Kozarstvo u Srbiji ima viševekovnu tradiciju, nakratko prekinutu u decenijama posle Drugog svetskog rata. Ipak, počeo je nagli uspon ove grane stočarstva,
najpre u Vojvodini, a potom i u centralnoj Srbiji, gde su poslednjih godina nikle velike i moderne kozarske farme.
Poslednjih godina raste tražnja za kozjim proizvodima, samim tim i proizvodnja, ali realnost je da se kod nas ne koristi mnogo kozji sir, jer mi nemamo tu naviku.
Na ,,Jesenjem ukus festu“ , upoznali smo predstavnika porodice Dobrić iz Bele Reke kod Šapca. Kako nam je rekao Dobrivoj, Bela Reka ima oko 350 kuća i oko 1. 000 stanovnika. Porodica Dobrić je jedina porodica u selu koja se bavi kozarstvom. Dobrivojev otac je 35 godina radio u šabačkoj mlekari, pa se i Dobrivoj tu zaposlio. Porodica Dobrić pravi kozji sir i kozju surutku. Sve je sto posto prirodno bez ikakvih aditiva i konzervanasa. Imaju 70 koza rase Alpina, i mleko prerađuju u svojoj mlekari u okviru poljoprivrednog gazdinstva.
Štalski prosek je 2, 8 litara mleka po kozi, koze su svakog dana na ispaši, i one same biraju šta će da jedu. Po njegovim rečima, koze nisu zahtevne što se tiče smeštaja. Zato je potrebno izgraditi objekat koji će je zaštiti od sunca, kiše i jakih vetrova, i to je sasvim dovoljno. Materijal mogu da budu ili daske, ili cigla, ili bilo šta drugo što je jeftino. Objekat mora da je bez tavanice, sa dosta svetla, pod najbolje od cigle, pokrivene tankim slojem betona. Obavezna je prostirka od slame i stalna mogućnost pristupa čistoj pijaćoj vodi.
Koze su kod Dobrića smeštene u boksovima po šest, i tako je i izmuzište. Kozja surutka je u stvari nusproizvod koji nastaje pri spravljanju kozjeg sira. Blagotvorno deluje na probavni trakt, na disajne organe, preporučuje se u terapeutske svrhe. U kozjoj surutki ima 2% suve materije, dok ostatak čini voda.
Kozje mleko se zbog brojnih lekovitih svojstava svrstava u najzdravije namirnice na svetu. Godinama se, osim u ishrani, koristi kao lek za bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća... Istraživanja su pokazala da se ovo mleko lakše vari od kravljeg i da ima nizak nivo alergena.
On zaključuje da je isplativo i korisno držati koze, jer se brzo razmnožavaju, a njihovo mleko je izuzetno zdravo jer ne sadrži laktozu pa je lako svarljivo i mogu
da ga piju čak i bebe, dok je kod lečenja plućnih bolesti nezamenljivo, naročito kozja surutka.
I na kraju Dobrivoje ističe da nikada ne bi menjao selo za grad, u grad ide samo kad mora. Kako on ističe ko ima imanje, treba da ostane na selu, da radi na svojoj zemlji, a ne da ide u grad da radi za malu platu, i da se bori za egzistenciju. Apeluje da mladi ostaju na selu. Nije lako prodati svoje proizvode, oni još tragaju za tržištem, ali su ipak zadovoljni. Učestvuju na raznim manifestacijama, sajmovima, i plasiraju svoje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin

Bezmalo smo bili iznenađeni kada nam je naša sagovornica rekla da svako jutro i veče suprug i ona za sat vremena pomuzu četrdeset koza i dvadeset ovaca. Moramo priznati da u dvadeset prvom veku ovaj podatak može da bude za rubriku verovali ili ne. Međutim, Ratka Čubrilo iz Orašca kaže da nije teško i da planiraju da kupe uređaj za mužu.

„Pored proizvodnje mlečnih proizvoda bavimo se i povrtarstvom, imamo dva hektara zemlje i naše koze su na ispaši od proleća do jeseni a u zimskom periodu u stajama. U početku smo se kozarstvom bavili kao hobi proizvođači, pre svega zbog dece, a pre četiri godine smo započeli ozbiljniju proizvodnju. Sve što se proizvede mi prodamo kod kuće tako da ne idemo na pijac“ kaže Ratka.
U stadu ovaca imaju preko trideset umatičenih grla, od čega je dvadesetak do skoro bilo na muži. U pitanju je sjenička ovca od kojih mleko koriste za proizvodnju mlečnog sira. Ratka je na sajam u Aranđelovcu donela kozji sir, kačkavalj, mladi sir, ali i krem sir koji su probali čak i posetioci koji su „zakleti“ potrošači koji ne
koriste kozje proizvode zbog mirisa. Nismo uspeli da utvrdimo da li je do Ratke i njenog recepta ili do koza, međutim, jedna gospođa je bila iznenađena kada je na pitanje koliko imate krava dobila odgovor da Ratka ima četrdeset koza i da se radi o kozjem krem siru. Dnevno namuzu oko sto litara mleka. Za dobar kačkavalj je potrebno osam litara mleka a za krem sir manje.
Ovaj sir može da bude i za kolače, neutralnog ukusa ili slan. Proizvodi se slično kao i ostali sirevi kaže naša sagovornica i dodaje da je fora u zagrevanju mleka i to je sve što nam je rekla a ostalo će ostati tajna.
„Nemamo dovoljno sira koliko bismo mogli da prodamo. Kozji proizvodi su izuzetno traženi, mi se nikada nismo oslanjali na pijacu i reklamu već su to naši
kupci od usta do usta preneli tako da sve što proizvedemo već je prodato. Dolaze nam ljudi iz raznih krajeva“ dodaje Ratka.
Što se tiče ručne muže Ratka kaže da trnu ruke ali joj nije teško, koze muze sa strane, a dok traje muža njene koze dobijaju zrnastu smešu a ostatak ishrane je na pašnjacima. Imajući u vidu da raspolažu sa svega dva hektara svog imanja a imaju veliki broj koza i ovaca ovaj nedostatak nadomešćuju
zakupom zemljišta za ispašu. Možda bismo uspeli da doznamo recept za krem sir ali je toliko bilo zainteresovanih da probaju sir i uzmu broj telefona da ništa drugo nije preostalo i nama nego da pribeležimo broj.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dejan Stajić (33) je ekonomista, koji se iz grada vratio u selo Toplac kod Vranja, kako bi napravio farmu koza. Na predivnim i prostranim pašnjacima u okolini sela nastanio je oko 50 rasnih koza - francuska alpina.

Za njihovu kupovinu odlučio se kada je rešio da se bavi proizvodnjom kozjeg sira. Ovu rasu je odabrao, jer su mlečnije u odnosu na druge vrste i jer je pri stvaranju ove rase korišćena upravo metoda selekcije visoke proizvodnje mleka. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana.

Prilagodljive su na različite uslove gajenja, otporne na bolesti, a njihov muzni vek traje sedam do deset godina.

Koza u svojoj ishrani koristi sto vrsta biljaka, desetostruko više nego krava ili obična, bela ovca. Zahvaljujući raznovrsnoj ishrani, mleko i sir alpske koze nemaju onaj intenzivni miris zbog kojeg mnogi ne jedu kozje proizvode, uprkos njihovim lekovitim svojstvima.

Mleko, sir i meso alpske koze je na ceni, jer se ne nalaze često na tržištu. To je i Dejan imao na umu kada je pokrenuo proizvodnju.

- Do neophodnog kvaliteta došli smo proizvodeći sir na tradicionalan način. Sir prave isljučivo uži članovi naše porodice i to u prostorijama koje smo izgradili specijalno za ovu namenu - kaže Dejan.

Kvalitet njihovih proizvoda prvi su prepoznali vlasnici restorana u Vranju koji su bili i ostali njihovi stalni kupci. Roba je postala prepoznatljivija kada je Dejan došao na ideju da svoj sir kupcima plasira u drvenim kačicama koje se proizvode na tradicionalan način. Ovako upakovan sir transportuje i kupcima u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj.

Na ceni kod kupaca su i jarad, koja se odgajaju u Dejanovom gazdnstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2642234/mlecnost-alpske-koze-od-500-do-800-litara-tokom-perioda-jedne-laktacije

Aleksandar Lukić ističe da je u kozarstvo ušao sa desetak grla, a danas u gazdinstvu ima četrdeset umatičenih. Ceo posao oko koza radi sa suprugom.
Mesečno preradi do 4000 litara mleka, što je sasvim dovoljno da se na tradicionalan način naprave pristojne količine više vrsta sireva, od dimljenih do onih sa začinskim biljem. Konkurencija nije problem, a državne subvencije od 7.000 dinara po grlu ističće da su redovne i neophodne.“Ne idemo na intenzivnu i veliku proizvodnju i razmišlajmo da jednog dana krenemo na organsku proizvodnju, jer nam nije važna profitabilnost, već gledamo da do te profitabilnosti dođemo na drugi način. Opstajemo tako što smo našli neki optimalan broj koji možemo da prodamo. Ko god ima veći broj grla, pa krene sa 50 do 100 grla koza, a nikada nisu držali koze, pa onda kada dođe velika količina mleka, daje se u bescenje na otkup”, rekla je Aleksandar Lukić.

Međutim, prethodnih godina otkupna cena kozijeg mleka bila je oko 60 dinara, dok je ove godine pala na 45 dinara za litar, a kozije meso je sve teže prodati.

“Jako slabo uzimaju jaretinu i pečenjare i sve ostale kafane. Jagnjetinu možete da prodate, ali je ovo postao veliki problem. Uglavnom većina grla ode za remont stada. Te godine, kada pravimo remont za zamenu grla, ove starije isključujemo i odlaze za našu ličnu potrošnju, uglavnom”, dodala je Lukić.

Lukić ističe da su strpljenje i umeće ključ svakog uspeha koji treba isplanirati, a da kozarstvo može biti i te kako solidna dopuna kućnog budžeta. Beograd, Novi Sad i Subotica su tržišta za sve njihove proizvode, ali se znatan broj proda sa kućnog praga.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/moze-li-se-ziveti-od-kozarstva_1033189.html

Branko Stanić iz Nikinaca je pre šest godina ostao bez posla, a potom je odlučio sa porodicom da napravi farmu koza. Potraga za adekvatnim imanjem sa objektima za smeštaj koza trajala je više od godinu dana. Pre četiri godine pronašli su prostor, kupili 20 alpskih umatičenih koza i upustili se u proizvodnju.

Vremenom su asortiman proizvoda proširivali, kao i svoje stado, koje danas broji 45 koza.

- Hranu za koze ne proizvodimo, već kupujemo. Cilj nam je da mušterije budu zadovoljne i da su proizvodi zdravi i bezbedni i to nam je primarno - kaže Nemanja, jedan od Brankovih sinova.

Iz godine u godinu paleta proizvoda se povećavala i sada u ponudi imaju: kozje mleko, kozju surutku, sireve sa začinima (zelena papričica, crvena ljuta paprika, origano bosiljak i beli luk) po želji kupca, podliveni mladi sir, tvrdi sir sa medom, sir iz salamure, sir u maslinovom ulju i kozji sapun.

Alpska koza je u pogledu na ostale rase najmlečnija. Mlečnost se u toku laktacije kreće se od 500 do 800 litara. Litar mleka kod Stanića košta 120 dinara, a litra surutke je 70 dinara. Teglica kiselog mleka od 380 ml košta 120 dinara, kilogram mladog sira 700 dinara, dok je tvrdi sir sa medom 1.000 dinara. Teglica sira u maslinovom ulju košta 400 dinara, dok je kozji sapun 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2562671/od-otkaza-do-farme-alpskih-koza-stanici-zaradjuju-zahvaljujuci-proizvodima-od-kozjeg

Posetili smo farmu koza Darka Markovića, koja se nalazi u šumadijskom selu Pružatovac, na teritoriji opštine Mladenovac. On je ovim poslom počeo da se bavi tek nedavno, tačnije u maju mesecu kada je kupio stado koza rase alpina.
„Koze sam kupio na Kosmaju, od čoveka koji je zbog ličnih razloga morao da prekine da se bavi ovim poslom, a ja sam želeo da započnem posao u kozarstvu. Prvo sam kupio pedeset, a zatim još trideset koza“. Prema Darkovim rečima, on planira da već naredne godine sa sadašnjih osamdeset proširi farmu na dvesta koza.

„Kompletna farma nastala je prilagođavanjem i proširivanjem objekata u kojima sam nekada držao živinu. Tada sam radio proizvodnju jaja namenjenu Institutu Torlak, gde su se spravljale vakcine. Kako je taj posao propao preorijentisao sam se na koze“.
Da bi osnovao ovu farmu, što uključuje nabavku grla i izgradnju i doradu objekta, Darko je morao da potroši trideset hiljada evra. Uz to, on kupuje i stočnu hranu za ishranu koza u zimskom periodu dok u letnjim mesecima pa sve do pozne jeseni koze napasa na tri i po hektara pašnjaka. Koze se muzu dva puta dnevno, kada nije sezona jarenja. Prosečna mlečnost je oko tri litra. Sve količine mleka prerađuje u sir. Za jedan kilogram vrhunskog sira potrebno je sedam litara mleka. Dakle, on dnevno proizvede oko dvadeset i pet kilograma sira. Sve količine isporučuje poznatom kupcu svakih deset dana.
Pored mladog i tvrdog belog sira, Darko pravi i dimljeni kozji sir, za koji možemo slobodno reći da spada u vrhunske specijalitete, a zahvaljujući umeću ovaj sir fenomenalno izgleda nakon dimljenja. Alpine su izuzetno zahvalne za proizvodnju mleka jer je ono dobrog kvaliteta, a ne daje jak miris sira kao što je to
karakteristično za druge rase koza.
Muža koza je uz pomoć muzilice, a objekat je napravljen tako da koze prolaze iz staje u muzilište i zatim se u krug vraćaju ponovo u stajnak. Sve ovo je Darko sam napravio. Sva grla na farmi su umatičena tako da pored prihoda od proizvodnje sira treba očekivati novac od države koji je namenjen kao podsticaj za ovu proizvodnju.
Prema navodima stručnjaka kozje mleko mogu da piju i dijabetičari, a pomaže i uborbi protiv stresa, bronhitisa i alergije. Njegov sastav veoma je sličan majčinom mleku. Ovo mleko sadrži vitamine B1, B2, B6 i B12 koji su izuzetno značajni za jačanje nervnog sistema. Posebno interesantan podatak u odnosu na kravlje mleko jeste taj, da kozje mleko sadrži četiri puta više bakra od kravljeg. Ovo mleko sadrži dosta cinka i selena koji su značajni za naš imunitet, a španski naučnici tvrde da ovo mleko pomaže u obnovi hemoglobina. Svi znamo da kozje mleko ima specifičan miris, nekad više nekad manje, a on nastaje zahvaljujući slobodnim masnim kiselinama. Međutim, ako pravilno prerađujemo ovo mleko, mirisi će biti minimalno prisutni. Da bi zadovoljili potrebe organizma dovoljno je popiti jednu čašu kozjeg mleka. Od kozjeg mleka prave se surutka i jogurt koji se preporučuju za terapiju obolele jetre i kod mononukleoza. Proteini koji se nalaze u ovim proizvodima se brzo absorbuju pa ih zato zovu „brzi proteini“ tako da ovu namirnicu treba preporučiti onima koji imaju veće fizičke napore kao i mladima koji često idu u teretanu.Laktacija koza traje između dvesta do trista dana, a prema izgledu možemo oceniti kvalitet grla. Visokomlečna koza ima nežan kostur, manju glavu, tanak vrat i dobru izraženu leđnu liniju. Koža kod ovakvih grla je mekana i tanka. Kaže se da koza koja ima veliko vime i ako joj burag zauzima veliki prostor, ima sve predispozicije za odličnu mlečnost. Inače, mlečnost koza raste do šeste laktacije, kada polako počinje da stagnira i pada. Zanimljivo je i to da količina mlečne masti u kozjem mleku izuzetno varira pa je može biti od dva do šest posto. Pored sira, kozje mleko se može sačuvati kao zamrznuto, ali ne duže od šest meseci.

Izvor:Agrobiznis magazin

Na dobrobit životinja utiče veliki broj činilaca. Svi ovi činioci mogu se svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su genetski činioci. U drugoj grupi su smeštajni i ambijentalni činioci. U trećoj grupi su činioci koji se odnose na odnos odgajivača, vlasnika, negovatelja, staralaca, veterinara, naučnika i svih drugih koji iskorišćavaju životinje. Ovi činioci su međusobno povezani jakim i neraskidivim vezama. Način na koji se čovek odnosi prema životinjama uglavnom je uslovljen načinom na koji o životinjama razmišljaju njihovi korisnici i odgajivači ili vlasnici. Verovatnoća da se ugrozi dobrobit životinja je veća ako se o životinji razmišlja kao o upotrebnom predmetu.

Jedan od razloga što se javnost u razvijenim zemljama zainteresovala za dobrobit životinja je i taj što se u poslednjih tridesetak, a posebno poslednjih 10 godina naglo porasla količina informacija, proisteklih iz naučno dokazanih činjenica o funkcionisanju organizma životinja, o njihovoj fiziologiji i ponašanju, uključujući i osećanja. Za ovakve naučne činjenice bili su zainteresovani mediji, koji su ih lako predstavili javnosti.

Prema navodima Brooma (2006) Evropski parlament je saopštio da je primio najviše pisama koji se odnose na dobrobit životinja nego na bilo koju drugu temu. Na pisma koja su se odnosila na dobrobit životinja političari su morali da reaguju traženjem naučnih činjenica, odnosno naučnih opravdanja, a ako su nedostajala, onda i podsticanjem istraživanja koja su se odnosila na dobrobit životinja i implementacijom naučnih saznanja i zahteva javnosti u zakonsku regulativu. Stručno usavršavanje stočara uglavnom se zasniva na prenosu informacija o brzini rasta, reproduktivnim osobinama, odnosno o karakteristikama potomstva i količini i kvalitetu proizvoda koji se dobijaju u određenoj grani stočarstva. Odnos stočara prema životinjama uglavnom zavisi od njihove rane edukacije, stručnosti, stočarske tradicije, ličnih iskustava, ubeđenja, načina razmišljanja, ali i od stručnih kvaliteta onih koji su zaduženi za njihovu edukaciju.

Odnos javnosti prema dobrobiti životinja uglavnom zavisi od priliva informacija preko svih sredstava informisanja. Prema van Puttenu, dobrobit životinja podrazumeva život u razumno prihvatljivoj harmoniji sa životnim okruženjem, fizičkoj kao i psihološkoj, što podrazumeva takav kvalitet životnog okruženja, koji odgovara adaptacionim sposobnostima životinje. Životno okruženje je kvalitetno ako omogućava životinji da zadovolji svoje prirodne potrebe.

Malo prostora se pridaje stručnim edukacijama iz oblasti dobrobiti, naročito iz oblasti kozarstva, grane stočarstva koja je u našoj državi manje rangirana sa aspekta poznavanja tehnologije uzgoja. Edukacija je u savremenom stočarstvu, naročito u farmskim uslovima držanja životinja više nego neophodna. Cilj edukacije sastojao bi se u tome da stočari prošire znanja u oblasti dobrobiti životinja, da se osposobe za detekciju kritičnih tačaka, propusta i problema sa aspekta dobrobiti u konkretnim, proizvodnim uslovima, kako bi saznanja o aspektima značaja, zaštite i obezbeđenja dobrobiti mogli primeniti u praksi ili preneti drugim odgajivačima. Odgajivači bi se kroz edukaciju upoznali sa ključnim pretpostavkama realizacije dobrobiti u praksi, uključujući prirodu ponašanja, a u cilju pravovremenog prepoznavanja promena i poremećaja u kozarstvu. Svi odgajivači bi morali biti upoznati sa svim metodama za procenu dobrobiti koza, koje su zasnovane na naučno utvrđenim kriterijumima. Praktična primena dobrobiti je značajan preduslov održivosti proizvodnje, posebno iz perspektive  kvaliteta i bezbednosti hrane.

U mnogim zemljama Evrope pa i sveta postoji ozbiljan problem sa starosnom strukturom populacije pastira, naročito u brdsko planinskim regionima. Veoma mali broj mladih pastira je na raspolaganju da zameni starije zbog naporne prirode posla. U mnogim razvijenim zemljama organizuje se obuka pastira i odgajivača. Treba imati u vidu da se naročito posle 1980odine naglo smanjuje interesovanje mladih za ovu vrstu obuke, iako se najčešće kao instruktori pojavljuju veoma iskusni farmeri, inženjeri zootehnike i veterinari. 

Vešt i iskusan čuvar stada je osoba koja se u stvari najviše brine o dobrobiti koza i stoga je jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na dobrobit.

Zakonski propisi

Svoj prvi Zakon o dobrobiti (“Službeni glasnik RS”, br. 41/2009) Republika Srbija je usvojila 2009. godine. Ovaj zakon je još uvek na snazi. Zakonom o dobrobiti životinja su regulisana neka pitanja od značaja za zaštitu i dobrobit životinja u našoj zemlji i propisane su prekršajne sankcije u vidu novčanih kazni za one koji ne postupaju u skladu sa principima dobrobiti životinja. Zakon o dobrobiti životinja se primenjuje u odnosu na sve životinje koje mogu da osete bol, patnju, strah i stres.

Zakon o dobrobiti se naročito primenjuje na sledeće životinje:

  • životinje koje se koriste u proizvodne svrhe;
  • životinje koje se koriste u naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe;
  • životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja;
  • životinje za rad i službene životinje;
  • kućne ljubimce;
  • napuštene i izgubljene životinje;
  • divlje životinje u zatočeništvu.

Osnovna načela zaštite dobrobiti životinja jesu:

  1. Načelo univerzalnosti bola, koje podrazumeva da životinje mogu da osete bol, patnju, stres, strah i paniku, kao i obavezu čoveka da pored očuvanja vrste brine i o zaštiti života i dobrobiti svake jedinke;
  2. Načelo brige o životinjama, koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od njega;
  3. Načelo integralnosti, koje podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svog delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa; 4. Načelo posvećivanja pažnje dobrobiti životinja, koje podrazumeva da se u svim aktivnostima koje se preduzimaju u oblasti poljoprivrede, stočarstva, veterinarstva, prometa, istraživanja, kao i u drugim oblastima koje se na direktan ili indirektan način odnose na životinje mora posvetiti puna pažnja zaštiti dobrobiti životinja;
  4. Načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da svaka aktivnost koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora biti planirana i sprovedena tako da predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na korišćenju najboljih raspoloživih tehnologija, sredstava i opreme;
  5. Načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o njima.

Koza je preživar i hrani se isključivo grubom voluminoznom hranom. Pravilnom i dovoljnom ishranom može se značajno istaći genetski potencijal životinje, kao i nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce, koze u u svojoj iskrani koriste više različitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 biljaka, ovce 20 a koze čak 90. Najveći deo obroka je paša, seno, senaža, silaža i različite drvenaste vrste koje koze brste. Koze najviše vole lišće, pupoljke, cvetove i ukoliko ih pustite u voćnjak može se desiti da ga celog obrste, pa čak i da pojedu koru s drveta. Iako tako ne izgleda na prvi pogled koze su u stvari vrlo probirljive, vole netaknutu hranu i itekako umeju da procene koja je biljka jestiva.

Sve o ishrani koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin  

Dugo su koze smatrane za "sirotinjske krave" i vrstu domaćih životinja kojoj nije potrebna skoro nikakva pažnja, a naročito na ekonomski održiv, ili smišljeni odgajivački rad. Međutim ako se njihovom odgajivanju pristupi sa na zootehnički pravilan način, ako se obezbede odgajivački dobri uslovi, tada gajenje koza kroz pravilno ophođenje može da bude više nego zahvalno i isplativo. Poslednjih decenija kozarstvo je postalo sve zastupljenije i u stočarski najrazvijenijim zemljama sveta. Krajem 20 veka skoro 25 odsto ukupne svetske proizvodnje kozjeg mleka proizvedeno je u ekonomski razvijenim zemljama sveta, iako se u njima gaji svega pet odsto od ukupne populacije koza. I u Srbiji poslednjih godina sve veći broj stočara odlučuje se da gaji ove domaće životinje, što se najbolje može uočiti po broju izlagača na sajmovima i izložbama koza. 

Sve o uzgoju koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zbog mleka koje je izuzetno zdravo, koze su poslednjih godina postale sve popularnije za uzgoj među stočarima. Uslovi smeštaja ovih životinja imaju veliki uticaj na zdravlje i proizvodnost koze. Za njihov uzgoj najčešće se ne grade posebne staje - kozarnici, već se može iskoristiti svaki čvrsto izgrađeni objekat od drveta ili cigle. Staja treba uvek da bude suva, prostrana, dobro osvetljena i bez promaje, a pod ravan ili minimalno nagnut, ali nikako više od jedan odsto, i napravljen od dasaka ili cigli. Objekti za koze se grade u područjima gde postoje određene pogodnosti za gajenje koza u odnosu na gajenje drugih vrsta domaćih životinja.

Sve o uslovima za uzgoj koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR: Agrobiznis magazin   

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31