Lazar Jandrić i njegova supruga Svetlana su u „Sintelonu“ (sada „Tarket“), nekada industrijskom gigantu Bačke Palanke, stekli penzije, ali nisu hteli da potom zasluženo planduju. Imali su nešto svoje zemlje u obližnjem Obrovcu, krenuli s dve-tri krave, vremenom su uvećevali stado i uzimali državnu zemlju u zakup.

Krenuli smo zaista skromno, računao sam da nam to bude tek uzgredna zanimancija, ali mleko se tražilo, zapatismo pet-šest, pa deset grla, a danas imamo 15 krava i isto toliko junica i teladi, ponosi se Lazar blagom svoje štale.

Kako kaže, lane je prodao šest starijih krava i sad ima isto toliko junica, koje stižu za mužu.

Ali malo ko zna koliko je to veliki posao, prosečno svaki dan oko 300 litara mleka. Već 12 godina na palanačkoj pijaci supruga dnevno proda po 100 litara, a ostalo se pretvori u sir i kajmak. Nabavio sam kompletnu opremu, sa suprugom savladao i tehnologiju pa bismo mogli da otkupljujemo i preradimo dnevno i 1.200 litara, ali to je za nas dvoje previše. Naročito jer se patimo s radnom snagom. Ma, neće niko, kao da smo Norveška i nikom ne treba posao. S jednim komšijom sam se dogovorio da pomaže dvokratno, manje od osam sati, a povremeno angažujem još ponekog, veli Jandrić.

Umesto da znatne godine troše za letovanja i zimovanja, Jandrići ne znaju za odmor. Lazar, po obrazovanju električar, u šali veli da je prevario suprugu, koja nije znala da će na kraju završiti s običnim paorom. Bio je majstor u velikoj fabrici punih 35 godina, otišao u penziju 2009. i među prvima oseća kaznene mere zbog toga jer tada je uslov bio 60 godina života, a on je rođen 1954. Izračunao je da mu je ček umanjen gotovo trećinu.

Neću, ipak, da se mnogo žalim, pošto imam troje zlatne dece, hvali potomke Lazar.

Pomogao sam im, dodaje, koliko sam mogao pa je jedan sin na četvrtoj godini Bogoslovije, stariji je diplomirao na fakultetu šumarstvo, ali se manuo struke i drži pekaru u Bačkoj Palanci, ćerka je inženjer i radi u novosadskom Zavodu za transfuziju krvi, zet je tehonolog, radio je u Beču, a sada u šećerani u Vrbasu.

Pomognu kad god stignu, ali imaju oni i svoje obaveze. Jedan od naslednika mora svaki dan raditi u svojoj pekarskoj radnji, zet i snaja smatraju da su prevazišli ovdašnji posao pa mi se sve čini da možda planiraju otići u svet. Žena i ja guraćemo dokle možemo. U fabrici smo bili u „žici“, morao sam da gledam i koga sam hteo i za koga baš nisam mario, ovde jeste fizički teže, ali sam u svom dvorištu, viđam samo one koje ja hoću i pričam s njima! Osećam da mi ovakav život produžava vek, veli naš sagovornik.

Ipak, nije mu baš sve potaman. S dobrim razlogom.

Po prioritetu, mi, stočari, koji nemamo sveca ni odmora jer krava i na crveno slovo kad je gladna ili nije pomužena muče, treba da dobijamo u zakup državnu zemlju, vajka se Jandrić.

"Meni je sledovalo 35 hektara, a dobio sam 20. Ili, 75 hektara crkvene zemlje u obrovačkom ataru, sva od prve do treće klase, ali su se na licitaciji za nju izborili ljudi iz mnogo daljih sela. Davali čak i do 81.000 dinara po hektaru, što ja i drugi moji sapatnici nismo mogli. Dobra je to vajda onome ko daje u arendu, ali tu zemlju ne rade ovdašnji meštani i parohijani, kaže Jandrić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/reka-mleka-tece-s-farme-elektricara-iz-obrovca-07-05-2019

Maštala je da bude dizajnerka, studirala je menadžment, a postala mlekarka. Sanja Bugarski na salašu kod Kule sa mužem ekonomistom ima farmu sa 200 krava koje svakodnevno daju 2.000 litara mleka ekstra klase. Sanja je predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine i savetnica ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića.- Videla sam sebe u svetu mode, ali se na to nasmejao onaj odozgo. Vođenje farme, uz koju je i 10 hektara zemlje, podrazumeva upravljanje uz poznavanje zakona i podzakonskih akata, ali to nije menadžment kakav sam želela. Bez obzira na sve, ne žalim se, jer volim posao sa životinjama, i mislim da smo suprug i ja napravili pravi potez kad smo napustili grad, u kojem bismo preživljavali radeći za 200-300 evra u nekoj kompaniji - kaže Sanja.

Zanimljivo je da se u njenoj familiji, i užoj i široj, niko nije bavio stočarstvom. Tata i mama su bili zaposleni u industriji, ali su nju i sestru navikli na poslove u domaćinstvu, pa joj ne pada teško radno vreme na farmi, koje traje od četiri ujutro do 22-23 sata, a neretko i tokom noći, jer majka priroda ne bira kad će krave da se otele.- Kad smo pre 15 godina došli iz Novog Sada na salaš, suprug i ja smo bili vođeni logikom da ne možemo propasti jer ćemo proizvoditi mleko i meso, dve od tri najvažnije namirnice. Proizvodnja je sve bolja zahvaljujući odličnom genetskom materijalu koji uvozimo iz Holandije, iako je cena mleka još uvek vrlo niska - navodi Sanja.Ona zbunjuje svojom pojavom, jer izgleda kao da dolazi sa modne piste a ne sa farme. U svojoj biografiji je upisala i poziranje za izložbu umetničkih fotografija.

- Kad kažem čime se bavim, komentar ljudi, uglavnom onih koji nemaju veze s poljoprivredom, jeste da sam verovatno podalje od krava, a ja živim na metar od njih. Stalno sam u štali zbog uzorkovanja, a bilo je perioda kad sam zbog nedostatka radne snage bila angažovana i u muži i ishrani grla, kao i čišćenju i pranju objekata - priča Sanja.

Na pitanje kako usklađuje sve te obaveze, Sanja odgovara da su ona i suprug došli na salaš upravo zato da bi imali što više vremena za sebe i porodicu.

- Sve je jednostavno kad imaš svoj put i snagu da na njemu istraješ. Suprug i ja, kao i naša dva sina, bavimo se i sportom. Ja sam ranije trenirala rukomet i odbojku, a sada vežbam fitnes. Svakog jutra se zahvalim Bogu za energiju koju imam - kaže Sanja.Bitan motiv da Sanja i njen suprug dođu na salaš bio je i da im sinovi (jedan je sada student, a drugi gimnazijalac) rastu okruženi prirodom.

- Oni su od salaša do škole išli biciklom, i nije im smetalo blato. Preuzeli smo model vaspitanja od naših poslovnih partnera Holanđana, koji svoju decu ne maze i ne paze, nego ih uče da rade na sebi i da pomažu porodici - ističe Sanja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:791907-SANjA-BUGARSKI-MASTALA-O-SVETU-MODE-A-POSTALA-MLEKARKA-Na-Salasu-se-zivi-u-gradu-prezivljava

Kompanija Cargill razvila je prvog industrijskog robota za gonjenje stoke čiji je cilj poboljšanje dobrobiti životinja i sigurnosti zaposlenih. Roboti su dizajnirani za premeštanje stoke s farme na livadu ili iz jednog objekta u drugi, čime se smanjuje stres za životinje minimiziranjem njihove blizine ljudima, a time se poboljšava sigurnost zaposlenih. Kako kažu iz kompanije Cargill, zaposleni upravljaju robotima s mosta ili područja koje se nalazi iznad farme. Dok zaposleni još uvek moraju biti unutar redova, zatvarajući vrata dok stoka putuje prema drugom objektu ili livadi, robot im omogućuje da zadrže veću udaljenost od životinja. - Robotski "gonič" stoke kojeg je razvio Cargill velika je inovacija u rukovanju i dobrobiti životinja na farmama - rekao je Temple Grandin, profesor nauke o životinjama na državnom fakultetu Kolorado. Koristeći automatske ruke, koji te ruke podižu i audio snimke za kretanje stoke u željenom smeru, roboti mogu raditi po kiši, snegu ili blatu, bez kašnjenja u svakodnevnom radu, objasnio je Kargil. - Kad usmeravaš stoku, ona se može okrenuti prema tebi, pregaziti te, udariti, povrediti. Dakle, sve što možemo učiniti kako bismo bili sigurniji dok to radimo, učinićemo - rekao je Met Krogan (Matt Croghan). Testiranje je sprovedeno na postrojenjima za preradu govedine Cargill's Wyalusing, PA i Schuyler, Neb., kako bi se odredio dizajn i operativne performanse robota koji bi učinkovito poboljšali dobrobit životinja i sigurnost zaposlenih pre nego što se puste u pogon. - Prosečno govedo teži gotovo tri četvrtine tona, a naša fabrika dnevno prerađuje nekoliko hiljada grla stoke. Ova inovacija osigurava mnogo sigurnije radno mesto za naše zaposlene i omogućuje im da razviju novu tehnološku stručnost dok upravljaju robotom - rekao je Sami Renteria (Sammy Renteria), generalni direktor fabrike govedine Cargill. Robotski "goniči" stoke trenutno se primjenjuju u SAD-u i Kanadi. Proizvodi ih fabrika Flock Free sa sedištem u Nju Džersiju.

Izvor: www.ekapija.com 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

Otkup sirovog mleka pod lupom novog Pravilnika Novim pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja. Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja. Ako se utvrdi da u mleku ima više od 400.000 somatskih ćelija, to je znak da neko grlo stoke, koje se muze, boluje od mastitisa, odnosno upale vimena. Ukoliko se u zbirnom uzorku mleka uzetog sa nekog sabirališta nađe od 500.000 do million somatskih ćelija po mililitru, to ukazuje na činjenicu, da je ova bolest rasprostranjena na 30% muznih krava. Higijena sirovog mleka garantuje kvalitet Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u PSSS Vranje, ističe da prisustvo mikroorganizama u mleku pokazuje koliko su stočari vodili računa o higijeni mleka, počevši od same pripreme za mužu, pa do trpeze. - Mikroorganizmi u mleku su bakterije, kvasca i plesni. Neki od njih utiču na loš kvalitet mleka, jer mu menjaju osobine. Ispitivanja su pokazala da je prisutnost visokog broja mikroorganizama u mleku posledica grešaka u ishrani, neodgovarajućeg držanja i smeštaja životinja, zasušenja krava, nepravilne ručne i mašinske muže i manipulacije mlekom. Najveća zagađenja mleka dešavaju se upravo usled neadekvatnog držanja opreme za mužu i hlađenja mleka - smatra Širtov. Neophodna kontrola transporta mleka od proizvođača do prerađivača Donošenje novog Pravilnika o otkupu sirovog mleka pozdravlja i Nenad Jovanović, jedan od proizvođač mleka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. On već tri meseca ne predaje mleko otkupljivaču, jer su mu krave steone. - Mleko koje sam do sada predavao uvek je bilo dobrog kvaliteta i na osnovu toga sam ostvarivao najbolju zaradu. Sa kvalitetom mleka nikada nisam imao problema, jer krave redovno pregledaju veterinari. Uz njihovu pomoć rešavam sve zdravstvene probleme koji se tokom godine jave kod stoke. Staju u kojoj držim krave svakodnevno čistim i po potrebi dezinfikujem. Prilikom muže, kravama dobro operem vimena, a potom ih obrišem peškirom. Mleko do predaje otkupljivaču držim na hladnom mestu i to u sudovima koje sam prethodno ispario vrelom vodom. Tokom leta na to pogotovo obraćam pažnju. Kada vrelina pritisne, mleko držim u frižideru i zato mi se nikada nije desilo da predam prokislo mleko - prenosi svoja iskustva Jovanović. On tvrdi da svi proizvođači mleka, koje poznaje, strogo vode računa o higijeni prilikom muže i zdravstvenom stanju stočnog fonda, ali da nadležni koji pišu ovakve i slične pravilnike moraju da kontrolišu i otkupljivače mleka, naročito deo koji se odnosi na transport mleka od proizvođača do prerađivača.

Izvor: www.ekapija.com 

Ako ste poljoprivrednik, bavite se stočarstvom i proizvodnjom mleka i razmišljate kako da povećate prihode za sebe i svoju porodicu jedan od načina su svakako programi Evropske unije od kojih je najznačajniji onaj za ruralni razvoj - IPARD 2.

Borisav Geratović iz mačvanskog sela Drenovac farmu je nasledio od oca i nastavlja porodičnu tradiciju koju želi da unapredi. “Ostao sam na imanju ovde, držim krave i konje, imam i bikove, svu mušku telad ostavljam za tov, žensku ostavljam u priplodu. Imam 14 krava i 4 junice. Ranije, ja sam slušao stare da ko proizvodi hranu taj će i da opstane. E sad, dokle ću ja dogurati  ne znam kaže za ZNANJE IMANJE Veselin Gatović. “Što se rasnog sastava tiče ima simentalce i malo crvenog  i crnog holštajna. “Imam 16 hektara u svom vlasništvu i 4 hektara u zakupu. Nije mi to dovoljno za stoku, ali dobro, ne mogu stalno ni da kupujem i uzimaću još u zakup, ali ide. Po grlu bi trebalo da ima hekatr, znači, meni nedostaje još zemlje” kaže sagovornik najgledanije emisije o poljoprivredi.

Prema rečima Miroslava Petrovića direktora Mlekare Šabac u toku je akcija od strane Ministarstva poljoprivrede odnosno da se proizvođači koji se ozbiljno bave nekom proizvodnjom mogu uključiti u IPARD program. Ta akcija će trajati do kraja godine i mi bismo pomogli našim proizvođačima.Obezbedili smo agenciju koja će za njih popunjavati sve obrasce jer osnovni problem je to što oni ne znaju ni šta mogu da dobiju, ni kako mogu da dobiju i šta sve treba da ispune da bi to dobili.  “Sada je ta agencija u kojoj  je angažovano dosta profesionalaca, ljudi koji rade ozbiljno svoj posao uključena u rad sa njima i mi trenutno prikupljamo podatke o našim proizvođačima koji su zainteresovani za te programe. Ide se na to da ta sredstva budu ozbiljnija, a to je na unapređenje same proizvodnje mleka. To znači da objekti sigurno dolaze u obzir, što adaptacija, takođe silosi, silotrenčevi, objekti gde će se vršiti prijem i prerada mleka, ukoliko u gazdinstvu hoće da rade i to” naglašava Petrović.

Da bi ispunili specifične kriterijume i mogli da investiraju  u objekat ili opremu, Geratovići moraju u štali da imaju najmanje 20 muznih krava. U povećanju tog broja pomaže im i lokalna stručna služba koja radi osemenjavanje.

Zoran Čupić veterinar kaže da je krava životinja bez koje u selu nema posla ni za seljaka ni za veterinara. Farma se mora održavati i to je skupo  tako da mleko bi moglo da ima bolju cenu. Ali s obzirom da država pomaže sa ovim subvencijama to bih pohvalio, takođe bih pohvalio Šabačku Mlekaru i grad Šabac koji daje subvencije za veštačko osemenjavanje.

U utorak 11. septembra 2018. opština Svilajnac organizuje tradicionalni, 55. po redu, Resavski poljoprivredni sajam, koji će se održati na prostoru Poljoprivredno-veterinarske škole sa Domom učenika Svilajnac.

Svečano otvaranje sajma je u 10:00 časova, a program obuhvata izložbu goveda i ovaca, predstavljanje poljoprivredne mehanizacije, proizvođača i distributera stočne hrane, predstavljanje proizvođača sredstava za zaštitu bilja, izložbu pčelinjih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i sl.

Izložba govečeta simentalske rase je centralni događaj sajma, s obzirom da je ovo poznati stočarski kraj, sa tradicijom u izlaganju goveda dužom od jednog veka, jer je stočna izložba prvi put u Svilajncu održana još davne 1895. godine. Prijavljeno je oko 90 grla goveda simentalne rase, a svako grlo opština Svilajnac će simbolično nagraditi. Nagrade su obezbeđene za pratilje, šampionke i za apsolutnu šampionku Resavskog sajma koja će osvojiti nagradu od 50.000 dinara.

Proglašenje pobednika i dodela nagrada je u 13:00 časova.

Od 2008. godine termin održavanja je ubeležen u Međunarodni kalendar izložbi stoke koji godišnje objavljuje Međunarodno udruženje stočara, što je samoj izložbi dalo jednu novu dimenziju i međunarodni značaj.

Broj somatskih ćelija u mleku je stalni predmet rasprava u industriji mleka.Veoma je bitno da proizvođači mleka razumeju značaj ovog parametra i njegovu povezanost sa zdravljem životinja, kvalitetom i količinom dobijenog mleka.

Muzne krave u organizmu poseduju složeni odbrambeni mehanizam protiv bakterija. Ukoliko se broj bakterija u vimenu poveća, tamo se „upućuju“ ćelije koje se bore protiv tih bakterija. To su somatske ćelije i njihova osnovna uloga je da smanje infekciju i eventualno pomognu u njenoj eliminaciji.

Što je veći broj somatskih ćelija u mleku manji je prinos sira po litri mleka. Osim toga, kada somatske ćelije uništavaju bakterije za njima ostaju enzimi koji su bili uključeni u taj proces. Ovi enzimi su često otporni na temperature pasterizacije i mogu da dovedu do oštećenja mlečnih proteina i masnoće. Rezultat je nesvojstven miris koji potrošači osete u mleku, a i rok trajanja takvog mleka može biti znatno smanjen, čak i ako se pravilno čuva u frižideru.

Otkup sirovog mleka može da se vrši samo od proizvođača sirovog mleka koji vrše redovno ispitivanje kvaliteta sirovog mleka u ovlašćenoj labaratoriji.

Broj somatskih ćelija u mleku pokazuje zdravlje vimena. Pojava somatskih ćelija pokazuja subklinički mastitis, odnosno mastitis koji nije vidljiv slobodnim okom. Mastitis za 10-30 % smanjuje proizvodnju mleka. Isto tako se smanjuje i prodaja mleka. Cena mleka se smanjuje sa povećanim brojem somatskih ćelija. Broj krava koje se izlučuju zbog pojave somatskih ćelija se za 1,6 puta povećava. Pojava mastitisa višestruko poskupljuje proizvodnju mleka. Najveći gubitak nije kada se na prvi pogled može zaključiti lečenje obolelih grla već smanjenje proizvodnje mleka, nemogućnost predaje mleka dok se grla leče. Loš kvalitet mleka, povećava troškove rada, smanjuje vrednosti grla i celog stada. Naravno istovremeno se povećavaju troškovi obnove stada. Sve su ovo razlozi zbog kojih se kaže da je mastitis najskuplja bolest krava.

IZVOR:Agrobiznis magazin

Ishrana goveda, a naročito krava u laktaciji, u savremenoj i intenzivnoj proizvodnji mleka zauzima ključno mesto. Od pravilno izbalansirane ishrane u potpunosti zavisi ispoljavanje genetskog potencijala životinja, pa se zato ovom problemu posvećuje izuzetna pažnja.

Dobro je poznato da troškovi ishrane u proizvodnji mleka mogu da iznose i do 2/3, a ne retko i do 3/4 ukupnih troškova proizvodnje. Većina farmera koji se komercijalno bave proizvodnjom kravljeg mleka posebnu pažnju poklanjaju pravilnoj ishrani svih kategorija goveda, kao i prilagođavanju ishrane životinja njihovom fiziološkom statusu, pri čemu se posebno vodi računa o mlečnosti grla ili njihovom reproduktivnom statusu.

Na osnovu izvedenih anketnih istraživanja, oko 92% farmera sprema sopstvenu stočnu hranu, dok oko 55% farmera koncentrovana hraniva kupuju u fabrikama stočne hrane. Farmeri koji spremaju sopstvenu stočnu hranu, uglavnom, proizvode celokupnu količinu kabaste hrane i jedan deo koncentrovanih hraniva. Od kabastih hraniva farmeri spremaju seno deteline ili lucerke, silažu kukuruza i, sve više, senažu.

 Od koncentrovanih hraniva farmeri najčešće proizvode zrnasta hraniva, kao što su kukuruz, soja ili suncokret, dok na tržištu nabavljaju samo aditive ili neophodne premikse. Oko 78% anketiranih farmera kupuje vitaminsko-mineralne dodatke neophodne u ishrani goveda. Ono što se u istraživanjima različitih autora sve više ističe kao mogućnost za dodatnu optimizaciju programa ishrane na farmama muznih krava jeste rešavanje problema usitnjenosti kabastih hraniva, a na prvom mestu silaže cele biljke kukuruza i senaže lucerke, kao i kompletno mešanih obroka (TMR – Total Mixed Ration) za ishranu krava u laktaciji. Na osnovu istraživanja Stojanovića i sar. (2011a, 2011b, i 2011c) i uz primenu “Penn State Particle Separator” sistema od 4 sita, utvrđena su različita odstupanja od optimalno predviđenih vrednosti raspodela pojedinih frakcija čestica kako za kabasta hraniva, tako i za TMR.

Što je usitnjenost kabastih hraniva bila neujednačenija, to je i usitnjenost TMR-a varirala. Autori ovih istraživanja ističu da dobijeni rezultati ukazuju na značaj optimizacije fizičke forme kabastih hraniva prilikom njihove pripreme, a sve u cilju postizanja željene fizičke efektivnosti kompletnog obroka. Optimalna fizička efektivnost kabastih hraniva može se postići primenom različitih metoda i postupka kako prilikom usitnjavanja mase, tako i prilikom spremanja silaže cele biljke kukuruza, odnosno senaže lucerke.

 Rezultati ranijih istraživanja ukazuju na to da mogućnost da formulisani obrok podmiri hranidbene potrebe visokoproizvodnih mlečnih krava zavisi ne samo od njegovih hemijskih, već isto tako i od fizičkih karakteristika. Poznavanje stepena usitnjenosti kompletno mešanog obroka, kao i pojedinih kabastih hraniva, značajan je pokazatelj pri formulisanju obroka za mlečne krave, naročito u prvoj fazi laktacije. Ovo iz razloga enormno visokih potreba u energiji sa jedne strane, i istovremeno, ograničenog kapaciteta konzumiranja suve materije (SM) obroka, sa druge strane. Koncept fizički efektivnih vlakana (peNDF) je istovremeno pokazatelj i obuhvata kako prosečnu usitnjenost kompletnog obroka, tako i sadržaj NDF u obroku, ali takođe definiše i fizičku efektivnost obroka.

Optimalnim sadržajem fizički efektivnih vlakana u obroku, i adekvatnom fizičkom formom kompletnog obroka stimuliše se povećanje ukupne aktivnosti Poglavlje 1. Stanje i mogućnosti optimizacije primarne proizvodnje mleka 12 žvakanja (pri konzumiranju i preživanju), obezbeđuje se normalna funkcija rumena i iskorišćavanje konzumirane hrane, a eliminišu se pojave smanjenja procenta mlečne masti, ruminalna acidoza, ruminalna parakeratoza i laminitis. Međutim, još uvek nije nedvosmisleno utvrđen i preporučen metod merenja fizičke efektivnosti kompletno mešanog obroka i kabastih hraniva. Postoje značajne razlike u utvrđenim vrednostima za faktor fizičke efektivnosti (pef) i sadržaj peNDF, korišćenjem originalne verzije PSPS-sistema sa 2 sita i modifikovane verzije PSPS-sistema sa 3 sita. Egzaktne preporuke za optimalni sadržaj peNDF u obroku visokoproizvodnih mlečnih krava na početku laktacije praktično ne postoje, a opšte vrednosti koje su u opticaju se dosta razlikuju, pre svega zbog protivurečnosti podataka o efektu peNDF na svarljivost i proizvodnju mleka za različita kabasta hraniva i obroke sa različitim udelom koncentrata i kabaste hrane.

Važna napomena:

Preuzeto iz monografije OPTIMIZACIJA TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA I ZOOTEHNIČKIH RESURSA NA FARMAMA U CILJU UNAPREĐENJA ODRŽIVOSTI PROIZVODNJE MLEKA koju je uredio Prof. dr Vladan Bogdanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Izdavanje ove monografije realizovano je u okviru projekta TR31086 „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Mladić Milan Kovačević odlučan je da ostane na svom ognjištu u selu Banje kod Srbice na Kosovu i Metohiji. Bavi se poljoprivredom i stočarstvom. Milanova porodica dobila je dve krave i pet ovaca, donaciju Kancelarije za KiM, građana i kompanija koji su se odazvali na poziv predsednika Aleksandra Vučića za pomoć srpskom stanovništvu u Pokrajini.

Ima 23 godine. Njegovi vršnjaci su otišli na studije, a Milan Kovačević, zbog besparice nije mogao na fakultet. Ostao je na svom imanju i obrađuje nekoliko hektara zemlje.

"Dogodine ćemo možda još više. Pošto imam livade, kosim oko tri hektara. Plaćam ljude da mi pokose, treba da idem njima da pomognem pet, šest dana, da bi oni meni tri, četiri dana pomogli. Zahvalio bih se svima na lepim željama što mi pomažu da bih opstao na svojim ognjištima ovde u selu Banje", kaže Milan.

Od danas Milan ima više grla krupne i sitne stoke. Posle poziva predsednika države, pomoć očekuje i ostale žitelje sela Banje i Suvo Grlo, kao i druge Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Nekoliko desetina grla čeka transport i treba da nađe svoje odredište u štalama domaćina u narednih nekoliko dana širom KiM, ali i traktori i razna druga mehanizacija. Dakle, sve ono što treba da pomogne ljudima da uspešno privređuju", napominje zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev.

U selu Banje već se renovira Dom zdravlja i nekoliko stambenih objekata. Preostali Srbi u selima Banje i Suvo Grlo imaju i lekara.

"Tri puta nedeljno, sada od 22. januara, dolazi lekar, ponedeljkom, četvrtkom i petkom. I radi od osam do tri, bude u ambulanti. S tim što su seste svaki dan tu. One su meštanima na raspolaganju i dan i noć i vikendom, uvek bilo šta da se desi. Kao i sanitetsko vozilo i naš vozač", kaže lekar Tatjana Vlašković,

Uvedena je i nova autobuska linija Osojane-Kosovska Mitrovica koja povezuje sedam povratničkih sela u opštini Istok.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3026349/kovacevici-kod-srbice-dobili-dve-krave-i-pet-ovaca.html 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30