Koliko ćete da platite limun, krompir, meso ili paradajz u Srbiji zavisi od toga u kom gradu kupujete.U poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku objavljene su najčešće, najveće i najniže cene na malo poljoprivrednih proizvoda po gradovima u Srbiji. I dok za neke proizvode nema neke velike razlike, za druge nije svejedno da li ćete kupiti u Beogradu, Nišu ili Leskovcu.

Ako se pogledaju cene limuna, Valjevo je grad u kojem možete najskuplje da prođete. Cena od 250 dinara je najčešća cena na tamošnjim pijacama. Mnogo bolje ćete proći u prodavnciama gde je najčešća cena 109,99 dinara.U Beogradu je najčešća cena limuna 169,99 dinara, to je cena na koju ćete uglavnom naići u beogradskim prodavnicama. Na pijacama je malo skuplje, na njima ćete morati da izdvojite 200 dinara. Najviše što može da vas košta limun u glavnom gradu je 219,99 dinara, dok je najniža cena na koju ćete naići 139,99 dinara.

U Zrenjaninu je najčešća cena limuna u prodavnicama 169,99 dinara, a na pijaci 250. Limun u tom gradu možete platiti čak i 300 dinara.

Najčešća cena krompira u Beogradu je 80 dinara, odnosno to je cena po kojoj se krompir najčešće može naći na pijacama glavnog grada. U beogradskim prodavnicama cena je uglavnom 69,99 dinara.

Cene krompira u unutrašnjosti su, pak, nešto niže nego u prestonici. U Leskovcu je na primer najčešća cena 30 dinara, što se odnosi uglavnom na pijace, dok u prodavnicama krompir najčešće možete naći za 39,99 dinara. Najniža cena po kojoj možete kupiti krompir u Leskovcu je 25 dinara, a najviša 49,99 dinara što je za oko 30 dinara manje nego u Beogradu.

U Novom Pazaru je najčešća cena za krompir 55 dinara .To je ujedno najniža cena po kojoj ćete naći krompir u tom gradu. Najviša je 65 dinara.

Jabuke ćete u glavnom gradu najčešće platiti 100 dinara na pijacama, 109,99 dinara u prodavnici. Najmanje što možete da date ako pazarite jabuke u glavnom gradu je 70 dinara.

Ako kupujete jabuke u Smederevu proći ćete nešto jeftinije. Najčešća cena ovog voća u tom gradu je 55 dinara koliko ćete platiti jabuke na pijaci. U smederevskim prodavnicama cene su malo više pa ćete jabuke platiti 100 dinara.

U prodavnicama u Valjevu za jabuke morate da date čak 179,99 dinara jer je to najčešća cena. Jeftinije ćete proći na pijacama tog grada gde su cena tog voća 70 dinara.

Domaći sir u Beogradu uglavnom košta 350 dinara, to je najčešća cena na pijacama, dok je u prodavnicama cena 419,99 dinara.

U prodavnicama u Smederevu sir ćete platiti oko 500 dinara. Na pijacama ćete proći nešto jeftinije gde je cena sira uglavnom 350.

U niškim prodavnicama za sir morate da izdvojite 579,99 dinara, dok se na pijacama u tom gradu prolazi nešto jeftinije pa je sir uglavnom 350 dinara.

U Valjevu je cena domaćeg sira najčešće 220 dinara koliko ćete platiti na pijaci. Ako odlučite da domaći sir kupite u nekoj od valjevskih prodasvnoca, spremite se da izdvojite oko 479 dinara.

U Šapcu je najčešća cena domaćeg sira 450 dinara, u Zaječaru 459,99 dinara, u Kragujevcu 350,99 dinara.

Najviša cena paradajza u Srbiji je u Šapcu gde ćete najčešće platiti 130 dinara za to povrće. U Beogradu je cena paradajza uglavnom 120 dinara, Valjevu 100, Užicu 80, a u Sremskoj Mitrovici 60 dinara.

Cene svežeg mesa sa kostima

Juneće meso najskuplje je u Novom Pazaru, 800 dinara. Skoro 700 dinara, odnosno 699 cena je tog mesa u Kragujevcu. U Zrenjaninu je 495 dinara, Leskovcu i Pančevu 515.

Svinjsko meso (vrat, kremenadla) najskuplje je u Valjevu gde košta 549 dinara. U Beogradu je najčešća cena oko 450 dinara, a Vranju 324.

Teleće meso (rebra,vrat, kotleti) najskuplje je u Sremskoj Mitrovici gde je najčešća cena skoro 1250 dinara. U Beogradu je cena tog mesa uglavnom 790 dinara, Vranju 615 dinara, Valjevu 1050, Nišu 1200 dinara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=23&nav_id=1751638

Cene se menjaju, stopa inflacije raste, ali raste i promet robe u maloprodaji - ovako bi se najkraće mogla opisati situacija u kojoj se nalaze kupci u Srbiji.Naime, uprkos epidemiološkoj situaciji i preduzetim merama, navike potrošača tokom prve polovine godine slične su onima iz istog perioda prošle godine, ali ono što pravi razliku jesu skokovi i padovi u cenama pojedinih proizvoda. Evo šta pokazuje zvanična statistika.Prema aktuelnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o prometu robe u trgovini na malo, a koji su obuhvatili prvu polovinu ove godine rezultati su sledeći:

- Posmatrano u odnosu na prosek 2019. godine, zabeležen je značajan pad prometa u aprilu, praćen boljim rezultatima u naredna dva meseca. Ipak, dugoročni trend je u toku prve polovine ove godine blago rastući i bio je čak iznad prošlogodišnjeg proseka. Beleži se porast za 4,9 odsto u tekućim, odnosno 5,6 odsto u stalnim cenama.

- Drugi kvartal 2020. godine, kao i oni pre njega, pokazuje da su najzastupljeniji bili prehrambeni proizvodi i alkoholna pića (38 odsto), zatim slede gorivo (14,1 odsto), te ostali neprehrambeni proizvodi. Nakon toga nižu se: proizvodi za domaćinstvo, farmaceutski, kozmetički i toaletni proizvodi, duvan, informaciono-komunikacijska oprema, dok su proizvodi za kulturu i rekreaciju na samom kraju liste.Ako posmatramo kretanje cena iz meseca u mesec i poredimo ih sa istim periodima prethodne godine, podaci RZS pokazuju da je godišnja stopa inflacije bila najviše početkom godine - za januar je ona iznosila 2 odsto. Padala je do aprila kada je iznosila 0,6 odsto, da bi počela ponovo da raste i u junu dostigla vrednost od 1,6. Najveći doprinos dao je rast cena hrane, bezalkoholnih pića i duvana, kao i stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva.

U ukupnoj ceni hrane, cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element, a u strukturi pada cena najveće učešće imala je cena krompira, crnog luka i kupusa. Sa druge strane, rast cene voća ostao je najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže. Uz to, poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, za koje su cene pale. Tome treba dodati i poskupljenje duvana koje je iznosilo 7,3 odsto.Kada je u pitanju promet robe u trgovini na malo, prognoza RZS je da će prva tri kvartala ove godine zbirno doneti povećanje od 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, s njim rašće i stopa inflacije - treći kvartal bi očekivano mogao da zabeleži porast od 1,8 odsto, a četvrti za 2,8 odsto u odnosu na iste periode lane.Podsetimo, kako smo nedavno preneli, u Srbiji se za godinu dana proda čak 80.000 tona odeće, odnosno svaki građanin u proseku kupi oko 12 kilograma garderobe. Najviše se troši na čarape i veš.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=20&nav_id=1750060

Radonja i Dragiša Kozoder iz sela Teočin, žive neobično za današnje vreme. Ova dva rođena brata,ne samo da stanuju pod jednim krovom već dele i jedan novčanik. I kako kaže mlađi Dragiša, svi znaju gde stoji, jer ono što treba mojoj porodici treba i bratovoj.
„Sve je zajedničko, sem žena, svako ima po jednu. Ja imam dvoje dece, a brat jedno. Kada imamo imamo svi, kada nemamo nema niko”, priča stariji Radonja.
„Dok smo mi živi tako će biti, ako ovi mlađi nešto ne promene.”

U ovom domu i jetrve se odlično slažu, svekrvu nisu imale tako da su sve morale zajedno. A složni Kozoderi i žive od istog posla. Već pola veka se bave uzgojom krompira. Kada su počinjali imali su 10 hektara zemlje. Danas su dokupili još pet, a rade i na tuđim njivama pod zakupom drže još 15 hekata.
„Ove godine imamo preko 20 vagona. Rekordni je prinos. Nešto dajemo na veliko, nešto prodajemo na pijaci. Gajimo dosta sorti od arizone, kolumba, rudolfa sve američke sorte, ali ipak naš dezire je najbolja. Zdrav, dobar krompir može da se podgreje i drugi dan i ne menja se, ove druge su više industrijske”, kaze Radonja.

Velike površine pod krtolom Kozoderi ne mogu sami da obrađuju, tako da već 12 godina im dolaze radnici iz Surdulice iz sela Jelašnica u ispomoć. Iako je ova varoš poznata po čuvenim surduličkim trubačima, ovi vredni ljudi nadniče celu sezonu u suvoborskom kraju, od maline do krompira. Ivica, vođa ekipe, kaže da su im gazde odlične jer inače, ne bi dolazili više od deceniju da rade kod njih. „Imamo tri obroka smeštaj, sve.”

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/396352/i-to-postoji-dva-brata-sa-porodicama-pod-istim-krovom,-zajedno-gajem-/

Plod krompira težak 1,610 kilograma, dostojan Ginisove knjige rekorda, rodio je na poljoprivrednom imanju porodice Živković iz sela Klenje kraj zlatonosne reke Pek nadomak Golupca.

"Prvo smo mislili da je neki kamen, a kada smo počeli da ga vadimo iz zemlje uvideli smo da je to naš 'rekorder'. Od jednog ovakvog može da se napravi ručak za celu prodicu. Nismo radili ništa posebno kako bi uzgojili ovaj neverovatan primerak za koji naši rođaci i prijatelji kažu da je za Ginisa", kaže Rosica Živković za list Danas.Kako kažu, u dolini Peka postoji blaga klima, plodna je zemlja, a ove godine bilo je dosta padavina, što je uticalo na izvanredan prinos. Inače, porodica Živković svoju baštu uzgaja organski bez hemijskih sredstava, ali i bez navodnjavanja.

Međutim, pravi Ginisov rekorder najtežeg krompira na svetu nalazi se Velikoj Britaniji, a kako precizira guinnessworldrecords.com ovu titulu poneo je Peter Glejzbruk.

Njegov primerak, jednog od najzastupljenijeg povrća, izmeren je na Nacionalnom povrtarskom sajmu u Somersetu u Engleskoj septembra 2011. godine, kada je na vagi zabeležena brojka od čak 4,98 kilograma.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/krompir-tezak-16-kilograma-rodio-u-selu-klenje/62902/

Brdovito Dragačevo nekad je u celom svetu bilo prepoznatljivo po dobrom i kvalitetnom semenskog krompiru. Staru slavu ovom kraju danas vraćaju domaći naučnici i sada se na imanjima nekadašnjeg Centra za krompir podno planine Jelice po sistemu aeroponike uzgajaju bezvirusne sadnice.

- U mrežarniku u Guči rastu prve generacije ovakvog semenskog krompira. Aeroponika podrazumeva da se biljka hrani iz vazduha, a ne iz zemlje. Na taj način postiže se optimalan odnos hraniva i kiseonika. Produžava se vegetacioni period, na kraju stolona formira se krtola i kad dostigne određenu veličinu, krompir se bere. Svaka biljka koja se hrani na ovaj način formira oko 20 mini-krtola koje se posle sade u polju - rekao je za Rinu Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

U specijalnoj laboratoriji radi se na proizvodnji pet sorti krompira, ali i na ponovnoj popularizaciji zaboravljene sorte dragačevski mesečar, koji sada doživljava svoju renesansu. Za jedan hektar potrebno je 60.000 mini-krtola, od kojih može da nastane do 20 tona semena. Kada se radi po sistemu aeroponike, nema sumnje da će takav krompir uspeti na bilo kom prostoru. Prinosi su veći i do šest puta, a to je ono što raduje sve proizvođače.

- Ona daje jednu jaku biljku koja je aklimatizovana, jedino što ne raste u zemlji. Proverili smo na dosta ogleda u Srbiji i u inostranstvu i potpunosti je identična drugim sortama krompira - kaže Broćić.

Ovom inovativnom metodom dosad je u Guči napravljeno hiljade biljaka. Na ovaj način dragačevskom krompiru vratiće se nekadašnji značaj i ono što trenutno uvozimo biće nam na dohvat ruke i to na planini Jelici.

- Mislim da bi trebalo da se vratimo domaćim semenskim autohtonim sortama krompira koje su dosta otpornije na štetočine i koje su aklimatizovane. Treba da se oslanjamo na naše domaće proizvode, a ne na uvoz iz Evropske unije, jer posle pandemije više ništa nije sigurno. Ovde imamo domaći, izuzetan proizvod - rekao je Milić Domanović, v.d. direktora Centra za krompir u Guči.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2984592/sistemom-aeroponike-prinosi-krompira-veci-i-do-sest-puta-u-guci-ovu

Na porodičnom imanju Jeftovića u selu Teočin kod Gornjeg Milanovca živi dvoje mladih,po mnogo čemu posebnih ljudi. Milena (16) i Milan (14) ostali su bez oca kog je pokosila opaka bolest, a brigu o njima sada vodi baka Ljubinka koja im je koliko je mogla zamenila roditelje. Ova žena izgubila je dva sina, jednog dok je Srbiju branio na Kosovu, ali ipak je u njoj ostalo snage da se izbori za svoju unučad.

„Dve sahrane, dva velika gubitka. Majka kad sahrani sinove njoj više nema života. Ipak, zbog Milene i Milana moram još uvek da se borim i da ih izvedem na pravi put“, priča baka LJubinka za RINU.Komšije za ovo dvoje dece imaju samo pohvalne reči, a kako i ne bi kada rade i ponašaju se kao veliki. Od oca su nasledili pet hektara zemlje, koju gledaju i čuvaju kao oči u glavi iako još nisu ni punoletni. Milan ima 14 godina i ne mašta o avionima i kamionima, već ni manje ni više - o vadilici za krompir.

„Sve poslove na imanju već sam naučio i ništa mi ne pada teško. Posađeni su krompir i kukuruz i ono što je najvažnije dobrog su kvaliteta. Nastaviću tamo gde je moj otac stao i onako kako me je on učio“, kaže ovaj vredni mladić dok na leđima pretovara seno.NJegova dve godine starija sestra zadužena je za domaćinstvo, ali ove godine veći deo letnjeg raspusta provela je u malinama. Odlična je učenica u školi, ali i još sposobnija na njivi i u svim seoskom poslovima. Po tome, može da stane rame uz rame sa duplo starijim devojkama.

„Nije mi teško da idem u nadnicu, kako bih pomogla mojima. Kad bih ja sedela kući onda bi to radila baka, a ona je stara da po vrućini radi te teške poslove. Preko leta uvek može da se zaradi neki dodatni dinar, jer ima puno voća da se bere, zimi je dosta teže“, priča Milena.

Jeftovići žive u nadi da će se i u njihovu kuću, nakon svih srtnih slučajeva vratiti sreća, jer ova mala porodica samo to je i zaslužila.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/436904/milenu-i-milana-zivot-naterao-da-preradno-odrastu-umesto-zelja-svojim/

Srbija ima potencijal u proizvodnji krompira, koji nije dovoljno iskorišćen, ali se manjak reguliše uvozom. Tokom prvih pet meseci ove godine u našu zemlju je uvezeno oko 10.000 tona krompira u vrednosti 4,4 miliona evra, ističu Regionalnoj privrednoj komori Sombor i dodaju da to otvara mogućnost mnogim poljoprivrednicima da se vrate proizvodnji krompira.Počela je sezona vađenja krompira, a ekipa RTV-a proveravala je kako malobrojni proizvođači u zapadnobačkom okrugu ocenjuju rod i otkupnu cenu na veliko. Dejan Čule iz Prigrevice dvadeset godina proizvodi krompir.Prinos od 40 tona krompira po hektaru sorte esme, Dejan Čule, proizvođač krompira ocenjuje kao odličan za početak sezone. Ističe da ga ne brine konkurencija, niti neizvesnost oko otkupne cene krompira na veliko, jer je iz godine u godinu oko 20 dinara po kilogramu. Čule objašnjava da mu je najvažniji redovan otkup u Novom Sadu i Beogradu.

"Možda bi to naše tržište trebalo da bude malo bolje i sigurnije, jer svake godine se ne zna tačna otkupna cena sve dok se ne počne pakovati roba. Gledajući na nas proizvođače u Srbiji, mislim da nismo konkurentni jedan drugom, više smo uslovljeni konkurencijom iz uvoza, odnosno spolja", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Za dobar rod krompira potreban je kvalitetan sortiment i redovne agrotehničke mere, ocenjuju poljoprivredni stručnjaci.

"I te kako su važne redovne agrotehničke mere, uz primenu sistema za navodnjavanje kap po kap i đubriva, kao i primena svih mera u zaštiti bilja do mera nege..", rekla je Olivera Sekulić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Visok prinos i dobar kvalitet su rezultat dvadeset godina rada u agraru, ističe Čule, koji redovno koristi državne subvencije.

"Naročito ove poslednje subvencije su bile dobre, a redovno koristim državne subvencije i moram da pohvalim naše Ministarstvo koje nam ih redovno daje.Koristim subvencije za sistem za navodnjevanje, a obrađujem i 20 jutara u povrću i bez tih subvencija bilo bi neisplativo", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Pored krompira, Čule se bavi proizvodnjom luka, karfiola i kupusa, a budući planovi su ulaganja u novu mehanizaciju i proširivanje proizvodnje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/srbija-ima-potencijal-u-proizvodnji-krompira_1148599.html

Isplati li se proizvodnja povrća na otvorenom polju. To se mnogi pitaju, a sada mladi inženjer poljoprivrede, Perica Milićev, daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju krompira od 2016. do 2018. godine. Njegov mentor za ovaj rad bio je doc. dr Dragan Milić, sa Poljoprivredsnog faulteta u Novom Sadu, gde je i odbranjen ovaj rad.
Proizvodnja krompira
Krompir je višegodišnja zeljasta biljka. Potiče iz peruanskih Anda u kojima se uzgajao i pre 8 000 godina. U Evropu su ga doneli španski istraživači u 16. veku
i poklonili papi Piju IV. Iz Italije se dalje proširio po celoj Evropi, a u naše krajeve su ga doneli graničari u 18. veku. Krompir je kroz istoriju bio važan izvor hrane u celoj Evropi, a naročito u Irskoj, gde je uz mleko predstavljao gotovo „jedinu“ hranu. Sirove krtole u proseku sadrže: 75 % vode, 18.2 % skroba, 2 % belančevina, 1.5 % šećera, 1 % celuloze, 0.1 % masti, 0.2 % kiselina. Odličan je izvor složenih ugljenih hidrata (skroba), vitamina C i B, ne sadrži holesterol i sol (NaCl), a sadrži potrebne minerale kao kalijum, magnezijum i gvožđe. Cela biljka osim krtola je otrovna jer sadrži alkaloid solanin. Stabljika se deli na nadzemni i podzemni deo, dostiže visinu od 30-150 cm, a razvija se iz klice krtola (vegetativno razmnožavanje) ili iz pravog semena (generativno umnožavanje). Stoloni su podzemne bočne stabljike, a rastu horizontalno.
Zadebljanjem stolona razvija se krtola koji je modifikovani deo podzemnog stabla - stolona. To je rezervni organ krompira i služi za prezimljavanje i reprodukciju. Pokožica krtola različitih je boja od žute do ljubičaste, a meso najčešće bele do žute boje, ponekad i ljubičaste u zavisnosti od sorte. Koren je prilično plitak, od 40-50 cm, samo u rastresitim zemljištima do 1 m dubine. Razvija se na podzemnom delu stabljike i bočno se grana do 45 cm, a u slučaju sejanja krompira razvije se glavni koren s mnogobrojnim bočnim korenjem. Dozrevanjem krompira koren polako odumire. Temperatura krompiru odgovara temperatura bez velikih kolebanja tokom vegetacije kao i za vreme zimskog mirovanja krtola u skladištu. Minimalna temperatura zemljišta pri sadnji mora biti 6-8 °C. Stabljika s lišćem izmrzava na -1 do -2 °C. Optimalna temperatura za rast krtola je 17-20 °C. Na višim t e m p e r a t u r a m a formiranje krtola i prinosi smanjuju se, a na temperaturi višoj od 30 °C rast krtola potpuno prestaje. Optimalna temperatura za naklijavanje je 12-15 °C što ubrzava
proces za 10-12 dana. Visoka temperatura smanjuje prinos, ali kratkotrajno povećanje temperature (nedelju dana) do 20 °C u početku prorastanja, a zatim snižavanje temperature na 8-10 °C, dovodi do povećanja prinosa.
Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. U uslovima sušnog ili prevlažnog perioda
dolazi do formiranja sekundarnih krtola na već razvijenima (primarnim) ili njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri čemu se gubi značajan deo tržišne
vrednosti. U sušnim razdobljima može se izvršiti navodnjavanje zasada raznim formama kišnih krila. Najpogodniji su lakši tipovi zemljišta -
propusna, rastresita, peskovito-humusna i peskovito-ilovasta zemljišta s mrvičastom strukturom, bogata mineralnim i organskim materijema kao i s povoljnim
vodno-vazdušnim karakteristikama. Ne odgovaraju mu teška, močvarna zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda. Podnosi kiseliju reakciju zemljišta, a optimalni pH je 5,4-6,5. Plodored je jedan od osnovnih načela proizvodnje krompira.
Pravilnim plodoredom mogu se sprečiti ili smanjiti napadi mnogih štetnih organizama, kao i poboljšati kvalitet same proizvodnje i dobiti visoko kvalitetni proizvodi. Krompir dobro podnosi monokulturu, ali se iz fitohigijenskih razloga ne sadi više godina uzastopno na istom mestu (posebno radi zaštite od nematoda). Na isto mesto može doći tek nakon 3-4 godine. Najbolji predusevi za krompir su lucerka, crvena detelina, detelinsko-travne smese, grašak i bob, dok su žitarice nešto nepovoljniji predusevi. Višegodišnje leguminoze i detelinsko-travne smese kao predusevi povećavaju prinos i do 20 % u poređenju sa žitaricama. Krompir ne bi trebalo saditi nakon biljnih vrsta iz porodice pomoćnica (paradajz, patlidžan, duvan i dr.), kao i nakon okopavina. Dobar je predusev za sve ostale useve jer svojim korenom i krtolama dobro rastrese zemljište i ostavlja ga bez korova. Rane sorte krompira su dobar predusev za ozimu repicu i povrće kao drugi usev.Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 13 Obrada zemljišta Obrada zemljišta počinje letnje-jesenjim zaoravanjem ostatka pretkulture na dubinu oko 15 cm kojom sprečavamo razvoj korova i gubitak vlage u zemljištu. Ako je to moguće, ore se do dubine od 20 cm i donji sloj se produbljuje još 12 cm duboko. Ne sme se dozvoliti da se na dnu brazde stvori nepropusni sloj.
Vrlo često s osnovnom obradom u zemljište se unosi i odgovarajuća količina stajskog đubriva (25-35 t/ha). Obrada mora biti kvalitetno obavljena jer omogućuje dobar prohod mašine u sadnji i brzo klijanje i razvoj korena, što je uslov za ujednačeno nicanje krtola. Đubrenje Za prinos od 35 t/ha ranog krompira đubrenjem je potrebno dodati 100-140 kg azota, 110- 150 kg fosfora i 160-260 kg kalijuma, a za prinos od 35 t/ha kasnog krompira đubrenjem je potrebno dodati 140-200 kg azota, 110-150 kg fosfora i 200-350 kg kalijuma. Kako bi proizvodnja krompira bila što veća, potrebno je uneti dosta hraniva u zemljište i je zato je preporučljivo primeniti đubrenje koja se zasniva na organsko-mineralnom unosu đubriva.
Za organsku đubrenje krompira najčešće se koristi stajsko đubrivo koji se obično u zemljište unosi u jesenje-zimskom oranju u količini od 25-35 t/ha. Stajsko đubrivo sadrži sve makro - (azot, fosfor i kalijum) i mikroelemente (bakar, cink, mangan i dr). Pozitivna svojstva organskog đubrenja stajnjakom ogledaju se u povećanju humusne komponente zemljišta i bržem zagrevanju zemljišta u rano proleće, kada su potrebne više temperature za rast i razvoj klice krtola.
Mineralna ishrana krompira je nužna dopuna organskom đubrenju, a zasniva se na ishrani biljaka dodavanjem tri osnovna makroelementa (N, P i K) i mikroelemenata u manjim količinama. Svaki od tih elemenata povećava rod, samo kada su ti elementi u uravnoteženom odnosu. Najbolji odnos NPK hraniva za krompir je 1:0,9:1.6. Količina mineralne ishrane krompira zavisi od obezbeđenosti zemljišta hranivima, visini željenog roda kao i nameni proizvodnje. Kod kombiniranog tipa đubrenja (organskomineralnog), kako bi se dobio prinos od 30 t/ha, ako je zasad krompira pođubren sa 25 t/ha stajskog đubriva, treba ga još dodatno pođubriti sa 60–80 kg/ha azota, 60–100 kg/ha fosfora i 120– 160 kg/ha kalijuma. Krompir se retko prihranjuje pa se sve potrebne količine hraniva dodaju u osnovnom đubrenju, jer u zavisnosti od ranostasnosti sorte, biljke između 50 i 80 dana nakon sadnje iskoriste gotovo sva potrebna hraniva. Svako kasnije dodavanje hrane je nepotrebno.
Setva i sadnja Za sadnju se trebaju izdvojiti zdrave neoštećene krtole mase oko 50-60 g. Veličina krtola određuje način sadnje, tj. razmak sadnje između redova i u redu kao i dubinu sadnje. Na krtoli razlikujemo pupčani deo i krunu. Pupčanim delom je krtola bila vezana za stolon, a suprotno je kruna na kojoj se nalaze okca koja mogu izrasti . Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 14 stabljiku, bočne stabljike i stolone. Krtole se moraju prerezati tako da na svakom odrezanom komadu (frakciji) imaju 2-3 okca. Ako su ti prerezani komadi (frakcije) manji onda se oni sade na razmak u redu od oko 25 cm, srednji na razmak od 30-35 cm, a najkrupnije frakcije od 55-60 mm na razmak 45-50 cm. Semenski krompir mora biti određene kategorije, poznatog porekla, deklarisan i s fitosanitarnim odobrenjem za korištenje sadnog materijala. Potrebno je da semenski krompir bude ujednačene veličine i oblika, bez deformacija i oštećenja. Za postizanje većeg i kvalitetnijeg prinosa preporučuje se proces naklijavanja na svetlosti u odnosu na tamu (proces prorastanja je brži, ali su klice duže, etiolirane i lako se lome pri sadnji). Na naklijavanje nepovoljno deluje direktna sunčeva svetlost. Za prorastanje i dalji rast i razvoj biljke značajan je kratki dan (6-12 sati). Razdoblje naklijavanja, u zavisnosti od sorte, u proseku je 35-60 dana. Optimalna vlažnost vazduha pri naklijavanju je 85- 90%.
Naklijavanje se izvodi u prostorijama s dobrom mogućnosti provetravanja i vrši se na policama u sandučićima ili perforiranim plastičnim vrećama. Krtole se
jednom do dva puta tokom naklijavanja premeštaju (okreću) kako bi svi bili podjednako izloženi svetlosti. Vršni deo treba okrenuti prema gore jer se na tom delu formira najviše produktivnih klica. Krompir se sadi kada se zemljište u dubini od 10-12 cm zagreje iznad 8 °C. Pri preterano ranoj sadnji u hladno i vlažno zemljište, razdoblje od sadnje do nicanja se produžuje, a usev je često proređen. Vreme sadnje zavisi od tipa zemljišta, područja gajenja i vremenskih uslova godine. Optimalan rok za sadnju krompira u ravničarskim predelima je od sredine marta do početka aprila, a u brdsko-planinskim predelima od početka do kraja aprila.
Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i krupnoće sadnog materijala. Uobičajena dubina sadnje je 8-12 cm, tako da je krtola pokrivena slojem zemljišta 5-6 cm. Količina krtola za sadnju zavisi od njihove krupnoće, oblika i vegetacionog prostora. Mere nege zasada tokom proizvodnje su: međuredna kultivacija, nagrtanje i zaštita od korova i bolesti. Osnovni cilj međuredne kultivacije je obezbeđivanje što boljih vodno-vazdušnih uslova za biljku, rastresitost zemljišta i uništenje korovskih biljaka koje se pojavljuju nakon sadnje. Međuredna kultivacija izvodi se odmah nakon nicanja useva na laganijim zemljištima, a na težim zemljištima preporučuje se jednu kultivaciju sprovesti pre nicanja useva. Broj kultiviranja treba prilagoditi agroekološkim uslovima proizvodnje. Nagrtanje se izvodi kod visine biljaka od 15-20 cm kako bi se korenovom sistemu i stolonima na kojima će se oblikovati krtole, stvorilo dovoljno prostora za rast u nekoliko etaža. Nagrtanje treba sprovesti u optimalnom vremenskom roku pri određenoj visini biljke jer kasnije radni organi mogu oštetiti delove biljke.
Krtole krompira vade se iz zemljišta kada se lagano odvajaju od stolona i kad im je pokožica dovoljno očvrsnula kako se ne bi u toku vađenja gulila. Ukoliko je cima (nadzemni deo biljke) sačuvana i velike je mase, preporučuje se njeno hemijsko tretiranje radi bržeg sušenja. Danas se krompir vadi kombajnima za vađenje krompira i običnim vadilicama. Kombajni su najčešće jednoredni ili dvoredni koji vade krtole krompira, odvajaju ga od zemljišta, sortiraju po krupnoći i odlažu u bunker ili transportno sredstvo. Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.
Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon 'lečenja', krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak.
Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele  skladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i bitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.
Kallulacija proizvodnje krompria  možemo da zaključimo da je 2016. godine vrednost proizvodnje krompira bila 875.000,00 na 1 ha. Vrednost
proizvodnje smo računali množenjem cene po kilogramu i ostvarenog prinosa tj. ukupnog obima proizvodnje. Prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila u proseku oko 25,00. Koeficijent
ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,92, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,92 dinara dobiti.
Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 299.745,00 po 1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 62 % od ukupnih troškova, dok troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 21% i troškovi radne snage 17%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak u okvirumaterijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dezire, Belarosa, Esma i Kuroda. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 43.500,00. Troškovi mašinskih usluga su iznosili 61.800,00, dok su troškovi radne snage iznosili 52.500,00. Ostvaren je dobitak od 575.255,00 po hektaru proizvodnje. Bitno je naznačiti da kod raspodele troškova stajnjaka po godinama, kako bi to trebalo po literaturi uraditi (40:30:20:10) se nije primenjivao navedeni metod, jer vlasnik ovog poljoprivrednog gazdinstva rasipa količinu od 30-40 t stajnjaka odmah prve godine i taj proces ponavlja svake četvrte godine. Možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje krompira bila 720.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine. Prinos je bio manji u odnosu na prosšlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo veća nego prošle i iznosila je prosečno oko 30,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 3,09, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 3,09 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine
ostvaren dobitak u iznosu od 487.355,00, jer je povećanje cene delimično ublažilo smanjen prinos usled suše.
Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 232.645,00 po 1 ha. Razlog smanjenja troškova iako je navodnjavano zemljište za razliku od prethodne godine
jeste što ove godine nije bačen stajnjak na parceli. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 42%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 35%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 23%. Takođe je smanjenje troškova uticalo na povećanje koeficijenta produktivnosti sa 2,92 (2016. godina) na 3,09 (2017. godina). Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova agrotehničkih operacija
porastao za čak 14%, razlog je već naveden, a to je primena navodnjavanja usled izrazite suše. U troškovima materijala smo ostvarili manju uštedu na sredstvima za zaštitu jer nije bilo neophodno tretirati usev usled nedostatka padavina. Dezire, Bela rosa, Esma i Kuroda su bilesorte koje su primenjivane i ove godine. Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje krompira bila 980.000,00 na 1 ha, što je najveća ostvarena vrednot proizvodnje u poređenju sa prethodne 2 analizirane godine. 2018. Godina je bila veoma pogodna za proizvodnju, odnosno agroekološki uslovi u bili zadovoljavajući i iz toga je rezultirao prinos od oko 35t po hektaru što je veče za oko 3 tone u poređenju na 2017.
Godinu i oko 12t u poređenju na 2016. godinu. Cena je ove godine je iznosila prosečno oko 28,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je do sad bio najveći i ostvarena je najveća dobit u iznosu od 744.255,00, što znači da je koeficijent ekonomičnosti bio 4,15. Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 235.745,00 po 1 ha. Troškovi su bili slični kao i prethodne godine. Ova godina je bila veoma povoljna za sve kulture i ostvaren je dobar prinos uz prihvatljive troškove. Učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 45%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 29%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 26%. Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova radne snage porastao za 3% što je razlog poskupljenja radnog časa sezonskih i povremenih radnika.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Divlje svinje poslednjih sedmica pustoše zasejane poljoprivredne parcele na širem području opštine Sanski Most.Najveće štete beleže žitelji sela Fajtovci, Modra, Skucani Vakuf, Gorice i Lušci Palanka.

Prema rečima Senada Kugića, poljoprivrednika iz sela Modra, na meti ovih životinja u najvećoj meri je krompir, čiji se plodovi tek počinju odmetati, pišu Nezavisne."Divlje svinje se kreću u čoporima i kada dođu na parcelu preoru je bolje od traktora, ništa za njima ne ostane. Teško je reći kolike su štete, ali se radi o desetinama dunuma zasejanih površina", kaže Kugić.

Prema njegovim riječima, najaktivnije su u noćnim satima, kada se iz obližnjih grmečkih šuma spuštaju u neposrednu blizinu sela. Dodaje kako do sada nisu pomogla zastrašivanja, jer ne pokazuju nikakav strah, te da bez problema probijaju i električne ograde.

"Čovek ne zna šta više da radi, poljoprivrednici su ove godine, zbog situacije oko pandemije, zasejali znatno veće površine zemlje krompirom i drugim kulturama. Mnogi su se i zadužili, a sada imamo problem s divljim svinjama, koje su gore od korone", jada se Kugić.

Dodaje kako su o svemu obavestili i Lovačko društvo "Sana" te se nadaju nekoj reakciji. Međutim, u ovom lovačkom društvu ističu kako je trenutno na snazi lovostaj i da ne postoji mogućnost organizovanja lova.

Kako bi se to omogućilo, kako ističu, potrebna je reakcija i odobrenje od nadležnih institucija.

Poljoprivrednici na ovim prostorima skoro svake godine imaju ovakve probleme, a dobri poznavaoci sveta životinja ističu kako, zbog sve praznijih sela, divlje svinje bez straha dolaze iz viših predela u niže i blizinu naseljenih mesta.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=05&dd=18&nav_id=1685190

U periodu od nicanja do vađenja krtola obavlja se veći broj agrotehničkih mera, od kojih su najvažnije kultiviranje, okopavanje, ogrtanje , navodnjavanje i prihrana.

Kultiviranje zemljišta obavlja se od momenta kada se ukažu redovi, odnosno izniknu biljke. Ova mera ima za cilj razbijanje pokorice, rastresanje površinskog sloja zemljišta i uništavanje izniklih korova.

Okopavanje se obično izvodi na manjim površinama jer zahteva dosta ljudskog rada. Okopavanje se izvodi neposredno oko biljaka. Ima izuzetan značaj jer razbija pokoricu oko same biljke i utiče na vodno vazdušni režim.

Ogrtanje se vrši kada biljke dostignu visinu oko 20 cm. Ogrtanjem biljaka formira se greben, odnosno izdignuta brazda. Ako je potrebno drugo ogrtanje izvodi se pre cvetanja. U njemu se razvijaju krtole. Širina vršnog dela iznosi 15-18 cm, a visina oko 20 cm, sa nagibom oko 35stepeni. Krtole se nalaze iznad dna brazde.

Najveće potrebe za vodom krompir ima u vreme nicanja, kao i za vreme cvetanja i formiranja krtola i rasta krtola.Veliki pad prinosa dešava se kada se zemljište presuši, a zatim se navodnjava većom količinom vode, dolazi do prorastanja krtola. Zalivne norme su od 30-40 mm.

Prihranjivanje se obavlja u dva navrata i to prilikom prvog kultiviranaj, a drugo prilikom ogrtanja. obično se izvodi sa KAN-om u količini 200-250 kg/ha.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/14/povrtarstvo/kada-je-pravi-trenutak-za-okopavanje-i-ogrtanje-krompira/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30