Upeklo julsko sunce nad Srbijom, sa temperatorom od 30 stepeni u hladu,posle obilnih kiša čini da je za rad u polju još vrelije. U selima za vreme korona virusa posla na pretek, od kosidbe trave, baliranja i plašćenja sena, a rad se ne prekida ni kada je sunce najjače, prenosi agencija RINA.

„Na selu bilo sunce ili kiša moraš da radiš 24 sata, ne vredi ništa. I kada si umoran nema odmora, posao mora da se završi i to kad upekne zvezda, moraš da poraniš pred zoru i u kuću ulaziš tek kad se smrkne, nemaš vremena da nosiš masku, da se štitiš i dezinfikuješ od virusa, posao u njivi sada je na prvom mestu", kazao je Radovin Mirković iz gornjomilanovačkog sela Koštunići.Ovi seoski gorštaci navikli su na rad po vrućini, od malena su na njivama i livadama koliko na svom domaćistvu toliko i kod komšije u seoskim mobama.

„Kada krenemo sa traktorima po selu u koloni po nas sedam, završimo njivu časkom i odmah idemo kod drugog, bilo to da je kosidba ili žetva pšenice. Sve se vrši kombajnom i prepreke nema", priseća se Mirković, koji je bio udarnik na seoskimmobama.

Vremena su se promenila, sve je manje ljudi na selima, nepokošenih livada, a seoske mobe postale nepoznanica.„Sada radim u firmi u gradu, a ovde na selu dodajem kućni budžet, ima nas mnogo da bi živeli od jednog prihoda. Dažbine platiti moramo, ne možeš jedno po jedno jagnje ili prase da prodaješ iz kuće da bi živeo, već moraš da zaradiš da bi imao", dodao je Mirković.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/597761/Za-srpskog-seljaka-radno-vreme-i-virus-korona-ne-postoje/

Opština Bratunac otkazala je Međunarodni sajam poljoprivrede, prehrambene industrije i turizma "Dani maline", koji je trebalo da bude održan sredinom avgusta, zbog pogoršanja epidemiološke situacije i zabrane okupljanja većeg broja građana radi sprečavanja širenja virusa korona.S ciljem daljeg podsticaja proizvodnje maline i izbjegavanja prekidanja proglašavanja i nagrađivanja najboljih uzgajivača ovog voća, što je obavljano u okviru sajma, ove godine je raspisan javni poziv za izbor i nagrađivanje najboljih proizvođača maline u bratunačkoj opštini.

Prema kriterijumima javnog poziva, pravo učešća imaju svi uzgajivači ovog voća koji imaju zasade veće od dva dunuma, koriste sistem za navodnjavanje, lani su predali više od 1.500 kilograma maline otkupljivačima i registrovani su kao poljoprivredno gazdinstvo.

Rok za podnošenje zahtjeva za izbor najboljeg malinara je 16. jul.

Opština Bratunac je obezbijedila novčane nagrade i plakete za tri prvoplasirana uzgajivača.

Prva nagrada je 3.000 KM (1.500 evra) druga 2.000 KM (1.000) i treća 1.000 KM (500 evra).

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Otkazani-Dani-maline-u-Bratuncu/609232

Covid 19 je virus koji je trenutno aktuelan u celom svetu. Za sada se zna da se prenosi kapljično, a ne hranom. Međutim, potrebno je prilikom čitavog procesa proizvodnje, a pre svega prilikom berbe proizvoda, preduzeti sve mere predostrožnosti, kako zbog radno angažovanog stanovništva, tako i radi zdravstvene bezbednosti proizvoda. Mnogo puta smo govorili o higijeni berbe, prevashodno jagodastih voćnih vrsta radi zdravstvene bezbednosti ubranih plodova. U svetu je kod većine proizvođača proizvodnja standardizovana (Global G.A.P. i dr.) čime su higijena i bezbednost proizvoda garantovani.

Kod nas je veoma mali broj proizvođača uspostavio Global G.A.P. standard. Tek se radi na tome, pre svega kod proizvoda koji se izvoze u svežem stanju ili ih otkupljuju veliki trgovinski lanci. U principu, i tamo gde je proizvodnja standardizovana, i kod svih drugih proizvođača, mora se posebna pažnja posvetiti higijeni berbe. Trenutno je početak berbe jagode, potom dolazi berba maline, borovnice, kupine. Potrebno je brzo reagovati i prilagoditi se novonastaloj situaciji. Svako treba da da maksimalan doprinos sprečavanju širenja bolesti, očuvanju poslovanja i očuvanju života ljudi. Svaki proizvođač treba da redovno prati propise vezane za zdravlje ljudi i bezbednost proizvoda. Na osnovu toga potrebno je napraviti plan berbe i mera koje treba preduzeti.

Na početku organizovane berbe proizvođač treba da upozna sve angažovane radnike sa merama koje je neophodno primenjivati tokom berbe. A to su: dnevna evidencija prisutnih radnika i preispitivanje o njihovom zdravstvenom stanju ( da li neko možda ima simptome bolesti Covid 19) svakodnevno upozoravanje radnika na sprovođenje mera lične higijene (radna odeća treba da je čista, dugih rukava i nogavica; pranje ruku sapunom i dezinfekcija pre početka rada, posle pauze, posle toaleta, posle bilo kakvog kontakta sa drugim materijalima; nošenje maski i eventualno rukavica; u slučaju kijanja, kašljanja izaći iz zasada, kijati u maramicu, maramicu odmah baciti na za to predviđeno mesto, ruke oprati sapunom i dezinfikovati a potom nastaviti sa radom; u zasadu ne pljuvati; u džepu uvek imati manje pakovanje dezinfekcionog sredstva,…) radnike u zasadu organizovati da beru na adekvatnoj udaljenosti, recimo bere se svaki drugi red; ambalaža mora biti čista i dezinfikovana; mesto za odlaganje ubranih plodova unapred određeno, podignuto od zemlje, dezinfikovano higijena prostora određenog za odmor, pauzu, mora se redovno održavati, dezinfikovati i pauza se pravi u razmacima za 2-3 radnika nikako za sve zajedno transport treba sprovoditi uz poštovanje svih higijenskih mera, transportno sredstvo redovno čistiti i dezinfikovati, vozač ne treba da je u kontaktu sa beračima niti proizvodima i takođe treba da koristi masku i dezinfekciona sredstva,

Proizvođač treba da ima lice zaduženo da redovno kontroliše sprovođenje navedenih higijenskih mera i naravno način berbe, klasiranje, zrelost plodova, ili da to sam čini. Još jedan problem koji proizvođač treba da reši jeste pronalazak radnesnage, što je poslednjih godina inače problem, a ove godine će sigurno biti još veći i njihov prevoz do parcele. Prevoz radnika treba obavljati uz poštovanje distance, dakle u autu ne više od dve osobe, u kombijima i drugim prevoznim sredstvima na adekvatnoj udaljenosti uz otvorene prozore, dezinfekciju kvaka i ostalog prostora.

Sada ćemo svi morati daleko više da obraćamo pažnju na higijenu koja je i ranije bila propisana ali se nije uvek i svuda sprovodila. Najbolje je odmah uspostaviti sve navedene higijenske mere jer one neće trajati samo sada i kratko već se moraju redovno sprovoditi zbog ranije pominjanog noro-virusa, drugih bakterija i mikroorganizama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/15/vocarstvo/pravila-berbe-tokom-korone/

Udruženje francuskih proizvođača piva upozorava da će morati da uništi deset miliona litara ovog pića zbog zatvorenih kafića, restorana i pabova u doba korone.Udruženje ukazuje na činjenicu da je zaustavljen turizam, te da su otkazani svi festivali.

Milioni litara piva moraju biti uništeni jer je rok trajanja pri isteku.

Agencije prenose da će i sam proces uništavanje piva nekim firmama predstavljati znatne troškove.

Oko 70 odsto francuskih pivara već je ranije izvestio o "najmanje dvostrukom" smanjenju prodaje ovog pića od sredine marta. Identične probleme u doba pandemije imaju i pivari širom Evrope i sveta.

Izvor:https://www.021.rs/story/Zivot/Magazin/242836/Francuski-pivari-morace-da-uniste-10-miliona-litara-piva.html

Prema podacima Centra za praćenje korona virusa na čuvenom Univerzitetu Džon Hopkins (Baltimor, SAD), dana 15. aprila, broj potvrđenih slučajeva COVID-19 u svetu premašio je dva miliona. Nekoliko lekara istraživača iz Kine (Wei Yang, Fu-liang Hu, Xiao-feng Xu) pokušalo je da odgovori na pitanje iz naslova, te da ispita potencijalnu preventivnu i terapijsku primenu pčelinjeg otrova kod infekcija izazvanih novim korona virusom SARS-CoV-2.

 Naime, ovi lekari su sa nama podelili jedno otkriće. U Hubei provinciji, epicentru COVID-19 u Kini, lokalno udruženje pčelara sprovelo je specifično istraživanje među pčelarima. Od 23. februara do 8. marta anketirano je ukupno 5115 pčelara, uključujući 723 u Vuhanu, gradu koji je bio epicentar epidemije u provinciji Hubei. Nijedan anketirani pčelar nije razvio simptome povezane sa COVID-19, niti je bili ko od njih imao neki zdravstveni problem u tom periodu. Nakon toga, anketirano je petoro apiterapeuta u Vuhanu, i praćen je 121 pacijent njihove Klinike za apiterapiju u Vuhanu. Ovi pacijenti su bili na apitoksinoterapiji (terapija pčelinjim otrovom – ubodi pčela) od oktobra 2019. godine do decembra 2019. godine, ali i sami apiterapeuti su na sebi primenjivali istu terapiju, jer im je to godinama sastavni deo sopstvene zdravstvene nege.

Bez ikakve zaštitne opreme, dvoje od petoro apiterapeuta bilo je izloženo sumnjivim slučajevima COVID-19, a drugi su bili izloženi potvrđenim slučajevima COVID-19 (u kontaktu sa obolelim pacijentima), i niko od njih na kraju nije bio zaražen niti je pokazao simptome bolesti. Nijedan od 121 pacijenta nije bio zaražen virusom SARS-CoV-2, a troje od njih su imali bliski i neposredni kontakt sa članovima najbliže porodice kojima je potvrđena infekcija novim korona virusom SARS-CoV-2.

Moglo bi se se pretpostaviti da su pčelari manje izloženi novom korona virusu, jer mnogi žive u manje naseljenim ruralnim područjima, ali pet pomenutih apiterapeuta i njihovi pacijenti žive u Vuhanu, gusto naseljenom gradu sa više miliona stanovnika.

 Kao što je poznato, ubod pčele može izazvati alergijske reakcije, čak i one ozbiljne koje mogu dovesti do smrtnog ishoda zbog prekomernog odgovora imunološkog sistema čoveka. Pčelinji otrov može uticati na taj isti imunološki sistem čoveka na više načina (Cherniack, Govorushko, 2018), između ostalog i tako što pojačava diferencijaciju regulatornih T ćelija (Caramalho, 2015), koje igraju važnu ulogu u kontroli SARS-CoV-2 infekcije (Chen, 2010).

 Da li stimulacija imunološkog sistema uzrokovana pčelinjim otrovom smanjuje osetljivost organizma na SARS-CoV-2? Da bi se došlo do odgovora, potrebni su eksperimenti na životinjama. Majmuni bi mogli biti pogodni za ovo istraživanje. Majmuni se mogu podeliti u dve eksperimentalne grupe, i to majmuni iste vrste i istog uzrasta. Jedna grupa bi mogla biti tretirana pčelinjim otrovom svakodnevnim ubodima pčela, dok druga grupa ne bi bila podvrgnuta takvom tretmanu. Zatim bi majmuni i iz jedne i iz druge grupe mogli da se odgajaju u istom okruženju, kontaminiranom novim korona virusom SARS-CoV-2, a onda bi bila vršena testiranja na infekciju pomenutim virusom.

 Ideja lekara koji su došli do nekih saznanja i podelili ih s nama jeste da ovim motiviše naučnike istraživače da u odgovarajućim uslovima testiraju ovu pretpostavku. U nedostatku vakcine protiv novog korona virusa, pčelinji otrov bi mogao da pruži nadu da će se čovečanstvo uspešno izboriti sa novom bolešću nazvanom COVID-19.

Izvor:http://spos.info/pcelinji-otrov-protiv-korone/

Jabuke, limun i pomorandže ovog aprila znatno su bile skuplje nego početkom aprila prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kilogram jabuke prve nedelje aprila prošle godine najčešće je koštao od 30 do 70 dinara, ovog aprila, međutim, kilogram ovog voća u prodavnicama bio je od 70 do 110 dinara, piše Danas.

Limun je početkom proleća 2019. bio između 80 i 150 dinara, da bi mu cena sada skočila na 180 do 300 dinara, naročito pošto je Turska u jeku epidemije zabranila izvoz ovog voća. I pomorandže su prve nedelje aprila bile skuplje po kilogramu za 30 dinara nego lane. Ostale cene, najviše ranog povrća, ali i starog krompira, sira, jaja nisu mnogo oscilirale.To što je cena voća skočila jasan je znak veće potražnje, kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Keserović.

"Uvek se dešava kada je veća potražnja da cene skaču. Konkretno, u slučaju jabuke cena je veća jer je prošle godine rod jabuke u Poljskoj podbacio. Samim tim, naš izvoz ovog voća, pre svega u Rusiju je porastao, jabuka se sad prodaje po većoj ceni u inostranstvu, a to se oslikava i na cene kod nas", ističe Keserović.

On misli da su se u ovoj situaciji voćari dobro snašli, da su uspeli da dobiju dozvole i odrade sve što je do sada od agrotehničkih mera bilo potrebno.

"Ako kod jabuka i krušaka propustite jedno prskanje, rod propada, ali voćari su se dobro snašli, dosta toga je urađeno naročito zaštita od štetočina i bolesti. Jedini strah koji su imali jeste šta će uraditi sa tim plodovima, ali s obzirom na to da su zelene pijace počele da rade mislim da ni to neće biti problem", naglašava sagovornik lista.On ističe da se u voćarstvo u poslednjih 15 godina dosta ulagalo, što se oseća.

"Voće će i sada izneti veliki teret kada se radi o izvozu. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda ono sa povrćem čini od 19 do 23 odsto, nekada i do 25 odsto, a samo od izvoza voća i voćnih prerađevina prihoduje se 600 miliona dolara godišnje", kaže Zoran Keserović.

Trenutna kriza neće mnogo uticati na rod žitarica, smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin. On ne očekuje da će na tržištu doći do velikih promena cena kada se radi o osnovnim životnim namirnicama, poput mesa, sira ili hleba.

"Kriza kao takva neće uticati mnogo, sušna godina je nešto što može da utiče, jer sada kako nema kiše kukuruz slabo niče. Za same paore ova godina nije ni gora ni bolja od prethodnih. Setva ih malo više košta jer je zemlja suva i teže se obrađuje za šta im treba malo više goriva", ističe Galetin.Pšenica trenutno, kako kaže, solidno izgleda, ali i njoj kao i ostalim poljoprivrednim kulturama treba kiše.

"Očekujem da će cene biti na nivou prošlogodišnjih. Ali, s obzirom na to da se radi o berzanskoj robi, mnogo toga zavisi od svetskog tržišta. Mi sada imamo situaciju da je u svetu pad tražnje, koji dovodi do pada cena, a kod nas je suprotno jer je pojačan izvoz, zbog čega cene idu gore", napominje Galetin.

Kako puno toga zavisi od svetskog tržišta, tako je, ističe, teško bilo šta konkretnije prognozirati, ali on tvrdi da Srbija nema razloga da se puno brine.

"Sve će se preliti na krajnje potrošače, ali Srbija ima stabilne bilanse i čak da dođe do nekih ekstremno vanrednih okolnosti, država bi mogla da zaštiti domaće tržište. Verujem da, ipak, neće doći do velikih promena, naročito u pogledu cena osnovnih životnih namirnica", ističe Žarko Galetin.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/korona-znatno-poskupela-jabuke-limun-i-pomorandze/03t8thl

Za učenike na teritoriji opštine Knić obezbeđeno je 80 računara koji će biti podeljeni učenicima da bi mogli da prate nastavu na daljinu, zahvaljujući angažovanju opštinskog rukovodstva Knića, NALED-a i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), saopšteno je iz Opštine.
Takođe, dodaje se, opština je iz sopstvenih sredtava kupila još 46 tableta kako bi opremila đake da u uslovima vanrednog stanja prate e-nastavu i da ih kasnije koriste u nastavi informatike i drugih predmeta.

U opštini Knić, kako se navodi u saopštenju, nema obolelih od koronavirusa. Primenjuju se mere prevencije i zaštite i pojačana higijena. Javno komunalno preduzeće Komunalac Knić u saradnji sa JKP Šumadija Kragujevac počelo je novi
krug dezinfekcije ulica i javnih površina u najprometinijim naseljenim mestima u opštini Knić, kao i dezinfekciju javnih objekata.

Građanima je na raspolaganju dezinfekciono sredstvo natrijumhipohlorit, kanistri su postavljeni na osam punktova i redovno se dopunjuju.

Počele su da rade zelene pijace.

Izvor:https://www.ekapija.com/philanthropist/2860056/opstina-naled-i-skgo-obezbedili-racunare-i-tablete-za-knicke-ucenike

Virusu i snegu se niko nije nadao, ne bar u martu i ne ovom virusu i snegu posle prolećne zime. Istina na baba martu smo nekako navikli, bivalo je da nas sneg obraduje, naravno u negativnom smislu i krajem aprila, ali novi neprijatelj korona virus, je daleko nevidljiviji i opasniji od svih dosadašnjih problema u ovoj našoj globalnoj priči. Koliko će planetarni problem ostaviti posledice po ekonomiju i poljoprivredu znaće se tek nakon sumiranja svih rezultata. Ono što je nemerljivo, što nema cenu, jesu ljudi. Vest koja već nedeljama okupira svetsku javnost i nije više vest, već naša svakodnevnica. Poslednjih mesec dana uslelio se korona virus i u Srbiji. Bar zvanično. Nezvanično ni svetska nauka nije odgovorila. Svaka čast struci, naročito medicinskom osoblju, koje pod najvećim pritiskom i teškim uslovima radi svoj posao. Nažalost ni neki od njih nisu odoleli napadu. Svaka čast i svima onima koji pod strahom rade, jer ljudski je biti uplašen. Jedan moj profesor je govorio, „samo budale ne znaju za strah”. Osim straha za život, mnogi su bili uplašeni, cenim da su i sada, kako ćemo
preživeti, ne samo novog neviljivog ubicu, već i glad! Na sreću vidimo da su nam prodavnice i snabdevenost odlične i pored tri naleta stihijske kupovine. Donedavno i pijace su bile snabdevene kao da se ništa ne dešava.
Desio se nažalost i sneg, sa niskim temperaturama 23. i 24. marta na području kraljevačkog regiona obeleo je njive i voćnjake. Isti scenario ponovio se prvih
aprilskih dana. Struka kaže da će deo prinosa voća biti umanjen, dok je pšenici vlaga dobro došla. Što se tiče setve možda neće krenuti knjiškim datumom, ali ćemo za ovaj veliki posao takođe imati dovoljno vlage. U plasteničkoj proizvodnji prizemni mraz nije naneo velike štete, jer povrtari imaju iskustva sa prolećnim minusom. Nas generalno muče problemi višeg ranga.
Kako su pooštrene mere zaštite i ograničeno kretanje starijima od 65 godina, odnosno 70 godina proveravamo sa gledišta naše teme poljoprivrede, kakvo je stanje i da li se poštuju odluke. U prigradskoj poljoprivrednoj apoteci „Zemljak“ u Kraljevu, nema uobičajene gužve za ovo doba godine, s obzirom da se primiče setva i da se rade prvi tretmani voća. Ovde su odlično snabdeveni, čak i u pogledu đubriva gde vlada blagi defecit. U ovoj apoteci su preduzete i mere zaštite zaposlenih, kaže Bojan Miletić.
„Prva dva dana je bilo prilagođavanja, sada se zaista poštuju sve mere, od onih kojima nije dozvoljeno kretanje, pa do toga da u objekat mogu biti samo dva kupca. Za sada imamo svega neophopdnog za setvu i sadnju, kao i prve kontigente za zaštitu. Možda će biti malo problema sa đubrivom. Videćemo. Malo je i ovaj sneg sve poremetio. Više padavina ovog tipa imamo u poslednih desetak dana nego tokom cele zime. Naravno da od nas niko na takvo stanje, ne može da utiče. Setva u ovim krajevima uglavnom kreće nakon 15. aprila tako da tek narednih dana očekujemo više kupaca. Prvi tretmani voća su takođe obavljeni. Trenutno se najviše pazari arpadžik i krompir, više za baste”- naglašava Miletić.Slično je i u ostalim poljoprivrednim apotekama. Dakle snabdevenost dobra,
kupovina u naletima. Uglavnom se još uvek čeka. Neki robu naruče telefonom i samo dođu po nju da je preuzmu. Negde je to i najjednostavnije. Dakle radi se…
Od one fame oko gladi nema ni govora. Apotekari kažu i da je solidarnost i dalje prisutna, jer im osim stalnih mušterija dolaze i oni kojima poljoprivreda nije jača strana, te su tako sa spiskom za starije na selu, došli u nabavku. Slika kraljevačke pijace ponajviše zabrinjava u smislu ekonomije, jer njima država
teško da će nadoknaditi buduće gubitke. Na zelenoj i kvantašoj pijaci potpuno je obustavljena prodaja, ne treba ni pominjati da svi koji imaju zakupljen prostor i vrše prodaju na ovoj pijaci, žive upravo od nje. Na kraljevačkoj pijaci, neće biti ni prodaje žive stoke do daljnjeg, a shodno malom prometu biće dovedena u pitanje i likvidnost ovog preduzeća, koje opet zavisi od pijačarine i zakupa. U sklopu JKP Pijace ne rade više ni manji objekti, ali ni mlečna pijaca, ni pijaca za prodaju jaja. Odluku o prestanku rada Pijace u Kraljevu doneo je krizni štab na elektronskoj sednici 30. marta.
Na selu uobičajeni poslovi. Početak marta su obeležili radovi u malinjacima i voćnjacima, koji dominiraju ovim krajevima. Kod Slobodana Stajića, rezidba završena i to samo nekilo dana pre proglašenja vanrednog stanja. Ovaj momak ima proizvodnju voća na 6 hektara, ali i desetak krava. Posao na selu ne može da čeka. Organizuje se tako da pomogne i rođacima u Kačulicama, jer su stariji.
„Šta da kažem vanredno i kod nas. Samo kod nas ako ne uradimo nema ni za nas ni za narod. Rezidbu sam morao da platim oko 2 hiljade evra. Prvi tretmani urađeni pre prvog snega. Imam hektar kajsije, bojim se da nakon i ovog aprilskog snega i mraza kajsija može biti u Srbiji samo na slikama. Spremam se i za setvu kukuruza. Ako ne posejem, šta da nahrani stoku. Zaliha u ovim krajevima malo ko ima. Koncenrtai takođe nisu jeftini. Vidi ništa nije više jeftino, ali život je najsuplji“, naočito će Bobo kako ga u kraju zovu.
Milan Novaković iz Žiče poseduje 3 hektara pod organskom polkom. Veliki posao jer sve mora pod konac ukoliko želi da ima neku dobit. Cena više i nije toliko aktuelna, već svi novonastali problemi. Mada shodno lošim rezultaima u Čileu, možda nam se ova sezona nasmeši u cenovnom skoru.
„Mi bukvalno radimo cele godine, jer treba sve pripremiti na vreme. Nama su poslednjih godina veliki problem uz cenu i vremenske neprilike. Od 2017. godine
imamo konstantno kišu u berbi, prve dve nedelje su nam potpuno izguljene, nakon
toga ulazimo uglavnom u visoke temperature, koje takođe ne odgovaraju plodu maline. Izdaci su ogromni. Moja porodica živi od ovoga. Mi smo jesenas izvukli 70 prikolica stajnjaka. Isti posao uz kosidbu maline radimo i sada, tu je friziranje. Za sada ne angažujemo nikoga, porodično radimo, tako da nema kontakta sa ljudstvom sa strane.Poduži je spisak svih obaveza, a cilj neizvestan. Ne znamo koliko će ovo stanje porajati. Mi do berbe imamo još vremena .Tada će biti problem, jer koga angažovati da bere tri hektara! Videćemo, nezahvalno je bilo šta reći, ovo ne možemo zaustaviti ni molbom, ni pregovorima.
Ceo svet je u problemu“ kaže ovaj vrstan malinar.
Prvi koji će biti na udaru novonastalog stanja su proizvođači rasada. Prvi živ novac u sezoni. Ova godina je za 20% skuplja u proizvodnom smislu, tako da je u startu dovedena u pitanje i sama isplativost. Ukoliko bude daljeg ograničavanja kretanja (u vreme pisanja ovog teksta policijski čas je trajao od 17-05) i kućne prodaje postoje dva scenarija. Jedan je totalno propadanje, drugi sopstvena dalja proizvodnja i nova ulaganja. Mila Milovanović iz Žiče, bavi se skoro dve decenije ovim poslom. Kako su ulaganja veća, a prodaja neizvesna, planira da plastenike, ali i parcelu na otvorenom zasnuje iz sopstvenog rasada.
„Ovo je zaista vanredno. Čak i da se nije desila ovakva situacija, ja zaista nisam imala nameru da izuzetno kvalitetan rasad prodajem u bescenje, tako da ću deo proizvodnje sigurno ostaviti ovde u plastenicima, a deo na otvorenom u polju. Da li ću papriku i pradajz kasnije prodavati kao poluproizvod ili prerađivati u ajvar ili nešto drugo, videćemo. Sneg je pomerio malo sadnju, ali za desetak dana mi ćemo sigurno morati da krenemo sa prodajom. Zaista ne znam šta da očekujem, ovo je moj posao i moja plata. Ipak najvažnije da smo svi dobro. Za drugo kada dođe vreme“ iskreno će Mila.
U seoskom područja, stariji se uglavnom naslanjaju na svoje mlađe ukućane. Rosići u Čukojevcu sto grla na farmi. Domaćin gazdinstva Ljubiša Rosić kaže biće teško. Primiče se i setva. Za mesec dana možda i prvi otkosi sena. Stočarstvo je poslednjih desetak godina opadajuće. Za sada farma redovno funkcioniše, kao i otkup mleka. Cena je kaže i dalje mizerna, ali šta je tu je.
„Vidi kako, radimo kao i do sada. Treba nahraniti sto duša, sto krava, stoka ne može da čeka. Glad ne bira zakon. Nema odmora. Radili smo i pod bombama kad je bio onaj nesretni rat 1999. godine, a kamoli sad! Ja imam petoro unučadi. Vidi, oni mi svako jutro snaga i radost. Moram da pomenem i moju snaju, malo je takvih danas. Da nije nje ne bi bilo ni ove farme. Ja sam već nanizao godine. Nije sad vreme, imamo bih ja što šta da kažem. Trebao bi ovaj seljak malo više da se poštuje“ iskustveno će najstariji domaćin u našoj priči.
I zaista bi drug seljak, sa velikim „S“ u pozitivnom smislu trebao da se poštuje. Sve naše pogube, preživesmo zahvaljujući selu. Džaba belosvetskim moćnicima
zlatne poluge, nafta, moćne bombe, crveni telefoni i demonstracija moći. Moć je, kada imaš narod koji će da preživi i poživi. Neki se sada vraćaju selu, kamo sreće da su svaki vikend došli da se rekreiraju uz bašte ili berbu, umesto skupih teretana i fitness napitaka sumnjivog porekla. Saberite nekada te stavke, izvedite decu na selo. Bilo bi lepo da uživo upoznaju rođake, ali i životinje, koje su im bliske samo na slici ili Zoo vrtu!
Statistika u pogledu žrtava za sada ne ohrabruje, ni ona na svetskom a ni ova našem prostoru. Ono što je sigurno nemerljivo jesu ljudi. Zato budite… „dragi“
voćari, stočari, povrtari, cvećari, pčelari i svi vi koji se bavite poljoprivredom, budite OPREZNI! Oprezniji, više nego ikada pre. Nadam se da u vaše krajeve neće stići bolest. Vi ste bili i ostali najzdraviji deo društva. Preživeli smo mi Turke, Bugare, Švabe, dva puta… Nato bombardovanje… Radio i hranio ovu Srbiju
drug seljak i opet će. Biće hrane, za nas i za druge, nismo mi nikada bili ni cicije! Ljudski je praštati, ali i ne zaboraviti.Da ste nam živi i zdravi!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poljoprivrednici u Vojvodini seju suncokret, a na pojedinim parcelama i kukuruz, iako temperatura zemljišta za kukuruz nije idealna, te se čeka toplije vreme, dok setva ide otežano i zbog vanrednog stanja i ograničenog kretanja.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, rekao je za agenciju Beta da su u očekivanju da se zemljište zagreje do deset-dvanaest stepeni poljoprivrednici počeli da seju suncokret pre roka, ali će prekinuti ako narednih dana bude toplo jer je vreme za setvu kukuruza.

- Nije dobro sejati suncokret ranije jer ga pojedu zečevi, ali pošto je zemlja hladna, ne ;valja sejati ni kukuruz, pa će se poslovi nagomilati - rekao je Jakšić.

On je rekao da poljoprivrednci poštuju policijski čas i da se iz njiva uglavnom vraćaju pre no što počne zabrana kretanja, a u traktorima su sami te poštuju i "socijalnu distancu".

Poljoprivrednike je, kako je rekao, strah da li će otkupljivači zbog štete koju je u ekonomiji napravila pandemija, imati novca za otkup, a država još nije ponudila konkretnu pomoć.

Predsednik Upravnog odbora udruženja Pančevački ratari Jovan Njegovan rekao je da poljoprivrednci u tom kraju seju suncokret i da zemljište ima vlage, a da čekaju veće temperature za setvu kukuruza.

- Moje gazdinstvo obrađuje 40 hektara i ove godine ćemo smanjiti površine zemljišta na kojima sejemo suncokret, a povećati za kukuruz jer imamo problema sa velikim otkupljivačima suncokreta koji su napravili kartel i diktiraju cene, pa ni manji trgovci ne smeju da ponude više cene od njih pošto nameću svoje uslove - rekao je Njegovan.

Dodao je da su više puta od države tražili da "razbije" taj kartel, "ali da ona to neće ili ne ume da uradi".

Kilogram suncokreta prerađivači, po njegovim rečima, otkupljuju za 30 dinara što ne pokriva troškove proizvodnje.

Proizlazi da "poljoprivrednci rade zato što moraju, a ne zato što imaju motiv da će zaraditi i tako lagano propadaju, a prihvatljivije je propadati uz rad nego sedeti i čekati kraj".

- Poljoprivreda je pre deset godina dobijala subvencije od 14.000 dinara po hektaru i povraćaj akcize na gorivo, a danas su subvencije po hektaru 4.000 dinara i za gorivo 1.200 dinara - rekao je Njegovan i naveo da je "EU subvencijama odbranila svoje tržište od konkurencije iz Amerike i Brazila".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841458/poljoprivrednci-poceli-setvu-suncokreta-i-kukuruza

Кabinet za regionalni razvoj i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čelu s akademikom Draganom Škorićem, najavili su danas novi program pomoći zadrugama za "dan posle" epidemije korona virusa. Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić istakao je da samo dobro organizovani i udruženi domaćini – poljoprivrednici u okviru jakog zadružnog sistema Srbije i Vojvodine mogu da odole svim izazovima, pa i onima koje donosi epidemija virusa korona.

- U saradnji s akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti sačinili smo novi program za pomoć zadrugama za "dan posle". Pomoći ćemo zadrugare sa oko 600 miliona dinara - rekao je Krkobabić.

Kako je objasnio, nije reč o kreditu, već o direktnoj pomoći.

- Reč je o bespovratnim sredstvima, koja će odmah posle epidemije da pomognu da se podstakne aktivnost zadruga. To činimo jer se pokazalo da je selo uspešno tamo gde postoji i uspešno radi zadruga. U tim sredinama prisutni su samoinicijativa i snažna međugeneracijska solidarnost - kazao je Krkobabić.

Dodao je da "upravo te dve sjajne osobine zadrugara, koje proizilaze iz osnovnih zadružnih principa samopomoći i neutralnosti – da se pomogne svima, bez razlike na pol, nacionalnu pripadnost i religijsku veroispovest, snažno preporučuju zadrugare za tu bespovratnu pomoć".

- Nastojaćemo da podsticajna sredstva dobije što veći broj starih i novoosnovanih zadruga - istakao je Кrkobabić.

On je najavio da će pojedinosti Novog programa pomoći zadrugama biti objavljene čim se za to stvore uslovi, a zadruge i zadrugari imaće optimalan rok da se pripreme i konkurišu.

U Srbiji trenutno radi oko 1.700 zadruga, od čega je čak 700 osnovano u protekle tri godine, od kada se realizuje projekat dodele podsticajnih sredstava zadrugama "500 zadruga u 500 sela".

Do sada je Кabinet za regionalni razvoj dodelio 1,7 milijardi dinara podsticajnih sredstava za kupovinu opreme, mehanizacije, za unapređenje tehnoloških postupaka, zasnivanje osnovnog stada ovaca, koza, krava, kao i višegodišnjih zasada, a pomoć su dobile 152 zadruge širom Srbije.

Pored Novog programa pomoći zadrugama za "dan posle", za preporod sela će biti iskorišćeno i 300 miliona dinara, što ukupno iznosi 900 miliona dinara ulaganja u zadruge i sela Srbije, ne računajući sredstva koja će u poljoprivredu i seoske sredine biti uložena najnovijim merama Vlade Srbije, navodi se u saopštenju kabineta Krakobabića.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2838994/novi-program-pomoci-zadrugama-za-dan-posle-epidemije

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31