U Srbiji, kao i u ostatku sveta, potrošači su oprezniji od kada je počela pandemija a mi smo proveravali kako Srbija kontroliše uvoz mesa, da li postoji opasnost da se zarazimo na taj način, kao i šta na ovu novost kaže naš poznati virusolog.Kina tvrdi da je uzorak pilećih krilaca koji je uvezen iz Brazila pozitivan na koronavirus.

To je samo jedna u nizu pošiljki za koju se tvrdi da ima prisustvo korone, iako još nema dokaza da bi korona mogla da se prenosi putem hrane.Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za portal B92.net kažu da do sada nije dokazano da korona može da se prenese hranom, kao i da "nemaju zabeležene takve slučajeve".

"Procedure kontrole mesa u kontrolama objekata na kovid 19 sa Kinom su u potpunosti usaglašene", ističu."Na osnovu dosadašnjih saznanja i procene rizika u vezi izbijanja i širenja bolesti izazvane koronavirusom, nema dokaza koji bi ukazali na to da se virus prenosi putem hrane, jer je za prenošenje koronavirusa potreban domaćin (čovek ili životinja). Virus je nestabilan u spoljašnjoj sredini, na radnim površinama i osetljiv na visoke temperature", saopšteno je na sajtu Uprave za veterinu.

Virusolog dr Ana Gligić za B92.net kaže da je sa ovim virusom problem to što se ponaša mimo svih dosad poznatih pravila.

"Odakle korona u mesu, to je pitanje. Da li je čovek koji je prolazio pored mesa pa se iskašljao i preneo na životinju to ne znamo, jer životinje često nemaju nikakve simptome", rekla je dr Gligić.

Za konačni sud o tome moraće dugo da se čeka, ali postoji sumnja i da se prenosi sa životinja jer, kako kaže, "kada je pročitala vest da se u mesari u Nemačkoj zarazilo dosta radnika, odmah je pomislila da je zaraza došla od životinja".

"Znate, mi viruse čuvamo zamrznute na minus 60, zamrzavamo ih isto kao što se zamrzava hrana. Svakako ovo je nov virus i trebaće dosta vremena da se neke stvari o njemu otkriju", zaključila je.Evropska Agencija za bezbednost hrane (EFSA) pomno prati situaciju u vezi sa izbijanjem bolesti izazvane koronavirusom, koja pogađa veliki broj zemalja širom sveta.

EFSA je objavila da trenutno nema dokaza da je hrana izvor ili put prenosa virusa, te da zato nije uključena u odgovor na epidemiju izazvanu virusom.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) saopštio je da su životinje u Kini najverovatnije početni izvor infekcije, a da se virus prenosi sa osobe na osobu kapljično, putem kijanja, kašljanja ili izdaha.

Što se tiče bezbednosti hrane, Svetska zdravstvena organizacija izdala je preporuke predostrožnosti, uključujući savete o sprovođenju dobre higijenske prakse za vreme rukovanja i pripremanja hrane, kao što je pranje ruku, kuvanje mesa i izbegavanje potencijalne unakrsne kontaminacije između kuvane i nekuvane hrane.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/bolesti.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719387

Leto je period godine kada se manje troši meso, ali ove godine zbog pandemije korona virusa već se osećaju ozbiljne posledice na tržištu te namirnice u regionu, kaže za Tanjug sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije, Nenad Budimović.

U prvih pet meseci ove godine proizvodnja junećeg mesa u Srbiji je povećana 11%, živinskog za 18%, dok je proizvodnja svinjskog mesa smanjena za 16% u odnosu na isti period lane.

Ceo region se, kaže, suočava sa smanjenom potražnjom i potrošnjom mesa, jer nema turizma u velikim gradovima, nema proslava, nisu došli predstavici dijaspore, ne rade studentske menze.

Napomenuo je da su proizvođači hrane, a posebno osnovnih životnih namirnica, kao što su meso, mleko i jaja, pokazali izuzetno visok nivo organizacije u proizvodnji i velikim naporima uspeli da obezbede normalno snabdevanje tržišta, bez nestašica.

- Sada se već osećaju ozbiljne posledice koje se ogledaju u smanjenoj potrošnji i povećanju zaliha - navodi Budimović.

U prvih pet meseci ove godine Srbija je izvezla 2.200 tona junećeg mesa u vrednosti oko 10 mil EUR, od toga u Tursku 1.300 tona, Kinu 320 tona, Italiju 150 tona i ostatak u CEFTA.

Budimović je naveo da je u istom periodu prošle godine Srbija izvezla 750 tona rashlađenog i zamrznutog junećeg mesa u vrednosti od 2,9 mil EUR.

Dodao je da je u prvih pet meseci ove godine izvezeno svega 210 tona svinjskog mesa vrednosti oko 300. 000 EUR, od toga oko 120 tona u Kinu, a ostalo u CEFTA. Kaže da je uvoz svinjskog mesa veliki, pa je zato manja proizvodnja.

Izvoz polutrajnih i trajnih proizvoda od mesa u istom periodu ove godine iznosio je 8. 800 tona, vrednosti oko 23 mil EUR.

Ove godine uvoza junećeg mesa nije bilo, sem male količine telećeg mesa, a uvozeno je 9. 200 tona svinjskog mesa vrednosti oko 26,6 mil EUR kao i polutrajnih i trajnih proizvoda oko 9. 000 tona vrednosti oko 23 mil EUR.

Budimović kaže da je ukupan uvoz svinjskog mesa i proizvoda od mesa u prvih pet meseci 2020. oko 43% veći u odnosu na isti period prošle godine, dok je izvoz za oko 41% manji.

Ukupna vrednost uvoza je oko 50 mil EUR, a uvoznici su uglavnom trgovinski lanci, dok je izvoz vredeo oko 23 mil EUR.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2973189/korona-izazvala-ozbiljne-posledice-na-trzistu-mesa

Ministar poljoporivrede Branislav Nedimović izjavio je da očekuje 1,9 do 2 miliona tona pšenice za izvoz, kada Srbija zadovolji svoje potrebe.

"Ove godine poljoprivreda će biti dobar generator rasta BDP-a i smanjenja posledica koronavirusa", rekao je Nedimović za tv Prva.

Prema njegovim rečima, kukuruz i soja čekaju žetvu, a žetva suncokreta je na nekoliko parcela Banata i Srema otpočela.Govoreći o protivgradnoj zaštiti, on je rekao da ne postoji nigde potpuna protivgradna zaštita već je ona na oko 50, 60 odsto. "Ne postoji zemlja na planeti, ni da imate ruski s-500, nikada ne postoji potpuna protivgradna zaštita", rekao je Nedimović.

Zato, kako je rekao, gradimo automatski protivgradni sistem, "koji je dosta precizniji".

Dodao je da se ne brani samo protivgradnim sistemom, već zajedno sa njim mora da ide sistem osiguranja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=08&nav_id=1716604

Sezona je lubenica, cena za proizvođače je solidna, ali mnogi tvrde da neće biti ozbiljnije zarade. Razlog je niži prinos od lanjskog, ali i virus korona koji u selima smanjuje saobraćaj i mogućnost prodaje sa kućnog pragaSaobraćajnica između Sremske Mitrovice i Rume ranijih godina proizvođačima bostana bila je put za trgovinu. Mnogi stranci kupovali su lubenice, paradajz i druge povrtarske proizvode. Međutim, virus korona je znatno umanjio šansu za prodaju, žali se poljoprivrednik u Vognju Nikola Bukarica."Nama je ovde bilo glavno mesto za prodaju, jer naiđu naši ljudi koji rade u inostranstvu, kupe pet-šest velikih lubenica i nekoliko gajbi paradajza. Sada toga nema, a i domaći potrošači slabije kupuju", kaže Bukarica i dodaje da je cena lubenice ove sezone solidna, a da je rod podbacio pa je i zarada skromnija.

"Lubenice su dobrog kvaliteta i slatke su, ali je prinos upola niži nego ranijih godina. Razlog je hladno vreme u početku proizvodnje, pa su i lubenice pristigle kasno za tržište" objašnjava Bukarica i dodaje da je lubenica 40 dinara za kilogram, te da je najviša cena koju je postigla domaća lubenica bila i 50 dinara.

Da problem bude veći, intenzivna sunčeva radijacija oštećuje povrtarske plodove koji na tržištu imaju nižu cenu. Skup je i repromaterijal, ističe Nikola Bukarica i zaključuje da ova godina zbog svih nepovoljnosti neće doneti ozbiljniju zaradu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/virus-korona-smanjio-zaradu-na-lubenicama_1150572.html

U proteklom periodu naša zemlja se, kao i čitav svet, suočila sa zdravstveno-ekonomskom krizom i talasom lošeg vremena koje je negativno uticalo na neke zasade, međutim, naši poljoprivrednici nisu odustali od rada.

Štaviše, radili su punom parom, o čemu svedoče i aktuelni podaci Privredne komore Srbije (PKS), koji kažu da je u Srbiji, u prvoj polovini ove godine, prodato ukupno 1.574 traktora, dok je u istom periodu lani prodato njih 1.560.

Dakle, iako su uslovi poslovanja otežani, evidentan je blagi rast u ovom segmentu. Porast prodaje je posebno zabeležen kod mašina snage od 18 do 37 KW: od januara do juna prodato je 744 traktora, u odnosu na 267 iz 2019. godine.

"Zahvaljujući Vladi Republike Srbije koja je uvela niske carinske stope na uvoz komponenti za industrijsku montažu traktora (do 1%), podstaknuta je prodaja pet domaćih kompanija koje se bave sklapanjem i plasmanom ove vrste traktora", stoji na sajtu PKS.

Porast prodaje ove vrste traktora omogućen je, kažu, i zahvaljujući Javnom pozivu za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora u 2020. godini, koji je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i podsticajnim merama koje su predviđene u javnom pozivu.

Prema ovom pozivu, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 posto od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima za rada na polju.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara. Dodatno ohrabrenje je, kažu iz PKS, porast prodaje traktora sa više od 130 KW.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3219903-da-li-se-vise-okrecemo-poljoprivredi-uprkos-korona-krizi-prodaja-traktora-u-rastu

JKP „Gradske pijace“ kao društveno odgovorno preduzeće i dalje preduzima sve neophodne mere u cilju sprečavanja daljeg širenja virusa korona. Kao novina na tezgama beogradskih pijaca postavljene su posebne pregrade od pleksiglasa kako bi se sprečio direktan kontakt kupaca sa namirnicama i lakše održavalo propisano rastojanje između kupaca i prodavaca. U cilju nesmetanog snabdevanja građana JKP „Gradske pijace“ pridržavaju se svih dosadašnjih uključujući i najnovije mere koje je donela Vlada Republike Srbije, a koje se odnose na maksimalan broj ljudi koji mogu boraviti u zatvorenim prostorima. Kako se u sistemu JKP „Gradske pijace“ nalaze i dve pijace smeštene u zatvorenom prostoru pijaca Palilula i TC „Novi Beograd“ kao i veliki broj mlečnih hala ,na svakom od tih objekata je na vidnom mestu istaknuto obaveštenje o maksimalnom broju ljudi koji se istovremeno mogu nalaziti u objektu, uključujući i prodavce. Građani mogu da nastave da se snabdevaju svežim i zdravim namirnicama na beogradskim pijacama koje su u sistemu JKP „Gradske pijace“, znajući da ovo preduzeće brine o zdravlju svih njih. Ponuda poljoprivrednih proizvoda na beogradskim pijacama je bogata, posebno voća i povrća. S obzirom na raznovrsnost ponude, zelene pijace su dalje najbolje mesto za kupovinu svežih i visokokvalitenih namirnica. JKP „Gradske pijace“ mole sve potrošače da prilikom kupovine održavaju propisanu fizičku distancu kao i da nose zaštitne maske, a sve u cilju suzbijanja daljeg širenja korona virusa. Takođe, još jednom podsećamo sve sugrađane koliko je važna prevencija, jer samo zajedničkim snagama i odgovornošću svih nas možemo pomoći u sprečavanju daljeg širenja ovog virusa. JKP „Gradske pijace“ – Tradicija koja traje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nije neka velika mudrost reći da se u poljoprivrednoj proizvodnji semenske robe može zaraditi nešto više nego kada je u pitanju „obično“ ratarstvo.Ali za tako nešto potrebno je zadovoljiti daleko složenije tehnološke kriterijume, koji, kada su u pitanju hibridi kukuruza, podrazumevaju i mnogo više manuelnog rada. Ovih dana mnogi Somborci i žitelji okolnih sela sezonskim radom na kidanju metlica dopunjuju svoj kućni budžet.

Na poljima ovdašnje poljoprivredne kompanije „Meteor komerc“ u ataru Stapara zatičemo grupu od oko 150 sezonaca, koji na dve parcele ukupne površine 50 hektara kidaju metlice, što je jedan od manuelno najzahtevnijih poslova u semenskoj proizvodnji. Prema rečima rukovodioca biljne proizvodnje u ovoj kompaniji, Stefana Cuce, tokom posla koji će potrajati još nekoliko dana vodi se računa i o merama zaštite i preventive s obzirom na situaciju sa epidemijom koronavirusa, pa su svi radnici u redovima postavljeni i kreću se u „cik-cak“ kako bi se održala što veća fizička distanca.- Samo kod pojedinih hibrida je moguće koristiti adekvatnu mehanizaciju koja čupa ili prosto seče metlice na ženskim biljkama kukuruza, tako da je ljudska ruka još uvek nezaobilazna u ovom poslu – kaže Cuca, uz opasku da je poželjno da se u prvom prolasku kroz polja semenskog kukuruza pokidaju sve metlice kako ne bi došlo do samooprašivanja, a ukoliko koja i „pretekne“ za svaki slučaj radi se i revizija još jednim prolaskom.

Na sastanku, polučasovnom odmoru, jedne poveće grupe sezonaca zatičemo radnike koji dolaze većinom iz Sombora i obližnjeg Kljajićeva, za koje njihov grupovođa Nikola Cico kaže da rade zajedno godinama unazad. Većinom su to stariji muškarci i žene, kao i oni poodmaklih srednjih godina, a trend je u poslednje vreme da je sve manje mladih kojima je svojevremeno dnevnica od 1.900 dinara bila odlična prilika da zarade džeparac.

- Nije da ih nema, ali ako i dođu, na njih možeš računati od ponedeljka pa do četvrtka - petka. Kad im se isplate dnevnice uoči vikenda, na njih možeš zaboraviti, jer se ili spremaju za izlaske ili „leče“ od burnog noćnog života – kaže Nikola, dok njegove kolege i koleginice potvrđuju sve manju zainteresovanost mladih za kidanje metlica semenskog kukuruza, koje je njima nasušna potreba zbog mizernih penzija ili potpunog nedostatka sredstava za život usled nezaposlenosti. I pored toga stariji sezonci su slabi na omladinu, pa ih i brane, priželjkujući daleko bolji život za njih od onog koji je njima svakodnevnica.Jedni od malobrojnih mlađih sezonaca na kidanju metlica su mladići Miroslav i Nikola iz Kljajićeva, kojima, zahvaljujući činjenici da potiču iz poljoprivredničkih porodica, ovaj posao ne pada teško. Kako kažu, nije im prva sezona u metlicama, dobro im dođe da poprave „krvnu sliku“ svog džeparca, ali ipak imaju primedbu.

- Ne bi bilo loše da ima više devojaka, ali šta ćeš... nismo te sreće, u onoj drugoj grupi ima više devojaka, pa bi se lakše podnosilo sunce i rad - potpuno u skladu sa godinama vajkaju se ovi vredni mladići koji ne biraju posao da bi olakšali svojim roditeljima.Problem sve manje raspoloženih za sezonske poslove u poljoprivredi je najočigledniji u slučaju voćara, pošto su branje trešanja, višanja, bresaka i drugog voća ipak nešto teži i zahtevniji poslovi od kidanja metlica, dok su dnevnice gotovo iste. Zbog toga, ali i zbog niskih otkupnih cena voća i čestih izmrznuća tokom proleća i cvetanja biljaka, nemali broj, pogotovo malih voćara je u Somboru i okolini počeo da krči svoje voćnjake, koji su do pre nekoliko godina beležili ekspanziju.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/u-ataru-stapara-sezonci-kidaju-metlice-18-07-2020

Obimna ponuda i pad potrošnje u uslovima globalne recesije prete da proizvedu "potres na tržištu" poljoprivrednih proizvoda jer cene hrane već padaju, upozoravaju Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) i Organizacija za ekonmsku saradnju i razvoj (OECD).Očekuje se da će makroekonomski šokovi izazvani pandemijom Kovid-19 vršiti pritisak na cene poljoprivrednih proizvoda, navodi se u danas objavljenoj zajedničkoj studiji te dve organizacije, prenosi Rojters.

U dokumentu se dodaje da u ovoj godini postoji potencijal za "istorijski snažan tržišni potres".

Privredni pad kao posledica pandemije korona virusa mogao bi da pogodi tražnju za poljoprivrednim proizvodima i da bude okidač za kratkoročni pad cena istorijskih razmera, napominju FAO i OECD.

Biljna ulja i proizvodi životinjskog porekla biće izloženiji negativnim efektima krize nego usevi kao što su pirinač i pšenica, ocenjuje se u studiji.

Ove projekcije su deo godišnjeg izveštaja o perspektivama globalne poljoprivrede u narednih 10 godina, koji su uradili FAO i OECD, i predsatvljaju njihovu prvu analizu mogućih posledica novog korona virusa u agrarnom sektoru.

Prema procenama dve organizacije, cene poljoprivrednih proizvoda će se postepeno oporavljati i vratiti u okvire iz osnovnog scenarija FAO i OECD-a, u kojem se predviđao njihov blagi realni pad u periodu 2020-2029.

Procenjuje se da će cene mesa, posebno svinjetine, znatno padati u narednoj deceniji, jer se tržište oporavlja od epidemije afričke svinjske kuge koja je desetkovala fond svinja u Kini i nekim drugim azijskim zemljama, poručili su FAO i OECD.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/trzistu-poloprivrednih-proizvoda-preti-korona-potres-16-07-2020

Upeklo julsko sunce nad Srbijom, sa temperatorom od 30 stepeni u hladu,posle obilnih kiša čini da je za rad u polju još vrelije. U selima za vreme korona virusa posla na pretek, od kosidbe trave, baliranja i plašćenja sena, a rad se ne prekida ni kada je sunce najjače, prenosi agencija RINA.

„Na selu bilo sunce ili kiša moraš da radiš 24 sata, ne vredi ništa. I kada si umoran nema odmora, posao mora da se završi i to kad upekne zvezda, moraš da poraniš pred zoru i u kuću ulaziš tek kad se smrkne, nemaš vremena da nosiš masku, da se štitiš i dezinfikuješ od virusa, posao u njivi sada je na prvom mestu", kazao je Radovin Mirković iz gornjomilanovačkog sela Koštunići.Ovi seoski gorštaci navikli su na rad po vrućini, od malena su na njivama i livadama koliko na svom domaćistvu toliko i kod komšije u seoskim mobama.

„Kada krenemo sa traktorima po selu u koloni po nas sedam, završimo njivu časkom i odmah idemo kod drugog, bilo to da je kosidba ili žetva pšenice. Sve se vrši kombajnom i prepreke nema", priseća se Mirković, koji je bio udarnik na seoskimmobama.

Vremena su se promenila, sve je manje ljudi na selima, nepokošenih livada, a seoske mobe postale nepoznanica.„Sada radim u firmi u gradu, a ovde na selu dodajem kućni budžet, ima nas mnogo da bi živeli od jednog prihoda. Dažbine platiti moramo, ne možeš jedno po jedno jagnje ili prase da prodaješ iz kuće da bi živeo, već moraš da zaradiš da bi imao", dodao je Mirković.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/597761/Za-srpskog-seljaka-radno-vreme-i-virus-korona-ne-postoje/

Opština Bratunac otkazala je Međunarodni sajam poljoprivrede, prehrambene industrije i turizma "Dani maline", koji je trebalo da bude održan sredinom avgusta, zbog pogoršanja epidemiološke situacije i zabrane okupljanja većeg broja građana radi sprečavanja širenja virusa korona.S ciljem daljeg podsticaja proizvodnje maline i izbjegavanja prekidanja proglašavanja i nagrađivanja najboljih uzgajivača ovog voća, što je obavljano u okviru sajma, ove godine je raspisan javni poziv za izbor i nagrađivanje najboljih proizvođača maline u bratunačkoj opštini.

Prema kriterijumima javnog poziva, pravo učešća imaju svi uzgajivači ovog voća koji imaju zasade veće od dva dunuma, koriste sistem za navodnjavanje, lani su predali više od 1.500 kilograma maline otkupljivačima i registrovani su kao poljoprivredno gazdinstvo.

Rok za podnošenje zahtjeva za izbor najboljeg malinara je 16. jul.

Opština Bratunac je obezbijedila novčane nagrade i plakete za tri prvoplasirana uzgajivača.

Prva nagrada je 3.000 KM (1.500 evra) druga 2.000 KM (1.000) i treća 1.000 KM (500 evra).

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Otkazani-Dani-maline-u-Bratuncu/609232

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31