Među savremena dostignuća u povrtarstvu, bez sumnje spada i gajenje kornišona uz potporu, na špaliru. Holanđani i Mađari, veliki su pobornici takvog gajenja kornišona u zatvorenom prostoru. Dosadašnje iskustvo pokazuje da je dovoljna visina konstrukcije 1,8–2 metra. Konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta, otporna na vetar i opterećenje biljnom masom i plodovima.

Najbolje se pokazala konstrukcija sa dva reda biljaka, s razmakom od 1,4 m između špalira. Manji razmak nije preporučljiv, jer otežava izvođenje radova i transport. Ako je razmak veći, smanjuje se broj biljaka po jedinici površine, a time i prinos. Bitan je i razmak redova u konstrukciji – špaliru. Razmak između biljaka u redu treba da bude 30–40 cm. Ako se kornišoni gaje u plasteniku, za potporu se može koristiti i konstrukcija plastenika. Uslov je da se postigne odgovarajući sklop biljaka.

Za gajenje uz potporu, uzimaju se hibridi, sa što više ženskih cvetova, ali ne i klasične sorte koje, zbog malih prinosa, ne dolaze obzir. Postoje hibridi sa potpuno ženskim cvetovima koji se, što je veoma važno, oplođuju bez oprašivanja. Veliki je broj hibridnih kornišona, sa glatkim ili bradavičastim plodovima, koji su podesni za ovakvo gajenje. Regal je jedan od hibrida sa bradavičastim plodovima, koji su kod nas više na ceni. Plodovi su vrlo atraktivni, tamnozeleni, bez gorčine, a poznat je i našim povrtarima.

U gajenju kornišona veoma je važan izbor zemljišta, koje treba da bude lakše, plodnije, prozračnije i bogato hranivima. U slučaju manjeg sadržaja humusa, neophodno je obilnije đubrenje stajskim đubrivom.

Koliko će se đubriva upotrebiti, zavisi od načina gajenja, i planirane tehnologije proizvodnje. Najbolje je da se jedan deo upotrebi pre setve (rasađivanje) a drugi, manji deo, tokom vegetacije. Ukoliko se kornišoni na špaliru gaje na njivi, treba upotrebiti 5–7 kg đubriva po kvadratnom metru. Ako je špalir u plasteniku, potrebna je dva puta veća količina đubriva.

Pri upotrebi mineralnih đubriva, najbolje je ispitati plodnost zemljišta. Pravilno je da se za 100 kilograma plodova obezbedi 0,20 kg čistog azota, 0,15 kg fosfora, 0,40 kg kalijuma, 0,20 kg kalcijuma i 0,05 kg magnezijuma. Dve trećine đubriva unosi se u jesen, a trećina sa setvom i tokom prihranjivanja.

Nega biljaka mora da bude besprekorna. To se naročito odnosi na navodnjavanje kornišona. Po toplom i suvom vremenu preporučljivo je nedeljno navodnjavanje, sa 30–40 litara vode po kvadratnom metru, u plasteniku nešto obilnije.

Uporedo s navodnjavanjem, biljke treba prihranjivati i tečnim đubrivom. Đubrivu treba dodati insekticide i fungicide, jer kornišonima prete mnoge bolesti – antraknoza, pepelnica, bakterioze i neka virusna oboljenja. Noviji hibridi ovog povrća otporni su na pepelnicu i antraknozu.

Kornišoni na špaliru mnogo rode, čak dva puta više nego kada se gaje na uobičajen način, bez potpore. Ako se gaje na njivi, po kvadratnom metru, može da se ubere 5–7 kg plodova, dok je prinos na špaliru u plasteniku još veći, između 10 i 15 kilograma po kvadratnom metru. Pri tome se dobija i do 80 % plodova veličine od 6 do 9 cm, što je i najbolji kvalitet.

Kornišoni na špaliru mogu se gajiti iz semena i rasada. Direktnom setvom semena obezbeđuje se veći broj biljaka, dok je broj biljaka iz rasada manji. U praksi se može primeniti sledeći sklop:

1) špalir na njivi: 140 + 60 × 30 cm;

2) plastenik sa špalirima: 140 + 70 × 40 cm.

Pri klasičnom gajenju kornišona, na njivi bez potpore, dobro se pokazala setva 100 × 30 cm, sa dve biljke, ili njivska proizvodnja u pantljikama 110 + 40 × 20 cm, po jedna biljka. U kilogramu semena ima od 32 do 34 hiljade zrna. Zavisno od klijavosti i tehnologije gajenja, potrebno je 1–8 kg semena po hektaru.

Kornišone namenjene konzerviranju najbolje je saditi od 1. do 10. maja. Dubina setve je 3–4 cm na lakšim, a 2–3 cm na težim zemljištima.

 

Jedinstven sistem uzgoja kornišona u dvoredu. Ostvaruje se veći prinos, ulaganja su manja jer nema rasade.

Nikola Džigurski je prvo pronašao sigurnog kupca za svoju proizvodnju pa onda krenuo sa njom. Iskustva koja stiče, kaže, biće dragocena u narednom periodu.

Nikola kaže da su iskustva i pozitivna i negativna, ali da sada počinje da se vidi učinak.

Kornišoni su sa ekomskog aspekta važna kultura. Proizvodnja povezana sa proizvođačkom industrijom koja je veoma nestailna.

Ova kultura u Srbiji veoma varira po površini. Nikola je odlučio da poseje 2 jutra.



Kaže da se dogovorio sa kupcem da preuzme sve što proizvede. Sav krastavac otkupljivač plasira na Nemačlko tržište, a cena je kako kaže unapred poznata.

Da nema sigurne cene, kupca i stručne pomoći bilo bi teško krenuti sa poslom, a Nikola objašnjava i koje su oscilacije koje se sreću u ovom poslu.

Izvor: www.b92.net

Kooperanti iz Kostajnice su u protekloj sezoni isporučili su nemačkoj firmi "Karl Kune" više od 30 tona krastavaca kornišona.

 
Foto: Ilustracija / Promo
 

- Proizvodnja i otkup tekli su planiranom dinamikom, a proizvođačima je isplaćeno ukupno 25.219 KM. U protekloj sezoni sa kompanijom 'Karl Kune' iz Kozarske Dubice ugovore o proizvodnji potpisalo je sedam proizvođača sa područja naše opštine. Oni su zasade kornišona podigli na ukupnoj površini od 7,5 dunuma - rekao je Stijak.

On je rekao da očekuje da će se u narednoj sezoni u ovu proizvodnju sa firmom iz Nemačke i uz saradnju opštinske poljoprivredne službe uključiti više poljoprivrednika sa područja opštine Kostajnica.

Firma "Karl Kune" sa sedištem u Kozarskoj Dubici organizovala je proizvodnju krastavaca kornišona na području opština Srbac, Gradiška, Kozarska Dubica, Kostajnica, Novi Grad, Krupa na Uni, Prijedor i Ključ, a 285 kooperanata zasijalo je ukupnu površinu od 26,5 hektara.

 

www.blic.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31