Brojnim podsticajima i merama koje sprovodi Vlada Republike Srbije, uz podršku SANU odbora za selo i Zadružni savez Srbije već godinama nastoji da podstaknu razvoj poljoprivrede u celoj zemlji, a po svoj prilici i stočari će u narednom periodu imati razloga za zadovoljstvo. Naime, Sajam nameštaja koji je održan prethodnih dana posetili su državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović. Oni su se tom prilikom sastali sa predstavnicima italijanske firme Samac, kako bi sa njima dogovorili otkup i izvoz kože od srpskih stočara.

Samac je jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti proizvodnje kože i nabavke neophodnih sirovina za dalju proizvodnju obuće i nameštaja.

"Prisutni smo u raznim delovima Evrope i nameravamo da razvijemo svoj posao na tržištu Balkana, a pre svega u Srbiji. Veoma smo zainteresovani da otkup sirovina kože, a potom i za prodaju transformirane sirovine proizvođačima obuće i nameštaja", objasnio je Flavio Zabeo, vlasnik kompanije.

Državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić podsetio je na značaj obnove srpskog sela i podsticaj zadrugarstva za jačanje poljoprivrede i povećanje stočnog fonda u Srbiji.

"Danas imamo priliku da na ovom poslu povežemo italijanskog proizvođača sa Zadružnim savezom Srbije, a u cilju otkupa i dalje prerade kože u Srbiji. Ovo je šansa za zadruge u Srbiji da ponovo pokrenu otkupne centre za kožu i povezivanje sa inostranim partnerima kako bi plasirali svoju robu i proizvode van granica Srbije. Zahvaljujem se predstavnicima ove italijanske kompanije što se prepoznali potencijal srpskih zadruga u oblasti stočarstva i što su podržali akciju „500 zadruga u 500 sela“ Srbije", naglasio je Božić.

 

Izvor:http://studiob.rs/sa-italijanima-dogovoren-otkup-izvoz-koze-od-srpskih-stocara/

Nubijska koza pripada grupi mlečnih rasa koza. Poreklo vodi iz Nubije, Etiopije, a uzgaja se uglavnom u Egiptu, Etiopiji i Južnoj Africi. Nubijska rasa je u velikom broju zastupljena u zemljama Zapadne Evrope.

Engleski uzgajivači su uvozom ove rase od 1895. godine razvili anglo-nubijsku rasu, a najzastupljenija je u SAD. Anglo-nubijska koza je nastala u Engleskoj, kao rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, za meso i mleko. Englesko švajcarski tip ove koze je nastao sa ukrštanjem ove rase sa jarčevima iz Indije, Egipta i Etiopije. S obzirom da vodi poreklo iz Afrike, dugo se smatralo da je ova rasa neotporna na hladnoću, ali danas se uspešno gaji u Kanadi.

Smatra se najboljom rasom kombinovanih sposobnosti. Pogodna je za proizvodnju mleka, ali je i najmesnatija koza kombinovanog tipa. Laktacija traje 10 meseci, a za to vreme ova rasa daje oko 700 litara mleka. Mleko ove rase ima veći procenat mlečne masti (u proseku oko 4,5%) i proteina u odnosu na mleko alpskih koza. Samim tim se u proizvodnji sira, od iste količine mleka anglo-nubijske koze, dobije više sira u odnosu na mleko alpskih koza, ili se dobija ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Mleko je bez karakterističnog mirisa.

Glava Nubijske koze je kratka, skraćenog lica, širokih klopavih visećih ušiju. Boja dlake je najčešće crna, crvena ili mrka. Težina ove rase može biti od 90-100 kg. Rogove imaju raspoređene daleko jedan od drugih, leđa su ravna i duga. Dobro podnosi zimu i vrućinu, nisu zahtevne u pogledu ishrane. Podmladak linija koje daju preko 1.000 litara je skuplji od Alpskih koza, jer ova koza ima znatno veći procenat mlečne masti i proteina.

U proizvodnji sira to znači da se od iste količine mleka Nubijske koze, dobije više sira nego od Alpske, ili se dobije ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Sadržaj mlečne masti Nubijskih koza je preko 4,5%, uz procenat proteina koji se kreće od 3,5-4,0. Obično je tvrdoglavija od drugih mlečnih koza i karakteristično se oglašava. Čak se i jarići oglašavaju kao da se žale.

 

DRVEĆU argana, u polupustinjskoj regiji Sus, na jugu Maroka, teško je da opstane, ali naučnici su uvideli da spas mogu im da donesu koze, koje se penju na grane, jedu plodove, i kasnije ispljunu semena koja su nalik na orahe. Više o pomenutoj temi možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/2487-koze-spas-za-poljoprivredu-maroka

 

 

Tvorac ovog, po izgledu neobičnog sira, je Momčilo Budimirović, penzionisani profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu. Recept za ovaj kvalitetan proizvod je mleko alpskih koza, usitnjena hrastova kora, lekovita biljka čubar, čista kultura i morska so. Budimirović kaže da je „samo“uzeo ono što koza daje i „obogatio ukusom i izgledom“. Tako je nastao „Mačvanac“ - polumasni, polutvrdi sir, sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Pravi se od mleka francuskih alpskih koza na poljoprivrednom domaćinstvu „Budimirović“, u selu Glušci kraj Šapca. „Svakoga dana proizvedemo 10 do 15 kilograma sira, što je količina koja može da se proda. Sir uglavnom ide na beogradsko tržište i njega, pre svega, kupuju elitni restorani poput „Tri šešira“, „Franša“... Inače, sam naziv sira odgovara načinu spremanja i kvalitetu dobijenog proizvoda. Ovo je apsolutno zdrav proizvod, jer u njemu nema aditiva, ako izuzmemo kuhinjsku so“, kaže Budimirović. Učestvovao je i na sajmovima „Vikend dobrog ukusa“ u organizaciji „Agrobiznis magazina“.

Nagrađen je zlatnim medaljama na sajmovima „Arhimed“ u Moskvi i „Eureka“ u Briselu, 2008. godine.

„Moje domaćinstvo je relativno malo, skromno, ušuškano, uljuljkano. Lepo izgleda. Ja u njemu uživam i proizvodim nešto što volim. Držim kozice, sa kojima se lepo družim. Imam stado, koje broji oko 50 koza. Ova rasa je pitoma, hoće da pase, ali i da jede sa jasala, daje dosta kvalitetnog mleka i ono što je najvažnije, ne prenosi miris hrane na mleko, što je najbitnije kod proizvodnje sira’’, priča Budimirović. U početku muže, u proseku se dobija 3,5 do 4 litra mleka, ali kako period muže odmiče, tako se i količina mleka smanjuje. U novembru prestaje muža, ali se naprave zalihe sira, tako ga ima tokom cele godine. I pakovanje, u kojem je sir išao na rusko tržište, je unikatno,drveno, slikano rukom umetnika.

„Usavršavanje procesa proizvodnje je trajao nekih četiri do pet godina, i uz mnogo sreće dobili smo jedan divan proizvod, koji staje rame uz rame sa svetskim proizvodima u oblasti proizvodnje sira. Ovo je čista manufaktura, rad malog broja ljudi. Proces proizvodnje ovog sira pretpostavlja da onog trenutka kada izađe iz zajedničkog suda gde se podsirava, svaki komad živi svoj život. Svaki se posebno soli, kondicionira, svaki posebno odležava u prostoriji za zrenje, tako da se dobije unikatni proizvod’’, objašnjava naš sagovornik. Koza je, kaže, životinja, koju je priroda stvorila i podarila svetu, i daje božanstvene proizvode koje, ljudi na nesreću ne znaju da koriste. Veći deo kozjih proizvoda bacamo u prirodu ili dajemoživotinjama. Recimo, surutka je možda najkvalitetniji deo, koji se dobija u proizvodnji sira, a najčešće se ne koristi u one svrhe u koje bi trebalo, naglašava Budimirović.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u junskom izdanju Agrobiznis magazina. 

Tragajući za savršenim materijalima i jakim nitima, naučnici su utvrdili da paukova svila zapravo predstavlja izuzetno jak materijal koji je izdržljiv i ujedno kvalitetan. Međutim, pauk ga proizvodi za sebe u dovoljnim količinama, ali ne i dovoljnim za potrebe recimo industrije. Razmišljajući o tome kako da iskoriste ovu osobinu pauka, stručnjaci su pokušavali na različite načine da dođu do ovih jakih niti. Zahvaljujući ovim istraživanjima nastao je  Nemirko -  koza koja izgleda normalno kao i sve druge koze, ali on ima jedan gen koji druge koze nemaju! Jarac Nemirko ima svetle oči i belu dlaku. Ali ono po čemu se Nemirko razlikuje od ostalih koza, je to što je on delimično i pauk. Na državnom Univerzitetu u Juti, izvršena je genetska modifikacija nad kozama, pri čemu je u genom koze ubačen gen pauka koji je odgovoran za proizvodnju paukove svile sa ciljem da proizvedu dovoljne količine ovog kvalitenog materijala.

Profesori sa ovog Univerziteta su ugradili gen pauka u koze koje proizvode mleko sa proteinima, koji se kasnije može izvaditi i napraviti paukova mreža. Naučnici objašnjavaju da oni zapravo nekoliko kopija gena pauka ubacuju u jajnu ćeliju, gde oni postaju sastavni deo hromozoma. Na taj način u daljoj proizvodnji rađa se „koza pauk“.

Kada uđete u tor ovih koza, nikada vam ne bi ni palo na pamet da se radi o GMO kozama. Čak ne bi ste ni pretpostavili gde se zapravo nalazi protein koji je zapravo nastao od gena dodatog iz pauka. 

Verovatno očekujete da će koza paučinu da izbacuje iz svog kopita ili usta. Međutim, to se samo dešava u crtanim filmovima i na malim ekranima, a zapravo protein koji je odgovoran za nastanak paukove mreže završava u onome u čemu i mi uživamo – kozijem mleku. Verujem da ste se sada naježili...

Koza se hrani i muze kao i svaka druga, ali ako bi uradili analizu mleka jedina razlika od ostalih koza bila bi u tome što se u mleku nalazi takozvani paukov protein od koga nastaje paučina. Da bi dobili paučinu, odnosno proizveli dovoljne količine ovog proteina za proizvodnju paukovih niti potrebno je izvršti izolaciju ovog enzima putem koncentracije.

Nad ovim eksperimentom učestvuje čitav tim ljudi koji istražuju moderne tehnike vođenja farmi i bavi se granom genetike poznatom kao sintetička biologija u kojoj se DNK različitih vrsta spajaju i formiraju se nove životinje sa specifičnim osobinama.

Ljudi koji vrše eksperimente, kažu da su ovo obične životinje, ali modifikovane za stvari koje su nam neophodne.

www.bbc.com

Ova rasa se prvi put pominje u pravnim tekstovima iz 1979. godine. Do tada su bile poznate dve odvojene rase : mursijska i granadska. Danas je mursijska rasa veoma rasprostranjena dok je granadska u opadanju i broj koza ove rase ne prelazi šest hiljada.

Mursijsko – granadska rasa koza preneta je u Ameriku sa iseljenicima u 16. i 17. veku i postala je osnova mnogih ukrštenih rasa u Meksiku, Brazilu, Venecueli, itd. Takođe je preseljena na sever Afrike, tačnije u Maroko i Alžir, gde i danas postoji velika tražnja za ovom vrstom koza, ali i u Tunisu i Libiji. U skorije vreme, ova rasa se može naći i u Evropi (u Portugaliji, Grčkoj, Italiji, Španiji, pa čak i u Rumuniji). Ovakva rasprostranjenost moguća je zahvaljujući prilagodljivosti mursijsko-granadske koze različitim životnim uslovima, kao i njenoj mlečnosti koja doprinosi većoj proizvodnji sira. Rasa Murciano – Granadina je vodeća rasa za proizvodnju mleka u Španiji, kako po brojnosti tako i po proizvodnji. Procenjuje se  da danas u Španiji ima oko 500.000 koza ove rase, od kojih je 125.000 upisano u Geneološku knjigu. Skoro celokupna količina mleka koju daju ove koze se koriste za proizvodnju sira.

Mursijsko – granadska (murciano – granadina) rasa se prvenstveno uzgaja radi proizvodnje mleka, iako je veoma dobra i za proizvodnju mesa – jarići mogu da dosegnu u proseku do 7 – 8 kg žive vage .

Po zvaničnim podacima, ova rasa daje 310 kg mleka u 150 dana laktacije (za koze koje su se samo jednom okozile) tj . 513 kg mleka u 210 dana laktacije za koze koje su se okozile po drugi put. Postoje i izuzetni slučajevi u kojima je dostignuta proizvodnja mleka od 1.300 kg mleka u 304 dana laktacije. Srednja nutritivna vrednost mleka koje daju mursijansko – granadske koze je sledeća : mast  - 5,5 % , proteini – 3,7 % , laktoza – 4,5% , suvi ekstrakt 14, 1 %.

Predstavlja tipičan primer mlečne rase koza, poluispupčenog ili pravog profila, prosečnih dimenzija, sa tendecijom ka izduženosti i sklonosti ka polnom dimorfizu.

Dlaka je ujednačena, crne ili mahagoni boje, unutrašnjost nosnica je tamne ili rozikaste boje (nije dozvoljeno prisustvo belih dlaka). Kod ženki je koža fina, sa kratkom crnom dlakom, dok je kod mužjaka nešto grublja, sa ’’pojasom’’ nešto duže, jače dlake na gornjoj liniji vrata i leđno – lumbalnom delu. Mužjaci dostižu od 50 do 70 kg, a ženke od 40 do 55 kg.

Glava im je srednje veličine, trouglasta, sa visokim čelom, malo spuštenim čeono – nosnim delom, dok je lice izduženo. Uši su im srednje – velike, prave ili lagano spuštene unapred, rogovi su povijeni unazad, malo otvoreni pri vrhu (tip aegagrus). Mužjaci mogu imati bradavicu, ženke ne.

Ženke imaju fin i izdužen vrat, mužjaci nešto kraći i jači. Uobičajena pojava kod ove rase su simetrične izrasline na vratu.

Trup je širok i dubok. Rebra su im zaobljena. Grudi su im uske i spojene sa širokim stomakom, blago izvijenim grebenom i pravim leđno – lumbalnim delom, koji se lagano izdiže do širokih i izvijenih slabina. Rep je kratak i krut.

Vime je veliko i velike zapremine, simetrično, sa širokom osnovom. Bradavice su ka napred i spolj , sa mekanom i elastičnom kožom i bez dlaka. Testisi su dobre strukture.

Ekstremiteti su vitki, stabilni i srednje dužine. Zglobovi su jasno izraženi. Mišići i noge su lagano izvijeni sa unutrašnje strane. Kopita su mala i sabijena, jaka i tamne boje.

Diskutabilna mana je izvijeni profil, a neprihvatljivi defekti su fleke bilo koje boje, prisustvo bradavice kod ženki, kao i svaki deformitet tipa iskrivljeni ekstremiteti (na unutra ili spolja), distrofija vilice, anomalije vimena, deformitet bradavica ili njihov prevelik broj, kao i bilo koja anatomska ili funkcionalna distrofija.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30