U agrarnom budžetu dogodine biće 900 miliona više novca nego što je bilo predviđeno ove godine.Predlog buyeta Srbije za nastupajuću 2020. godinu nije još stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, ali je ministar poljoprivrede Srbije Branisla Nedimović za „Dnevnik” pojasnio u kojem smeru država naredne godine planira da širi razvoj poljopivrede kao važne okosnice u razvoju domaće ekonomije.

Po njegovim rečima, agraru će biti na raspolaganju 52 milijarde dinara, a od te sume bezmalo tri četvrtine otići će za subvencije – 35,6 milijardi dinara, što je čak 900 miliona više nego 2019.

– I dogodine će poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara dobjati po 4.000 dinara za svaki hektar i 1.200 dinara za gorivo po hektaru – kazao je Nedimović, i skrenuo pažnju na to da nema potrebe da ta subvencija bude veća jer država ima druge mere, u vidu davanja bespovratnog novca za unapređenje gazdinstava, koji mogu dobiti svi paori pod uslovom da imaju registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Dogodine će u agrarnom budžetu biti bezmalo tri puta više novca za proizvođače organske hrane i za vinare nego ove godine.Na predlog stočara iz Banata, umesto 25.000 dinara, stočari će za krave dobiti 40.000. Radi unapređenja stočarstva, dogodine će država subvencionisati kredite za stočare i u tom pogledu na konkurse će moći da se javljaju ne samo nosioci gazdinstva već i njihovi članovi.

Naredne godine otići će se korak dalje jer se priprema zakon o očekivanim cenama za 20 poljoprivrednih proizvoda, koji bi, po ministrovim najavama, trebalo da bude izglasan u Skupštini Srbije krajem januara.– Očekivana cena treba da bude informativnog karaktera da bi zemljoradnici znali da planiraju proizvodnju od godine do godine, bar kada su u pitanju ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, soja, dok za druge proizvode, poput svinjskog mesa, piletine, jagnjetine i junetine, koji takođe ulaze u pomenutih 20 poljoprivrednih proizvoda, treba da posluže kao informacija o tome ima li interesa upustiti se u tov životinja, koji zahteva duži period od godine.

Naša zemlja, podsetio je Nedimović, podnela je zahtev za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu i kada postanemo članica, moći ćemo da kvalitetno planiramo predstojeću godinu prevashodno što se cena žitarica tiče.

– Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini, a naša zemlja već ima nekoliko sertifikata za izvoz žitarica i dogovoren izvoz pšenice za Egipat, a suncokreta i suncokretovog ulja za Tursku. Treba da bude završen i sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, pa eto razloga da domaći poljoprivrednici misle o tome šta vredi sejati i na kojim površinama. Pogotovo što je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca naših žitarica, a pogotovo soje.

Ministar Nedimović je posebno podvukao da su s Predlogom zakona o očekivanim cenama, kao i o tome ko se može baviti otkupom poljoprivrednih proizvoda prošli raspravu među poljoprivrednim udruženjima jer, kako je podvukao, regulativa se i donosi na njihove zahteve, da bi bili na izvestan način osigurani u pogledu setve, stočarstva, voćarstva i povrtarstva.Ministar Nedimović pojasnio je za „Dnevnik” da očekivane cene nikako ne znače da će poljoprivredni proizvodi imati jednu cenu koja se neće menjati. Naprotiv, podvukao je, cene će varirati i zavisiti od tržišnih kretanja na inoberzama.

– Poljoprivrednici će moći da prate berzanska kretanja i spram njih prave planove buduće proizvodnje, ali i da trguju, pogotovo što država otvara nova tržišta, donedavno nedostižna domaćim poljoprivrednicima – istakao je Nedimović.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/agrarni-budet-za-2020-subvencije-900-miliona-vece-16-11-2019

Nehigijenski način držanja životinja je jedan od značajnijih faktora za nastajanje zaraznih mastitisa. Većina faktora, kao što su mračne i nedovoljno provetrene štale, prljava prostirka i nečista koža životinja, kao i prljave ruke muzača su čest povod za nastajanje mastitisa. Iste posledice za nastajanje mastitisa može imati i neredovna muža, a naročito nepotpuno izmuzivanje.
Pre početka muže vime se pere čistom mlakom vodom i suši čistom krpom ili papirnim ubrusom, uradi se predmužna proba na crnoj podlozi u posudi sa duplim dnom, a po završenoj muži sise se dezinfikuju sredstvom za sprečavanje prodiranja mikroorganizama kroz sisni kanal u četvrt vimena.
Sam postupak muže ( gruba muža ), odnosno tehnika muže može prouzrokovati povrede na koži vimena i time omogućiti prodor mikroorganizama u vime.
Ako je, i pored primene preventivnih mera pri muži, došlo do pojave mastitisa, tada je potrebno po mogućnosti bolesnu životinju ukloniti od drugih krava i
obaviti čišćenje i dezinfekciju ležišta gde je boravila bolesna životinja. Ako se u jednoj štali nalaze zdrave i bolesne životinje, trebalo bi prvo da se muzu najpre zdrava grla, a zatim bolesna. Kod obolelih grla prisutna je tromost, gubitak apetita, edem vimena-uvecano celo vime ili delovi, tvrdo i na dodir toplo vime, pojava najcešce crvenila, mleko je promenjene boje(tamnije), gustine, cesto se javlja u mleku gnoj i krv. Mnogo je opasniji subklinicki oblik mastitisa gde simptomi nisu jasno izraženi, jedino se može utvrditi laboratoriskim putam prisustvo somatskih celija (mastitis test).
Edem (otok) vimena javlja se nekoliko nedelja ili dana pre telenja ili u toku telenja. Uzrok edema je prekomerno nakupljanje tkivne tečnosti u vimenu. Vime postaje tvrdo, krava se oseća neprijatno, sise se skraćuju, pa nastaju problemi sa mužom. Posebno je teško da se obavi potpuna muža U većini slučajeva edem
se povuče za 2 do 4 dana, a potpuno nestane za 2 do 3 nedelje posle telenja. Otok vimena sprečava se držanjem krava na paši ili držanjem u ispustu (2 sata dnevno šetnje), zatim izbalansiranim obrokom, i preko njega pravilnim odnosom minerala i elektrolita u krvi.Posle muže treba ruke dobro oprati i dezinfikovati.
Mastitis je kriv za 70% svih gubitaka u proizvodnji mleka. Šteta se primećuje kroz:
-smanjenu proizvodnju mleka u vimenu,
-propadanje pojedinih četvrti ili celog vimena pa se krave prevremeno isključuju iz proizvodnje,
-uginuće bolesnih krava,
-velike troškove lečenja upala vimena, a time se poskupljuje prozvodnja mleka,
-neupotrebljivost mleka za ishranu i industrijsku preradu za vreme upala (štetno je za zdravlje ljudi jer sadrži različite mikroorganizme i njihove toksine).

Izvor: Agrobiznis magazin

Da li ste se zapitali zašto je krava sveta životinja u Indiji? Ako niste očito je da ljudi u ovoj državi i te kako znaju da cene njene vrednosti. Iako je krava ponekad teža od 700 kilograma i ako je mnogi smatraju glupom životinjom, ona je zapravo jedna korisna dobrica koja nema nikada i nikakve zle namere. Reč je o plemenitim životinjama, za koje naučnici tvrde da mogu da usreće ljude koji se nađu u njihovom društvu.

Ako nikada o ovim životinjama niste razmišljali, trebalo bi da počnete, jer one imaju veoma složene emotivne sposobnosti, vrlo su osetljive životinje, a mi vam predstavljamo sedam zapanjujućih činjenica za koje verujemo da niste znali o kravama.Krave rešavaju probleme i tada su uzbuđene

Ova činjenica će vas šokirati, ali krave su kritički nastrojene životinje i verovali ili ne one su u stanju da svoje probleme rešavaju staloženo. Istraživači koji su svojevremeno eksperimentisali kako bi proučavali krave i njihove sposobnosti za rešavanje problema, primetili su nagli "skok" u broju otkucaja srca, u mometima kada su ove životinje bile uspešne prilikom prevazilaženja postavljenih izazova. Naučnici su došli do zaključka da se krave u ovom segmentu ne razlikuju puno od ljudi.

Ukoliko se krave ne bi izrabljivale mogle bi da požive i do 20 godina

Prirodni vek krava je četiri puta duži i one mogu da požive 20 godina. Naime, ukoliko se krava intenzivno koristi za mužu, njeno telo se brže troši i zbog toga najčešće na kraju završe u klanici. Ukoliko se krave ne bi izrabljivale mogle bi da požive i do 20 godina.

Pamte lica na duže vremenske periode

Ukoliko imate krave, zaprepastiće vas činjenica da one pamte ljudska lica. Naučnici su otkrili da one imaju odlično pamćenje, te da zbog svoje društvenosti veoma dobro prepoznaju i pamte lica. Zabeleženi su mnogi slučajevi u kojima ove životinje pritrčavaju da pozdrave posetioce koje nisu videle duži vremenski period. Krava posebno pamti osobe koje su ih svojevremeno mazile.

Brinu o svojoj deci

Ako ste od onih ljudi koji bi dozvolili da se krava brine o svom potomstvu, trebalo bi da znate da one to rade pune tri godine. Razlog tome je njihov izražen majčinski instinkt prema teletu. Ove životinje su odlični roditelji, a kada žive u stadu, svaki njegov član ima posebne uloge u negovanju teladi, posebno kada se za tim ukaže potreba.

Pate za dragim

Krave su veoma emotivne životinje i nije neobično kada pokazuju veoma očite znake žalosti za voljenima, posebno u momentu kada ih razdvoje. Ukoliko tele odvoje od majke, tada se dešava vrlo potresna scena, ona "vrišti" i plače satima, a nakon ovoga potreban joj je duži vremenski period da se vrati u normalno stanje. Potvrđeno je da su krave u stanju da prepešače veliki broj kilometara po pašnjacima kako bi pronašle svoju telad. Dok ih traže pokazuju vidljive znake stresa, besa i tuge.

Krave su privržene i veliki su hedonisti

Svaka osoba koje je bila na farmi krava reći će vam da su ove domaće životinje veoma umiljata i privržena bića. Primera radi, krave koje su bile zlostavljane ili zapostavljene, biće potrebno neke vreme da dođu sebi kako bi naučile da ponovo veruju ljudima. Primećeno je da krave brzo praštaju ljudima ukoliko se oni dobro ophode prema njima. Krave su i hedonisti, jer vole da leže na suncu, a posebno uživaju dok ih ljudi maze.

Tuguju bez najbolje drugarice

Britanska naučnica s Northempton univerziteta, dok je radila svoju doktorsku disertaciju otkrila je kako i krave imaju najbolje prijateljice i kako pate kada ih razdvoje.

Mereći im otkucaje srca i nivo kortizola u krvi, naučnica Krista Meklenan došla je do zaključka da su krave pod stresom kada se nađu u društvu nepoznatih krava ili ukoliko ih odvoje od svog stada.

Ovo istraživanje je pokazalo kako su ove životinje veoma društvena bića i da često sklapaju posebnu vezu sa jedinkama u krdu.

Ustanovila je i da kada krava pored sebe ima drugaricu iz štale, njen nivo stresa je nizak, a srce joj mirnije kuca u odnosu na to kada je pored nepoznate jedinke.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2598465/sedam-zanimljivih-cinjenica-o-kravama

Smeštaj i udobnost za krave najznačajniji su tokom procesa teljenja smatra dr Reuben Nevsome vodeći veterinar i klinički istraživač iz Sinergi Farm-a. Prema istraživanjima i iskustvu koje je ovaj stručnjak predstavio od vitalnog značaja za smanjenje pojave čireva i krvarenja je hormone relaksni – prirodni hormoni
koji olakšavaju prolaz teleta tokom porođaja krave. Međutim, ovi hormoni utiču takođe na to da „omekšavaju“ noge krava u periodu teljenja. Ovo se dešava zbog toga što hormon relaksin razbija kolagen u telu krave. Iako ovo olakšava teljenje, znači da je životinja više sklona povredama.
Čirevi na papcima su takođe česta pojava kod krava. Da bi ste predupredili ovu pojavu stručnjaci predlažu nekoliko zanimljivih saveta:Pre svega treba znati da čir postaje vidljiv posle dva do tri meseca od početka njegovog formiranja. Ako je junica ili krava prebačena iz staje sa slamom i stavljena u grupu za mužu na betonu njena noga je slaba i postoji velika šansa da dođe do povrede. Bilo da je reč o čirevima ili prevenciji povrede nogu kravama je potrebno obezbediti mogućnost kretanja – šetnje.
Kako prenosi Farmers Veekli u periodu pre teljenja treba smanjiti vreme stajanja krave odnosno prvotelke. Porodilji treba obezbediti odgovarajući prostor za postizanje vremena ležanja od najmanje 12 sati dnevno jer će smanjiti pritisak nogama. Kada je u pitanju muža ovakvih grla ukoliko imate veću farmu
proverite da li se krave mogu musti u grupama kako bi se smanjilo vreme stajanja.Junice su posebno ranjive i mogu ih gurnuti što može izazvati
povređivanja. Zato je potrebno da širina prolaza ka izmuzištu bude 4,5-5 m, a prolazi u kabinama širine 3-4,5 m.Za prevenciju povređivanja značajan je i lak pristup hrani junicama i kravama. Stručnjaci preporučuju prostor oko 66-70cm.Ako prelaze životinje iz slame u staju gde je beton, stvorite posebnu grupu rizičnih krava da biste smanjili konkurenciju i rizik od dominantnih krava mesec dana nakon teljenja, kako biste smanjili mogućnost za uvijanje i traumu na papcima.
Stručnjaci preporučuju za pod vulkanizirani gumeni sloj naročito u velikim farmama. Posebno je pogodno ovakav materijal koristiti u delovima farme gde su korita za vodu, područja za hranjenje ili češalice i sl. Veoma ekonomične za upotrebu su uske trake od gume (70cm) posebno u zonama kuda se krave najčešće
kreću kao što su ispusti, putanja ka izmuzištu i slično. Pratite kretanje krava i simptome koji mogu ukazati na povredu ili pojavu čira:
- neravnomerno opterećenje na udovima koji se mogu odmah prepoznati
- očigledno skraćeni koraci i često sa lukom do centra leđa

Izvor: Agrobiznis magazin

Lazar Jandrić i njegova supruga Svetlana su u „Sintelonu“ (sada „Tarket“), nekada industrijskom gigantu Bačke Palanke, stekli penzije, ali nisu hteli da potom zasluženo planduju. Imali su nešto svoje zemlje u obližnjem Obrovcu, krenuli s dve-tri krave, vremenom su uvećevali stado i uzimali državnu zemlju u zakup.

Krenuli smo zaista skromno, računao sam da nam to bude tek uzgredna zanimancija, ali mleko se tražilo, zapatismo pet-šest, pa deset grla, a danas imamo 15 krava i isto toliko junica i teladi, ponosi se Lazar blagom svoje štale.

Kako kaže, lane je prodao šest starijih krava i sad ima isto toliko junica, koje stižu za mužu.

Ali malo ko zna koliko je to veliki posao, prosečno svaki dan oko 300 litara mleka. Već 12 godina na palanačkoj pijaci supruga dnevno proda po 100 litara, a ostalo se pretvori u sir i kajmak. Nabavio sam kompletnu opremu, sa suprugom savladao i tehnologiju pa bismo mogli da otkupljujemo i preradimo dnevno i 1.200 litara, ali to je za nas dvoje previše. Naročito jer se patimo s radnom snagom. Ma, neće niko, kao da smo Norveška i nikom ne treba posao. S jednim komšijom sam se dogovorio da pomaže dvokratno, manje od osam sati, a povremeno angažujem još ponekog, veli Jandrić.

Umesto da znatne godine troše za letovanja i zimovanja, Jandrići ne znaju za odmor. Lazar, po obrazovanju električar, u šali veli da je prevario suprugu, koja nije znala da će na kraju završiti s običnim paorom. Bio je majstor u velikoj fabrici punih 35 godina, otišao u penziju 2009. i među prvima oseća kaznene mere zbog toga jer tada je uslov bio 60 godina života, a on je rođen 1954. Izračunao je da mu je ček umanjen gotovo trećinu.

Neću, ipak, da se mnogo žalim, pošto imam troje zlatne dece, hvali potomke Lazar.

Pomogao sam im, dodaje, koliko sam mogao pa je jedan sin na četvrtoj godini Bogoslovije, stariji je diplomirao na fakultetu šumarstvo, ali se manuo struke i drži pekaru u Bačkoj Palanci, ćerka je inženjer i radi u novosadskom Zavodu za transfuziju krvi, zet je tehonolog, radio je u Beču, a sada u šećerani u Vrbasu.

Pomognu kad god stignu, ali imaju oni i svoje obaveze. Jedan od naslednika mora svaki dan raditi u svojoj pekarskoj radnji, zet i snaja smatraju da su prevazišli ovdašnji posao pa mi se sve čini da možda planiraju otići u svet. Žena i ja guraćemo dokle možemo. U fabrici smo bili u „žici“, morao sam da gledam i koga sam hteo i za koga baš nisam mario, ovde jeste fizički teže, ali sam u svom dvorištu, viđam samo one koje ja hoću i pričam s njima! Osećam da mi ovakav život produžava vek, veli naš sagovornik.

Ipak, nije mu baš sve potaman. S dobrim razlogom.

Po prioritetu, mi, stočari, koji nemamo sveca ni odmora jer krava i na crveno slovo kad je gladna ili nije pomužena muče, treba da dobijamo u zakup državnu zemlju, vajka se Jandrić.

"Meni je sledovalo 35 hektara, a dobio sam 20. Ili, 75 hektara crkvene zemlje u obrovačkom ataru, sva od prve do treće klase, ali su se na licitaciji za nju izborili ljudi iz mnogo daljih sela. Davali čak i do 81.000 dinara po hektaru, što ja i drugi moji sapatnici nismo mogli. Dobra je to vajda onome ko daje u arendu, ali tu zemlju ne rade ovdašnji meštani i parohijani, kaže Jandrić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/reka-mleka-tece-s-farme-elektricara-iz-obrovca-07-05-2019

Maštala je da bude dizajnerka, studirala je menadžment, a postala mlekarka. Sanja Bugarski na salašu kod Kule sa mužem ekonomistom ima farmu sa 200 krava koje svakodnevno daju 2.000 litara mleka ekstra klase. Sanja je predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine i savetnica ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića.- Videla sam sebe u svetu mode, ali se na to nasmejao onaj odozgo. Vođenje farme, uz koju je i 10 hektara zemlje, podrazumeva upravljanje uz poznavanje zakona i podzakonskih akata, ali to nije menadžment kakav sam želela. Bez obzira na sve, ne žalim se, jer volim posao sa životinjama, i mislim da smo suprug i ja napravili pravi potez kad smo napustili grad, u kojem bismo preživljavali radeći za 200-300 evra u nekoj kompaniji - kaže Sanja.

Zanimljivo je da se u njenoj familiji, i užoj i široj, niko nije bavio stočarstvom. Tata i mama su bili zaposleni u industriji, ali su nju i sestru navikli na poslove u domaćinstvu, pa joj ne pada teško radno vreme na farmi, koje traje od četiri ujutro do 22-23 sata, a neretko i tokom noći, jer majka priroda ne bira kad će krave da se otele.- Kad smo pre 15 godina došli iz Novog Sada na salaš, suprug i ja smo bili vođeni logikom da ne možemo propasti jer ćemo proizvoditi mleko i meso, dve od tri najvažnije namirnice. Proizvodnja je sve bolja zahvaljujući odličnom genetskom materijalu koji uvozimo iz Holandije, iako je cena mleka još uvek vrlo niska - navodi Sanja.Ona zbunjuje svojom pojavom, jer izgleda kao da dolazi sa modne piste a ne sa farme. U svojoj biografiji je upisala i poziranje za izložbu umetničkih fotografija.

- Kad kažem čime se bavim, komentar ljudi, uglavnom onih koji nemaju veze s poljoprivredom, jeste da sam verovatno podalje od krava, a ja živim na metar od njih. Stalno sam u štali zbog uzorkovanja, a bilo je perioda kad sam zbog nedostatka radne snage bila angažovana i u muži i ishrani grla, kao i čišćenju i pranju objekata - priča Sanja.

Na pitanje kako usklađuje sve te obaveze, Sanja odgovara da su ona i suprug došli na salaš upravo zato da bi imali što više vremena za sebe i porodicu.

- Sve je jednostavno kad imaš svoj put i snagu da na njemu istraješ. Suprug i ja, kao i naša dva sina, bavimo se i sportom. Ja sam ranije trenirala rukomet i odbojku, a sada vežbam fitnes. Svakog jutra se zahvalim Bogu za energiju koju imam - kaže Sanja.Bitan motiv da Sanja i njen suprug dođu na salaš bio je i da im sinovi (jedan je sada student, a drugi gimnazijalac) rastu okruženi prirodom.

- Oni su od salaša do škole išli biciklom, i nije im smetalo blato. Preuzeli smo model vaspitanja od naših poslovnih partnera Holanđana, koji svoju decu ne maze i ne paze, nego ih uče da rade na sebi i da pomažu porodici - ističe Sanja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:791907-SANjA-BUGARSKI-MASTALA-O-SVETU-MODE-A-POSTALA-MLEKARKA-Na-Salasu-se-zivi-u-gradu-prezivljava

Kompanija Cargill razvila je prvog industrijskog robota za gonjenje stoke čiji je cilj poboljšanje dobrobiti životinja i sigurnosti zaposlenih. Roboti su dizajnirani za premeštanje stoke s farme na livadu ili iz jednog objekta u drugi, čime se smanjuje stres za životinje minimiziranjem njihove blizine ljudima, a time se poboljšava sigurnost zaposlenih. Kako kažu iz kompanije Cargill, zaposleni upravljaju robotima s mosta ili područja koje se nalazi iznad farme. Dok zaposleni još uvek moraju biti unutar redova, zatvarajući vrata dok stoka putuje prema drugom objektu ili livadi, robot im omogućuje da zadrže veću udaljenost od životinja. - Robotski "gonič" stoke kojeg je razvio Cargill velika je inovacija u rukovanju i dobrobiti životinja na farmama - rekao je Temple Grandin, profesor nauke o životinjama na državnom fakultetu Kolorado. Koristeći automatske ruke, koji te ruke podižu i audio snimke za kretanje stoke u željenom smeru, roboti mogu raditi po kiši, snegu ili blatu, bez kašnjenja u svakodnevnom radu, objasnio je Kargil. - Kad usmeravaš stoku, ona se može okrenuti prema tebi, pregaziti te, udariti, povrediti. Dakle, sve što možemo učiniti kako bismo bili sigurniji dok to radimo, učinićemo - rekao je Met Krogan (Matt Croghan). Testiranje je sprovedeno na postrojenjima za preradu govedine Cargill's Wyalusing, PA i Schuyler, Neb., kako bi se odredio dizajn i operativne performanse robota koji bi učinkovito poboljšali dobrobit životinja i sigurnost zaposlenih pre nego što se puste u pogon. - Prosečno govedo teži gotovo tri četvrtine tona, a naša fabrika dnevno prerađuje nekoliko hiljada grla stoke. Ova inovacija osigurava mnogo sigurnije radno mesto za naše zaposlene i omogućuje im da razviju novu tehnološku stručnost dok upravljaju robotom - rekao je Sami Renteria (Sammy Renteria), generalni direktor fabrike govedine Cargill. Robotski "goniči" stoke trenutno se primjenjuju u SAD-u i Kanadi. Proizvodi ih fabrika Flock Free sa sedištem u Nju Džersiju.

Izvor: www.ekapija.com 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

Otkup sirovog mleka pod lupom novog Pravilnika Novim pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja. Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja. Ako se utvrdi da u mleku ima više od 400.000 somatskih ćelija, to je znak da neko grlo stoke, koje se muze, boluje od mastitisa, odnosno upale vimena. Ukoliko se u zbirnom uzorku mleka uzetog sa nekog sabirališta nađe od 500.000 do million somatskih ćelija po mililitru, to ukazuje na činjenicu, da je ova bolest rasprostranjena na 30% muznih krava. Higijena sirovog mleka garantuje kvalitet Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u PSSS Vranje, ističe da prisustvo mikroorganizama u mleku pokazuje koliko su stočari vodili računa o higijeni mleka, počevši od same pripreme za mužu, pa do trpeze. - Mikroorganizmi u mleku su bakterije, kvasca i plesni. Neki od njih utiču na loš kvalitet mleka, jer mu menjaju osobine. Ispitivanja su pokazala da je prisutnost visokog broja mikroorganizama u mleku posledica grešaka u ishrani, neodgovarajućeg držanja i smeštaja životinja, zasušenja krava, nepravilne ručne i mašinske muže i manipulacije mlekom. Najveća zagađenja mleka dešavaju se upravo usled neadekvatnog držanja opreme za mužu i hlađenja mleka - smatra Širtov. Neophodna kontrola transporta mleka od proizvođača do prerađivača Donošenje novog Pravilnika o otkupu sirovog mleka pozdravlja i Nenad Jovanović, jedan od proizvođač mleka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. On već tri meseca ne predaje mleko otkupljivaču, jer su mu krave steone. - Mleko koje sam do sada predavao uvek je bilo dobrog kvaliteta i na osnovu toga sam ostvarivao najbolju zaradu. Sa kvalitetom mleka nikada nisam imao problema, jer krave redovno pregledaju veterinari. Uz njihovu pomoć rešavam sve zdravstvene probleme koji se tokom godine jave kod stoke. Staju u kojoj držim krave svakodnevno čistim i po potrebi dezinfikujem. Prilikom muže, kravama dobro operem vimena, a potom ih obrišem peškirom. Mleko do predaje otkupljivaču držim na hladnom mestu i to u sudovima koje sam prethodno ispario vrelom vodom. Tokom leta na to pogotovo obraćam pažnju. Kada vrelina pritisne, mleko držim u frižideru i zato mi se nikada nije desilo da predam prokislo mleko - prenosi svoja iskustva Jovanović. On tvrdi da svi proizvođači mleka, koje poznaje, strogo vode računa o higijeni prilikom muže i zdravstvenom stanju stočnog fonda, ali da nadležni koji pišu ovakve i slične pravilnike moraju da kontrolišu i otkupljivače mleka, naročito deo koji se odnosi na transport mleka od proizvođača do prerađivača.

Izvor: www.ekapija.com 

Ako ste poljoprivrednik, bavite se stočarstvom i proizvodnjom mleka i razmišljate kako da povećate prihode za sebe i svoju porodicu jedan od načina su svakako programi Evropske unije od kojih je najznačajniji onaj za ruralni razvoj - IPARD 2.

Borisav Geratović iz mačvanskog sela Drenovac farmu je nasledio od oca i nastavlja porodičnu tradiciju koju želi da unapredi. “Ostao sam na imanju ovde, držim krave i konje, imam i bikove, svu mušku telad ostavljam za tov, žensku ostavljam u priplodu. Imam 14 krava i 4 junice. Ranije, ja sam slušao stare da ko proizvodi hranu taj će i da opstane. E sad, dokle ću ja dogurati  ne znam kaže za ZNANJE IMANJE Veselin Gatović. “Što se rasnog sastava tiče ima simentalce i malo crvenog  i crnog holštajna. “Imam 16 hektara u svom vlasništvu i 4 hektara u zakupu. Nije mi to dovoljno za stoku, ali dobro, ne mogu stalno ni da kupujem i uzimaću još u zakup, ali ide. Po grlu bi trebalo da ima hekatr, znači, meni nedostaje još zemlje” kaže sagovornik najgledanije emisije o poljoprivredi.

Prema rečima Miroslava Petrovića direktora Mlekare Šabac u toku je akcija od strane Ministarstva poljoprivrede odnosno da se proizvođači koji se ozbiljno bave nekom proizvodnjom mogu uključiti u IPARD program. Ta akcija će trajati do kraja godine i mi bismo pomogli našim proizvođačima.Obezbedili smo agenciju koja će za njih popunjavati sve obrasce jer osnovni problem je to što oni ne znaju ni šta mogu da dobiju, ni kako mogu da dobiju i šta sve treba da ispune da bi to dobili.  “Sada je ta agencija u kojoj  je angažovano dosta profesionalaca, ljudi koji rade ozbiljno svoj posao uključena u rad sa njima i mi trenutno prikupljamo podatke o našim proizvođačima koji su zainteresovani za te programe. Ide se na to da ta sredstva budu ozbiljnija, a to je na unapređenje same proizvodnje mleka. To znači da objekti sigurno dolaze u obzir, što adaptacija, takođe silosi, silotrenčevi, objekti gde će se vršiti prijem i prerada mleka, ukoliko u gazdinstvu hoće da rade i to” naglašava Petrović.

Da bi ispunili specifične kriterijume i mogli da investiraju  u objekat ili opremu, Geratovići moraju u štali da imaju najmanje 20 muznih krava. U povećanju tog broja pomaže im i lokalna stručna služba koja radi osemenjavanje.

Zoran Čupić veterinar kaže da je krava životinja bez koje u selu nema posla ni za seljaka ni za veterinara. Farma se mora održavati i to je skupo  tako da mleko bi moglo da ima bolju cenu. Ali s obzirom da država pomaže sa ovim subvencijama to bih pohvalio, takođe bih pohvalio Šabačku Mlekaru i grad Šabac koji daje subvencije za veštačko osemenjavanje.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31