Kako bismo uspešno sačuvali krompir tokom zimskog perioda, neophodno je obezbediti pravovremeno i pravilno vađenje krompira. Ozleđene povređene krtole mogu biti mesta za razvoj raznih oboljenja, čime će se pogoršati mogućnost dobrog čuvanja krompira. Krompir treba vaditi, kada krtole završe svoj fiziološki razvoj, uz odumiranje nadzemnog dela biljke. Tada slabi veza između stolona i krtola, pa se krtole lako odvajaju.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra.

 

Saveti za dvostruko veći prinos kornišona:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2886-saveti-za-dvostruko-veci-prinos-kornisona

 

Iako krompir važi za hranu koja deblja, jedan pečeni krompir srednje veličine sa ljuskom ima samo 160 kcal i ne sadrži masnoće i holesterol. Takođe, sadrži oko četiri grama vlakana i čak četiri grama proteina, zahvaljujući čemu nas duže drži sitim.

Običan pečeni krompir je zdrava hrana, naročito kad se jede sa ljuskom, bogatom vlaknima.



Štaviše, istraživanja pokazuju da je krompir bolji izbor od testenine, kada je reč o zasitnosti.

Krompir je takođe bogat i vitaminom B6, vitaminom C i gvožđem, a odličan je izvor kalijuma. Srednji krompir pruža oko 20 odsto dnevne preporučene doze tog minerala, koji poništava uticaj natrijuma na rast krvnog pritiska.

Jedna studija manjeg obima pokazala je da šest do osam malih ljubičastih krompira dva puta dnevno ne izaziva gojenje, a snižava pritisak i smanjuje rizik od srčanih bolesti i šloga kod gojaznih osoba sa hipertenzijom.

Uopšteno gledano, tip i količina nutrijenata među različitim vrstama krompira varira, ali neznatno. Izuzetak je batat, koji je izvanredan izvor beta-karotena, antioksidansa koji se u našem telu pretvara u vitamin A i kog nema u drugim tipovima krompira.

Problem s krompirom je taj što ga konzumiramo prženog, što povećava njihovu kalorijsku vrednost. Slično važi i sa pireom, koji obično sadrži mnogo mleka i putera.


Tačno je da imaju i visok glikemički indeks, što znači da više utiču na rast šećera u krvi, nego namirnice sa niskim indeksom, poput pasulja i zelenog lisnatog povrća. Ipak, glikemičk indeks ne predstavjla ni delić priče o njegovoj nutritivnoj vrednosti.

Takođe, jedna nedavna studija pokazala je da svaki pojedinac drugačije reaguje na hranu sa različitim glikemijskim indeksom.

Jedna studija je otkrila da se konzumacija krompira i pomfrita na duže staze može povezati sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. Međutim, to je važilo prvenstveno za gojazne žene koje se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću i koje verovatno imaju prikrivenu insulinsku rezistenciju.

Prema drugoj studiji, žene koje jedu četiri ili više porcija pečenog krompira ili pirea imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska, u poređenju s onim koje unose manje od jedne porcije mesečno. Taj rizik povećava i pomfrit i to kod osoba oba pola. Međutim, ista studija pokazala je da jednaka količina čipsa može da se poveže sa manjim rizikom od hipertenzije kod muškaraca.

Zaključak? Krompir je važna namirnica koja može da bude deo zdrave i uravnotežene ishrane, sve dok vodite računa o pripremi i porcijama. Umesto dvostruke porcije krompirića, možda bi trebalo da tanjir dopunite nekim zelenišem.

Izvor: www.b92.net

Između planina Jadovnik i Čemernica, preko obronaka Zlatara, na razdaljini dugoj čak 70 kilometara i nadmorskoj visini od 1.200 metara, agronom Jekoslav Purić iz Nove Varoši, na površini od 60 hektara organski uzgaja dve vrste retkih žitarica, heljdu i speltu.

Purić slovi za najvećeg proizvođača ovih kultura u zemlji. Svoje proizvode prodaje širom Srbije, kako on kaže, od Priboja do Subotice, a nisu retki ni kupci iz susednih zemalja, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. 

Ove žitarice odlično podnose oštriju klimu i otpornije su na bolesti pšenice. To je i glavni razlog zbog kojeg je Purić svoje "poverenje" poklonio njima, pa iz godine u godinu, više od dve decenije, povećava površine koje seje. 

Seme spelte posejano je na 34 hektara, a heljde na 26 hektara. Narod se sve više opredeljuje za zdraviji način ishrane, što podrazumeva smanjivanje upotrebe belog brašna, a povećava potrošnju drugih žitarica, pre svih spelte i heljde - u dahu zbori starina Jekoslav Purić, koji gazi sedmu deceniju, ali i dalje vešto barata traktorom. 

Očekivani prinosi po hektaru kreću se od 1,2 tone za heljdu do 3,5 tone za speltu. Kompletan rod završi u silosima gde se posle sušenja melje, zatim pakuje i sprema za tržište - naglašava Jekoslav. 

Seme spelte posejano je na 34 hektara, a heljde na 26 hektara. Narod se sve više opredeljuje za zdraviji način ishrane, što podrazumeva smanjivanje upotrebe belog brašna, a povećava potrošnju drugih žitarica, pre svih spelte i heljde - u dahu zbori starina Jekoslav Purić, koji gazi sedmu deceniju, ali i dalje vešto barata traktorom. 

Očekivani prinosi po hektaru kreću se od 1,2 tone za heljdu do 3,5 tone za speltu. Kompletan rod završi u silosima gde se posle sušenja melje, zatim pakuje i sprema za tržište - naglašava Jekoslav. 

Zbog loše cene, prosto sam nateran da smanjim zasejane površine. Proizvodnja je skupa, a otkupna cena krompira izuzetno niska, tako da je računica slaba - jada se Karaklajić. 

Nadničar Aldin Ibrović iz Kladnice svakodnevno prelazi desetine kilometara kako bi u cik zore stigao na imanje i prionuo na posao, jer kaže u Sjenici posla nema.

Naporno jeste ali mora da se radi, gazde su kažu zadovoljne mojim radom, a i ja sam zadovoljan kako me plaćaju - ističe Aldin.

Izvor: www.srbijadanas.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31