Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u ovoj godini, prema najnovijim podacima, porašće 5,3 odsto u odnosu na 2019, rekao je za „Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Na dobre rezultate domaćeg agrara, koji je u ovoj kriznoj godini povukao ukupan privredni rast, najveći uticaj imaju rod kukuruza, maline, pšenice i šećerne repe, istakao je Nedimović i potvrdio da su ovi delovi domaće proizvodnje bili uspešniji što se tiče prinosa nego što je bilo očekivano.

Upitan da li će ove godine udeo poljoprivrede preći 7,5 odsto udela u bruto domaćem proizvodu (BDP), on je rekao da je „to matematika i da očekuje da će udeo agrara u ukupnoj privredi biti veći”.

– Bolje je da bude manji, jer bi to bio pokazatelj da su i druge privredne grane rasle – istakao je ministar.

Ranije informacije ukazivale su na ozbiljan rast poljoprivrede i da bi njen udeo mogao da dostigne i do 9,8 odsto učešća u odnosu na celokupni BDP države. Novim rebalansom budžeta za poljoprivrednike je namenjena još 5,1 milijarda dinara, što je dodatni novac koji se izdvaja uprkos pandemiji. Nedimović kaže da će taj novac biti raspoređen za direktna plaćanja, subvencije i ruralni razvoj, to jest ulaganja u nabavku traktora i ostale mehanizacije.

Prema jednom od nedavnih izveštaja Fiskalnog saveta, Srbiju u ovakvim okolnostima od dubljeg pada BDP-a čuva prvenstveno to što se njena ekonomija u daleko većoj meri oslanja na proizvodnju egzistencijalnih proizvoda (hrana, kućna hemija) za kojima tražnja u krizi nije značajno pala.

U toj analizi se navodi da poljoprivreda čini 7,5 odsto ukupne privrede Srbije, što je više nego dvostruko veće učešće nego u zemljama centralne i istočne Evrope, članicama EU gde je prosečno učešće oko 3,3 procenta. I čak pet puta veće nego u razvijenim zemljama zapadne Evrope, gde je prosek udela agrara u ukupnim privredama oko 1,5 procenata.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/466695/Dobri-rezultati-agrara

Pandemija kovid 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć javno komunalnih preduzeća koji upravljaju i održavaju pijace.Doduše odlazak na pijacu nije više kao nekada pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji.

Direktor Poslovnog udruženja ”Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.- Ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu - kaže Duvnjak. Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremneo naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima. U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu (41.081.854.000,00) dinara, što je u tekućim cenama za 9,2 % više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statisitka kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75%, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrrednih proizvoda plasirana na pijacama.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/korona-i-prodaja-na-tezgama-pijace-da-ostanu-bezbedna-mesta-za-snabdevane

 

Zbog epidemije korone novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam po prvi put biće održan onlajn od 14. do 18. decembra 2020. Posle dva odlaganja organizatori su odlučili da se sajam održi onlajn i to sa adrese Hajduk Veljkova 11 u Novom Sadu, na platformi expoonline.rs – novom prostoru delovanja i višestrukog povezivanja kompanija, institucija i pojedinaca – učesnika virtuelnih sajmova i poslovne publike.
Od nastupa na svakom sajmu izlagači očekuju da promovišu kompaniju, proizvode i usluge; istaknu sajamske popuste i akcije; direktno komuniciraju sa posetiocima i drugim izlagačima; hoće i da prodaju; ali i da budu vidljivi medijima. Sve to biće im omogućeno na platformi expoonline.rs. Prilike za pregovore i trenutno sklapanje poslova pomoći će i podstaći B2B sastanci. Edukacije i promocije realizovaće se kao onlajn konferencije, vebinari ili prezentacije.
Predstavljanju rasnih grla domaćih odgajivača stoke nedostajaće samo miris prostora u kojima borave goveda, ovce, koze, svinje i koze na Novosadskom sajmu. Najkvalitetnije što Srbija ima. Uprkos tome što su u ovoj godini na novosadskom sajmištu većina priredbi nije održana zbog pandemije koronavirusa, vrednovanje kvaliteta proizvoda i usluga jeste organizovano. Na virtuelnom Poljoprivrednom sajmu zasijaće proizvodi nosilaca šampionskih pehara sa ocenjivanja
„Najbolji u 2020“.
Brzo, lako i jednostavno uz neophodnu registraciju svakom posetiocu je omogućeno prisustvo na virtuelnom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Višestruka pretraga izlagača, pregled proizvoda i usluga, sajamske cene i akcije učesnika, mogućnost dogovora za kupovinu, kongresne aktivnosti, ali i audio i video komunikaciju sa izlagačima, komfor je koji Poljoprivredni sajam onlajn pruža svim korisnicima. Učešće na B2B sastancima omogućeno je i izlagačima i poslovnim
posetiocima, a potrebna je samo registracija profila.
Uvek interesantan za radoznalce, a važan za poslovanje u agraru, Međunarodni poljoprivredni sajam onlajn opravdava epitet brenda, a Novosadski sajam čini snažnijim u godini najvećih poslovnih izazova.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Koronavirus uticao je i na manju potrošnju mesa, prvenstveno zbog otkazivanja proslava. Znatno je smanjen promet u mesarama, a stočari beleže gubitke u proizvodnji.Nestabilnu proizvodnju svinja, korona je dodatno poljuljala. Mala je potražnja prasadi, a cena tovljenika u Mačvi je ponovo u blagom padu."Koliko mogu da ne izađem iz proizvodnje, borim se, ali je proizvodnja ispod rentablnosti, ili na nuli, nema neke zarade. Bar 170-180 dinara al' da bude celu godinu, sad je cena od 140 do 150 dinara", ističe Aleksandar Lukić, stočar iz Tabanovića.

Nema proslava, pa ni kupovine većih količina mesa. Promet u šabačkim kasapnicima je znatno manji nego u istom periodu prošle godine.

"Ljudi su u nekom grču, strahu. Manje se kupuje. Poskupljenja mesa u ovoj godini nije bilo, upravo zbog cene žive stoke na tržištu", kaže Suzana Kojić, vlasnica mesare "Jelena" iz Šapca.

Osim malih prerađivača, zbog korone, gubitke beleži i velika mesna industrija. Neki ne pamte teže okolnosti poslovanja.

"Poslovanje zbog korone, pogotovo u početku je trpelo je drastično, zato što su prestale sa radom ustanove, studentski centri, hoteli, restorani. Pad proizvodnje se kreće oko 15 odsto, i mislim da ćemo sa tim procentom završiti godinu", navodi Novica Dinić iz mesne industrije "Dakom" iz Niša.

Manje posla imaju i u pečenjarama. Celo jagnje i prase, niko više ne kupuje.

"Pre korone, ljudi su slavili slave, prvili rođendane, sad je sve stalo, ove godine nažalost, nema ništa od toga. Generalno, dosta smo smanjili prodaju i sve ostalo. Ljudi su nekad kupovali, celo prase, celo jagnje, a ove godine se svelo na par kilograma, čisto da obeleže", ističe Miloš Đurić iz pečenjanje "Đurić" u Šapcu.

Iako se bliže slave, zbog zabrane okupljanja, ne očekuje se znatnije povećanje prodaje mesa.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3178/ekonomija-i-epidemija/4127092/mesna-industrija-koronavirus-ekonomija-prase-jagnje.html

Posledice pandemije COVID-19 dovele su do nelikvidnosti vinara, jer kad se završila proizvodnja vina iz berbe 2019, izostala je planirana prodaja i prihod. Plasman domaćeg vina sve vreme je pod snažnim pritiskom uvoznog vina lošijeg kvaliteta i nižih cena. Već sada se može proceniti da će do pada potrošnje vina kod stanovništva doći i zbog nadolazeće recesije.

- Pitam se da li je sada došao momenat kada ništa više neće biti kao pre - piše za vino.rs dr sci. Saša Vujić.

Samim tim ni marketing ni potrošnja vina neće više biti ista. Isto tako, moguće je da kada pandemija prođe, kada se vratimo "normalnom" životu, da ćemo biti oprezniji nego pre jer promeniće se naše poimanje vrednosti.

Zbog korona krize proizvođači vina imaju velike probleme. Neke su procene da bi pad prodaje mogao biti 50% ili i više do kraja godine. I to značajnije kod manjih vinara.

To dovodi do prekomernih zaliha vina, te direktno prouzrokuje probleme pri otkupu i preradi grožđa u berbi iz 2020. godine. Ozbiljna količina grožđa većine vinogradara bi delimično mogla ostati neobrana, što se već lepo vidi na primeru čuvenih proizvođača šampanjca u Francuskoj koji deo ili čitav rod ove godine ostavljaju u vinogradima. A sadašnje stanje će se odraziti na naredne mesece, možda i godine.

Prodaja flaširanog vina, ali i rinfuznog, uglavnom je stala zbog pada prodaje u ugostiteljskim objektima koji su bili zatvoreni ili su radili skraćeno radno vreme. Takođe i zbog neizvesnosti oko turističke sezone i potrošnje, pa su porudžbine vina stale. Direktna prodaja u vinarijama je takođe delom umanjena ili jednostavno ne može da nadomesti prošlogodišnje rezultate. Istina, postoje pokušaji prodaje vina putem interneta i direktne dostave, ali ovaj je segment vrlo ograničen zbog visokih troškova distribucije i još uvek ne donosi značajnije prihode. Vino kao roba višeg standarda potrošačima jednostavno nije trenutno u fokusu potrošnje.

Zato svi koji se bave vinom moraju pažljivo upravljati svojim kupcima, voditi računa o njihovim potrebama i na taj način prema njima razvijati marketing.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3032980/kako-ce-korona-uticati-na-berbu-grozdja-2020

Jabuka negde dobro negde odlično rodila Slavoljub Đorđević iz Kamendola koji u voćarstvu primenjuje najnovije metode i ostvaruje natprosečne prinose, berbu jabuka počeće za nekoliko dana, on je za RTS rekao da nije imao problema sa nevremenom, tako da očekuje jednu solidnu berbu jabuka. “Neke sorte su bile u fazi cvetanja kada je bilo mrazeva, tako da te sorte, kao, na primer, sorta ajdared je dosta manje rodila nego što je to uobičajeno, recimo red veličina 50-ak procenata, dok ostale sorte su dosta solidno rodile. Prava je šteta što ovde nemamo malo više vode, onda bismo mogli stvarno da se
takmičimo sa celim svetom i po kvalitetu i po količinama” smatra Đorđević i kaže da kada je reč o podizanju novih zasada, pored breskve i jabuke najviše se sadi trešnja: “Ekspanzija sadnje trešanja je u toku već više godina, tako da je primetan trend povećanja zasada pod trešnjom i on je jako izražen. Videćemo kada sveto počne da se bere. Naime, izražen je i jedan problem, a to je nedostatak radne snage tako da ako uspemo da te dve stvari pomirimo, biće dobar rezultat” zaključuje Slavoljub Đorđević, voćar iz Grocke.

Preuanska jagoda (FIZALIS) stigla u Srbiju
Jelena Kujundžić, članica Udruženja književnika Srbije bila je domaćin ekipi Jutarnjeg programa RTS-a gde je predstavila svoju pšroizvodnju Peruanske
jagode. Mada ste možda očekivali da ova biljka možda barem liči na jagode ali nije tako. Plod peruanske jagode je okruglast, zaštićen opnom i kupi se kada opadne sa biljke. Nega je zahtevna kod ove culture, jer traži dosta plevljenja i zalivanja kaže gospođa Kujundžić. Nije lako ni prodati kilogram ploda ove culture košta oko hiljadudinara ali se zato može preraditi u slatko i to kako kaže sagovornica za svega 20 minuta. Plodovi Peruanske jagode su bogati kalijumom koga ima više nego u bananama poznatim po visokom sadržaju ovog elementa. Smatra se da jača imunitet i da sadrži dosta hranljivih materija tako da ako želite nešto novo da probate mi vam dajemo predlog da to bude Peruanska jagoda, a mi očekujemo poziv da prenesemo iskustvo i dekustiramo plodove.
Ovo je inače jednogodišnja biljka iz porodice Solanacea. Može da bude visine preko 1 metar, dobro se grana i ima izgled žbuna. U našim uslovima početak cvetanja je junu i traje sve do kraja jula. Cvetovi su žuto - crni a izgledom podsećaju na cvet paradajza. Na mestu cveta se formira lampion u kojem se formira plod. Ovi lampioni su u početku zeleni, a kada sazreju dobijaju slamasto žutu boju, a u unutrašnjost formirani plod je žuto - narandžaste boju. Jedna biljka može da formira preko 100 plodova. Plodovi Peruanske jagode imaju čestu primenu kao dekoracija u poslastičarstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Letovanje, putovanja, karantin... Sve su to učestale teme ovih dana, a nedoumica i pitanja je mnogo. I pored preporuke da građani zbog kovida 19 leto provedu u zemlji, na nekom od brojnih turističkih mesta na mapi Srbije, neki su ipak otputovali van granica naše zemlje: turistički, poslovno ili iz drugih razloga.
- Kompanija „Dunav osiguranje” prati aktuelna dešavanja i, shodno merama Vlade Republike Srbije, ponudila je svojim klijentima najbolju opciju za siguran i bezbrižan put. Kao najveća osiguravajuća kuća koja se najpre zalaže za društveno odgovorno poslovanje, svimosiguranicima omogućili smo polisu putnog zdravstvenog osiguranja (PZO), gde je, pored standardnih rizika, obuhvaćen i rizik od kovida 19. To je još jedan pokazatelj da „Dunav osiguranje” vodi računa o svojim klijentima u svim životnim okolnostima. Osiguranici su to prepoznali. Samo od polovine juna do danas njih oko 60.000 se osiguralo pre putovanja u
inostranstvo, a više od 70% opredelilo se za polisu koja uključuje i pokriće od kovida 19, kaže Bojan Raičević, član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje”, i pojašnjava da često cena usluge uslovljava i njen odabir, a cena individualne polise putnog osiguranja za sedam dana boravka u inostranstvu iznosi oko 1.200 dinara. Ukoliko je naši osiguranici zaključe onlajn do 30. septembra, imaju i dodatni popust od 15%. Polise putnih osiguranja mogu se zaključiti i na oko 600 prodajnih mesta.
Najviše pokriće po polisi za PZO na srpskom tržištu, čak 35.000 evra
- Polisa koju smo ponudili našim sugrađanima, naglašava Raičević, osim standardnih rizika pruža dodatno pokriće za kovid 19 i obuhvata:
- troškove pregleda lekara i testiranja u slučaju ispolјavanja simptoma infekcije radi hitne medicinske pomoći i dijagnoze infekcije kovidom 19;
- troškove nabavke lekova u vanbolničkom lečenju za slučaj potvrđene infekcije;
- troškove bolničkog lečenja 
- troškove repatrijacije do sume od čak 5.000 evra.
Suma osiguranja po polisi za PZO + kovid 19 iznosi 35.000 evra i najviša je na našem tržištu, ističe Bojan Raičević i dodaje da svi osiguranici „Dunava” treba da znaju da će jednim telefonskim pozivom Kontakt centara asistentske kompanije dobiti jasne, pouzdane i precizne informacije o neophodnom lečenju. Troškove ambulantskog lečenja i kupovine lekova „Dunav” će nadoknaditi osiguraniku po povratku u zemlju prebivališta u najkraćem roku.

„Dunav” u ovoj godini isplatio osiguranicima oko 90 miliona dinara po polisam za putna osiguranja

Govoreći o proceduri postupanja prilikom obolevanja od kovida 19, najčešćim rizicima po polisama koji su se desili osiguranicima „Dunav osiguranja”, ali i broju odštetnih zahteva član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje” Bojan Raičević ističe:
- Samo u ovoj godini podneto je više od 5.000 odštetna zahteva osiguranika po polisi za PZO, po kojima je Kompanija „Dunav” isplatila oko 90 miliona dinara. Analizom je utvrđeno da su najčešći uzroci šteta bile respiratorne i gastrointestinalne infekcije, kao što su otitis, bronhitis, faringitis, gastroenteritis, zatim povrede ekstremiteta (prelomi, uganuća) i alergijske reakcije. Bilo je i slučajeva aktiviranja polise za PZO zbog obolevanja od kovida 19. Svi naši
osiguranici su efikasno i kvalitetno zbrinuti na obostrano zadovoljstvo, navodi Raičević.

Sve detaljnije informacije o putnim osiguranjima zainteresovani mogu dobiti besplatnim pozivom na broj Kontakt centra „Dunav osiguranja” 0800 386 286, putem i-mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili na sajtu Kompanije www.dunav.com

Termine PZO možete linkovati na https://www.dunav.com/kupi-online/

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kao i kod svih drugih virusnih infekcija uvek postoji poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, sa manje ili više povišenom temperaturom, apatijom, smanjenim ili potpuni izostanak apetita. Od specifičnih simptoma, veoma zavisi koje su vrste koronavirusa i koji su sojevi virusa izazvali infekciju. Kod mlađih životinja (telad, prasad, jagnjad…), kako navode na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/ se najčešće i to u prvim danima života javlja enterična (crevna- digestivna) forma bolesti koja uzrokuje intenzivne prolive koji mogu dovesti do teške kliničke slike, dehidratacije, iscrpljivanja i uginuća tako mladih jedinki. Neki od sojeva koronavirusa mogu uzrokovati ovakve simptome i kod starijih starosnih kategorija životinja (recimo PEDV – porcine epidemic diarrhea virus – virus epidemičnog proliva kod svinja). Respiratorne forme bolesti uzrokovane koronavirusima se javljaju najčešće kod nešto starijih i odraslih kategorija životinja uzrokujući poremećaje respiratornog sistema životinja i posledično slabije proizvodnih performanse istih.

Kod korona virusnih infekcija životinja nema specifične terapije, odnosno ne postoji lek koji „leči“ od koronavirusa. Terapija se stoga zasniva na ne specifičnoj i potpornoj terapiji u zavisnosti od prisutne kliničke manifestacije bolesti. Svakako da postoji i mogućnost imunoprofilakse, odnosno vakcinacije, kao mera preventive pojave korona virusne infekcije. Vakcine su razvijene za veliki broj domaćih životinja i u manjoj ili većoj meri su u upotrebi i u našoj zemlji.

Koje su mere prevencije koje stočari treba da sprovode kada su u pitanju higijena, provetrenost prostorija u
kojima se nalaze životinje itd.?

Održavanje higijene, provetrenosti prostorija, a zatim upotreba i svih drugih biosigurnosnih mera ko što su dezinfekcione barijere i na ulazima i izlazima iz objekata gde se drže životinje, zatim onemogućavanje ulaska i kretanja stranim licima koji nisu deo tima koji opslužuje životinje u objektima gde se drže životinje, upotreba stočne hrane od proverenih proizvođača, zabranjen ili smanjen ulazak vozila za dostavu hrane i odnošenje proizvoda i nusprodukata sa područja farmi, neškodljivo uništavanje leševa i mnoge druge mere su opšte mere koje su uvek dobro došle i po pravilu služe da zaštite uzgoje životinja od patogena koji se nalaze u okruženju, a istovremeno sprečavaju i postojeće patogene u pojedinim zapatima da se rašire na druge zapate životinja i područja.
Unos novonabavljenih životinja u gazdinstvo mora biti kontrolisan u smislu jasne identifikacije, porekla i uz svu propratnu dokumentaciju koju izdaje ovlašćeni veterinar, navodev na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/01/stocarstvo/kako-se-leci-korona-kod-zivotinja/

Tradicionalni Šumadijski sajam poljoprivrede, planiran za 3. septembar, neće biti održan u tom terminu, potvrdili su nadležni iz Šumadija sajma.

Od epidemiološke situacije i dalje zavisi da li će biti odložen za kraj septembra, ili početak oktobra.

U Kragujevcu je i dalje vanredna situacija zbog epidemije korona viursa, a u hali Gradskog sajmišta još uvek je privremena kovid bolnica.

Da li će ona ostati ili biti rasformirana znaće se u narednih deset dana.

Šumadijski sajam poljoprivrede ranijih godina okupljao je brojne izlagače, a prema broju posetilaca svrstao se u najveću sajamsku manifestaciju gradskog sajmišta.

Šumadija sajam, za razliku od novosadskog, ima prostranu površinu na kojoj bi i mogla da se razmatra organizacija sajamske manifestacije manjeg obima.

Razmišlja se i o spajanju sajma poljoprivrede i sajma lova i ribolova.

Međutim, to su sve mogućnosti koje su u ovom trenutku još prilično daleke, jer je u Kragujevcu, još uvek na snazi vanredna situacija.

Od epidemiološke situacije zavisi i održavanje Sajma komunalne opreme. U ovom periodu anketiraju se izlagači, jer je jako bitna potvrda o učešću na sajamskoj smotri.

Zbog pandemije korona virusa i mera zabrane okupljanja i održavanja manifestacija sajamskog karaktera na, Šumadija sajmu održane su od početka godine samo dve smotre: u februaru Sajam venčanja i Sajam građevinarstva, dok je u martu, neposredno pre prolašenja vanrednog stanja, otkazan Sajam obrazovanja i zapošljavanja.

Taj događaj je izostao, kao i sajmovi nameštaja i igrica, dok je, krajem maja, Sajam hortikulture održan na otvorenom, sa manjim brojem izlagača.

Kalendar sajamskih manifestacija za 2020. godinu trebalo je da bude ispunjen sa 20 raznovrsnih smotri, ali je koronaviurs sve susrete izlagača i posetilaca prekinuo.

Izvor:http://rtk.co.rs/odlozen-sajam-poljoprivrede/

Celo zrno grožđa i usitljena ljuta papričica poređaju se u teglu da ogreznu.Tako se dobije salata, koja se služi uz meze ili pečenje. Beli luk i šargarepa takođe se dobro „slažu” naročito kada se koriste kao namaz na hleb, a i sataraš može da se pasterizuje, i u svako doba brzo pripremi.

Ovo su samo neke od tajni iz riznice recepata, koje je Ivana Lukić podelila s posetiocima „Ukus festa”, manifestacije održane u Tržnom centu„Stadion”. Ivana i suprug Milivoje od voća i povrća na gazdinstvu njenog dede Živote Mitrovića, u selu Osladić kod Valjeva, prave prirodne sokove, džemove, slatka i niz drugih đakonija.

Ovaj mladi bračni par svaki trenutak koristi da se izmakne iz beogradske vreve i posveti se radu koji ih ispunjava zadovoljstvom. Ivana je po struci medicinska sestra, Milivoje je grafički dizajner, a osmišljavanjem receptura u korist zdravlja počeli su da se bave pre pet godina, kada su postali roditelji.

U jeku sezone, u pomoć im priskaču familija i komšije. U ovom poslu, kako ističu, nema žurbe, već mnogo ljubavi i srpljenja, što podrazumeva i da na smenu stoje pokraj „smederevca“ i na tihoj vatri mešaju džem, ljutenicu, ajvar...

Oni koji vole likere i rakije, i to kad se slatki i ljuti ukusi „sudaraju” i draže nepce, svraćali su na za štand bračnog para Aleksandre i Slobodana Perovića iz Zaječara. Oni uzgajaju maline i aroniju, a osim džema od ovog voća, prave i svojevrsne eliksire sa dodatkom cimeta, limuna, đumbira, pa i čokolade. Jedni su pazarili, drugi probali, neki se raspitivali za recepte, a svima odreda apetit se otvarao čim bi im pogled skrenuo na tezgu porodice Sakač.

A tamo – slanina, pršut, kulen, čvarci... Sve spravljeno na tradicionalni način, koji od 1929. četiri generacije ove porodice iz Kucira kod Vrbasa brižljivo čuvaju i poštuju.

Posla ima za sve u kući, kažu supružnici Dragana i Danilo, pa zaduženja imaju i njihova deca Stefan i Sanja. Za svoje umeće, nagrađeni su i zlatnim plaketama na Novosadskom sajmu i drugim prehrambenim smotrama. Tajna uspeha je striktno poštovanje pravila po kojima je radio i Danilov deda.

U izlagačkom prostoru mirisale su i štrudle. Mesi ih profesorka muzike Aranka Bači, iz Rumenke kod Novog Sada. – Testo „raste“ od ljubavi, koju mu domaćica prstima prenosi. Iako su važni i brašnio i rerna, bez te ljubavi nema uspeha – uverava profesorka.

Povrava nam i koristan savet: testo za mađarsku študlu mora da prenoći, pa tek sledeći dan da se razvija. Bez obzira da li je u pitanju makovnjača ili štrudla s orasima, višnjama ili nekim drugim nadevom, testo zahteva posvećenost.

Penzionerka Dragica Zeković iz Bačkog Dobrog Polja, priprema „breskvice”, vanilice, štanglice i druge sitne kolače, kao i baklave. Tome je, kaže vična, još od detinjstva, pa joj se nikada nije desilo da kolač ne uspe.

Svi koji žele da urone u ukuse i mirise pobrojanih đakonija, kao i sireva, meda, čajeva i vegeterijanskih proizvoda, mogu to da učine i danas do 21 sat, kada se „Ukus fest” zatvara.

Organizatorka Kristina Trmanović podseća da se i izlagači i posetioci dužni da se pridržavaju epidemioloških mera zbog virusa korona, što znači da je nošenje higijenskih maski obavezno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/460942/Festival-tradicionalnih-ukusa-za-sva-cula

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31