Posetili smo farmu koza Darka Markovića, koja se nalazi u šumadijskom selu Pružatovac, na teritoriji opštine Mladenovac. On je ovim poslom počeo da se bavi tek nedavno, tačnije u maju mesecu kada je kupio stado koza rase alpina.
„Koze sam kupio na Kosmaju, od čoveka koji je zbog ličnih razloga morao da prekine da se bavi ovim poslom, a ja sam želeo da započnem posao u kozarstvu. Prvo sam kupio pedeset, a zatim još trideset koza“. Prema Darkovim rečima, on planira da već naredne godine sa sadašnjih osamdeset proširi farmu na dvesta koza.

„Kompletna farma nastala je prilagođavanjem i proširivanjem objekata u kojima sam nekada držao živinu. Tada sam radio proizvodnju jaja namenjenu Institutu Torlak, gde su se spravljale vakcine. Kako je taj posao propao preorijentisao sam se na koze“.
Da bi osnovao ovu farmu, što uključuje nabavku grla i izgradnju i doradu objekta, Darko je morao da potroši trideset hiljada evra. Uz to, on kupuje i stočnu hranu za ishranu koza u zimskom periodu dok u letnjim mesecima pa sve do pozne jeseni koze napasa na tri i po hektara pašnjaka. Koze se muzu dva puta dnevno, kada nije sezona jarenja. Prosečna mlečnost je oko tri litra. Sve količine mleka prerađuje u sir. Za jedan kilogram vrhunskog sira potrebno je sedam litara mleka. Dakle, on dnevno proizvede oko dvadeset i pet kilograma sira. Sve količine isporučuje poznatom kupcu svakih deset dana.
Pored mladog i tvrdog belog sira, Darko pravi i dimljeni kozji sir, za koji možemo slobodno reći da spada u vrhunske specijalitete, a zahvaljujući umeću ovaj sir fenomenalno izgleda nakon dimljenja. Alpine su izuzetno zahvalne za proizvodnju mleka jer je ono dobrog kvaliteta, a ne daje jak miris sira kao što je to
karakteristično za druge rase koza.
Muža koza je uz pomoć muzilice, a objekat je napravljen tako da koze prolaze iz staje u muzilište i zatim se u krug vraćaju ponovo u stajnak. Sve ovo je Darko sam napravio. Sva grla na farmi su umatičena tako da pored prihoda od proizvodnje sira treba očekivati novac od države koji je namenjen kao podsticaj za ovu proizvodnju.
Prema navodima stručnjaka kozje mleko mogu da piju i dijabetičari, a pomaže i uborbi protiv stresa, bronhitisa i alergije. Njegov sastav veoma je sličan majčinom mleku. Ovo mleko sadrži vitamine B1, B2, B6 i B12 koji su izuzetno značajni za jačanje nervnog sistema. Posebno interesantan podatak u odnosu na kravlje mleko jeste taj, da kozje mleko sadrži četiri puta više bakra od kravljeg. Ovo mleko sadrži dosta cinka i selena koji su značajni za naš imunitet, a španski naučnici tvrde da ovo mleko pomaže u obnovi hemoglobina. Svi znamo da kozje mleko ima specifičan miris, nekad više nekad manje, a on nastaje zahvaljujući slobodnim masnim kiselinama. Međutim, ako pravilno prerađujemo ovo mleko, mirisi će biti minimalno prisutni. Da bi zadovoljili potrebe organizma dovoljno je popiti jednu čašu kozjeg mleka. Od kozjeg mleka prave se surutka i jogurt koji se preporučuju za terapiju obolele jetre i kod mononukleoza. Proteini koji se nalaze u ovim proizvodima se brzo absorbuju pa ih zato zovu „brzi proteini“ tako da ovu namirnicu treba preporučiti onima koji imaju veće fizičke napore kao i mladima koji često idu u teretanu.Laktacija koza traje između dvesta do trista dana, a prema izgledu možemo oceniti kvalitet grla. Visokomlečna koza ima nežan kostur, manju glavu, tanak vrat i dobru izraženu leđnu liniju. Koža kod ovakvih grla je mekana i tanka. Kaže se da koza koja ima veliko vime i ako joj burag zauzima veliki prostor, ima sve predispozicije za odličnu mlečnost. Inače, mlečnost koza raste do šeste laktacije, kada polako počinje da stagnira i pada. Zanimljivo je i to da količina mlečne masti u kozjem mleku izuzetno varira pa je može biti od dva do šest posto. Pored sira, kozje mleko se može sačuvati kao zamrznuto, ali ne duže od šest meseci.

Izvor:Agrobiznis magazin

Kriza kozjeg sira : Industrijski eksperti upozoravaju na nedostatak širom Velike Britanije

Niska ponuda i povećana potražnja izazvaće povećanje cene kozijeg sira ove zime u Engleskoj. Eksperti u industriji upozoravaju da je nedostatak snabdevanja kozijeg sira preti širom Velike Britanije. Potražnja za sirem je obično na najvišem nivou tokom prazničnog perioda, ali isporuke iz evropskih stada su donekle iscrpljene, naveli su trgovci iz magazina The Grocer. Njihovo upozorenje dolazi nakon što je više od 50.000 trudnih koza i ovaca moralo biti povučeno širom Evrope 2010. zbog izbijanja Q groznice, bakterijske bolesti koja se potencijalno može širiti na ljude. Niži nivoi proizvodnje su rezultat povećanja troškova proizvodnje kozijih sireva zbog čega su neki poljoprivrednici odlučili da prestanu da uopšte gaje koze. Specijalista za pravljenjnje sira Eurilait izjavio je časopisu: "Neizbežno će se ulagati dodatna sredstva kako bi se obezbedilo delimično snabdevanje kupaca, ali ne i ono što bi u idealnom slučaju želeli." Rival Bradleis ponovio je ovu izjavu, dodajući: "Trgovci na malo bi trebalo platiti više za proizvode koze ili rizikovati da budu uskraćeni.'' "Jedan ili drugi će se uskoro obistiniti - ili cena ili dostupnost."

Praćenje ovakvih vesti u svetu trebalo bi da probudi svest naših proizvođača i prerađivača da pod hitno unaprede proizvodnju i nadomeste nedostake na probirljivim tržištima poput Velike Britanije. Vreme je da se svi trgnemo, zajedno sa državom, i postanemo aktivniji u potrazi za novim izvoznim potencijalima i realizujemo proizvodnju koja svakako donosi dobru zaradu. Očigledno je da ova situacija u Velikoj Britaniji neće biti brzo rešena, a teško i da će ostati usamljeni primer smatraju stručnjaci Agrobiznis magazina i Farmneta. Oni navode da koziji proizvodi takođe imaju dobru tražnju i na domaćem tržištu.

 

Još zanimljivih priča o kozama na linku:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3401-valjevci-dosli-na-najvecu-farmu-koza-i-ovaca-u-ceskoj 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/3294-zasto-se-koze-obezrozavaju 

Na Sajmu Etno hrane i pića, upoznali smo Miloša Todorovića i njegovu suprugu Bojanu, koji su došli iz sela Veliki Gaj, i na lepo uređenom štandu predstavili proizvode od kozjeg mleka "Srećna koza". Početkom 2014. godine, porodica Todorović je počela sa proizvodnjom kozjeg sira, a danas već u ponudi ima polutvrde kozje sireve sa mirođijom, sremušom, borovnicom, sa zelenim biberom i crnim tartufima. Pored toga, u ponudi imaju i bele sireve, grčki jogurt i kozju mocarelu.

Na registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu imaju oko 300 grla koza, od čega je 150 muznih. Proizvode izlažu na sajmovima, a prodaju vrše i u prodavnicama, pršutarama, kao i kućne dostave svake druge subote. Kako nam je istakao Miloš, malo po malo i celokupnu godišnju proizvodnju rasproda.

 

 Kozji sir od mirođije, borovnice i sa zelenim biberom

„Od prvog dana proizvodnje imam stalne kupce, koji se uvek rado vraćaju da ponovo kupe kod nas sir. I kako zadovoljno ističu, sir je istog ukusa i kvaliteta kao prvog dana“, dodaje Miloš. Porodica Todorović ima u planu da osnuje mlekaru i da proširi proizvodnju sira. Pored koza, Miloš na poljoprivrednom gazdinstvu ima i 6.500 stabala višnje, koju prodaje u svežem stanju.  

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu pažnju nam je privukao Aleksandar Mitić koji dolazi iz sela Prekonoga. Sa samo 21 godinu ima stado od 130 grla Alpino koza.  

Kako nam je istakao Aleksandar, Alpina koza daje odlične rezultate u proizvodnji mleka. Mleko je bogato vitaminima i preteinima u odnosu na mleko drugih rasa koza. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana. Njihovo stado je na ispaši cele godine, na nadmorskoj visini od 600m, izuzev zimskog perioda kada su u štali. Nadaju se i prinovi za vreme Novosadskog sajma.

Opširnije ćete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Svetlana Kovačević

Tragajući za savršenim materijalima i jakim nitima, naučnici su utvrdili da paukova svila zapravo predstavlja izuzetno jak materijal koji je izdržljiv i ujedno kvalitetan. Međutim, pauk ga proizvodi za sebe u dovoljnim količinama, ali ne i dovoljnim za potrebe recimo industrije. Razmišljajući o tome kako da iskoriste ovu osobinu pauka, stručnjaci su pokušavali na različite načine da dođu do ovih jakih niti. Zahvaljujući ovim istraživanjima nastao je  Nemirko -  koza koja izgleda normalno kao i sve druge koze, ali on ima jedan gen koji druge koze nemaju! Jarac Nemirko ima svetle oči i belu dlaku. Ali ono po čemu se Nemirko razlikuje od ostalih koza, je to što je on delimično i pauk. Na državnom Univerzitetu u Juti, izvršena je genetska modifikacija nad kozama, pri čemu je u genom koze ubačen gen pauka koji je odgovoran za proizvodnju paukove svile sa ciljem da proizvedu dovoljne količine ovog kvalitenog materijala.

Profesori sa ovog Univerziteta su ugradili gen pauka u koze koje proizvode mleko sa proteinima, koji se kasnije može izvaditi i napraviti paukova mreža. Naučnici objašnjavaju da oni zapravo nekoliko kopija gena pauka ubacuju u jajnu ćeliju, gde oni postaju sastavni deo hromozoma. Na taj način u daljoj proizvodnji rađa se „koza pauk“.

Kada uđete u tor ovih koza, nikada vam ne bi ni palo na pamet da se radi o GMO kozama. Čak ne bi ste ni pretpostavili gde se zapravo nalazi protein koji je zapravo nastao od gena dodatog iz pauka. 

Verovatno očekujete da će koza paučinu da izbacuje iz svog kopita ili usta. Međutim, to se samo dešava u crtanim filmovima i na malim ekranima, a zapravo protein koji je odgovoran za nastanak paukove mreže završava u onome u čemu i mi uživamo – kozijem mleku. Verujem da ste se sada naježili...

Koza se hrani i muze kao i svaka druga, ali ako bi uradili analizu mleka jedina razlika od ostalih koza bila bi u tome što se u mleku nalazi takozvani paukov protein od koga nastaje paučina. Da bi dobili paučinu, odnosno proizveli dovoljne količine ovog proteina za proizvodnju paukovih niti potrebno je izvršti izolaciju ovog enzima putem koncentracije.

Nad ovim eksperimentom učestvuje čitav tim ljudi koji istražuju moderne tehnike vođenja farmi i bavi se granom genetike poznatom kao sintetička biologija u kojoj se DNK različitih vrsta spajaju i formiraju se nove životinje sa specifičnim osobinama.

Ljudi koji vrše eksperimente, kažu da su ovo obične životinje, ali modifikovane za stvari koje su nam neophodne.

www.bbc.com

Kada je odlučio da nabavi 130 koza i da se bavi poljoprivredom, Amira Dedića je počela da hvata panika, ali s vremenom je sve došlo na svoje. Iz EU fondova povukao je 50 hiljada evra, kupio zemljište i sada je vlasnik farme.

Postoji dosta agencija, institucija kojima se treba obratiti, registara, upisnika, poljoprivrednih institucija. Treba puno raditi, ali isplati se jer imate podršku države. Daju vam sredstva za rad, i onome ko želi da radi to je sve što treba – kaže Amir Dedić, poljoprivrednik.

Da bi došao do evropskog novca trebale su mu dve godine. Novca je ostalo i za traktor i razne priključke. Amir je bio strpljiv, ali smatra da je sve to moglo biti i mnogo brže. Da treba ubrzati procedure misli i ministarka Žalac.

Od trenutka prijave do trenutka potpisivanja ugovora je znalo proći do dve, tri godine, da ste već zaboravili koji ste projekat prijavili. Drugi problem je kada se konkursi objave na način da ne zadovoljavaju uopšte uslove koje korisnici mogu da ispune – kaže Gabrijela Žalac, ministarka regionalnog razvoja i EU fondova (HDZ).

Izvor: www.telegraf.rs

Ova rasa se prvi put pominje u pravnim tekstovima iz 1979. godine. Do tada su bile poznate dve odvojene rase : mursijska i granadska. Danas je mursijska rasa veoma rasprostranjena dok je granadska u opadanju i broj koza ove rase ne prelazi šest hiljada.

Mursijsko – granadska rasa koza preneta je u Ameriku sa iseljenicima u 16. i 17. veku i postala je osnova mnogih ukrštenih rasa u Meksiku, Brazilu, Venecueli, itd. Takođe je preseljena na sever Afrike, tačnije u Maroko i Alžir, gde i danas postoji velika tražnja za ovom vrstom koza, ali i u Tunisu i Libiji. U skorije vreme, ova rasa se može naći i u Evropi (u Portugaliji, Grčkoj, Italiji, Španiji, pa čak i u Rumuniji). Ovakva rasprostranjenost moguća je zahvaljujući prilagodljivosti mursijsko-granadske koze različitim životnim uslovima, kao i njenoj mlečnosti koja doprinosi većoj proizvodnji sira. Rasa Murciano – Granadina je vodeća rasa za proizvodnju mleka u Španiji, kako po brojnosti tako i po proizvodnji. Procenjuje se  da danas u Španiji ima oko 500.000 koza ove rase, od kojih je 125.000 upisano u Geneološku knjigu. Skoro celokupna količina mleka koju daju ove koze se koriste za proizvodnju sira.

Mursijsko – granadska (murciano – granadina) rasa se prvenstveno uzgaja radi proizvodnje mleka, iako je veoma dobra i za proizvodnju mesa – jarići mogu da dosegnu u proseku do 7 – 8 kg žive vage .

Po zvaničnim podacima, ova rasa daje 310 kg mleka u 150 dana laktacije (za koze koje su se samo jednom okozile) tj . 513 kg mleka u 210 dana laktacije za koze koje su se okozile po drugi put. Postoje i izuzetni slučajevi u kojima je dostignuta proizvodnja mleka od 1.300 kg mleka u 304 dana laktacije. Srednja nutritivna vrednost mleka koje daju mursijansko – granadske koze je sledeća : mast  - 5,5 % , proteini – 3,7 % , laktoza – 4,5% , suvi ekstrakt 14, 1 %.

Predstavlja tipičan primer mlečne rase koza, poluispupčenog ili pravog profila, prosečnih dimenzija, sa tendecijom ka izduženosti i sklonosti ka polnom dimorfizu.

Dlaka je ujednačena, crne ili mahagoni boje, unutrašnjost nosnica je tamne ili rozikaste boje (nije dozvoljeno prisustvo belih dlaka). Kod ženki je koža fina, sa kratkom crnom dlakom, dok je kod mužjaka nešto grublja, sa ’’pojasom’’ nešto duže, jače dlake na gornjoj liniji vrata i leđno – lumbalnom delu. Mužjaci dostižu od 50 do 70 kg, a ženke od 40 do 55 kg.

Glava im je srednje veličine, trouglasta, sa visokim čelom, malo spuštenim čeono – nosnim delom, dok je lice izduženo. Uši su im srednje – velike, prave ili lagano spuštene unapred, rogovi su povijeni unazad, malo otvoreni pri vrhu (tip aegagrus). Mužjaci mogu imati bradavicu, ženke ne.

Ženke imaju fin i izdužen vrat, mužjaci nešto kraći i jači. Uobičajena pojava kod ove rase su simetrične izrasline na vratu.

Trup je širok i dubok. Rebra su im zaobljena. Grudi su im uske i spojene sa širokim stomakom, blago izvijenim grebenom i pravim leđno – lumbalnim delom, koji se lagano izdiže do širokih i izvijenih slabina. Rep je kratak i krut.

Vime je veliko i velike zapremine, simetrično, sa širokom osnovom. Bradavice su ka napred i spolj , sa mekanom i elastičnom kožom i bez dlaka. Testisi su dobre strukture.

Ekstremiteti su vitki, stabilni i srednje dužine. Zglobovi su jasno izraženi. Mišići i noge su lagano izvijeni sa unutrašnje strane. Kopita su mala i sabijena, jaka i tamne boje.

Diskutabilna mana je izvijeni profil, a neprihvatljivi defekti su fleke bilo koje boje, prisustvo bradavice kod ženki, kao i svaki deformitet tipa iskrivljeni ekstremiteti (na unutra ili spolja), distrofija vilice, anomalije vimena, deformitet bradavica ili njihov prevelik broj, kao i bilo koja anatomska ili funkcionalna distrofija.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31