Jedna od povrtarskih biljnih vrsta koja se svake godine gaji u Sremu su i krastavci. Paori ga podjednako gaje i u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru. Na gazdinstvu Rajačić u Grabovcima u opštini Ruma, već 10 godina proizvodi se krastavac. Dobro znaju kompletnu tehnologiju proizvodnje, a nakon dobro odgojenog rasada usledilo je iznošenje na njivu i pokrivanje folijom i agrilom. Trenutno je pod tunelima 3.000 biljaka.

"Već više od 10 godina porodično bavimo se proizvodnjom krastavca salatara, ove godine nam je krastavac na površini od oko 20 ari, sto je nekih 3000 biljaka. U pitanju je sorta ajaks, kojom smo zadovoljni, do sada se najbolje pokazala i što se tiče prinosa a i kvaliteta. Krastavac je tek rasađen pa je rano za neke ozbiljnije prognoze, mada smo trenutno zadovoljni kako izgleda i kako napreduje", kaže Ivan Rajačić i dodaje da s obzirom da sve sami odrađuju, nemaju rashode na plaćanje radnika, pa je samim tim i sve isplativije.Trenutna situacija u vezi sa koronom nas nije mnogo poremetila, jer nemamo sada proizvod za prodaju, a nadamo se da će to biti gotovo dok naš krastavac stigne. Obično prodajemo stalnim kupcima, koji dolaze kod nas kući i već godinama uspešno sarađujemo." Najbolje uspeva posle strnih žita, mahunarki, luka, paprike i višegodišnjih trava, ranog kupusa i drugog ranog povrća. Na istom mestu ne treba ga gajiti najmanje četiri godine, kaže Ivan i dodaje da uz primenu pune agrotehnike rod može biti dobar i kvalitetan.Krastavci su interesantni za proizvodnju, jer brzo rastu i mogu početi da rađaju 60 do 70 dana nakon setve. Što se salatara tiče njihova masa varira od 200 do 300 grama, a prinos se kreće od 10 do 30 kilograma po kvadratnom metru, što zavisi od vremena uzgoja i trajanja berbe.Pojedini poljoprivrednici godinama gaje i luk na svojim njivama i kažu da ta vrsta proizvodnje nije nimalo jeftina, ali zna da donese i dobru zaradu. Luk je biljna vrsta koja traži često zalivanje, pravovremenu i adekvatnu zaštitu. U porodici Radić ove godine luk je na površini od tri jutra. Zasejan je jesenas, a kako sada stvari stoje obećava i dobar rod.

"Od kada znam za sebe, porodično se bavimo proizvodnjom crnog luka, nekada smo sami proizvodili seme, odnosno arpadžik. Međutim poslednjih petnaestak godina, sejemo luk iz baruta. Ne odustajem od te proizvodnje, jer koliko god da je naporno i potrebno dosta truda i ulaganja, ipak to budu, takoreći, prve pare, koje uvek dobro dođu za nastavak cele poljoprivredne sezone", kaže Ružica Radić, koja je zadužena za proizvodnju i prodaju luka i dodaje da nekada bude loša godina, ali dobra godina nadoknadi sve one loše.Ove, kao i svake prethodne godine, posejali smo više sorti, zbog toga što neka stiže ranije, a neka kasnije što nam odgovara zbog plasmana. Svakako da ne očekujem da ove godine bude dobro kao i prošle, jedino što mogu da se nadam jeste da će ove godine biti bar približno tako, a bila bih zadovoljna i sa cenom od oko 30 dinara. Što se tiče plasmana, uglavnom prodajemo dugogodišnjim kupcima, koji dolaze do nas, a verujemo i da će se pregovori oko saradnje sa nekim marketima uspešno završiti, pa će to biti još jedan prodajni kanal." Vađenje luka na njivama Radića počeće krajem maja. Sada se, zbog nedostatka padavina usev svakodnevno zaliva, ali bez bilo kakve zaštite, zbog karence.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/ceka-se-rod-luka-i-krastavca-proizvodaci-se-nadaju-dobrom-kvalitetu/59685/

Među savremena dostignuća u povrtarstvu, bez sumnje spada i gajenje kornišona uz potporu, na špaliru. Holanđani i Mađari, veliki su pobornici takvog gajenja kornišona u zatvorenom prostoru. Dosadašnje iskustvo pokazuje da je dovoljna visina konstrukcije 1,8–2 metra. Konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta, otporna na vetar i opterećenje biljnom masom i plodovima.

Najbolje se pokazala konstrukcija sa dva reda biljaka, s razmakom od 1,4 m između špalira. Manji razmak nije preporučljiv, jer otežava izvođenje radova i transport. Ako je razmak veći, smanjuje se broj biljaka po jedinici površine, a time i prinos. Bitan je i razmak redova u konstrukciji – špaliru. Razmak između biljaka u redu treba da bude 30–40 cm. Ako se kornišoni gaje u plasteniku, za potporu se može koristiti i konstrukcija plastenika. Uslov je da se postigne odgovarajući sklop biljaka.

Za gajenje uz potporu, uzimaju se hibridi, sa što više ženskih cvetova, ali ne i klasične sorte koje, zbog malih prinosa, ne dolaze obzir. Postoje hibridi sa potpuno ženskim cvetovima koji se, što je veoma važno, oplođuju bez oprašivanja. Veliki je broj hibridnih kornišona, sa glatkim ili bradavičastim plodovima, koji su podesni za ovakvo gajenje. Regal je jedan od hibrida sa bradavičastim plodovima, koji su kod nas više na ceni. Plodovi su vrlo atraktivni, tamnozeleni, bez gorčine, a poznat je i našim povrtarima.

U gajenju kornišona veoma je važan izbor zemljišta, koje treba da bude lakše, plodnije, prozračnije i bogato hranivima. U slučaju manjeg sadržaja humusa, neophodno je obilnije đubrenje stajskim đubrivom.

Koliko će se đubriva upotrebiti, zavisi od načina gajenja, i planirane tehnologije proizvodnje. Najbolje je da se jedan deo upotrebi pre setve (rasađivanje) a drugi, manji deo, tokom vegetacije. Ukoliko se kornišoni na špaliru gaje na njivi, treba upotrebiti 5–7 kg đubriva po kvadratnom metru. Ako je špalir u plasteniku, potrebna je dva puta veća količina đubriva.

Pri upotrebi mineralnih đubriva, najbolje je ispitati plodnost zemljišta. Pravilno je da se za 100 kilograma plodova obezbedi 0,20 kg čistog azota, 0,15 kg fosfora, 0,40 kg kalijuma, 0,20 kg kalcijuma i 0,05 kg magnezijuma. Dve trećine đubriva unosi se u jesen, a trećina sa setvom i tokom prihranjivanja.

Nega biljaka mora da bude besprekorna. To se naročito odnosi na navodnjavanje kornišona. Po toplom i suvom vremenu preporučljivo je nedeljno navodnjavanje, sa 30–40 litara vode po kvadratnom metru, u plasteniku nešto obilnije.

Uporedo s navodnjavanjem, biljke treba prihranjivati i tečnim đubrivom. Đubrivu treba dodati insekticide i fungicide, jer kornišonima prete mnoge bolesti – antraknoza, pepelnica, bakterioze i neka virusna oboljenja. Noviji hibridi ovog povrća otporni su na pepelnicu i antraknozu.

Kornišoni na špaliru mnogo rode, čak dva puta više nego kada se gaje na uobičajen način, bez potpore. Ako se gaje na njivi, po kvadratnom metru, može da se ubere 5–7 kg plodova, dok je prinos na špaliru u plasteniku još veći, između 10 i 15 kilograma po kvadratnom metru. Pri tome se dobija i do 80 % plodova veličine od 6 do 9 cm, što je i najbolji kvalitet.

Kornišoni na špaliru mogu se gajiti iz semena i rasada. Direktnom setvom semena obezbeđuje se veći broj biljaka, dok je broj biljaka iz rasada manji. U praksi se može primeniti sledeći sklop:

1) špalir na njivi: 140 + 60 × 30 cm;

2) plastenik sa špalirima: 140 + 70 × 40 cm.

Pri klasičnom gajenju kornišona, na njivi bez potpore, dobro se pokazala setva 100 × 30 cm, sa dve biljke, ili njivska proizvodnja u pantljikama 110 + 40 × 20 cm, po jedna biljka. U kilogramu semena ima od 32 do 34 hiljade zrna. Zavisno od klijavosti i tehnologije gajenja, potrebno je 1–8 kg semena po hektaru.

Kornišone namenjene konzerviranju najbolje je saditi od 1. do 10. maja. Dubina setve je 3–4 cm na lakšim, a 2–3 cm na težim zemljištima.

 

Jedinstven sistem uzgoja kornišona u dvoredu. Ostvaruje se veći prinos, ulaganja su manja jer nema rasade.

Nikola Džigurski je prvo pronašao sigurnog kupca za svoju proizvodnju pa onda krenuo sa njom. Iskustva koja stiče, kaže, biće dragocena u narednom periodu.

Nikola kaže da su iskustva i pozitivna i negativna, ali da sada počinje da se vidi učinak.

Kornišoni su sa ekomskog aspekta važna kultura. Proizvodnja povezana sa proizvođačkom industrijom koja je veoma nestailna.

Ova kultura u Srbiji veoma varira po površini. Nikola je odlučio da poseje 2 jutra.



Kaže da se dogovorio sa kupcem da preuzme sve što proizvede. Sav krastavac otkupljivač plasira na Nemačlko tržište, a cena je kako kaže unapred poznata.

Da nema sigurne cene, kupca i stručne pomoći bilo bi teško krenuti sa poslom, a Nikola objašnjava i koje su oscilacije koje se sreću u ovom poslu.

Izvor: www.b92.net

Kooperanti iz Kostajnice su u protekloj sezoni isporučili su nemačkoj firmi "Karl Kune" više od 30 tona krastavaca kornišona.

 
Foto: Ilustracija / Promo
 

- Proizvodnja i otkup tekli su planiranom dinamikom, a proizvođačima je isplaćeno ukupno 25.219 KM. U protekloj sezoni sa kompanijom 'Karl Kune' iz Kozarske Dubice ugovore o proizvodnji potpisalo je sedam proizvođača sa područja naše opštine. Oni su zasade kornišona podigli na ukupnoj površini od 7,5 dunuma - rekao je Stijak.

On je rekao da očekuje da će se u narednoj sezoni u ovu proizvodnju sa firmom iz Nemačke i uz saradnju opštinske poljoprivredne službe uključiti više poljoprivrednika sa područja opštine Kostajnica.

Firma "Karl Kune" sa sedištem u Kozarskoj Dubici organizovala je proizvodnju krastavaca kornišona na području opština Srbac, Gradiška, Kozarska Dubica, Kostajnica, Novi Grad, Krupa na Uni, Prijedor i Ključ, a 285 kooperanata zasijalo je ukupnu površinu od 26,5 hektara.

 

www.blic.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31