država subvencioniše 50 odsto troškova bez PDV-a za sadni materijal, sisteme za navodnjavanje i mehanizaciju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koje-voce-donosi-najvecu-zaradu-strucnjaci-glasaju-za-tradicionalne-sorte-ali-imaju-i/q6jbgr4

Našem domaćinu voćarstvo nije bio ni hobi, ni profesija kada se upustio u proizvodnju kruške, a zatim višnje i šljive. Sa samo 24 godine, Dragomir Tulović, kupio je prve sadnice kruške, sorte SANTA
MARIA. Danas Dragomir ima 30 godina i ističe, da se nijednog trenutka nije pokajao i da je napravio odličan izbor.
„Trenutno imam pet hektara pod voćem, od čega je na tri hektara kruška, a na po jednom hektaru su šljiva i višnja. Prvo što sam nabavio od opreme i mehanizacije, jeste maska za pesticida u voćnjaku, a potom traktor, prskalicu, tarup i ostalo“, ističe naš sagovornik. Za podizanje zasada Tulovići su iskoristili nešto od podsticaja, kako lokalnih tako i državnih. Naravno, većinu troškova su sami snosili. Dragomir je zaposlen u firmi Foka, iz Gornjeg Milanovca, tako da mu ovo nije glavni posao, ali uprkos toj činjenici on svoje zasade sam orezuje uz podršku porodice, bere i prodaje uglavnom na lokalnom tržištu. Da bi obezbedio dovoljnu količinu vode, u zasadu, napravio je bazen kapaciteta 20 kubika i to je uradio sam, kao i kompletan sistem za navodnjavanje, a upravo privodi kraju i
izradu platforme za berbu za koju je potrošio svega dvadeset hiljada dinara. Uprkos činjenici da u njegovim zasadima dominira kruška, on ističe da je višnja Šumadiinka mnogo bolja i lakša za proizvodnju.

„Što se tiče višnje izuzetno je laka zaštita, a nisam imao problema ni sa prodajom. Kada je u pitanju kruška, plasman nije problem, ali je zaštita izuzetno komplikovana i zahtevna. Tokom cele godine zasad mora da se prati, toliko uredno da sam ja dan uoči svadbe morao da prskam, jer sam primetio pojavu patogena na listovima. Svi su se tada čudili, da li baš moram uoči sopstvene svadbe da radim, ali bio sam vrestan, da samo zaštita u pravom momentu koja izuzetno kratko traje, može dati očekivani rezultat.“

Uz sve poslove koje ima, mladi Tulović se bavi i pčelarstvom, a stariji ukućani stočarstvom. Da bi postigao da obradi ovako veliku površinu, nabavio je dva traktora, Rakovicu za potrebe obrade, a Tafe-a
za prskanje. Za sada ne planira da gradi hladnjaču, jer do njegove kuće nema asfaltnog puta, uprkos tome da je na samo od 3 km od Gornjeg Milanovca. Da bi došao do kuće iz zasada on i njegove malobrojne komšije i rodbina treba da pređu jedan i po kilometar makadama, koji je u zimskom periodu izuzetno teško održavati.
„Nadam se da će iz lokalne samouprave imati razumevanja za ovaj naš problem i uraditi nam put, kako bi mi mladi imali ovde dobre uslove za nastavak razvoja“.
Sadni materijal nabavio je uglavnom iz rasadnika u Kruševcu, voćnjak orezuje sam i za taj posao mu treba desetak dana. Sa rezidbom još uvek nije krenuo, jer čeka da se poboljšaju vremenski uslovi. Svu agrotehniku koju primenjuje radi prema savetima prijatelja iz Miokovaca, pa je kod kruške zastupljeno vitko vreteno.

„Kada je u pitanju rezidba višnje, kod nje moram da vodim računa, jer Šumadinka ima sklonost ka ogoljavanju grana i selidbi roda na periferiju. Zbog toga je potrebno ukloniti jedan broj dvogodišnjih grana, a istovremeno ostaviti dovoljno jednogodišnjih na kojima će se formirati rod za narednu godinu. Praktično ovde imamo rezidbu koja je nešto između šljive i breskve, ako gledamo principe“.
Sav rod iz voćnjaka Tulovića prodaje u svežem stanju, uglavnom u Gornjem Milanovcu i okolini. Cena kruške prošle godine je bila 60 dinara, što je niže nego ranijih godina. Ukupan rod na 3 hektara
je bio oko dvadeset tona, ali nije moguće utvrditi prosek jer je zasad u različitim fazama razvoja, od treće do šeste godine. Naš domaćin kaže da je bio zadovoljan ostvarenim prinosom. Za izradu bazena koristio je najlon i piljevinu.

„Najpre smo iskopali rupu, potom poravnali sa piljevinom i stavili četiri sloja debljeg najlona koji smo fiksirali za stranice bazena formirane skiperom“. Iz ovog bazena druga pumpa crpi vodu i snabdeva
zasad neophodnim količinama, a preko ovog sistema se i prihranjuje voće. Imajući u vidu da je bazen otvoren u njemu se nakupljaju padavine. Nakon četiri godine planira da zameni foliju, jer je uočio da je prilikom izrade na jednom mestu oštećena. Svakako trošak nije veći oko 200 evra, a njemu je rešio problem sa snabdevanjem vode. Da pored snage i volje treba malo i talenta, pokazuje nam i primer da je Dragomir Kruškin trips (Taeniothrips inconsequens) napada gotovo sve koštičave vrste voća, najviše krušku. Tragovi se mogu primetiti u vidu svetlo-žute ili tamno-zelene mrlje na listovima, deformitetima na listovima koji ostaju malih dimenzija. Ovaj insekt može da podseća na malu osu, jer ima trbuh prošaran svetlim i tamnim linijama. Čak postoje sa i bez krila, veoma je štetan i njegova jaja su jako teško uočljiva, ali se mogu primetiti oko plodova i listova koje napada odrasla jedinka. Ima dve generacije godišnje, prezimljava u formi lutke u starom lišću, a odrasle jedinke pojavljuju se već u rano proleće (februar, mart) i tada se hrane pupoljcima i cvetovima. Odmah potom polažu i jaja u blizini pupoljaka ili na listove. Već početkom marta razviju se prve larve i krajem meseca se zavlače u zemlju, potom formiraju kokon i miruju do septembra. Često se dešava da simptomi koje izaziva ovaj insekt liče na one koje izazivaju mraz i hladnoću. Zaštita se vrši pre i posle cvetanja.
uz pomoć prijatelja uspeo sam da napravi platformu za berbu voća, za koju je utrošio svega dvadeset hiljada dinara, koliko mu je bilo potrebno za nabavku materijala na lokalnom stovarištu. Sve delove je sam zavario, ostavio daske i ofarbao. Kaže da jedva čeka da vidi kako će se pokazati prilikom berbe, ali smatra da je napravio dobar posao. Što se tiče kruške, uprkos dobroj isplativosti i tražnji zbog borbe sa bolestima i štetočinama, citira jenog od predavača sa mnogobrojnih predavanja koja je posetio koji je rekao: „Krušku ne bih preporučio ni najgorem neprijatelju“.
Što se tiče dosadašnjeg iskustva najviše je imao problema sa Tripsom.

Izvor: Agrobiznis magazin

Od septembra do novembra jesenja berba širom Srbije donosi pregršt mirisinih i sočnih plodova, koji su bogomdani saveznici dobrog zdravlja. Dolaskom hladnijih dana dolazi do pada imuniteta, pa je veoma važno da znamo kako da ga ojačamo. Najbolji način za to je da obogatimo ishranu zdravim namirnicama, koje su ovih dana svuda oko nas. Da bi ste dobili najbolje od onoga što se nudi na bogatim, šarenim jesenjim pijacama, napravili smo za vas listu najkvalitetnijih i najlekovitijih proizvoda u seprtembru.

A, koji su to proizvodi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

Resor za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srpske, realizovalo je ogled sa kontrolom kruškine buve u zasadima krušaka uz pomoć kaolinske gline. Kruškina buva je inače najveća štetočina ove vrste voća.

Cilj ogleda je bio da se primenom gline smanji polaganje jaja kruškine buve, a time se smanji i upotreba insekticida tokom godine. U tri od četiri voćnjaka postignuti su dobri rezultati. Rađeno je od tri do pet tretmana glinom, i to u periodu od marta do juna 2018. Iako je godina bila teška sa aspekta zaštite i vremenskih prilika, zaključeno je da je kaolinska glina u tri voćnjaka odgodila primenu insekcitida protiv prve generacije kruškine buve, čime su proizvođači ostvarili značajnu uštedu u konačnom finansijskom zbiru, jer nisu tretirali voćke insekticidima.

Opširnije o upotrebi kaolinske gline u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Sorta kruške Karmen vodi poreklo iz Italije i spada u noviju sortu ovog voća, a na našim prostorima je sve popularnija. Ima brojne pozitivne osobine zbog koji sve veći broj srpskih voćara sadi ovu sortu krušaka. Kako ističu u porodici Stanimirović iz sela Vojkovci ova sorta ima izuzetnu rodnost, plodovi su lepi i ukusni, a dobra cena je bila razlog zašto štu odlučili da zasade 200 stabala ove kruške.

„Zasad je u trećoj godini, imali smo prinos oko 300 kilograma. Ove godine su plodovi malo i oštećeni gradom ali srećom ne puno tako da je oko 200 kilograma bilo prve klase koju smo prodali po ceni od 60 dinara po kilogramu na pijacu. Čuo sam da je i na otkupu ta cena i da će izvoza za Rusiju ponovo biti, ali mislim da je to ipak niska cena“, rekao je Dušan Stanimirović.

Ulaganja u krušku, uostalom kao i u svaku voćku, ima dosta a cena nikada ne može da isprati troškove. Ali, kako ističe nije se pokajao što je zasadio Karmen.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/884294/Lepog-ukusa-privlacnog-izgleda-Karmen-sve-popularnija/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30