Kvalitet hrane koju jedemo često je tema brojnih istraživanja. Međutim, sa sve plićim džepom prosečnog Srbina postavlja se pitanje šta uopšte možemo sebi da priuštimo? Prema poslednjim istraživanjima koja se rade svake godine, Srbi, verovali ili ne, jedu sve više povrća. Ali, ne zato što smo kao nacija počeli zdravije da se hranimo, već zato što je izdvajanje novca za hranu sve manje. Tako prosečan Srbin za godinu dana pojede 123 kilograma povrća, najviše krompira i to oko 38 kilograma po glavi stanovnika. Odmah posle njega je kupus, sa 18 kilograma, a godišnje pojedemo i 12 kilograma luka. Potrošnja mesa svake godine opada, a po rečima mesara, domaćice najčešće kupuju mleveno meso. Zašto? Zato što u meso dodaju jeftine sojine ljuspice, čime se dobija na količini, a ukus spremljene hrane se ne menja drastično. 

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

IZVOR:Agrobiznis magazin

    

BLAGI PORAST PROMETA VOĆA I POVRĆA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 902 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (223 t), pomorandžom (125 t), jabukom (117 t), crnim lukom (113 t), šargarepom (106 t), krompirom (59 t) i banana (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (78 t → 223 t), pomorandže (89 t → 125 t), jabuke (47 t → 117 t), crnog luka (49 t → 113), šargarepe (66 t → 106 t), krompira (35 t → 59 t) i banane (13 t → 22 t).

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 45 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         25 - 60 din.

pomorandža               70 - 120 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

Najveći proizvođač batata – slatkog krompira u Srbiji je Mitar Peršić iz Golubinaca, sela staropazovačke opštine. Proizvodnjom batata bavi se od 2005. godine i tvrdi da ona može biti isplativija od proizvodnje tradicionalnih kultura poput kukuruza i pšenice, ali zahteva i mnogo više vremena i pažnje, počevši od pripreme zemljišta, rasada, sadnje, zaštite od korova, vađenja iz zemlje, skladištenja. Uz to, napominje Peršić, veoma su važni vremenski uslovi jer batat, kao tropska biljka, ne podnosi niske temperature. On ističe da batat postaje sve popularniji među srpskim potrošačima. jer građani postaju svesni koliko je on zdrav i koristan u prehrani dece i odraslih.

Tvrdi da je lekovit, bez masti i holesterola. Srbija za sada ne izvozi slatki krompir, dok ga najviše uvozimo iz Hrvatske. Cena kilograma batata u maloprodajnim radnjama u Srbiji kreće se od 200 do 450 dinara. Uobičajna dužina za tržište mu je 15-20 centimetara, a preporučena masa od 150 do 400 grama, mada težina ploda može dostići i nekoliko kilograma. U Institutu za povrtarstvo ocenjuju da ulaganja u proizvodnju slatkog krompira nisu veća od onih u proizvodnju običnog, a uz upotrebu agrotehnike, kao što je obrada, prihrana, navodnjavanje, mere nege, prinos slatkog krompira može biti i do 25 tona po hektaru, u zavisnosti od načina gajenja. Lj. M.

 

Da li je krompir zdrava hrana?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3361-da-li-je-krompir-zdrava-hrana

 

Iako krompir važi za hranu koja deblja, jedan pečeni krompir srednje veličine sa ljuskom ima samo 160 kcal i ne sadrži masnoće i holesterol. Takođe, sadrži oko četiri grama vlakana i čak četiri grama proteina, zahvaljujući čemu nas duže drži sitim.

Običan pečeni krompir je zdrava hrana, naročito kad se jede sa ljuskom, bogatom vlaknima.

Štaviše, istraživanja pokazuju da je krompir bolji izbor od testenine, kada je reč o zasitnosti.

Krompir je takođe bogat i vitaminom B6, vitaminom C i gvožđem, a odličan je izvor kalijuma. Srednji krompir pruža oko 20 odsto dnevne preporučene doze tog minerala, koji poništava uticaj natrijuma na rast krvnog pritiska.

Jedna studija manjeg obima pokazala je da šest do osam malih ljubičastih krompira dva puta dnevno ne izaziva gojenje, a snižava pritisak i smanjuje rizik od srčanih bolesti i šloga kod gojaznih osoba sa hipertenzijom. 

Uopšteno gledano, tip i količina nutrijenata među različitim vrstama krompira varira, ali neznatno. Izuzetak je batat, koji je izvanredan izvor beta-karotena, antioksidansa koji se u našem telu pretvara u vitamin A i kog nema u drugim tipovima krompira. 

Problem s krompirom je taj što ga konzumiramo prženog, što povećava njihovu kalorijsku vrednost. Slično važi i sa pireom, koji obično sadrži mnogo mleka i putera.

Tačno je da imaju i visok glikemički indeks, što znači da više utiču na rast šećera u krvi, nego namirnice sa niskim indeksom, poput pasulja i zelenog lisnatog povrća. Ipak, glikemičk indeks ne predstavjla ni delić priče o njegovoj nutritivnoj vrednosti. 

Takođe, jedna nedavna studija pokazala je da svaki pojedinac drugačije reaguje na hranu sa različitim glikemijskim indeksom. 

Jedna studija je otkrila da se konzumacija krompira i pomfrita na duže staze može povezati sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. Međutim, to je važilo prvenstveno za gojazne žene koje se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću i koje verovatno imaju prikrivenu insulinsku rezistenciju. 

Prema drugoj studiji, žene koje jedu četiri ili više porcija pečenog krompira ili pirea imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska, u poređenju s onim koje unose manje od jedne porcije mesečno. Taj rizik povećava i pomfrit i to kod osoba oba pola. Međutim, ista studija pokazala je da jednaka količina čipsa može da se poveže sa manjim rizikom od hipertenzije kod muškaraca. 

Zaključak? Krompir je važna namirnica koja može da bude deo zdrave i uravnotežene ishrane, sve dok vodite računa o pripremi i porcijama. Umesto dvostruke porcije krompirića, možda bi trebalo da tanjir dopunite nekim zelenišem.

Izvor: www.b92.net

 

Da li je podrum bolji od trapa?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3327-da-li-je-podrum-bolji-od-trapa

 

 

Krompir dobro podnosi skladištenje, i to na duži period, ali pod jednim uslovom: da nije učinjen nijedan tehnološki propust prilikom vađenja (oštećenja i sl.), jer će se to negativno odraziti na kvalitet i dužinu čuvanja krompira. Najpovoljnije uslove za čuvanje merkantilnog krompira obezbeđuju savremene hladnjače, naravno, u kojima se temperatura, vlažnost vazduha i ostali parametri automatski regulišu. Dobro prosušene krtole, bez primesa vlažne zemlje, oštećenja (od zemljišnih štetočina, vađenja, transporta), s čvrstom pokožicom i visokim sadržajem suve materije (23–25%) uspešno mogu da se čuvaju u ovakvim skladištima narednih 6–8 meseci, a krompir iz skladišta izlazi isti kao što je i ušao, s minimalnim gubitkom (kalom) od 5–10 odsto.

Međutim, takva postrojenja su prilično skupa, i taj vid čuvanja krompira rezervisan je isključivo za industrijske proizvođače. Individualni proizvođači se odlučuju za znatno jednostavnija rešenja, kao što su podrumi ili trapovi. Krtole krompira namenjene ishrani se, dobro prosušene, sakupljaju odmah nakon vađenja da ne bi duže bile izložene dejstvu sunčevih zraka. U protivnom, dolazi do promene boje usled biosinteze i nakupljanja hlorofila. Pojava zelene boje je jasan pokazatelj da se u krtolama nalazi povišen sadržaj alkaloida solanina.

U ishrani u domaćinstvu ili za preradu u prehrambenoj industriji ne mogu da se koriste krtole koje su usled direktnog sunčevog zračenja promenile boju u zelenu, kao ni krtole krompira koje sadrže više od 20 mg solanina. Pri takvim količinama ova materija smatra se štetnom za organizam, pa takav krompir nema nikakvu upotrebnu vrednost (osim za ishranu stoke). Da krompir ne bi bio izložen dejstvu direktnog sunčevog zračenja, nakon vađenja, treba ga preneti pod nadstrešnice, šupe, senjake, da bi se vazdušno prosušio u narednih nekoliko dana (najčešće 10-20 dana), a nakon toga se smešta u podrume ili trapove.

Trapljenje krompira je svakako najjednostavniji način čuvanja, s tim što su za tu namenu znatno pogodniji nadzemni trapovi od onih koji su ukopani u zemlju. U ukopanim trapovima razvijaju se relativno visoke temperature, a i ventilacija je otežana, pa je veća i mogućnost kvarenja krtola. Za čuvanje krompira u domaćinstvima najpogodniji su podrumi, a u prednosti su podrumi delimično ukopani u zemlju i oni čija vrata i prozori nisu okrenuti ka jugu. Krompir se za potrošnju najčešće skladišti u rasutom stanju, mada je zgodnije čuvati ga u gajbama, ili, ako to predstavlja trošak, napraviti boks od dasaka. Obavezno je da bude prekriven kako bi se sprečila izloženost sunčevoj svetlosti.

 

Zanimljiva upotreba krompira i njegova lekovita svojstva

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3080-zanimljiva-upotreba-krompira-i-njegova-lekovita-svojstva

 

Čičoka ima dubok i razgranat koren, a na podzemnoj stabljici, stvara gomoljasta zadebljanja. Meso krtole je bele, žute ili ružičaste boje. Stabljika je visoka 1,5 - 3,5 m, a na bazi prečnika 3 - 5 cm. 

Za gajenje su pogodnija lakša zemljišta, uz pH 6 - 7,5, ali i na manje pogodnim zemljištima daje bolju proizvodnju organske mase nego druge kulture.

Preporučeno je čičoku čuvati na hladnom i mračnom mestu, tako će zadržati svojstva čak i do 10 dana.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

Saveti za pravilno čuvanje crnog luka i praziluka

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3128-saveti-za-pravilno-cuvanje-crnog-luka-i-praziluka

 

Svi obožavamo krompir, zar ne?! Krompir je veoma popularan izvor hrane, ali, nažalost, većina ljudi ga jede u obliku masnog pomfirta ili čipsa. Ovako pripremljen krompir, ako se jede prečesto i u velikim količinama, može doprineti raznim zdravstvenim problemima. Ali, ukoliko uklonimo rafinisano suncokretovo ulje prilikom pripremanja, ovo povrće može biti veoma zdrav izbor hranljivih materija koji ima malo kalorija, a bogat je vlaknima koji nude zaštitu protiv kardiovaskularnih bolesti i raka.

Unos raznog voća i povrća se povezuje sa smanjenim rizikom od mnogih zdravstvenih oboljenja, a u nastavku vam predstavljamo neke od lekovitih svojstava ove biljke:

1. Zdravlje srca

Vlakna, kalijum, vitamin C i vitamin B6 zajedno sa manjkom trans masti podržavaju zdravlje srca. Krompir sadrži značajne količine vlakana koje pomažu da se smanji ukupna količina lošeg holesterola u krvi, a samim tim i da se smanji rizik od srčanih oboljenja.

2. Zapaljenja

Kolin je bitan hranljivi sastojak koji se može naći u krompiru, pomaže kod sna, pokreta mišića, učenja i pamćenja. Pored toga, pomaže i da se održi struktura celularne membrane, pomaže u prenosu nervnih impulsa i asistira u apsorpciji masti, ali u smanjuje hronična zapaljenja.

3. Varenje

Zbog svog visokog sadržaja vlakana, krompir pomaže kod zatvora i pomaže redovnu stolicu koja za ishod ima zdrav probavni trakt.

4. Izgled kože

Vitamin C i kompleks vitamina B, kao i minerala kao što su kalijum, magnezijum, fosfor i cink, odlični su za kožu. Osim toga, pulpa koja se može dobiti iz mrvljenog sirovog krompira, pomešana sa medom, može da funkcioniše odlično u pakovanjima za kožu i lice. Ovo čak i pomaže da bi se izlečile bubuljice i fleke na koži. Takođe, ukoliko se ova pulpa nanosi na opekotine, može obezbediti brzo olakšanje i brže isceljenje.

5. Visok krvni pritisak

Uzimajući u obzir da se visoki krvni pritisak može pojaviti iz brojnih razloga, koji uključuju dijabetes, tenziju, loše varenje, disbalans hranljivih materija, sadržaj hrane koju jedemo i slično, potrebni su različiti vidovi lečenja. Srećom, krompir može pomoći kod mnogih potencijalnih uzroka, kao na primer, kod tenzije. Može pomoći i kod loše probave, s obzirom na to da sadrži dosta vitamina C i vlakana u sebi, ali bi trebalo da se izbegava, ukoliko je visok krvni pritisak rezultat dijabetesa. Vlakna pomažu u smanjenju LDL holesterola i poboljšavaju funkcionisanje insulina u krvi, što zatim snižava visok krvni pritisak. Ovo se dešava zbog direktne veze između krvnog pritiska i nivoa glukoze u krvi.

6. Zdravlje kostiju

Gvožđe, fosfor, kalcijum, magnezijum i cink u krompiru doprinose izgradnji i održavanju strukture kostiju i snage. Gvožđe i cink igraju ključnu ulogu u stvaranju i sazrevanju kolagena. Iako su i fosfor i kalcijum veoma bitni za strukturu kostiju, bitan je pravi balans ova dva minarala, zbog ispravne mineralizacije kostiju. Unos previše fosfora, a premalo kalcijuma može dovesti do toga da kosti slabe.

7. Održavanje i gubitak težine

Dijetetska vlakna se često vide kako bitan faktor u održavanju i gubitku težine. Ovi sastojci povećavaju sitost i smanjuju apetit, čineći da se osoba oseća sitom duže vreme i tako smanji dalji unos kalorija tokom dana.

Ostale koristi i upozorenja: Sok krompira može biti i odličan lek za modrice, opekotine, čireve, efekte narkotika, rak prostate, kao i formiranje cista i tumora. Sa druge strane, treba biti i obazriv pri unosu krompira, jer su zeleni krompiri često otrovni, kao i lišće krompira, jer sadrže alkaloide kao što su solanin i arsen. Takođe, ukoliko nameravate da smršate, izbegavajte krompir pržen na ulju, već ga pecite.

Međutim, ne morate brinuti, ovi faktori rizika utiču samo na mali broj onih koji jedu krompir. Ukoliko ste zdravi, ne morate se opterećivati time da li ćete uneti koju kaloriju više, te se nekada možete i častiti pomfritom. U suprotnom, iskoristite sva lekovita svojstva koje ovo divno povrće pruža.

Izvor: www.kodren.com

Kako bismo uspešno sačuvali krompir tokom zimskog perioda, neophodno je obezbediti pravovremeno i pravilno vađenje. Ozleđene povređene krtole mogu biti mesta za razvoj raznih oboljenja, čime će se pogoršati mogućnost dobrog čuvanja krompira.

Krompir treba vaditi kada krtole završe svoj fiziološki razvoj, uz odumiranje nadzemnog dela biljke. Tada slabi veza između stolona i krtola, pa se krtole lako odvajaju. Krtole dostižu maksimalnu veličinu, pokožica je očvrsla, može se skidati pri jačem pritisku, što je preduslov za dobro čuvanje tokom zime, uz druge uslove koji se moraju ispoštovati u skladištu.

Krompir dopremljen u skladište posle četiri sedmice čuva se uz postepeno smanjivanje temperature. Treba da dostigne optimalnu temperaturu čuvanja, koja zavisi od upotrebne namene krompira.

U toku dana skladište ili podrum držati zatvoren, kako bi se sprečilo prodiranje spoljne temperature u skladište. Temperatura se snižava postepeno u prvih mesec dana čuvanja krompira, a onda ustaliti onu željenu temperaturu, u zavisnosti koliko će se dugo čuvati krompir i za koju svrhu će se upotrebiti.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Krompirov moljac spada u najznačajnije štetočine u proizvodnji krompira. Ovo je štetočina koja dominantno pravi štete na biljkama iz familije Solanaceae. Pored krompira štetočina je i paradajza, plavog patlidžana i duvana. Registruje se i na korovima iz familije Solanaceae (Solanum nigrum). Ova štetočina je kosmopolitska vrsta i poznata je kao važna štetočina širom sveta, dok posebne probleme pričinjava u toplijim proizvodnim regionima. Visoka moć reprodukcije, specifičnost proizvodnje krompira, odnosno krtola ispod površine zemlje, način napada i visoka štetnost larvi pojačava značaj ove štetočine i otežava mere kontrole. Krompirov moljac štete nanosi usevima krompira tokom vegetacije u polju, ali u povoljnim uslovima skladišta nastavlja svoj razvoj i povećava štete na krtolama. U toku vegetacije leptiri polažu jaja na lišće krompira, piljenjem larvi stvaraju se mine na lišću i hodnici u stabljici. Štete na listovima dovode do propadanja i prevremenog starenja nadzemnog dela biljaka. Najveće štete, krompirov moljac pravi na krtolama krompira. Pri kraju vegetacije, u slučaju urušavanja bankova i ogoljavanja krtola, leptiri na njih neometano polažu jaja. Na parcelama na kojima izostaje dozirano zalivanje, stvaraju se na kraju vegetacije pukotine kroz koje prolaze leptiri privučeni mirisom krtola. Jaja se polažu oko biljaka na zemlju, stabljiku, na i u okca na krtolama. Ispiljene larve se ubušuju i prave hodnike, galerije kroz napadnute krtole. Ovako napadnute krtole veoma brzo podležu napadu patogena i propadaju. U proizvodnji semena, oštećenja na okcima krtola dovode do smanjenja klijavosti krtola u narednoj sezoni. Mere zaštite od krompirovog moljca 1. Za setvu krompira koristiti isključivo zdrave, neoštećene krtole. 2. Na područjima sa visokim potencijalom štetočine (Čačak, Leskovac i Pančevo), vreme setve/sadnje krompira pomeriti ranije i sa sortama kraće vegetacije. 3. Sadnja krtola treba da bude na dubini 10 – 15 cm kako bi se smanjila mogućnost da ženke polože jaja na krtole tokom vegetacije. 4. Krtole treba zaštiti i formiranjem bankova koji se moraju održavati cele sezone. 5. Odgovarajuće navodnjavanje tokom vegetacije doprineće održavanju kompaktnosti bankova i sprečiti stvaranje pukotina u njima. 6. Stalan monitoring pojave, brojnosti i razvoja krompirovog moljca. Pojava i nivo populacije prati se postavljanjem feromonskih klopki od strane PIS-a, dok se polaganje jaja, piljenje i razvoj larvi prati vizuelnim osmatranjem na samoj parceli od strane proizvodjača. 7. Ukoliko se registruje polaganje jaja na listovima, preduzeti mere hemijske zaštite, primenom insekticida ovicidno-larvicidnog ili larvicidnog delovanja. 8. Ukoliko je broj odraslih jedinki na feromonskim klopkama visok u momentu promene boje cime i njenog sušenja, sprovesti mere kontrole primenom insekticida. S obzirom da ženka ukoliko ne dođe do krtole, polaže jaja vrlo blizu, na zemlju i oko biljke, primeniti preparat ovicidno-larvicidnog delovanja. Tretman se mora još jednom ponoviti nakon 8 – 10 dana zbog dužine razvoja larvi. Ukoliko se nastavi hvatanje adulta na feromonskim klopkama, nastaviti sa još jednom primenom insekticida larvicidnog delovanja. 9. Najveće štete nastaju na kraju vegetacije i kod vađenja krompira. Podesiti vreme vađenja krompira. Odloženo vađenje doprinosi povećanju šteta. 10. Vađenje se mora uskladiti sa mogućnošću sklanjanja krtola sa njive. Krtole nikako ne ostavljati preko noći na parceli jer može doći do polaganja jaja na krtole koje će se uneti u skladišni prostor. 11. Krompirov moljac prezimljava u stadijumu lutke u krtolama, kao i sasušenim ostacima cime na parceli. Ove lutke će omogućiti izletanje leptira u novoj sezoni i nove štete po usev. Ostaci cime kao i preostale krtole posle vađenja se moraju uništiti spaljivanjem. 12. Krompir se mora odmah skladištiti u prostor sa podešavanjem temperature vazduha ispod praga razvoja moljca (10 ⁰C). Ukoliko ne postoji mogućnost kontrolisanja temperature a moljac se unese sa krtolama u skladište, omogućava se razvoj još 2 – 3 generacije u zatvorenom prostoru što može dovesti do uništavanja krtola tokom čuvanja. 13. Neophodno je skladište dobro očistiti od zaostalih krtola, zatvoriti sve otvore kroz koje bi moljac mogao da doleti spolja i nastavi svoj razvoj. 14. Skladištiti samo zdravstveno ispravne krtole. 15. Obavezan plodored.

I proizvođači krompira suočavaju se ovih dana sa posledicama suše, koja je na mnogim parcelama prepolovila očekivani rod. Otkupna cena od 20 dinara mnogima neće nadomestiti gubitak, posebno onima čiji je prinos ispod 30 tona po hektaru. Ipak, krompira će biti dovoljno za domaće tržište, pa i za izvoz. Porodica Pavlović u Tabanovićima kod Požege živi isključivo od poljoprivrede. Imali su dobar rod malina, jer su navodnjavali voćnjak, ali je to u brdovitom kraju neisplativo za krompir. "Sva agrotehnika je primenjena, maksimalno je urađeno sve, od setve do zaštite hemijom. Ali suša je baš, baš uticala mnogo. Umanjenje je na pojedinim parcelama od 40 do 50 odsto", kaže proizvođač krompira iz Tabanovića Goran Pavlović. Uprkos suši, krompira će biti dovoljno da ove godine podmiri domaće tržište, ali i da se plasira u izvoz. "Makedonija nema dovoljno krompira, najbliži smo joj, Bugarska takođe, nešto čak ide za Albaniju, ali Makedonija nama može biti vrlo, vrlo interesantno tržište. Već u oktobru, novembru mesecu njima nestaje njihovog krompira", kaže predsednik UO Nacionalne asocijacije voćara i povrtara Plodovi Srbije Ratko Vukićević. Na području Zapadne Srbije najzastupljenije su holandske sorte krompira. Pored semenskog materijala, možda bi trebalo preuzeti i model po kome proizvođači u Holandiji diktiraju cenu. "Jeste teško, ali ljudi treba da shvate da mogu da se izbore za bolju cenu, ako su udruženi, ujedinjeni protiv velikih supermarketa. Možete i sami, naravno, slobodno je tržište, ali pre ili kasnije svi su shvatili da smo udruženi jači protiv monopolista", kaže predstavnik holandske firme Pit Bosmar. Upravo zbog povezanosti u proizvodnji krompira, Holandija je kroz brojne projekte zainteresovana da Srbija brže dostigne evropske standarde u poljoprivredi, a pripremljene projekte već ima. "Neophodan je razvoj agrara, zato težimo inovacijama, unapređenju života. Primetili smo da mnogo mladih odlazi sa sela i to se mora promeniti, jer ovde ima mnogo posla, a za to nam trebaju ti pametni mladi ljudi. Tako da je to zaokružen paket", kaže zamenica šefa misije Ambasade Kraljevine Holandije Mariela Van Mitenburg. Od poljoprivrede se može živeti tvrdi i porodica Pavlović. Neophodno je da država unapredi infrastrukturu, posebno u krajevima u kojima se mladi od malih nogu uče da budu vredni domaćini. Izvor: Nova ekonomija

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30