Isplati li se proizvodnja povrća na otvorenom polju. To se mnogi pitaju, a sada mladi inženjer poljoprivrede, Perica Milićev, daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju krompira od 2016. do 2018. godine. Njegov mentor za ovaj rad bio je doc. dr Dragan Milić, sa Poljoprivredsnog faulteta u Novom Sadu, gde je i odbranjen ovaj rad.
Proizvodnja krompira
Krompir je višegodišnja zeljasta biljka. Potiče iz peruanskih Anda u kojima se uzgajao i pre 8 000 godina. U Evropu su ga doneli španski istraživači u 16. veku
i poklonili papi Piju IV. Iz Italije se dalje proširio po celoj Evropi, a u naše krajeve su ga doneli graničari u 18. veku. Krompir je kroz istoriju bio važan izvor hrane u celoj Evropi, a naročito u Irskoj, gde je uz mleko predstavljao gotovo „jedinu“ hranu. Sirove krtole u proseku sadrže: 75 % vode, 18.2 % skroba, 2 % belančevina, 1.5 % šećera, 1 % celuloze, 0.1 % masti, 0.2 % kiselina. Odličan je izvor složenih ugljenih hidrata (skroba), vitamina C i B, ne sadrži holesterol i sol (NaCl), a sadrži potrebne minerale kao kalijum, magnezijum i gvožđe. Cela biljka osim krtola je otrovna jer sadrži alkaloid solanin. Stabljika se deli na nadzemni i podzemni deo, dostiže visinu od 30-150 cm, a razvija se iz klice krtola (vegetativno razmnožavanje) ili iz pravog semena (generativno umnožavanje). Stoloni su podzemne bočne stabljike, a rastu horizontalno.
Zadebljanjem stolona razvija se krtola koji je modifikovani deo podzemnog stabla - stolona. To je rezervni organ krompira i služi za prezimljavanje i reprodukciju. Pokožica krtola različitih je boja od žute do ljubičaste, a meso najčešće bele do žute boje, ponekad i ljubičaste u zavisnosti od sorte. Koren je prilično plitak, od 40-50 cm, samo u rastresitim zemljištima do 1 m dubine. Razvija se na podzemnom delu stabljike i bočno se grana do 45 cm, a u slučaju sejanja krompira razvije se glavni koren s mnogobrojnim bočnim korenjem. Dozrevanjem krompira koren polako odumire. Temperatura krompiru odgovara temperatura bez velikih kolebanja tokom vegetacije kao i za vreme zimskog mirovanja krtola u skladištu. Minimalna temperatura zemljišta pri sadnji mora biti 6-8 °C. Stabljika s lišćem izmrzava na -1 do -2 °C. Optimalna temperatura za rast krtola je 17-20 °C. Na višim t e m p e r a t u r a m a formiranje krtola i prinosi smanjuju se, a na temperaturi višoj od 30 °C rast krtola potpuno prestaje. Optimalna temperatura za naklijavanje je 12-15 °C što ubrzava
proces za 10-12 dana. Visoka temperatura smanjuje prinos, ali kratkotrajno povećanje temperature (nedelju dana) do 20 °C u početku prorastanja, a zatim snižavanje temperature na 8-10 °C, dovodi do povećanja prinosa.
Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. U uslovima sušnog ili prevlažnog perioda
dolazi do formiranja sekundarnih krtola na već razvijenima (primarnim) ili njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri čemu se gubi značajan deo tržišne
vrednosti. U sušnim razdobljima može se izvršiti navodnjavanje zasada raznim formama kišnih krila. Najpogodniji su lakši tipovi zemljišta -
propusna, rastresita, peskovito-humusna i peskovito-ilovasta zemljišta s mrvičastom strukturom, bogata mineralnim i organskim materijema kao i s povoljnim
vodno-vazdušnim karakteristikama. Ne odgovaraju mu teška, močvarna zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda. Podnosi kiseliju reakciju zemljišta, a optimalni pH je 5,4-6,5. Plodored je jedan od osnovnih načela proizvodnje krompira.
Pravilnim plodoredom mogu se sprečiti ili smanjiti napadi mnogih štetnih organizama, kao i poboljšati kvalitet same proizvodnje i dobiti visoko kvalitetni proizvodi. Krompir dobro podnosi monokulturu, ali se iz fitohigijenskih razloga ne sadi više godina uzastopno na istom mestu (posebno radi zaštite od nematoda). Na isto mesto može doći tek nakon 3-4 godine. Najbolji predusevi za krompir su lucerka, crvena detelina, detelinsko-travne smese, grašak i bob, dok su žitarice nešto nepovoljniji predusevi. Višegodišnje leguminoze i detelinsko-travne smese kao predusevi povećavaju prinos i do 20 % u poređenju sa žitaricama. Krompir ne bi trebalo saditi nakon biljnih vrsta iz porodice pomoćnica (paradajz, patlidžan, duvan i dr.), kao i nakon okopavina. Dobar je predusev za sve ostale useve jer svojim korenom i krtolama dobro rastrese zemljište i ostavlja ga bez korova. Rane sorte krompira su dobar predusev za ozimu repicu i povrće kao drugi usev.Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 13 Obrada zemljišta Obrada zemljišta počinje letnje-jesenjim zaoravanjem ostatka pretkulture na dubinu oko 15 cm kojom sprečavamo razvoj korova i gubitak vlage u zemljištu. Ako je to moguće, ore se do dubine od 20 cm i donji sloj se produbljuje još 12 cm duboko. Ne sme se dozvoliti da se na dnu brazde stvori nepropusni sloj.
Vrlo često s osnovnom obradom u zemljište se unosi i odgovarajuća količina stajskog đubriva (25-35 t/ha). Obrada mora biti kvalitetno obavljena jer omogućuje dobar prohod mašine u sadnji i brzo klijanje i razvoj korena, što je uslov za ujednačeno nicanje krtola. Đubrenje Za prinos od 35 t/ha ranog krompira đubrenjem je potrebno dodati 100-140 kg azota, 110- 150 kg fosfora i 160-260 kg kalijuma, a za prinos od 35 t/ha kasnog krompira đubrenjem je potrebno dodati 140-200 kg azota, 110-150 kg fosfora i 200-350 kg kalijuma. Kako bi proizvodnja krompira bila što veća, potrebno je uneti dosta hraniva u zemljište i je zato je preporučljivo primeniti đubrenje koja se zasniva na organsko-mineralnom unosu đubriva.
Za organsku đubrenje krompira najčešće se koristi stajsko đubrivo koji se obično u zemljište unosi u jesenje-zimskom oranju u količini od 25-35 t/ha. Stajsko đubrivo sadrži sve makro - (azot, fosfor i kalijum) i mikroelemente (bakar, cink, mangan i dr). Pozitivna svojstva organskog đubrenja stajnjakom ogledaju se u povećanju humusne komponente zemljišta i bržem zagrevanju zemljišta u rano proleće, kada su potrebne više temperature za rast i razvoj klice krtola.
Mineralna ishrana krompira je nužna dopuna organskom đubrenju, a zasniva se na ishrani biljaka dodavanjem tri osnovna makroelementa (N, P i K) i mikroelemenata u manjim količinama. Svaki od tih elemenata povećava rod, samo kada su ti elementi u uravnoteženom odnosu. Najbolji odnos NPK hraniva za krompir je 1:0,9:1.6. Količina mineralne ishrane krompira zavisi od obezbeđenosti zemljišta hranivima, visini željenog roda kao i nameni proizvodnje. Kod kombiniranog tipa đubrenja (organskomineralnog), kako bi se dobio prinos od 30 t/ha, ako je zasad krompira pođubren sa 25 t/ha stajskog đubriva, treba ga još dodatno pođubriti sa 60–80 kg/ha azota, 60–100 kg/ha fosfora i 120– 160 kg/ha kalijuma. Krompir se retko prihranjuje pa se sve potrebne količine hraniva dodaju u osnovnom đubrenju, jer u zavisnosti od ranostasnosti sorte, biljke između 50 i 80 dana nakon sadnje iskoriste gotovo sva potrebna hraniva. Svako kasnije dodavanje hrane je nepotrebno.
Setva i sadnja Za sadnju se trebaju izdvojiti zdrave neoštećene krtole mase oko 50-60 g. Veličina krtola određuje način sadnje, tj. razmak sadnje između redova i u redu kao i dubinu sadnje. Na krtoli razlikujemo pupčani deo i krunu. Pupčanim delom je krtola bila vezana za stolon, a suprotno je kruna na kojoj se nalaze okca koja mogu izrasti . Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 14 stabljiku, bočne stabljike i stolone. Krtole se moraju prerezati tako da na svakom odrezanom komadu (frakciji) imaju 2-3 okca. Ako su ti prerezani komadi (frakcije) manji onda se oni sade na razmak u redu od oko 25 cm, srednji na razmak od 30-35 cm, a najkrupnije frakcije od 55-60 mm na razmak 45-50 cm. Semenski krompir mora biti određene kategorije, poznatog porekla, deklarisan i s fitosanitarnim odobrenjem za korištenje sadnog materijala. Potrebno je da semenski krompir bude ujednačene veličine i oblika, bez deformacija i oštećenja. Za postizanje većeg i kvalitetnijeg prinosa preporučuje se proces naklijavanja na svetlosti u odnosu na tamu (proces prorastanja je brži, ali su klice duže, etiolirane i lako se lome pri sadnji). Na naklijavanje nepovoljno deluje direktna sunčeva svetlost. Za prorastanje i dalji rast i razvoj biljke značajan je kratki dan (6-12 sati). Razdoblje naklijavanja, u zavisnosti od sorte, u proseku je 35-60 dana. Optimalna vlažnost vazduha pri naklijavanju je 85- 90%.
Naklijavanje se izvodi u prostorijama s dobrom mogućnosti provetravanja i vrši se na policama u sandučićima ili perforiranim plastičnim vrećama. Krtole se
jednom do dva puta tokom naklijavanja premeštaju (okreću) kako bi svi bili podjednako izloženi svetlosti. Vršni deo treba okrenuti prema gore jer se na tom delu formira najviše produktivnih klica. Krompir se sadi kada se zemljište u dubini od 10-12 cm zagreje iznad 8 °C. Pri preterano ranoj sadnji u hladno i vlažno zemljište, razdoblje od sadnje do nicanja se produžuje, a usev je često proređen. Vreme sadnje zavisi od tipa zemljišta, područja gajenja i vremenskih uslova godine. Optimalan rok za sadnju krompira u ravničarskim predelima je od sredine marta do početka aprila, a u brdsko-planinskim predelima od početka do kraja aprila.
Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i krupnoće sadnog materijala. Uobičajena dubina sadnje je 8-12 cm, tako da je krtola pokrivena slojem zemljišta 5-6 cm. Količina krtola za sadnju zavisi od njihove krupnoće, oblika i vegetacionog prostora. Mere nege zasada tokom proizvodnje su: međuredna kultivacija, nagrtanje i zaštita od korova i bolesti. Osnovni cilj međuredne kultivacije je obezbeđivanje što boljih vodno-vazdušnih uslova za biljku, rastresitost zemljišta i uništenje korovskih biljaka koje se pojavljuju nakon sadnje. Međuredna kultivacija izvodi se odmah nakon nicanja useva na laganijim zemljištima, a na težim zemljištima preporučuje se jednu kultivaciju sprovesti pre nicanja useva. Broj kultiviranja treba prilagoditi agroekološkim uslovima proizvodnje. Nagrtanje se izvodi kod visine biljaka od 15-20 cm kako bi se korenovom sistemu i stolonima na kojima će se oblikovati krtole, stvorilo dovoljno prostora za rast u nekoliko etaža. Nagrtanje treba sprovesti u optimalnom vremenskom roku pri određenoj visini biljke jer kasnije radni organi mogu oštetiti delove biljke.
Krtole krompira vade se iz zemljišta kada se lagano odvajaju od stolona i kad im je pokožica dovoljno očvrsnula kako se ne bi u toku vađenja gulila. Ukoliko je cima (nadzemni deo biljke) sačuvana i velike je mase, preporučuje se njeno hemijsko tretiranje radi bržeg sušenja. Danas se krompir vadi kombajnima za vađenje krompira i običnim vadilicama. Kombajni su najčešće jednoredni ili dvoredni koji vade krtole krompira, odvajaju ga od zemljišta, sortiraju po krupnoći i odlažu u bunker ili transportno sredstvo. Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.
Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon 'lečenja', krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak.
Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele  skladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i bitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.
Kallulacija proizvodnje krompria  možemo da zaključimo da je 2016. godine vrednost proizvodnje krompira bila 875.000,00 na 1 ha. Vrednost
proizvodnje smo računali množenjem cene po kilogramu i ostvarenog prinosa tj. ukupnog obima proizvodnje. Prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila u proseku oko 25,00. Koeficijent
ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,92, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,92 dinara dobiti.
Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 299.745,00 po 1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 62 % od ukupnih troškova, dok troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 21% i troškovi radne snage 17%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak u okvirumaterijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dezire, Belarosa, Esma i Kuroda. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 43.500,00. Troškovi mašinskih usluga su iznosili 61.800,00, dok su troškovi radne snage iznosili 52.500,00. Ostvaren je dobitak od 575.255,00 po hektaru proizvodnje. Bitno je naznačiti da kod raspodele troškova stajnjaka po godinama, kako bi to trebalo po literaturi uraditi (40:30:20:10) se nije primenjivao navedeni metod, jer vlasnik ovog poljoprivrednog gazdinstva rasipa količinu od 30-40 t stajnjaka odmah prve godine i taj proces ponavlja svake četvrte godine. Možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje krompira bila 720.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine. Prinos je bio manji u odnosu na prosšlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo veća nego prošle i iznosila je prosečno oko 30,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 3,09, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 3,09 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine
ostvaren dobitak u iznosu od 487.355,00, jer je povećanje cene delimično ublažilo smanjen prinos usled suše.
Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 232.645,00 po 1 ha. Razlog smanjenja troškova iako je navodnjavano zemljište za razliku od prethodne godine
jeste što ove godine nije bačen stajnjak na parceli. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 42%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 35%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 23%. Takođe je smanjenje troškova uticalo na povećanje koeficijenta produktivnosti sa 2,92 (2016. godina) na 3,09 (2017. godina). Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova agrotehničkih operacija
porastao za čak 14%, razlog je već naveden, a to je primena navodnjavanja usled izrazite suše. U troškovima materijala smo ostvarili manju uštedu na sredstvima za zaštitu jer nije bilo neophodno tretirati usev usled nedostatka padavina. Dezire, Bela rosa, Esma i Kuroda su bilesorte koje su primenjivane i ove godine. Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje krompira bila 980.000,00 na 1 ha, što je najveća ostvarena vrednot proizvodnje u poređenju sa prethodne 2 analizirane godine. 2018. Godina je bila veoma pogodna za proizvodnju, odnosno agroekološki uslovi u bili zadovoljavajući i iz toga je rezultirao prinos od oko 35t po hektaru što je veče za oko 3 tone u poređenju na 2017.
Godinu i oko 12t u poređenju na 2016. godinu. Cena je ove godine je iznosila prosečno oko 28,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je do sad bio najveći i ostvarena je najveća dobit u iznosu od 744.255,00, što znači da je koeficijent ekonomičnosti bio 4,15. Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 235.745,00 po 1 ha. Troškovi su bili slični kao i prethodne godine. Ova godina je bila veoma povoljna za sve kulture i ostvaren je dobar prinos uz prihvatljive troškove. Učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 45%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 29%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 26%. Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova radne snage porastao za 3% što je razlog poskupljenja radnog časa sezonskih i povremenih radnika.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Divlje svinje poslednjih sedmica pustoše zasejane poljoprivredne parcele na širem području opštine Sanski Most.Najveće štete beleže žitelji sela Fajtovci, Modra, Skucani Vakuf, Gorice i Lušci Palanka.

Prema rečima Senada Kugića, poljoprivrednika iz sela Modra, na meti ovih životinja u najvećoj meri je krompir, čiji se plodovi tek počinju odmetati, pišu Nezavisne."Divlje svinje se kreću u čoporima i kada dođu na parcelu preoru je bolje od traktora, ništa za njima ne ostane. Teško je reći kolike su štete, ali se radi o desetinama dunuma zasejanih površina", kaže Kugić.

Prema njegovim riječima, najaktivnije su u noćnim satima, kada se iz obližnjih grmečkih šuma spuštaju u neposrednu blizinu sela. Dodaje kako do sada nisu pomogla zastrašivanja, jer ne pokazuju nikakav strah, te da bez problema probijaju i električne ograde.

"Čovek ne zna šta više da radi, poljoprivrednici su ove godine, zbog situacije oko pandemije, zasejali znatno veće površine zemlje krompirom i drugim kulturama. Mnogi su se i zadužili, a sada imamo problem s divljim svinjama, koje su gore od korone", jada se Kugić.

Dodaje kako su o svemu obavestili i Lovačko društvo "Sana" te se nadaju nekoj reakciji. Međutim, u ovom lovačkom društvu ističu kako je trenutno na snazi lovostaj i da ne postoji mogućnost organizovanja lova.

Kako bi se to omogućilo, kako ističu, potrebna je reakcija i odobrenje od nadležnih institucija.

Poljoprivrednici na ovim prostorima skoro svake godine imaju ovakve probleme, a dobri poznavaoci sveta životinja ističu kako, zbog sve praznijih sela, divlje svinje bez straha dolaze iz viših predela u niže i blizinu naseljenih mesta.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=05&dd=18&nav_id=1685190

U periodu od nicanja do vađenja krtola obavlja se veći broj agrotehničkih mera, od kojih su najvažnije kultiviranje, okopavanje, ogrtanje , navodnjavanje i prihrana.

Kultiviranje zemljišta obavlja se od momenta kada se ukažu redovi, odnosno izniknu biljke. Ova mera ima za cilj razbijanje pokorice, rastresanje površinskog sloja zemljišta i uništavanje izniklih korova.

Okopavanje se obično izvodi na manjim površinama jer zahteva dosta ljudskog rada. Okopavanje se izvodi neposredno oko biljaka. Ima izuzetan značaj jer razbija pokoricu oko same biljke i utiče na vodno vazdušni režim.

Ogrtanje se vrši kada biljke dostignu visinu oko 20 cm. Ogrtanjem biljaka formira se greben, odnosno izdignuta brazda. Ako je potrebno drugo ogrtanje izvodi se pre cvetanja. U njemu se razvijaju krtole. Širina vršnog dela iznosi 15-18 cm, a visina oko 20 cm, sa nagibom oko 35stepeni. Krtole se nalaze iznad dna brazde.

Najveće potrebe za vodom krompir ima u vreme nicanja, kao i za vreme cvetanja i formiranja krtola i rasta krtola.Veliki pad prinosa dešava se kada se zemljište presuši, a zatim se navodnjava većom količinom vode, dolazi do prorastanja krtola. Zalivne norme su od 30-40 mm.

Prihranjivanje se obavlja u dva navrata i to prilikom prvog kultiviranaj, a drugo prilikom ogrtanja. obično se izvodi sa KAN-om u količini 200-250 kg/ha.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/14/povrtarstvo/kada-je-pravi-trenutak-za-okopavanje-i-ogrtanje-krompira/

Krompir je važna poljoprivredna biljka , po obimu proizvodnje u svetu je na IV mestu Prinos krompira je u direktnoj korelaciji sa navodnjavanjem i ñubrenjem Sorte iz grupe ranih krompira imaju vegetacioni period 90- 120 dana, srednje 120- 150 i pozne 150 -180 dana.

-prinos je u korelaciji sa dužinom održavanja zdrave lisne mase (cime krompira)

-krompir je vrlo osetljiv prema vodnom stresu , povoljno reaguje na povolnji vodni režim zemljišta

-potrebe za vodm su 460-480mm.

Dinamika potrošnje vode na evapotranspiraciju raste od sadnje, dostiže visok nivo krajem juna , kada je intenzivno razvijena lisna površina Maksimalna sredinom jula i zadržava visok nivo evapotranspiracije do polovine avgusta, onda opada do polovine septembra Dnevno troši oko 3,5 mm vode max 7-8 mm, početkom vegtacije oko 1mm, juli-avgust 5mm. Zalivni režim treba prilagoditi uslovima godine Nedostatak pristupačne vode u zemljištu u srednjem i poslednjem delu vegetacionog perioda nosi veću opasnost po smanjenje prinosa nego ako se desi u ranijem delu vegetacionog perioda. tehnički minimum 75-80 % PVK

-Kritični periodi krompira za vodom su:

-butonizacija –cvetanje

-porast krtola ( 1-2 zalivanja)

Sa zalivanjem se prekida mesec dana pre vađenja krtola U beskišnim periodima 7 zalivanja , normom 30 mm.

Norma navodnjavanja preko 200 mm u zavisnosti od predvegetacionih rezervi i padavina.

Vreme zalivanja: u trećoj dekadi maja , pre butonizacije , butonizacija , porast krtola

Dnevne potrebe su 4-6 mm u letnjim mesecima HIDROFITOTERMIČKI INDEKS 0,19

Načini zalivanja:

BRAZDAMA (50-70 cm),

VEŠTAČKOM KIŠOM (40-50cm)

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/12/povrtarstvo/ovako-zalivajte-krompir-i-necete-pogresiti/

Statistika kaže da se godišnje površine umanjuju od dva do osam odsto, premda se potrošnja ne menja: godišnje se po glavi stanovnika pojede oko 100 kilograma krompira. Lane smo ga imali na oko 28.000 hektara i dobili oko pola miliona tona, dok je pre dve i po decenije u našoj zemlji pod krompirom bilo čak 110.000 hektara. U proseku se na hektaru može dobiti od 20 pa do čak 80 tona, u zavisnosti od toga kakvi su godina, kvalitet semena i agrotehnika, s tim što to povrće zahteva navodnjavanje, pa se u setvu ne vredi upuštati ukoliko površine nisu pod zalivnim sistemima.

Povrtari ove zime očekuju solidnu zaradu, lanjska godina bila je dobra, i trenutna cena na veliko im odgovara – kreće se od 34 do 38 dinara kilogram – dok je na pijacama kilogram krompira od 65 do 70 dinara, a u velikim marketima deset do 15 dinara jeftiniji.

Međutim, prilike na tržištu nisu svake godine iste, kao što i prinosi variraju od godine do godine, što povrtari znaju pa to nije razlog zašto se ne seje više krompira.

Predsednik Udruženja povrtara Vojvodine prof. dr Žarko Ilin kaže da povrtare od krompira odvraćaju skupa proizvodnja i nedostatak državnih podsticaja.

Naš i evropski krompir isti
Proizvođač iz Siriga Zelenović kaže da domaći krompir ide u korak s evropskim kvalitetom.

– Ne postoje razlike koje bi naš krompir izdvajale od onoga iz EU pa ga zato bez problema ovde prodajemo stranim trgovinskim lancima i ujedno uspevamo da ispunimo njihove visoke zahteve u pogledu setve, čuvanja i transporta povrća – objašnjava Zelenović.

– Za hektar krompira potrebno je između 4.000 i 5.500 evra pa bi podsticaji bili prava mera da se krompir vrati na naše njive – naglašava prof. dr Žarko Ilin. – U tom pogledu naša država bi trebala samo da se ugleda na razvijene zemlje EU, gde za krompir povrtari dobijaju između 270 i 370 evra po hektaru. U odnosu na to koliko je setva skupa, ti podsticaji nisu veliki, ali su opet nešto u odnosu na 4.000 dinara, koliko država daje domaćim poljoprivrednicima kao podsticaj za biljnu proizvodnju.

Jedan od većih proizvođača Vladimir Zelenović iz Siriga navodi da su potrebni podsticaji za izgradnju hladnjača kakve su dobili voćari.

– Trenutno malo toplije vreme za ovo doba godine ne godi krompiru jer oni koji nemaju odgovarajuće skladište strepe da će proklijati – navodi Zelenović. – Zato bi nam dobrodošli podsticaji za hladnjače namenjene porodičnim gazdinstvima zapremine između 1.500 do 2.000 tona.

On kaže da malobrojni proizvođači uspevaju da pokriju potrebe domaćeg tržišta sve do pred kraj zime, kada nastupaju domaći uvoznici, koji krompirom trguju mesec-dva, dok ne stigne mladi rod.

Nekoliko proizvođača na području Despotova i Pivnica, okuljenih oko Zemljoradničke zadruge „Despotvo–Pivnice”, krompir izvozi kad god se za to ukaže prilika i ujedno pokriva i potrebe ovdašnjeg tršišta.

– Već godinama krompir se seje na 75 hektara – kaže direktor Zemljoradničke zadruge Duško Mijić. – Krompir nije biljka za dve-tri godine, već onaj ko krene da se bavi setvom, zbog skupe proizvodnje mora da planira na duže, desetak i više godina unapred. Proizvodnja je izuzetno skupa, pogotovo uvozno seme i specijalne priključne mašine. Trebaju nam podsticaji za kombajn za sakupljanje krompira, precizne sejalice, jaki traktori, prikolice... Pojedini proizvođači dobijali su subvencije na republičkim i pokrajinskim konkursima za kupovine boks-paleta, ali to nije dovoljno. Potrebni su konkursi namenjeni isključivo povrtarima koji seju krompir, da bi se površine pod tim povrćem uvećale i proizvođači motivisali jer imamo podneblje pogodno da i krompir bude jedan od izvoznih proizvoda.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

Na tradicionalnom skupu savremena proizvodnja povrća predstavljene su aktuelne teme u oblasti povrtarske proizvodnje i podsticajne mere Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu kao i postignuti rezultati u izvozu povrća. Što se tiče izvoza povrća najveći deo čini prerađeno povrće.

Prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: Izvozimo povrća negde na nivou preko 150 miliona dolara, uvozimo negde na nivou oko 50 miliona dolara a najveći deo izvoza je prerađeno povrće, preko 52.000 tona sa stalnim godišnjim rastom od 2 do 3% godišnje zavisno od godine do godine. Dobro bi bilo da ovi trendovi nastave. Moćiće da nastave samo uz ozbiljne i kvalitetne mere agrarne politike u budućnosti. Reporter: Na naučno-stručnom skupu predstavljene su i mere Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu koje su namenjene povrtarima. Konkursi su otvoreni do 21.februara. Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu: Za povrtare je za konkursnu liniju proiozvodnje u zaštićenom prostoru 80 miliona dinara za konkurs za navodnjavanje, za konkurs za navodnjavanje gde je neophodno u povrtarstvu navodnjavanje, naročito kap po kap je 340 miliona dinara. Dakle, to su dve konkursne linije koje su njima najinteresantnije. Naravno, i konkursna linija za mlade poljoprivrednike, startap gde mladi poljoprivrednici koji se odluče za povrtarsku proizvodnju, njihovi projekti će sigurno biti podržani, to su radno intenzivne, finansijski intenzivna poljoprivredna proizvodnja tako da imaju veliku šansu da ostvare velika sredstva koja su na raspolaganju. Reporter: Proizvođači krompira kažu da je proizvodnja tog povrća bila dobra, napominjući da su imali problema sa radnom snagom koja je deficitarna. Pavel Valent, povrtar iz Palića: Proizvodnja je bila dobra, ali možete neko drugo pitanje da postavite. Kako smo došli do njega? Reporter: Kako ste došli do njega? Pavel Valent, povrtar iz Palića: Vrlo teško i mučno. Zbog čega mučno? Zato što je to posao koji zahteva radnu snagu, a koliko znate da je zadnje vreme aktuelna vesti udarne da nemamo radnike, tako da je to strefilo i nas i bilo je povuci-potegni gde moramo se edukovati na taj način da kupimo mehanizaciju a tu mehanizaciju da bi kupili treba izdvojiti 110.000 evra a ja to nemam da bi celu proizvodnju ništa da ne stavljam u stranu za repromaterijal ili moju zaradu nemam. 

Cilj naučno-stručnog skupa „Savremena proizvodnja povrća“ jeste edukacija proizvođača o novim tehnologijama u proizvodnji povrtarskih kultura i informisanje o problematici uzgoja povrća.

Reporter: Silvija Gvozdena

Izvor: RTV 

Vađenje krompira započelo je na njivama širom Srbije. Prema prvim procenama, ovogodišnji rod je na nivou proseka ili malo iznad njega. Uzgajivači u brdsko-planinskim predelima moći će da očekuju prinose i do 25 tona po hektaru. dok će oni u nizijama imati gotovo duplo više.

Cena krompira u otkupu kreće se između 22 i 25 dinara po kilogramu.

- Zasadi krompira nekada su zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara. Te količine, sa prosečnim prinosima, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa će Srbija morati da uvozi krompir. Ipak, biće i izvoza, jer je u zemljama u okruženju podbacio rod - kaže za Novosti Ratko Vukićević iz Guče, jedan od najvećih proizvođača krompira, vlasnik firme Agromobil.

Veliki deo proizvođača u zapadnoj Srbiji krompir predaje čačanskoj čipsari, a mnogi, posebno iz Ivanjice, prodaju i na kvantaškoj pijaci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2640440/cena-krompira-u-otkupu-izmedju-22-i-25-dinara-po-kilogramu

Krompir je najskuplji u Sremskoj Mitrovici i Beogradu, a jabuke najjeftinije u Vranju. Svake godine variranje cena postaje redovna pojava. Cena se formira na osnovu ponude i potražnje, transporta i kupovne moći stanovništva.Zavod za statistiku uporedio je cene poljoprivrednih proizvoda u prodavnicama i na pijacama i utvrdio da je najjeftiniji krompir u Vranju – 40 dinara, a u Beogradu je najskuplji – 80 dinara po kilogramu, prenosi RTS.

Cena crnog luka u Nišu je 60 dinara a najskuplji je u Sremskoj Mitrovici gde je 110 dinara po kilogramu.

Vlada Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da se cena formira na osnovu ponude i potražnje. Proizvodi su, pritom, jeftiniji tamo gde nastaju. Na to potom moraju da se dodaju troškovi transporta i ostali troškovi.

Uticaj na cenu ima i kupovna moć stanovništva. Tako je u južnim delovima Srbije niža kupovna moć, i očekivano je da i cene budu niže."Variranje cene u Srbiji je redovna pojava. Ukoliko uporedimo varijacije u Srbiji u odnosu na EU, primetićemo da su variranja na tim lokacijama izraženija, kao i vremensko variranje cene, ako pratimo u toku jedne godine", naveo je Kovačević.

Faktor koji utiče na cene je i struktura poljoprivrednih proizvoda i struktura gazdinstava.

"U Srbiji dominiraju mala gazdinstva, prosek je 5,4 hektara, koja najčešće nisu udružena. To je iscepkana ponuda, proizvođači proizvode malu količinu koju mogu izneti samo na lokalno tržište", ukazao je Kovačević.

U Vojvodini su nešto krupniji proizvođači i više su udruženi nego na jugu.

"Ukoliko je kooperativa kao u EU, vrlo lako se iskoristi cenovna razlika i brzo se dopreme proizvodi na tržište poput beogradskog, i tako se brzo izjednačavaju cene", rekao je Kovačević.

I cena jabuka varira, od 40 dinara u Vranju do 80 u Beogradu. Jedemo uglavnom domaće jer je Srbija značajan proizvođač jabuka, kaže Kovačević.

Izvor:http://mondo.rs/a1207530/Info/Ekonomija/Cene-povrca-i-voca-razlicite-po-Srbiji-zasto.html

Evropska komisija donela je regulatornu uredbu kojom aktivna materija hlorprofam više neće moći da se koristi posle 1. januara 2020. godine. Reč je o inhibitoru klica i herbicidu koji sprečava klijanje konzumnog krompira u toku skladištenja. Ova supstanca smanjuje intenzitet disanja gomolja i tako ih štiti od gubitka vlage i hranljivih materija.

Države članice trebalo bi da povuku odobrenja za sredstva za zaštitu bilja koja sadrže hlorprofam kao aktivnu supstancu do 8. januara 2020. godine.

Procnjeno je da hlorprofam i njegov glavni metabolit 3- hloranilin predstavljaju akutni i hronični prehrambeni rizik za potrošače. Evropska agencija za sigurnost hrane u svom zaključku, koji je prethodio ovoj odluci, istakla je da je potrebna dalja naučna procena potencijalno endokrino štetnih svojstava hlorprofama i da se nije mogla dovršiti procena rizika za insekte koji ne pripadaju ciljanoj grupi za upotrebu na polju.

Situacija sa ovom aktivnom materijom je opasna, a problem je što ne postoji alternativa. Takođe, problem je sa skladištenjem krompira, s obzirom na to da hlorprofam ulazi u drvene okvire u kome se krompir čuva, a ostaci će moći da se nađu još dugo vremena posle zabrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2550630/hlorprofam-u-eu-nece-moci-da-se-koristi-za-tretman-krompira-od

Krompir iz Ivanjice dobio je u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije oznaku geografskog porekla, kao proizvod koji ispunjava zahteve za posebnim odlikama.

Ivanjički krompir, kako ističe portal „Glas zapadne Srbije”, decenijama je na glasu kao krupna krtola koja raste u planinskom području, dalje od polja koja posećuju biljne štetočine. Ali poslednjih godina proizvođači iz ovog kraja suočavaju se sa mnogo problema. Osim što na pijacama nakupci neovlašćeno reklamiraju razne vrste krompira kao „ivanjički” i uvoz raste. Trgovci su, recimo, 2016. godine uvezli krompir u vrednosti od 1,7 miliona dolara. Godinu dana kasnije, uvoz ovog poljoprivrednog proizvoda vredeo je 2,6 miliona dolara.

Profesor dr Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se krompir trenutno mahom uvozi iz Belorusije zbog nižih cena. Ranije su to bile Holandija ili Belgija, ali sada je krompir u ovim evropskim državama jako skup i, uglavnom, nedostupan domaćim potrošačima.

– Uvozni krompir često se nabavlja po nekoliko puta nižoj ceni od domaće proizvođačke. To je doprinelo da su poslednjih desetak godina značajno smanjene površine pod krompirom u Srbiji – kaže naš sagovornik. Za proizvođače kola su krenula nizbrdo pre pet godina kada je uvoz oslobođen carina. Ostali su da se na mahom usitnjenim parcelama sa zastarelom mehanizacijom i minimalnim subvencijama bore sa profesionalcima iz EU.

Naša zemlja ima dugu tradiciju uzgajanja krompira, a trenutno ga najviše izvozimo u Albaniju, druge okolne zemlje i manjim delom u Rusiju. Sada je pitanje hoće li proizvođačima iz Ivanjice oznaka geografskog porekla, koja je na svim evropskim tržištima značajno marketinško sredstvo, doneti neke koristi i prednost u odnosu na konkurenciju.

– Male su šanse da izvozimo krompir sa geografskim poreklom. Jedino u pojedinim, izuzetno rodnim godinama. Ali to može da bude šansa za domaće tržište. Pre svega, da se ivanjički krompir odvoji od krompira iz ravnice u smislu kvaliteta i da se, kao takav, malo bolje pozicionira na tržištu – smatra Broćić. Ističe da bi krompir iz Ivanjice, koji može duže da se čuva, morao da bude skuplji od ostalih. To sada najčešće nije slučaj jer kod nas, za razliku od Evrope, nema te vrste gradacija cena po kvalitetu.

Prednost ivanjičkog krompira je zdravo brdsko-planinsko područje, zemljište koje nije zagađeno od raznih agenasa, sagorevanja izduvnih gasova, fabrika…

Kako objašnjava Broćić, reč je o sortama koje se inače gaje u Srbiji. Međutim, ovo podneblje je zdravo i čisto, a kako krompir traži prohladno leto, sve to skupa daje prednost ovom kraju, odakle dolazi kvalitetan poljoprivredni proizvod.

– Nažalost, sela su nam tamo prazna. Podsticaji su minimalni i daju se linearno svima, što nije dobro. Proizvođači iz brdsko-planinskih područja, gde nema uslova za navodnjavanje, morali bi da imaju mnogo veće subvencije – upozorava naš sagovornik.

Oznakama geografskog porekla obeležavaju se prirodni proizvodi (voda, kamen…), poljoprivredni, prehrambeni, industrijski i proizvodi domaće radinosti. U Srbiji su najbrojniji prehrambeni i poljoprivredni proizvodi koji imaju ovaj sertifikat, koji garantuje kontrolisan i poseban kvalitet proizvoda i njegovo poreklo.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/424313/Ekonomija/Srbija-zastitila-ivanjicki-a-uvozi-beloruski-krompir

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31