Opšta karakteristika poljoprivredne proizvodnje na većem delu našeg područja je velika usitnjenost parcela i svaštarenje u proizvodnji. Da bi se uskladile mogućnosti gajenja određenih biljnih vrsta i zadovoljenje potreba za stočnom hranom preporuka je proizvođačima da uvedu zeleni krmni konvejer, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Loznica Milica Popadić.

Konvejer predstavlja sistem kontinuirane odnosno neprekidne proizvodnje zelene krme za ishranu stoke, za što duži vremenski period u toku godine. Na taj način smanjuje se potreba za kupovinom skupe stočne hrane na tržištu i povećava kvalitet ishrane stoke.Pored toga racionalnost ishrane proizilazi iz znatnog smanjenja gubitaka u prinosima, minimalni su troškovi pripreme, spremanja i konzervisanja krme, a nema ni troškova čuvanja i propadanja tokom uskladištenja. Ako se zelena krma koristi ispašom praktično nema ni troškova pripreme. S druge strane, zahvaljujući visokoj svarljivosti, najveći koeficijent iskorišćavanja hranljivih materija, od strane domaćih životinja je kod zelene krme.Proizvodnju zelene krme treba uskladiti prema potrebama gazdinstva za njom, koja je u direktnoj vezi sa brojem i veličinom grla na farmi, kao i raspoloživom mehanizacijom i radnom snagom. U proizvodnji zelenog krmnog konvejera, jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljne vrste.Ova proizvodnja je specifična, jer se biljke koriste u tehnološkoj, a ne u fiziološkoj zrelosti. Mogućnost proizvodnje zavisi od samih biljnih vrsta, raspoloživih za gajenje, kao i njihove dužine vegetacije, količine zelene mase koju formiraju, kvaliteta krme koju proizvode kao i njihove mogućnosti gajenja u smešama, naglašava loznički stručnjak.

Zelena krma se može koristiti putem ispaše, košenjem i davanjem stoci sveže ili provenule biljne mase. Biljne vrste koje se mogu gajiti su: kupusnjače, ozime i jare jednogodišnje i višegodišnje mahunarke, jednogodišnja prosolika žita, jednogodišnje krmne mahunarke. Pri proizvodnji posebnu pažnju obratiti na mogućnosti korišćenja nekih biljnih vrsta čak i zimi, hranljivost i svarljivost zelene krme i dužinu perioda iskorišćavanja.Podela biljaka prema konvejerskom redosledu stasavanja je na:

* Kupusnjače: kupusna uljana repica, krmni kelj, perko, raštan, ogrštica;
* ozime jednogodišnje mahunjače (čiste ili u smeši): ozimi krmni graškovi, grahorice;
* jare jednogodišnje mahunjače (čiste ili u smeši): jari krmni grašak, jara grahorica;
* krmne biljke gajive u više rokova tokom godine: krmni kelj, krmni slez;
* jednogodišnja prosolika žita: kukuruz, krmni sirak, sudanska trava, proso i
* jare jednogodišnje krmne mahunarke: soja, bob, vigna.
Uvođenjem ovih biljnih vrsta u proizvodnju postiže se višestruki efekat. Stoka uvek ima svežu hranu, daje veću količinu mleka, a u slučaju preostajanja useva na polju, njegovim zaoravanjem poboljšava se kvalitet zemljišta, ističe Popadićeva.Kako smo ranije pisali, da li u svežem stanju ili konzervirana voluminozna krmiva daju se muznim kravama u izbalansiranom obroku, koliko kilograma i kada zavisi od faze laktacije i potreba muznih krava. Seno je poželjno davati u količini od dva odsto ukupne mase grla, što je najčešće 4,5 - 5,5 kg/dan. Količina silaže u obrocima mlečnih krava takođe varira, optimalan raspon je je 20 - 30 kilograma po danu u ukupnom obroku.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zadovoljite-potrebe-stocne-hrane-na-gazdinstvu-zelenim-krmnim-konvejerom/63508/

Bezosni vlasen predstavlja pravu porodicu trava. Nastala je u Evropi, ali se može naći i u severnoj Americi i Aziji. Zbog dobre otpornosti na sušu bezosno vlasen je je pogodan za proizvodnju kao krmna trava. Sinonimi za ovu biljku su: Awunless brome, Hungarian bromegrass, Smooth Brome i Bromus inermis Leyss.

Kaže se da je dugogodišnja vrsta jer može živeti i 10 do 12 godina. Prijaju joj rastresita, laka peskovito – ilovasta, suva i ocedita zemljišta, a dobro podnosi i navodnjavanje.

Biljka Bezosnog vlasena je uspravna (od 46 do 91cm), lisnata, duboko ukorenjena, čak i do 2 m. Listovi su dugi (15-20cm), glatki, ravni, sa finom teksturom, sivo-plavi boje sa gornje strane, a sa donje strane zeleni. Sa rastom počinje u proleće, a cveta od maja do jula. Ako je dovoljna vlažnost ova biljka se regeneriše i ponovo procveta. Cvetovi su žute boje. Seme bezosnog vlasena je krupno i može biti do 1,3cm dugo i otprilike 2-3 mm široko.  Ima vretenasti oblik, bez osja je s izraženim rebrima i mase je 3-4 grama.

Prirodno stanište bezosnog vlasena je na putevima, obalama reka, ivicama polja, šumama i pašnjacima. U Americi su razvijeni južni i severni soj. Južni je tolerantniji na sušu i toplotu nego što je severni soj.

Naučnici su utvrdili da bezosni vlasen bolje raste u peskovitim zemljištima nego tamo gde ima mulja.

Bezosni vlasen se seje u razmaku od 35-40 cm sa po 15 do 18 kg semena po ha. Vrlo je važno đubrenje azotnim đubrivima (60-90 kg/ha čistog azota) u prvoj godini pri setvi, a potom u jesen i proleće.

Žetva se obavlja u vreme pune odnosno voštane zrelosti jer se seme ne osipa. Mora se voditi računa o vremenu žetve, jer ako se zakasni sa žetvom može doći do značajnih gubitaka semena. Nakon žetve potrebno je ukloniti ostatke. Prinosi bezosnog vlasena iznose oko 500-900kg/ha.

Iako nije invazivna biljka, kao na primer Poa pratensis, sa kojom obično raste, bezosni vlasen je veoma uporan. Formira gust busen i time smanjuje raznovrsnost biljaka u svojoj okolini.

 

Foto: http://poljoinfo.com/ 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30