Devetorica mladih, vrednih, uglavnom veterinara, agroinženjera i inženjera stočarstva, domaćina iz devet mesta od Kragujevca, Despotovca, Jagodine, preko Kruševca i Smedereva do Čačka, pokrenuli su ozbiljne farme ovaca i ujedinili se u zajedničku zadrugu.
Ovi domaćini odlučili su da svoje porodice i budućnost grade na selu i, uprkos očekivanjima, ne pobegnu u grad ili inostranstvo. Zahvaljujući njima i njihovom primeru i srpska sela sve više počinju da budu pod konac. Krase ih uređene farme, krcate hale, i hangari, automatske čistilice, hranilice, mašine, traktori, ali i nove ideje i nova energija.

Da sve više mladih, obrazovanih, odlučuje da se vrati u svoja rodna mesta i da žive od poljoprivrede, svedoči baš ova stočarska zadruga u zadružnom "Savezu Šumadije i Pomoravlja, Jagodina".

Mihailo Pantić (16) iz sela Brzan kod Batočine ne razmišlja da "beži" iz rodnog sela i porodične farme ovaca, koja broji 200 grla. Roditelji Nenad i Danijela su njemu i trinaestogodišnjoj sestri Marijani izgradili oslonac i sigurnost, a posao koji su započeli planira da nastavi.

- Farmu ovaca francuske rase il de frans smo osnovali 2012. godine, ali teško i odricanjem, malo-pomalo, jer nam ništa nije bilo servirano na tacni - priča glava porodice Nenad (42). - U šali kažem da je za uspeh na samom početku bila važna trojna vlada - zemlja se vodi na majku, gazdinstvo na suprugu, a ovce na mene, pa smo svi međusobno povezani i uslovljeni jedni drugima.

Nenad ne zaboravlja kako je starim, poluraspalim "kecom" išao u Suboticu po ovna, čistokrvne rase. Sa setom i ponosom u isto vreme, seća se da je "otac" stada Gabrijel bio skuplji nego auto kojim ga je dovezao na farmu. I koliko su se odricali da bi tih 700 evra, tada ogromnih, platili za početak sna. Danas je ovaj ovan u zasluženoj penziji, ljubimac i maskota farme Pantić. A sve ovce "francuskinje" imaju uredne papire i potvrdu o pedigreu. Jagnje se tri puta u dve godine, a prosek im je 1,8 jaganjaca po ovci. Ova rasa se gaji pre svega zbog ukusnog mesa, ali se zarađuje i od prodaje rasnih grla.

- Žao mi je što moj otac nije dočekao da vidi kakvu smo farmu napravili, jer sve vreme dok sam išao napred, pratile su me očeve reči i bodrenja - s knedlom u grlu govori Nenad. - A isto to sada govorim svojoj deci. Da budu uporni, da se strpe, jer svaki rad i trud na kraju budu nagrađeni. Oni su i odlični đaci i imaju mnogo obaveza na farmi. Govorim im da zapnemo kada treba, a da će i za odmor i uživanje biti vremena. Volimo da putujemo, naši vikendi i letnji i zimski predasi su nam neprocenjivi.
Pantići su samo jedna karika u lancu ujedinjenih domaćina Šumadije i Pomoravlja. Sedište Zadruge je kod Senića u Sečnju kod Čačka, porodice sa troje male dece. Ideja je potekla od Mladena Minića (36), mladog inženjera stočarstva koji je svoje roditelje nagovorio da se iz Jagodine gde su živeli presele na dedovinu, selo Sekurič i pokrenu farmu umatičenih ovaca austrijske rase virtemberg.- Imamo zasada 200 grla na našem gazdinstvu, ali imam velike planove sa zadrugom - kaže ambiciozni Mladen. - Nameravamo da naša priča bude stub razvoja i doprinosa stočarstvu. Čistokrvne ovnove rase virtemberg ćemo nabaviti u Austriji, iako koštaju od 600 do 1.500 evra. U Sečnju će biti sedište, otkup, prodaja i farma sa kvalitetnom genetikom. Za početak ćemo imati 50 grla, ali ćemo vremenom proširivati stado.Mladen i njegova devojka Marina (27) svoju i budućnost svoje dece vide baš ovde, okruženi pašnjacima, pšeničnim poljima, svojim stadom... Ovo dvoje mladih i vrednih uskoro će postati roditelji, a nisu ni stigli da se pozabave venčanjem. Mladen je odlučio da svoju buduću suprugu zvanično zaprosi pred objektivom našeg foto-reportera. Naravno da je odgovor bio - "Da"!MLADEN ima i voćnjak od 75 ari pod kupinom, ali i devet hektara livada i oranica pod kukuruzom, ječmom, detelinom. Počeo je sa manje od 100 grla, ali je ulagao pametno i duplirao je stado. Dok je o tome pričao na poznatoj televizijskoj poljoprivrednoj emisiji "Znanje i imanje", Marina ga je spazila i zaljubila se na prvi pogled. Lako ga je, veli, pronašla preko društvene mreže. S druge strane, Mladen je presrećan što ga je pronašla "bolja polovina" sa istim interesovanjima i pogledom na svet.

Pre zadruge osnovao sam Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije, koje sada broji oko 500 članova, gde sam stekao uvid ko je zainteresovan da se ozbiljno bavi ovim poslom - kaže Mladen Minić. - Pokrenuo sam ga zbog novih ideja, i da bih mladima olakšao da se upuste u ovaj posao, kao stub za doprinos i razvoj stočarstva u našoj zemlji. Uz našu pomoć mogu da registruju gazdinstvo, izrade biznis plana, povoljno nabave poljoprivredne mašine, repromaterijal, saznaju na šta sve imaju pravo kao pomoć države. Primer je da za svako umatičeno grlo država daje po 7.000 dinara godišnje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/926310/zive-srpski-san-zemlji-predaka-mladi-uzgajivaci-ovaca-kragujevca-cacka-odlucili-udruze-snage-osnuju-zadrugu

Centar za strna žita se definitivno ne gasi. Naprotiv, ideja je da mu se pripoji Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj, saopšteno je iz kragujevačke Gradske uprave.

"Na taj način ćemo ojačati Centar za strna žita i omogućiti mu širi dijapazon delatnosti kojima će se baviti u budućnosti, istakao je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.

U skladu sa Zakonom o javnim preduzećima i Zakonom o privrednim društvima Grad Kragujevac, kao osnivač Centra za strna žita i Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj, pokreće inicijativu za sprovođenje statusne promene pripajanja.

Po donošenju potrebnih akata, kragujevačkom Centru za strna žita biće pripojen Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj. Na taj način, kako je objasnio gradonačelnik Kragujevca, najstarija naučno- istraživačka ustanova na Balkanu dobiće na efikasnosti u poslovanju, povećati ekonomičnost i postati polazna tačka za dalji razvoj sela. Takođe, time se postiže manje izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Grada za poslovanje ovog društva.

Tradicija od preko 120 godina postojanja kvalifikuje Centar za strna žita da u novom ojačanom sastavu zaista bude instutucija grada Kragujevca koja će pomoći lokalnoj samoupravi da investira u razvoj sela i ruralnih područja, kaže Nikola Dašić. Dodaje da se Centar ne gasi, već ojačava. To je stari pravac koji je zauzeo grad preuzimajući osnivačka prava Centra od Republike Srbije i ulažući velika sredstva koja se mere u stotina miliona u rešavanju starih dugova i obaveza Centra. Time pokazujemo da brinemo o ovoj važnoj instituciji. Takođe, razmatramo način na koji ćemo obezbediti zemljište koje im je potrebno za dalje funkcionisanje i rad u njihovoj osnovnoj delatnosti.

Podsećamo, grad Kragujevac je 2016. godine preuzeo osnivačka prava nad Centrom za strna žita od Republike Srbije, kao i sva prava i obaveze Centra uključujući i obaveze prema zaposlenima i poveriocima, kako bi se rešilo funkcionisanje ove naučne institucije. Grad je do sada izmirio zaostale zarade i obaveze prema poveriocima Centra u iznosu od oko 200 miliona dinara. Preostale poreske obaveze koje nisu izmirene grad izmiruje po reprogramu.

Izvor:https://www.infokg.rs/info/gradonacelnik-o-centru-za-strna-zita-da-li-se-gasi-ili-ne.html

Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz gradske kase Kragujevca, na ime bespovratnih sredstava, izdvojeno je 25 miliona dinara.

Najveće interesovanje bilo je za nabavku priključne mehanizacije, reproduktivnog materijala i kupovinu sadnica.

Do sada je utrošeno oko 70% novca, a zainteresovani poljoprivrednici mogu konkurisati do 15. novembra.

Bespovratnu pomoć mogu da koriste svi registrovani poljoprivredni proizvođači i to za nabavku nove priključne mehanizacije, regres za reproduktivni materijal, podizanje novih ili obnavljanje postojećih zasada, kupovinu nove opreme za pčelarstvo, kao i za osiguranje useva, plodova i životinja.

Budžetska sredstva predviđena su i za podizanje i opremanje plastenika, nabavku mašina i opreme za pripremu stočne hrane, sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite.

- Najveće interesovanje je bilo za nabavku nove priključne mehanizacije, više od 250 zahteva i za tu namenu je već utrošeno 10 miliona dinara. Veliko je interesovanje i za veštačko osemenjavanje, za nabavku sadnica, a zainteresovani su i pčelari. U drugom delu godine veće je interesovanje za osiguranje useva i plodova. Potrošeno je preko 70% sredstava, ali i dalje ima dovoljno. Uvećali smo za milion dinara sredstva za nabavku nove mehanizacije i opremu za plastenike i navodnjavanje - kažu u Odeljenju za poljoprivredu.

Upravo je završen i konkurs za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako kažu u Odeljenju za poljoprivredu, u Kragujevcu je bilo malo zainteresovanih – svega dva poljoprivredna proizvođača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006631/za-podsticaj-poljoprivredne-proizvodnje-u-kragujevcu-25-miliona-dinara

Tradicionalni Šumadijski sajam poljoprivrede, planiran za 3. septembar, neće biti održan u tom terminu, potvrdili su nadležni iz Šumadija sajma.

Od epidemiološke situacije i dalje zavisi da li će biti odložen za kraj septembra, ili početak oktobra.

U Kragujevcu je i dalje vanredna situacija zbog epidemije korona viursa, a u hali Gradskog sajmišta još uvek je privremena kovid bolnica.

Da li će ona ostati ili biti rasformirana znaće se u narednih deset dana.

Šumadijski sajam poljoprivrede ranijih godina okupljao je brojne izlagače, a prema broju posetilaca svrstao se u najveću sajamsku manifestaciju gradskog sajmišta.

Šumadija sajam, za razliku od novosadskog, ima prostranu površinu na kojoj bi i mogla da se razmatra organizacija sajamske manifestacije manjeg obima.

Razmišlja se i o spajanju sajma poljoprivrede i sajma lova i ribolova.

Međutim, to su sve mogućnosti koje su u ovom trenutku još prilično daleke, jer je u Kragujevcu, još uvek na snazi vanredna situacija.

Od epidemiološke situacije zavisi i održavanje Sajma komunalne opreme. U ovom periodu anketiraju se izlagači, jer je jako bitna potvrda o učešću na sajamskoj smotri.

Zbog pandemije korona virusa i mera zabrane okupljanja i održavanja manifestacija sajamskog karaktera na, Šumadija sajmu održane su od početka godine samo dve smotre: u februaru Sajam venčanja i Sajam građevinarstva, dok je u martu, neposredno pre prolašenja vanrednog stanja, otkazan Sajam obrazovanja i zapošljavanja.

Taj događaj je izostao, kao i sajmovi nameštaja i igrica, dok je, krajem maja, Sajam hortikulture održan na otvorenom, sa manjim brojem izlagača.

Kalendar sajamskih manifestacija za 2020. godinu trebalo je da bude ispunjen sa 20 raznovrsnih smotri, ali je koronaviurs sve susrete izlagača i posetilaca prekinuo.

Izvor:http://rtk.co.rs/odlozen-sajam-poljoprivrede/

Grad Kraljevo raspisao je drugi krug Javnog oglasa za prikupljanje pisanih ponuda za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada za agroekonomsku 2020/2021. godinu.

Prema rečima Dragana Čorbića, predsednika Saveta za poljoprivredu Grada Kraljeva, za zakup zemljišta mogu da konkurišu nosioci poljoprirednih gazdinstava sa teritorije Kraljeva upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava sa aktivnim statusom.

- Grad daje u zakup 308 hektara poljoprivrednog zemljišta, a cena po hektaru, u zavisnosti od vrste zemljišta, njegovog kvaliteta i lokacije, kreće se od 6.000 do 30.000 dinara. Javni oglas za prikupljanje pisanih ponuda traje od 20. jula do 6. avgusta i nalazi se na zvaničnom sajtu Grada Kraljeva, oglasnoj tabli Gradske uprave i na sajtu Ministarstva poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede, kaže za Kurir Dragan Čorbić.

Čorbić naglašava da svi zainteresovani poljoprivrednici, potencijalni zakupci, mogu da obiđu poljoprivredno zemljište koje se daje u zakup i na korišćenje 30. jula u 10 časova.

- Uvid u dokumentaciju, grafički pregled katastarskih parcela po katastarskim opštinama i spisak parcela po formiranim javnim nadmetanjima (kompleksima), koja su predmet izdavanja uzakup i na korišćenje, može se izvršiti u zgradi Gradske uprave Kraljevo, u kancelariji br 112, svakog radnog dana od 8 do 14 časova, dodaje Čorbić.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3502517/kraljevo-daje-u-zakup-308-hektara-poljoprivrednog-zemljista

Šumadijski sajam poljoprivrede i ove godine održaće se u septembru, potvrđeno je na kragujevačkom „Šumadija sajmu”.

- Od 3. do 6. septembra, tradicionalna manifestacija „Šumadijski sajam poljoprivrede“ sa 17 godina dugom tradicijom i ove godine obeležiće 4 sajamska dana najvećeg poljoprivrednog događaja u ovom delu Srbije, najavljeno je sa kragujevačkog Sajma.

Najveća jesenja smotra agrara južno od Save i Dunava, prepoznatljiva je u Srbiji po broju izlagača i posetilaca, ali i brojnim stručnim izložbama koje su sastavni deo ovog sajma.

Šumadijski sajam poljoprivrede organizuje Šumadija sajam, pod pokroviteljstvom grada Kragujevca.

Izvor:https://www.pressek.rs/kragujevac/najveca-jesenja-smotra-agrara-u-septembru/

Šesti Salon vina Kragujevac, koji je trebalo da se održi 11. aprila u Hotelu Kragujevac, dobio je novi termin - 20. jun, od 12 do 20sati. Na velikom šumadijskom vinskom susretu oko 90 vinarija predstaviće više od 500 etiketa

- Biće, kao i svake godine, slaganja vina i hrane, za šta će se postarati, kako je najavljeno, vrhunski proizvođači sireva, suhomesnatih i pekarskih proizvoda - najavili su organizatori.

U pratećem programu Salona biće održani predavanja i radionice iz različitih oblasti savremenog vinarstva, a događaj će poslužiti i kao velika platforma za razmenu informacija i sklapanje novih vinskih veza između proizvođača, ugostitelja i svih onih kojima je vino blisko srcu.

Podsetimo, na prošlogodišnjem Salonu, održanom 6. aprila, predstavljeno je 76 vinarija iz Srbije i regiona uz 18 izlagača hrane, vode i opreme, a događaj je otvorio poznati književnik Vidosav Stevanović.

- Najava ovog događaja jedan je od znakova da se vinska industrija u Srbiji polako oporavlja od posledica epidemije zbog koje su otkazani svi vinski događaji tokom kraja zime i celog proleća, i da dolazi vreme za nove vinske susrete i dešavanja koji će svima nama pomoći da prebrodimo ovaj težak period - saopštili su organizatori.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2872215/salon-vina-u-kragujevcu-odrzace-se-20-juna

Kancelarija za mlade grada Kragujevca, jedna je od 15 drugih kancelarija iz cele Srbije, koja učestvuje u projektu ”Poljoprivreda je spremna za inovacije (AGRI): ka održivom sistemu podrške za mlade poljoprivrednike u Srbiji ”. Cilj pilot projekta je osnaživanje mladih da koriste poljoprivredu kao pokretač ekonomskog razvoja zajednice radi povećanja zapošljivosti i zapošljavanja mladih zaineteresovanih za poljoprivredu u ruralnim područjima. Projekat, koji traje 18 meseci, finansira Evropska unija, a kofinansira Vlade Republike Srbije.

Iako često nasleđuju zemljište ili već razvijenu farmu, mladi poljoprivrednici nemaju kompetencije relevantne za pokretanje sopstvenog ili profitabilno nastavljanje postojećeg posla u poljoprivredi. Zbog toga mladi iz ruralnih područja ostaju bez posla sa tendencijom dugotrajne nezaposlenosti koja ima posledice za celo društvo. Pored toga, nedostaju im, često, prenosive kompetencije (samoinicijativa, komunikacija, liderstvo, rešavanje problema) zbog činjenice da formalno obrazovanje još uvek ne podrazumeva izučavanje ovih veština, koje su ključne za pokretanje vlastitog posla i samozapošljavanje. Sa druge strane, poljoprivreda nudi brojne mogućnosti za otvaranje novih preduzeća ili za poboljšanje postojećih, gde mladi ljudi svojom kreativnošću i izgrađenim poljoprivrednim i preduzetničkim kompetencijama predstavljaju savršene resurse.

Ovim jedinstvenim programima izgradnje kapaciteta, kroz pilot projekat AGRI, mladi će steći tačne kompetencije koje su im potrebne za pokretanje novog posla ili poboljšanje postojećeg, a možda i zapošljavanje više mladih. U okviru Kancelarije za mlade grada Kragujevca, mladi poljoprivrednici će imati mogućnost da učestvuju u raznim aktivnostima iz svog programa kao što je: info dan o projektu, razne obuke i treninzi iz oblasti koje su od interesa ciljnoj grupi, realni susreti sa mladim poljoprivrednicima. Takođe, mladima će na raspolaganju biti i radni prostor kao i tehnička oprema i pomoć pri izradi biznis planova, pisanja projekata i apliciranja.

Sve potrebne informacije mogu se dobiti u Kancelariji za mlade Kragujevac.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/63013-otvara-se-savetodavni-centar-za-mlade-poljoprivrednike-u-kancelariji-za-mlade-kragujevac.html

Na kragujevačkom Šumadija sajmu danas je uručenjem nagrada zatvorena najveća jesenja smotra agrara – 16. Šumadijski sajam poljoprivrede.

Na oko 5000 kvadrata sajamskog prostora, tokom četiri dana sajma, predstavilo se više od 200 izlagača i proizvođača biljne i stočarske proizvodnje.

U protekla četiri dana, u okviru pratećeg programa, organizovane su brojne stočarske izložbe, stručne tribine i predavanja, ali i izuzetno bogat kulturno- umetnički program.

Među izlagačima su ove godine bili gosti iz Belorusije i Turske.

Organizatori ocenjuju da Šumadijsi sajam poljoprivrede nije samo najvažnija jesenja smotra agrara južno od Save i Dunava, već i najveća sajamska manifestacija Šumadija sajma.

Pored vodećih brendova u ovoj oblasti, na sajmu su se predstavile i manje kompanije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i prodajom poljoprivredne i priključne mehanizacije.

Sajam poljoprivrede i ove godine tradicionalno je organizovao Šumadija sajam, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave.

Izvor:http://rtk.co.rs/urucenjem-nagrada-zatvorena-najveca-jesenja-smotra-agrara/

Sajam poljoprivrede u Kragujevcu, najvećaje i najznačajnija smotra agrara južno od Save i Dunava. Sve ono najlepše, čime Srbija ovih dana obilato rađa, ovde predstavlja oko dve stotine izlagača iz zemlje i gosti iz Turske i Belorusije, pa Sajam ima međunarodni karakter.Najvažniji poslovi u poljoprivredi su završeni, pšenica požnjevena, ubrano voće i povrće, tako da je ovo prilika i da proizvođači predahnu, da sumiraju postignute rezultate, ali i da saznaju šta je to novo u agrarnoj politici.Mirisno grožđe, jabuke i šljive iz Topolskog kraja, med sa Rudničkih planina, ovce i konji sa šumadijskih pašnjaka - na već tradicionalnom okupljanju nauke i prakse u Kragujevcu. Dobar recept za opstanak na tržištu - udruživanje i zajednički nastup na štandu "Zlatne ruke Šumadije".

"Da li je u pitanju prerada voća i povrća, da li su ručni radovi, da li su stari zanati... apsolutno sve što se proizvodi na selu", ističe dr Zorica Jestrović, direktorka Centra za ruralni razvoj.

Violeta Lazarević kaže da je došla da pogleda narodnu nošnju i poljoprivredne mašine.

"Neki poljoprivedni proizvod da može da se proda, pa da računaš na to da se razdužiš", kaže Borivoje Brković iz Vrnjačke Banje. "Al’ nema sile da može da se na poljoprivredi zaradi, da može da kupi mašinu. To je vrlo teško."

Da bi se to promenilo, iz državne kase za subvencije i podsticaje u poljoprivredi, izdvojeno je 37 milijardi dinara. I grad Kragujevac, povećao je agrarni budžet sa prošlogodišnjih 12 na 20 miliona dinara.

Subvencionišu se mnogobrojni programi, koji daju rezultate. Šumadija i Pomoravlje u oblasti agrara, zabeležili su spoljniotrgovinski suficit veći od 20 miliona evra.

"Priključna mehanizacija na 50 posto sufinansiranja, kupovina nove priključne opreme, tu su voćarska proizvodnja, voćarski zasad , osigaranje za koje takodje vraćamo doprinose do 50 posto sufinansiranja i vraćamo sufinansiranje kamata za kratkoročne i dugoročne kredite", rekao je Nikola Paunović, iz Odeljenja za poljoprivredu Kragujevca.

"Beležimo takođe i povećanje izvoza u određenim segmentima kao što su mlečni proizvodi, kao što su mesne prerađevine za preko 50 procenata u odnosu na prethodni period i kada govorimo o izvozu vina", ističe Predrag Lučić, direktor RPK Kragujevac.

Rešenjem ministarstva poljoprivrede, rakija "šumadijska šljivovica", dobila je oznaku geografsog porekla, što je preduslov za povećanje proizvodnje, izvoza i brendiranja Šumadije.

Oko 20 odsto stanovnika Srbije živi od poljoprivrede, najviše u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Značajan deo bruto društvenog proizvoda upravo potiče iz agrara. Za pojedine opštine, kao što su recimo, Topola ili Rekovac, od izvoza voća, ostvari se 80 do 85 odsto ukupnih prihoda.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3652026/najlepse-iz-srbije-na-kragujevackom-sajmu.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31