Iz grada u selo, jer tamo je lepše. Marta i Branislav Dmitrović odlučili su da žive u Deliblatskoj peščari, jer smatraju da njihova deca treba da odrastaju u prirodi. Imaju sve što im je potrebno za bezbrižan život, a o povratku u grad ne razmišljaju.Stan na Karaburmi u Beogradu, Marta je zamenila širokim livadama i borovom šumom u Deliblatskoj peščari.Pre 10 godina ovde je došla kod bake, upoznala je Branislava koji se bavio ovčarstvom i zaljubila se u sve što je videla.

Uzgajaju 350 ovaca i 70 koza i to je sad njihovo najveće bogatstvo.

"Čak bih mogla da kažem da smo mnogo bogatiji od ljudi koji nemaju priliku da žive na ovakvom jednom mestu. Ova sloboda i beskrajno nebo koje vidimo i netaknuta priroda su nešto što je svakome dragoceno, ne samo nama zaljubljenicima", kaže Marta.

Od prodaje jagnjadi, jarećeg mesa i kozjeg mleka može lepo da se živi, kažu Dmitrovići, ali da mora mnogo i da se radi. Njihove ovce su čitave godine na pašnjacima Deliblatske peščare i zahtevaju mnogo pažnje, ali Marta i Branislav kažu da su svoj posao pretvorili u zadovoljstvo.

"Mislim da je najlepše kad čovek živi tamo gde voli i gde mu odgovara. Te davne godine mogao sam ići gde god, ali kad sam video samo 10 odsto Peščare odmah sam se odlučio da tu ostanem i živim", ističe Branislav.

Dmitrovići kažu da su veoma srećni što zajedno sa decom svakog dana imaju neposredan kontakt sa prirodom koja je ovde veoma izdašna, ali da nisu uskraćeni ni za dešavnja u gradu.

"Mi smo na devet kilometara od sela i mesta koja više nisu ruralna sredina, jedan auto i malo benzina i vi ste na korak od pozorišne predstave i od svakog kulturnog sadržaja, ali opet ovo mesto mi vraća energiju koju dajem u svom poslu i svojoj porodici", napominje Marta.

Marta i Branislav često uzjašu i svoje konje i tek onda je obilazak peščare pravo uživanje, a veliki hobi im je i skupljanje klepetuša i bronzi. Imaju ih više od 400 i svaka drugačija zvuči.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3962147/deliblatska-pescara-marta-branislav-zivot.html

Postupak ukrštanja u gajenju koza podrazumeva da roditelji koji se pare pripadaju različitim rasama (domaća bela koza sa sanskim jarcem, ili domaća balkanska koza sa alpina jarcem). Pošto je zapat koza dovoljno konsolidovan u genetskom pogledu, tako da su razlike između potomaka i roditelja male, daljim ukrštanjem treba se dobijaju potomci, koji bolje ispoljavaju određene osobine od roditeljske generacije, s ciljem bržeg menjanja pojedinih proizvodnih ili reproduktivnih osobina.

Osnovni cilj ukrštanja je da se kod potomaka, kombinacijom roditelja koji pripadaju različitim rasama, ispolji tzv. heterozis efekat ili hibridna snaga, odnosno hibridni vigor. Taj efekat koji praktično prouzrokuje nastajanje razlike osobina najispoljeniji je u prvoj generaciji potomaka.

Osim toga, gajenje ukrštanjem može da se primeni i u onim slučajevima kada se proizvodnja počinje sa domaćim rasama koza koje se, radi unapređenja buduće proizvodnje, pare sa jarčevima plemenitih rasa. U ovom slučaju odgajivač može da primeni ili tzv. meliorativno ukrštanje ili tzv. pretapajuće ukrštanje. U oba slučaja cilj je da se iz generacije u generaciju dobija značajno bolje potomstvo.

Upotreba što kvalitetnijih jarčeva od velikog je značaja za unapređenje proizvodnje, tako da se odgajivač mora stalno truditi da iz generacije u generaciju nabavlja ili odgaja što kvalitetnije priplodnjake. Promena procenta gena, tj. udela plemenite rase u generaciji meleza zavisi od dužine trajanja postupka ukrštanja i broja korišćenih rasa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Tek u epidemiji, kada smo ostali zarobljeni u stanovima na visokim spratovima, mnogi od nas su shvatili da je život na selu, u prirodi, privilegija. To odavno zna glumac koji se proslavio zahvaljujući ulozi Živojina Džakovića u seriji „Vojna akademija“ – Branko Janković i ide čak korak dalje, pa kaže da je život na selu vrhunac aristokratskog života.Dane provodi sa porodicom u Gunjacima kod Osečine i samo kada ima poslovne obaveze ide za Beograd.„Moja porodica, komšije, uopšte ljudi na selu nisu toliko osetili vanredno stanje i epidemiju. Na kraju krajeva, ne traži se tako puno od nas, a šta god da je pozadina cele ove priče, čovek i ovako i onako treba malo da se smiri“, kaže za Jutarnji program Branko.

Prema njegovim rečima, situacija u kojoj smo se našli utiče na povećano interesovanje za placeve na planini Rožanj jer mnogi hoće da prave mesto gde mogu da pobegnu iz grada.

„Mi u ovakvoj situaciji dovozimo kupcima sir na kućnu adresu, jednom nedeljno vozimo u Beograd, a ko prolazi uvek svrati u naša dva etno-sela“, priča Janković i naglašava da će posle svega što je doneo koronavirus ljudi ipak doći do zaključka i da ćemo se osvestiti šta je kvalitetniji život. Nažalost, zbog situacije, proizvodi koji ostaju na imanju Branka Jankovića nisu mogli preko granice prethodnih nedelja. Uskoro će se normalizovati promet pa će Brankovi proizvodi od kozjeg mleka ponovo stizati do potrošača i u udaljene krajeve.

„Zanimljivo je da na kraju da će koze spasiti svet. Posledica koronavirusa je pneumonija, a kozja surutka i kozji sir regenerišu disajne organe, jetru, jačaju krv… kozji program je dušu dao za sve to“, objašnjava Janković.

Glumački zadaci zbog epidemije uglavnom su odloženi.

„Ulazimo u snimanje serije Tate, pokušavaju da se usklade termini. Imamo 500 epizoda da snimimo, a snimili smo oko 70. Mislim da će pozorište sačekati jesen“, otkriva glumac i poručuje svima da rade na zdravlju i, osim kozjih proizvoda, preporučuje sremuš.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/3941660/branko-jankovic-koze-zdravlje-virusi.html

Uzgoj koza sve je zastupljeniji i u Sremskom okrugu.Posebno je zanimljivo da koze sada gaje mnogi koji se nikada nisu bavili uopšte poljoprivredom, a kamoli stočarstvom.

Jedan od njih je i Ivan Knežević, koji se sa porodicom iz Šapca pre dve godine preselio u Klenak - sremsko selo, koje od mačvanskog grada deli samo reka Sava. Odmah je registrovao gazdinstvo i sada sa uspehom gaji alpske koze, piše portal Agroklub.
"Imao sam želju da se sa porodicom preselim iz grada, a Klenak je bio odličan izbor, jer je blizu grada. Imao sam sreće da nađem dobar plac, a kako se bavim sportom na vodi, blizina reke, na 50 metara od kuće, takođe je uticala na izbor. Sada sam ovde sa suprugom i dve ćerke, koje pohađaju osnovnu školu u Klenku, a i moja majka je posle 35 godina rada napustila Železnicu Srbije u Šapcu i došla da zajedno gajimo koze u Klenku", kaže Ivan Knežević.Na početku, sagovornik Agrokluba imao je šest koza i jednog jarca alpske rase, a sada je već stigao do oko 30 muznih koza. Ovo još nije pun kapacitet za dovoljan porodični prihod, pa Kneževići imaju u planu da proizvodnju prošire i tako obezbede punu egzistenciju. To će, kako kaže, postići kvalitetom, po kom je već postao prepoznatljiv. Mušterije iz Šapca dolaze kod Kneževića u Klenak, gde se praktično sve rasproda na kućnom pragu.

"Bavimo se proizvodnjom mleka, jogurta, mladog i tvrdog sira, kačkavalja, sira sa raznim ukusima i začinima, čak smo eksperimentisali i sa voćnim dodacima. Proizvode od kozijeg mleka prodajemo i na šabačkoj pijaci. Međutim, mušterije su, u želji da se uvere da zaista prodajemo prirodni proizvod, dolazile u naše gazdinstvo. Dešavalo se da ne veruju da prodajemo čisto mleko. Sada imaju priliku to da vide na licu mesta, pa se često desi da kupci dolaze kod nas i da većinu prozvoda prodamo još sa praga", navodi nekada Šapčanin, a sada mladi poljoprivrednik iz Srema.Osim mlečnih proizvoda, prodaje i mlade jarčeve kao priplodni materijal, jer osim reprodukcije u matičnom stadu, nemaju drugu ulogu. Sada je vreme kada se koze pripremaju za jarenje - u februaru i početkom marta, što znači da je posla nešto manje. Koze su, što se tiče muže, najproduktivnije sa tri do četiri ili pet godina starosti. Pare se uglavnom u septembru ili oktobru, kada dani postaju kraći, a koze odmaraju noseći mlade.

Inače, ovaj mladi poljoprivrednik u svom gazdinstvu gaji umatičene koze, sarađuje sa Poljoprivrednom stručnom službom u Rumi, kojoj teritorijalno pripada i koristi subvencije države od po 7.000 dinara po novom grlu. Posao će, kako kaže, da širi da bi to postala njegova osnovna delatnost.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=10&nav_id=1652789

Sve veći broj farmi koza u našim krajevima i vaše interesovanje za savete stručnjaka, inspirisali su nas da vam damo nekoliko korisnih saveta u vezi sa mužom koza. Razmatraćemo situaciju u kojoj proizvođač ima oko dvesta koza. Posao muže treba da se obavi za sat i po i taj posao radi jedan čovek. U skladu sa ovim potrebama postoje različiti tipovi izmuzišta: izmuzište ukoso-riblja kost, paralel izmuzište, rotaciono i tunel izmuzište. Svaki od ovih sistema ima svoje mane i vrline.
Izmuzište tipa riblja kost
Kod ovakvog tipa izmuzišta ulaz i izlaz koza je dosta lak, broj koza može da varira, sistem nije skup, ali nema ishrane u izmuzištu. Da bismo postigli mužu za dvesta koza, potrebno je da imamo 14 do 16 mesta, ili najbolje ako postoji mogućnost da ih bude 20. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 25 do 30 cm, širina 90 do 100 cm po kozi a razmak jasala, odnosno udaljenost oko 60 cm.
Paralel izmuzište
Ovakvo izmuzište ima tačno određen broj mesta, jer se ovde primenjuju jasle sa uklještivačem. Zbog ovog sistema je otežana manipulacija sa životinjama i sporije kretanje koza. Mana je što je neophodan prekid muže radi isključivanja i raspodele hrane između pojedinih grupa, tako da se gubi vreme, a prednost ovog sistema je što imamo dobru preglednost vimena. Da bismo postigli mužu dvesta koza na sat, potrebno je da imamo 30 mesta u ovakvom
izmuzištu. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 30 do 35 cm, širina 120 do 130 cm po kozi, a razmak jasala odnosno udaljenost oko 90 cm.
Rotaciono izmuzište
Ovakav tip izmuzišta je skup za nabavku ali i održavanje. Ima dobar komfor za rad, odličnu preglednost vimena, ali je kretanje koza sporo. Ovo izmuzište najčešće ima 12 mesta i manje, i za sat vremena se ne može postići muža. Čak i sa 24 mesta odgajivači treba da budu oprezni.
Tunel izmuzište
Ovakav tip muže karakteriše ga dosta lak i brz hod koza, nema ishrane u izmuzištu, a vreme čekanja na mužu je veoma dugo. Ovakav tip muže ne može biti korišćen za preko dvesta koza. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 80 cm, širina 30 do 40 cm po kozi.
Za koji god sistem da se odlučite, ili koji god sistem odgovara vašim potrebama, pre izbora dobro razmislite da li taj sistem pruža kozama pravilan način hoda, jer značajni nagibi i kretanje koza uz čestu ili naglu promenu smera mogu izazvati posle nekog vremenskog perioda deformitete zglobova. Da bi prolaz ili hodnik bio dobar, treba da bude širok jedan do dva i po metra i vrata za ulazak i izlazak u bokseve se prilagođavaju širini hodnika. Kada je u
pitanju prostor, gde koze čekaju za mužu treba da imamo u vidu da on omogućava brz pristup kozi na mužu. U ovom prostoru svaka koza treba da ima 0,25 metara kvadratnih prostora, odnosno broj koza na čekanju treba da bude dve do tri po dužnom metru. Najbolje je kada su po dve koze, jer se tako brzo menjaju na plaformi za mužu. Svakako treba imati u vidu i potiskujuće pregrade kojih imamo dva tipa: „električni pas“ u sklopu koje imamo
i signal za upozorenje životinja, ili ona sa daljinskim upravljanjem koja se kotrlja po zemlji.Kanal za mužu treba da je najmanje širine 1,9 metara. Potrebna je i ivica da bude visine 5 cm, zbog klizanja životinje. Koze treba da stoje tako, da je vime u visini između lakta i ramena muzača.
Važno je da izmuzište obezbedi kozama prirodan položaj na podijumu, da vime bude dobro vidljivo i što bliže muzaču. Na osnovu iskustva i saveta stručnjaka, riblja kost i tunel su najčešće preporučljivi. Imajući u vidu da nakon upotrebe izmuzište treba oprati, to nam donosi određene količine otpadnih voda. Njihova količina zavisi od zaprljanosti i od korišćenih sredstava za čišćenje. Za kvalitetnu mužu bilo bi poželjno da se kozama obezbedi prirodno osvetljenje,
preko ugrađenih prozora, a veštačko odnosno, dodatno osvetljenje se obezbeđuje muzaču kako bi dobro video vime koza. Važno je i da mlekara bude u blizini
izmuzišta. Za ovakvu namenu potreban nam je prostor, barem 10 metara površine u prostoriji. Nagib poda treba da bude 2% sa sifonom na površini, radi uklanjanja vode nakon pranja. Radi lakšeg održavanja higijene u mlekari zidovi treba da su glatki, svetle boje i od vodootpornog materijala.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kozarstvo u Srbiji ima viševekovnu tradiciju, nakratko prekinutu u decenijama posle Drugog svetskog rata. Ipak, počeo je nagli uspon ove grane stočarstva,
najpre u Vojvodini, a potom i u centralnoj Srbiji, gde su poslednjih godina nikle velike i moderne kozarske farme.
Poslednjih godina raste tražnja za kozjim proizvodima, samim tim i proizvodnja, ali realnost je da se kod nas ne koristi mnogo kozji sir, jer mi nemamo tu naviku.
Na ,,Jesenjem ukus festu“ , upoznali smo predstavnika porodice Dobrić iz Bele Reke kod Šapca. Kako nam je rekao Dobrivoj, Bela Reka ima oko 350 kuća i oko 1. 000 stanovnika. Porodica Dobrić je jedina porodica u selu koja se bavi kozarstvom. Dobrivojev otac je 35 godina radio u šabačkoj mlekari, pa se i Dobrivoj tu zaposlio. Porodica Dobrić pravi kozji sir i kozju surutku. Sve je sto posto prirodno bez ikakvih aditiva i konzervanasa. Imaju 70 koza rase Alpina, i mleko prerađuju u svojoj mlekari u okviru poljoprivrednog gazdinstva.
Štalski prosek je 2, 8 litara mleka po kozi, koze su svakog dana na ispaši, i one same biraju šta će da jedu. Po njegovim rečima, koze nisu zahtevne što se tiče smeštaja. Zato je potrebno izgraditi objekat koji će je zaštiti od sunca, kiše i jakih vetrova, i to je sasvim dovoljno. Materijal mogu da budu ili daske, ili cigla, ili bilo šta drugo što je jeftino. Objekat mora da je bez tavanice, sa dosta svetla, pod najbolje od cigle, pokrivene tankim slojem betona. Obavezna je prostirka od slame i stalna mogućnost pristupa čistoj pijaćoj vodi.
Koze su kod Dobrića smeštene u boksovima po šest, i tako je i izmuzište. Kozja surutka je u stvari nusproizvod koji nastaje pri spravljanju kozjeg sira. Blagotvorno deluje na probavni trakt, na disajne organe, preporučuje se u terapeutske svrhe. U kozjoj surutki ima 2% suve materije, dok ostatak čini voda.
Kozje mleko se zbog brojnih lekovitih svojstava svrstava u najzdravije namirnice na svetu. Godinama se, osim u ishrani, koristi kao lek za bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća... Istraživanja su pokazala da se ovo mleko lakše vari od kravljeg i da ima nizak nivo alergena.
On zaključuje da je isplativo i korisno držati koze, jer se brzo razmnožavaju, a njihovo mleko je izuzetno zdravo jer ne sadrži laktozu pa je lako svarljivo i mogu
da ga piju čak i bebe, dok je kod lečenja plućnih bolesti nezamenljivo, naročito kozja surutka.
I na kraju Dobrivoje ističe da nikada ne bi menjao selo za grad, u grad ide samo kad mora. Kako on ističe ko ima imanje, treba da ostane na selu, da radi na svojoj zemlji, a ne da ide u grad da radi za malu platu, i da se bori za egzistenciju. Apeluje da mladi ostaju na selu. Nije lako prodati svoje proizvode, oni još tragaju za tržištem, ali su ipak zadovoljni. Učestvuju na raznim manifestacijama, sajmovima, i plasiraju svoje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin

Bezmalo smo bili iznenađeni kada nam je naša sagovornica rekla da svako jutro i veče suprug i ona za sat vremena pomuzu četrdeset koza i dvadeset ovaca. Moramo priznati da u dvadeset prvom veku ovaj podatak može da bude za rubriku verovali ili ne. Međutim, Ratka Čubrilo iz Orašca kaže da nije teško i da planiraju da kupe uređaj za mužu.

„Pored proizvodnje mlečnih proizvoda bavimo se i povrtarstvom, imamo dva hektara zemlje i naše koze su na ispaši od proleća do jeseni a u zimskom periodu u stajama. U početku smo se kozarstvom bavili kao hobi proizvođači, pre svega zbog dece, a pre četiri godine smo započeli ozbiljniju proizvodnju. Sve što se proizvede mi prodamo kod kuće tako da ne idemo na pijac“ kaže Ratka.
U stadu ovaca imaju preko trideset umatičenih grla, od čega je dvadesetak do skoro bilo na muži. U pitanju je sjenička ovca od kojih mleko koriste za proizvodnju mlečnog sira. Ratka je na sajam u Aranđelovcu donela kozji sir, kačkavalj, mladi sir, ali i krem sir koji su probali čak i posetioci koji su „zakleti“ potrošači koji ne
koriste kozje proizvode zbog mirisa. Nismo uspeli da utvrdimo da li je do Ratke i njenog recepta ili do koza, međutim, jedna gospođa je bila iznenađena kada je na pitanje koliko imate krava dobila odgovor da Ratka ima četrdeset koza i da se radi o kozjem krem siru. Dnevno namuzu oko sto litara mleka. Za dobar kačkavalj je potrebno osam litara mleka a za krem sir manje.
Ovaj sir može da bude i za kolače, neutralnog ukusa ili slan. Proizvodi se slično kao i ostali sirevi kaže naša sagovornica i dodaje da je fora u zagrevanju mleka i to je sve što nam je rekla a ostalo će ostati tajna.
„Nemamo dovoljno sira koliko bismo mogli da prodamo. Kozji proizvodi su izuzetno traženi, mi se nikada nismo oslanjali na pijacu i reklamu već su to naši
kupci od usta do usta preneli tako da sve što proizvedemo već je prodato. Dolaze nam ljudi iz raznih krajeva“ dodaje Ratka.
Što se tiče ručne muže Ratka kaže da trnu ruke ali joj nije teško, koze muze sa strane, a dok traje muža njene koze dobijaju zrnastu smešu a ostatak ishrane je na pašnjacima. Imajući u vidu da raspolažu sa svega dva hektara svog imanja a imaju veliki broj koza i ovaca ovaj nedostatak nadomešćuju
zakupom zemljišta za ispašu. Možda bismo uspeli da doznamo recept za krem sir ali je toliko bilo zainteresovanih da probaju sir i uzmu broj telefona da ništa drugo nije preostalo i nama nego da pribeležimo broj.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dejan Stajić (33) je ekonomista, koji se iz grada vratio u selo Toplac kod Vranja, kako bi napravio farmu koza. Na predivnim i prostranim pašnjacima u okolini sela nastanio je oko 50 rasnih koza - francuska alpina.

Za njihovu kupovinu odlučio se kada je rešio da se bavi proizvodnjom kozjeg sira. Ovu rasu je odabrao, jer su mlečnije u odnosu na druge vrste i jer je pri stvaranju ove rase korišćena upravo metoda selekcije visoke proizvodnje mleka. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana.

Prilagodljive su na različite uslove gajenja, otporne na bolesti, a njihov muzni vek traje sedam do deset godina.

Koza u svojoj ishrani koristi sto vrsta biljaka, desetostruko više nego krava ili obična, bela ovca. Zahvaljujući raznovrsnoj ishrani, mleko i sir alpske koze nemaju onaj intenzivni miris zbog kojeg mnogi ne jedu kozje proizvode, uprkos njihovim lekovitim svojstvima.

Mleko, sir i meso alpske koze je na ceni, jer se ne nalaze često na tržištu. To je i Dejan imao na umu kada je pokrenuo proizvodnju.

- Do neophodnog kvaliteta došli smo proizvodeći sir na tradicionalan način. Sir prave isljučivo uži članovi naše porodice i to u prostorijama koje smo izgradili specijalno za ovu namenu - kaže Dejan.

Kvalitet njihovih proizvoda prvi su prepoznali vlasnici restorana u Vranju koji su bili i ostali njihovi stalni kupci. Roba je postala prepoznatljivija kada je Dejan došao na ideju da svoj sir kupcima plasira u drvenim kačicama koje se proizvode na tradicionalan način. Ovako upakovan sir transportuje i kupcima u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj.

Na ceni kod kupaca su i jarad, koja se odgajaju u Dejanovom gazdnstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2642234/mlecnost-alpske-koze-od-500-do-800-litara-tokom-perioda-jedne-laktacije

Aleksandar Lukić ističe da je u kozarstvo ušao sa desetak grla, a danas u gazdinstvu ima četrdeset umatičenih. Ceo posao oko koza radi sa suprugom.
Mesečno preradi do 4000 litara mleka, što je sasvim dovoljno da se na tradicionalan način naprave pristojne količine više vrsta sireva, od dimljenih do onih sa začinskim biljem. Konkurencija nije problem, a državne subvencije od 7.000 dinara po grlu ističće da su redovne i neophodne.“Ne idemo na intenzivnu i veliku proizvodnju i razmišlajmo da jednog dana krenemo na organsku proizvodnju, jer nam nije važna profitabilnost, već gledamo da do te profitabilnosti dođemo na drugi način. Opstajemo tako što smo našli neki optimalan broj koji možemo da prodamo. Ko god ima veći broj grla, pa krene sa 50 do 100 grla koza, a nikada nisu držali koze, pa onda kada dođe velika količina mleka, daje se u bescenje na otkup”, rekla je Aleksandar Lukić.

Međutim, prethodnih godina otkupna cena kozijeg mleka bila je oko 60 dinara, dok je ove godine pala na 45 dinara za litar, a kozije meso je sve teže prodati.

“Jako slabo uzimaju jaretinu i pečenjare i sve ostale kafane. Jagnjetinu možete da prodate, ali je ovo postao veliki problem. Uglavnom većina grla ode za remont stada. Te godine, kada pravimo remont za zamenu grla, ove starije isključujemo i odlaze za našu ličnu potrošnju, uglavnom”, dodala je Lukić.

Lukić ističe da su strpljenje i umeće ključ svakog uspeha koji treba isplanirati, a da kozarstvo može biti i te kako solidna dopuna kućnog budžeta. Beograd, Novi Sad i Subotica su tržišta za sve njihove proizvode, ali se znatan broj proda sa kućnog praga.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/moze-li-se-ziveti-od-kozarstva_1033189.html

Branko Stanić iz Nikinaca je pre šest godina ostao bez posla, a potom je odlučio sa porodicom da napravi farmu koza. Potraga za adekvatnim imanjem sa objektima za smeštaj koza trajala je više od godinu dana. Pre četiri godine pronašli su prostor, kupili 20 alpskih umatičenih koza i upustili se u proizvodnju.

Vremenom su asortiman proizvoda proširivali, kao i svoje stado, koje danas broji 45 koza.

- Hranu za koze ne proizvodimo, već kupujemo. Cilj nam je da mušterije budu zadovoljne i da su proizvodi zdravi i bezbedni i to nam je primarno - kaže Nemanja, jedan od Brankovih sinova.

Iz godine u godinu paleta proizvoda se povećavala i sada u ponudi imaju: kozje mleko, kozju surutku, sireve sa začinima (zelena papričica, crvena ljuta paprika, origano bosiljak i beli luk) po želji kupca, podliveni mladi sir, tvrdi sir sa medom, sir iz salamure, sir u maslinovom ulju i kozji sapun.

Alpska koza je u pogledu na ostale rase najmlečnija. Mlečnost se u toku laktacije kreće se od 500 do 800 litara. Litar mleka kod Stanića košta 120 dinara, a litra surutke je 70 dinara. Teglica kiselog mleka od 380 ml košta 120 dinara, kilogram mladog sira 700 dinara, dok je tvrdi sir sa medom 1.000 dinara. Teglica sira u maslinovom ulju košta 400 dinara, dok je kozji sapun 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2562671/od-otkaza-do-farme-alpskih-koza-stanici-zaradjuju-zahvaljujuci-proizvodima-od-kozjeg

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30