Cene voća u Srbiji trenutno su u laganom padu, ali u poređenju sa prošlom godinom, u proseku smo voće plaćali skuplje čak za više od 30 odsto.

Epidemija virusa korona poskupela je život u Srbiji, cene hrane otišle su gore, a najviše razlike plaćalo se prilikom kupovine voća. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od januara do septembra 2020. godine, poredeći isti period prošle godine, najveći rast cena kod naših proizvođača zabeležio je voće 32,7 odsto i industrijsko bilje 8,3 odsto. Tako je u ukupnoj ceni hrane voće najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže, pokazuju podaci RZS.

- Limun smo u jednom momentu plaćali i 300 dinara po kilogramu. Staviš dva komada na vagu i već ti nije dobro. Sada su malo cene pale, ali i dalje je to dosta skupo za naš džep. Jabuke su oko 80 dinara, banane 120, grožđe od 100 do 200 dinara, mandarine i kruške oko 120 dinara, a narandže oko 200 dinara. Ukratko, svaki dan sam na ovoj pijaci i mogu reći da se voće ove godine kupovalo kad se moralo - rekla nam je penzionerka Mila koja nas je upoznala sa cenama na Ribljoj pijaci u Novom Sadu.Prema podacima RZS, cene voća su trenutno u padu, za razliku od prošlog meseca, ovaj ih plaćamo oko 10 odsto manje. Kada se gleda čitava godina, na beogradskom pijacama kilogram pomorandži 2019. godine mogli ste kupiti za 170, a ove godine prosečno je koštala oko 200 dinara, cene jabuka su sa 40 do 100 dinara na nekim tezgama otišle i na 120 dinara, mandarine sa 170 skočile su na 200 dinara. Drastična je razlika i u ceni jagoda, koje se mogu naći za 250, ali i za 500 dinara.Profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je povećanju cene kumovao pre svega uvoz.

- Skok cena na proleće kod nas se osetio isključivo zbog uvoza. Kamioni su čekali na granicama, transport je bio zaustavljen ili se obavljao usporeno, a to košta. Dakle, pre svega poskupelo je voće pa i povrće iz uvoza. Povrću je posle pala cena, a voće je ostalo skuplje zbog loše godine kod nas, imali smo mrazeve u proleće. Kajsija uopste nije bilo, jabučaste i koštunjičave voćne vrste imale su dosta problema, zato je voće i sad skuplje - rekao je Ilin sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo.Dalje po podacima RZS cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, povećane su za 8,1 odsto. U odnosu na isti mesec prethodne godine najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama voća, 19,3 odsto, industrijskog bilja 12,5 odsto i žita 6,9 odsto.

- Svi smo očekivali proletos da će biti katastrofa sa cenama voća, ali to se na sreću ipak nije desilo. Slabiji je bio rod, ali predviđanja su bila da će cene biti svakako veće nego sada. Grožđe je, recimo, rodilo za 20 do 30 odsto više, iako je ove godine slaba prodaja vina, vinari su opet sve pokupovali. Vino se ove godine prodavalo za oko 30 do 50 odsto manje nego prošle. S druge strane, usporen je uvoz grožđa iz Makedonije, pa vinogradari nemaju razlog za nezadovoljstvo. U septembru obično dođe do pada cena grožđa, ali to se ove godine nije desilo, ostala je jača cena, malo skuplja nego prošle godine - rekao je doc. dr Dragoslav Ivanišević direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu PF NS.Cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element kada se gleda ukupno povećanje cena hrane. No proletos i ono je koštalo papreno. Kilogram crnog luka skočio je sa 60 u nekim momentima i na 100 dinara, šargarepa je bila 60, a proletos i 100 dinara po kilogramu. Najskuplji paradajz bio je 140 dinara, a u jednom momentu prodavao se i za 250 dinara po kilogramu. Uz to, prema podacima RZS, ove godine poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, čije su cene pale.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/stavis-dva-limuna-na-vagu-i-nije-ti-dobro-papreno-poskupljenje-voca-zbog-korone-ali/3gngxg4

Pandemija kovida 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć JP koja upravljaju i održavaju pijace.Doduše, odlazak na pijacu nije više kao nekada, pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji, piše novosadski Dnevnik.

Direktor Poslovnog udruženja Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.Naime, ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu.

Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremeno naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima.

U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu dinara, što je u tekućim cenama 9,2 odsto više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statistika kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75 odsto, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrednih proizvoda plasirana na pijacama.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=21&nav_id=1764769

U svetu vlada velika potražnja za malinom, pa je, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, koje je upravo izvršilo analizu zaliha smrznutog voća do 30. septembra 2020. godine, količina maline u hladnjačama smanjena za čak 11 procenata u odnosu na avgust 2020. godine, odnosno 12 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Slično stanje sa zalihama maline, navodi dr Aleksandar Leposavić, jedan od najboljih poznavalaca malinarstva kod nas i u svetu, jeste i u drugim zemljama, Evropi posebno, što utiče i na porast cene plodova ove voćne vrste na svetskom tržištu. O tome koji su razlozi povećane potražnje, ali i kako će ovakva situacija uticati na našu proizvodnju, dr Leposavić ističe da je sa usložnjavanjem situacije sa virusom korona došlo i do skokovitog rasta tražnje za ovim voćem u svežem ili smrznutom stanju.Proizvodnja maline u poslednjih nekoliko godina beleži pad, ne samo kod nas nego i u drugim zemljama u kojima se ovo voće proizvodi. Do rasta tražnje je došlo pre svega u razvijenim zemljama Evrope i sveta i to je dovelo do ubrzane prodaje maline iz Čilea koji su od aprila, kada im je završena druga berba, povećali prodaju za više od 20 procenata u odnosu na prošlu godinu. To je uticalo i na rast tražnje naše maline, a samim tim i do povoljnijih cena u otkupu za domaće proizvođače. Cena maline iz naše zemlje u izvozu odavno je prešla tri evra za kilogram rolenda i dalje raste, ali skoro da ne postoje količine preko ugovorenih - rekao nam je dr Leposavić.

On naglašava da su zbog povoljnijih cena ove godine proizvođači uložili znatno više truda i sredstava u održavanje zasada, u odnosu na ranije godine kada su bili nezadovoljni cenom. To će unekoliko popraviti loše stanje u malinarstvu, ali ne u i velikoj meri, jer, kako ističe dr Leposavić, za to su potrebne dugoročnije mere i ozbiljniji pristup svih aktera u procesu proizvodnje, prerade i izvoza.

Razlozi rasta tražnje na svetskom tržištu maline i drugog jagodičastog voća kao što su jagode, borovnice i kupine su, pre svega, kultura ishrane, hranidbena, posebno dokazana lekovita svojstva ovih proizvoda na zdravlje savremenog čoveka. Brojna istraživanja i potvrđeni rezultati uticali su da interesovanje potrošača za ovom grupom voća znatno poraste. U tim istraživanjima posebno se ističe izuzetno povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i svih koji pripadaju grupi vitamina B.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/936763/korona-malinu-digla-tri-evra-svetu-tokom-pandemije-doslo-pomame-cuvenim-srpskim-crvenim-zlatom

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u ovoj godini, prema najnovijim podacima, porašće 5,3 odsto u odnosu na 2019, rekao je za „Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Na dobre rezultate domaćeg agrara, koji je u ovoj kriznoj godini povukao ukupan privredni rast, najveći uticaj imaju rod kukuruza, maline, pšenice i šećerne repe, istakao je Nedimović i potvrdio da su ovi delovi domaće proizvodnje bili uspešniji što se tiče prinosa nego što je bilo očekivano.

Upitan da li će ove godine udeo poljoprivrede preći 7,5 odsto udela u bruto domaćem proizvodu (BDP), on je rekao da je „to matematika i da očekuje da će udeo agrara u ukupnoj privredi biti veći”.

– Bolje je da bude manji, jer bi to bio pokazatelj da su i druge privredne grane rasle – istakao je ministar.

Ranije informacije ukazivale su na ozbiljan rast poljoprivrede i da bi njen udeo mogao da dostigne i do 9,8 odsto učešća u odnosu na celokupni BDP države. Novim rebalansom budžeta za poljoprivrednike je namenjena još 5,1 milijarda dinara, što je dodatni novac koji se izdvaja uprkos pandemiji. Nedimović kaže da će taj novac biti raspoređen za direktna plaćanja, subvencije i ruralni razvoj, to jest ulaganja u nabavku traktora i ostale mehanizacije.

Prema jednom od nedavnih izveštaja Fiskalnog saveta, Srbiju u ovakvim okolnostima od dubljeg pada BDP-a čuva prvenstveno to što se njena ekonomija u daleko većoj meri oslanja na proizvodnju egzistencijalnih proizvoda (hrana, kućna hemija) za kojima tražnja u krizi nije značajno pala.

U toj analizi se navodi da poljoprivreda čini 7,5 odsto ukupne privrede Srbije, što je više nego dvostruko veće učešće nego u zemljama centralne i istočne Evrope, članicama EU gde je prosečno učešće oko 3,3 procenta. I čak pet puta veće nego u razvijenim zemljama zapadne Evrope, gde je prosek udela agrara u ukupnim privredama oko 1,5 procenata.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/466695/Dobri-rezultati-agrara

Pandemija kovid 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć javno komunalnih preduzeća koji upravljaju i održavaju pijace.Doduše odlazak na pijacu nije više kao nekada pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji.

Direktor Poslovnog udruženja ”Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.- Ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu - kaže Duvnjak. Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremneo naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima. U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu (41.081.854.000,00) dinara, što je u tekućim cenama za 9,2 % više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statisitka kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75%, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrrednih proizvoda plasirana na pijacama.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/korona-i-prodaja-na-tezgama-pijace-da-ostanu-bezbedna-mesta-za-snabdevane

 

Zbog epidemije korone novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam po prvi put biće održan onlajn od 14. do 18. decembra 2020. Posle dva odlaganja organizatori su odlučili da se sajam održi onlajn i to sa adrese Hajduk Veljkova 11 u Novom Sadu, na platformi expoonline.rs – novom prostoru delovanja i višestrukog povezivanja kompanija, institucija i pojedinaca – učesnika virtuelnih sajmova i poslovne publike.
Od nastupa na svakom sajmu izlagači očekuju da promovišu kompaniju, proizvode i usluge; istaknu sajamske popuste i akcije; direktno komuniciraju sa posetiocima i drugim izlagačima; hoće i da prodaju; ali i da budu vidljivi medijima. Sve to biće im omogućeno na platformi expoonline.rs. Prilike za pregovore i trenutno sklapanje poslova pomoći će i podstaći B2B sastanci. Edukacije i promocije realizovaće se kao onlajn konferencije, vebinari ili prezentacije.
Predstavljanju rasnih grla domaćih odgajivača stoke nedostajaće samo miris prostora u kojima borave goveda, ovce, koze, svinje i koze na Novosadskom sajmu. Najkvalitetnije što Srbija ima. Uprkos tome što su u ovoj godini na novosadskom sajmištu većina priredbi nije održana zbog pandemije koronavirusa, vrednovanje kvaliteta proizvoda i usluga jeste organizovano. Na virtuelnom Poljoprivrednom sajmu zasijaće proizvodi nosilaca šampionskih pehara sa ocenjivanja
„Najbolji u 2020“.
Brzo, lako i jednostavno uz neophodnu registraciju svakom posetiocu je omogućeno prisustvo na virtuelnom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Višestruka pretraga izlagača, pregled proizvoda i usluga, sajamske cene i akcije učesnika, mogućnost dogovora za kupovinu, kongresne aktivnosti, ali i audio i video komunikaciju sa izlagačima, komfor je koji Poljoprivredni sajam onlajn pruža svim korisnicima. Učešće na B2B sastancima omogućeno je i izlagačima i poslovnim
posetiocima, a potrebna je samo registracija profila.
Uvek interesantan za radoznalce, a važan za poslovanje u agraru, Međunarodni poljoprivredni sajam onlajn opravdava epitet brenda, a Novosadski sajam čini snažnijim u godini najvećih poslovnih izazova.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Koronavirus uticao je i na manju potrošnju mesa, prvenstveno zbog otkazivanja proslava. Znatno je smanjen promet u mesarama, a stočari beleže gubitke u proizvodnji.Nestabilnu proizvodnju svinja, korona je dodatno poljuljala. Mala je potražnja prasadi, a cena tovljenika u Mačvi je ponovo u blagom padu."Koliko mogu da ne izađem iz proizvodnje, borim se, ali je proizvodnja ispod rentablnosti, ili na nuli, nema neke zarade. Bar 170-180 dinara al' da bude celu godinu, sad je cena od 140 do 150 dinara", ističe Aleksandar Lukić, stočar iz Tabanovića.

Nema proslava, pa ni kupovine većih količina mesa. Promet u šabačkim kasapnicima je znatno manji nego u istom periodu prošle godine.

"Ljudi su u nekom grču, strahu. Manje se kupuje. Poskupljenja mesa u ovoj godini nije bilo, upravo zbog cene žive stoke na tržištu", kaže Suzana Kojić, vlasnica mesare "Jelena" iz Šapca.

Osim malih prerađivača, zbog korone, gubitke beleži i velika mesna industrija. Neki ne pamte teže okolnosti poslovanja.

"Poslovanje zbog korone, pogotovo u početku je trpelo je drastično, zato što su prestale sa radom ustanove, studentski centri, hoteli, restorani. Pad proizvodnje se kreće oko 15 odsto, i mislim da ćemo sa tim procentom završiti godinu", navodi Novica Dinić iz mesne industrije "Dakom" iz Niša.

Manje posla imaju i u pečenjarama. Celo jagnje i prase, niko više ne kupuje.

"Pre korone, ljudi su slavili slave, prvili rođendane, sad je sve stalo, ove godine nažalost, nema ništa od toga. Generalno, dosta smo smanjili prodaju i sve ostalo. Ljudi su nekad kupovali, celo prase, celo jagnje, a ove godine se svelo na par kilograma, čisto da obeleže", ističe Miloš Đurić iz pečenjanje "Đurić" u Šapcu.

Iako se bliže slave, zbog zabrane okupljanja, ne očekuje se znatnije povećanje prodaje mesa.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3178/ekonomija-i-epidemija/4127092/mesna-industrija-koronavirus-ekonomija-prase-jagnje.html

Posledice pandemije COVID-19 dovele su do nelikvidnosti vinara, jer kad se završila proizvodnja vina iz berbe 2019, izostala je planirana prodaja i prihod. Plasman domaćeg vina sve vreme je pod snažnim pritiskom uvoznog vina lošijeg kvaliteta i nižih cena. Već sada se može proceniti da će do pada potrošnje vina kod stanovništva doći i zbog nadolazeće recesije.

- Pitam se da li je sada došao momenat kada ništa više neće biti kao pre - piše za vino.rs dr sci. Saša Vujić.

Samim tim ni marketing ni potrošnja vina neće više biti ista. Isto tako, moguće je da kada pandemija prođe, kada se vratimo "normalnom" životu, da ćemo biti oprezniji nego pre jer promeniće se naše poimanje vrednosti.

Zbog korona krize proizvođači vina imaju velike probleme. Neke su procene da bi pad prodaje mogao biti 50% ili i više do kraja godine. I to značajnije kod manjih vinara.

To dovodi do prekomernih zaliha vina, te direktno prouzrokuje probleme pri otkupu i preradi grožđa u berbi iz 2020. godine. Ozbiljna količina grožđa većine vinogradara bi delimično mogla ostati neobrana, što se već lepo vidi na primeru čuvenih proizvođača šampanjca u Francuskoj koji deo ili čitav rod ove godine ostavljaju u vinogradima. A sadašnje stanje će se odraziti na naredne mesece, možda i godine.

Prodaja flaširanog vina, ali i rinfuznog, uglavnom je stala zbog pada prodaje u ugostiteljskim objektima koji su bili zatvoreni ili su radili skraćeno radno vreme. Takođe i zbog neizvesnosti oko turističke sezone i potrošnje, pa su porudžbine vina stale. Direktna prodaja u vinarijama je takođe delom umanjena ili jednostavno ne može da nadomesti prošlogodišnje rezultate. Istina, postoje pokušaji prodaje vina putem interneta i direktne dostave, ali ovaj je segment vrlo ograničen zbog visokih troškova distribucije i još uvek ne donosi značajnije prihode. Vino kao roba višeg standarda potrošačima jednostavno nije trenutno u fokusu potrošnje.

Zato svi koji se bave vinom moraju pažljivo upravljati svojim kupcima, voditi računa o njihovim potrebama i na taj način prema njima razvijati marketing.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3032980/kako-ce-korona-uticati-na-berbu-grozdja-2020

Jabuka negde dobro negde odlično rodila Slavoljub Đorđević iz Kamendola koji u voćarstvu primenjuje najnovije metode i ostvaruje natprosečne prinose, berbu jabuka počeće za nekoliko dana, on je za RTS rekao da nije imao problema sa nevremenom, tako da očekuje jednu solidnu berbu jabuka. “Neke sorte su bile u fazi cvetanja kada je bilo mrazeva, tako da te sorte, kao, na primer, sorta ajdared je dosta manje rodila nego što je to uobičajeno, recimo red veličina 50-ak procenata, dok ostale sorte su dosta solidno rodile. Prava je šteta što ovde nemamo malo više vode, onda bismo mogli stvarno da se
takmičimo sa celim svetom i po kvalitetu i po količinama” smatra Đorđević i kaže da kada je reč o podizanju novih zasada, pored breskve i jabuke najviše se sadi trešnja: “Ekspanzija sadnje trešanja je u toku već više godina, tako da je primetan trend povećanja zasada pod trešnjom i on je jako izražen. Videćemo kada sveto počne da se bere. Naime, izražen je i jedan problem, a to je nedostatak radne snage tako da ako uspemo da te dve stvari pomirimo, biće dobar rezultat” zaključuje Slavoljub Đorđević, voćar iz Grocke.

Preuanska jagoda (FIZALIS) stigla u Srbiju
Jelena Kujundžić, članica Udruženja književnika Srbije bila je domaćin ekipi Jutarnjeg programa RTS-a gde je predstavila svoju pšroizvodnju Peruanske
jagode. Mada ste možda očekivali da ova biljka možda barem liči na jagode ali nije tako. Plod peruanske jagode je okruglast, zaštićen opnom i kupi se kada opadne sa biljke. Nega je zahtevna kod ove culture, jer traži dosta plevljenja i zalivanja kaže gospođa Kujundžić. Nije lako ni prodati kilogram ploda ove culture košta oko hiljadudinara ali se zato može preraditi u slatko i to kako kaže sagovornica za svega 20 minuta. Plodovi Peruanske jagode su bogati kalijumom koga ima više nego u bananama poznatim po visokom sadržaju ovog elementa. Smatra se da jača imunitet i da sadrži dosta hranljivih materija tako da ako želite nešto novo da probate mi vam dajemo predlog da to bude Peruanska jagoda, a mi očekujemo poziv da prenesemo iskustvo i dekustiramo plodove.
Ovo je inače jednogodišnja biljka iz porodice Solanacea. Može da bude visine preko 1 metar, dobro se grana i ima izgled žbuna. U našim uslovima početak cvetanja je junu i traje sve do kraja jula. Cvetovi su žuto - crni a izgledom podsećaju na cvet paradajza. Na mestu cveta se formira lampion u kojem se formira plod. Ovi lampioni su u početku zeleni, a kada sazreju dobijaju slamasto žutu boju, a u unutrašnjost formirani plod je žuto - narandžaste boju. Jedna biljka može da formira preko 100 plodova. Plodovi Peruanske jagode imaju čestu primenu kao dekoracija u poslastičarstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Letovanje, putovanja, karantin... Sve su to učestale teme ovih dana, a nedoumica i pitanja je mnogo. I pored preporuke da građani zbog kovida 19 leto provedu u zemlji, na nekom od brojnih turističkih mesta na mapi Srbije, neki su ipak otputovali van granica naše zemlje: turistički, poslovno ili iz drugih razloga.
- Kompanija „Dunav osiguranje” prati aktuelna dešavanja i, shodno merama Vlade Republike Srbije, ponudila je svojim klijentima najbolju opciju za siguran i bezbrižan put. Kao najveća osiguravajuća kuća koja se najpre zalaže za društveno odgovorno poslovanje, svimosiguranicima omogućili smo polisu putnog zdravstvenog osiguranja (PZO), gde je, pored standardnih rizika, obuhvaćen i rizik od kovida 19. To je još jedan pokazatelj da „Dunav osiguranje” vodi računa o svojim klijentima u svim životnim okolnostima. Osiguranici su to prepoznali. Samo od polovine juna do danas njih oko 60.000 se osiguralo pre putovanja u
inostranstvo, a više od 70% opredelilo se za polisu koja uključuje i pokriće od kovida 19, kaže Bojan Raičević, član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje”, i pojašnjava da često cena usluge uslovljava i njen odabir, a cena individualne polise putnog osiguranja za sedam dana boravka u inostranstvu iznosi oko 1.200 dinara. Ukoliko je naši osiguranici zaključe onlajn do 30. septembra, imaju i dodatni popust od 15%. Polise putnih osiguranja mogu se zaključiti i na oko 600 prodajnih mesta.
Najviše pokriće po polisi za PZO na srpskom tržištu, čak 35.000 evra
- Polisa koju smo ponudili našim sugrađanima, naglašava Raičević, osim standardnih rizika pruža dodatno pokriće za kovid 19 i obuhvata:
- troškove pregleda lekara i testiranja u slučaju ispolјavanja simptoma infekcije radi hitne medicinske pomoći i dijagnoze infekcije kovidom 19;
- troškove nabavke lekova u vanbolničkom lečenju za slučaj potvrđene infekcije;
- troškove bolničkog lečenja 
- troškove repatrijacije do sume od čak 5.000 evra.
Suma osiguranja po polisi za PZO + kovid 19 iznosi 35.000 evra i najviša je na našem tržištu, ističe Bojan Raičević i dodaje da svi osiguranici „Dunava” treba da znaju da će jednim telefonskim pozivom Kontakt centara asistentske kompanije dobiti jasne, pouzdane i precizne informacije o neophodnom lečenju. Troškove ambulantskog lečenja i kupovine lekova „Dunav” će nadoknaditi osiguraniku po povratku u zemlju prebivališta u najkraćem roku.

„Dunav” u ovoj godini isplatio osiguranicima oko 90 miliona dinara po polisam za putna osiguranja

Govoreći o proceduri postupanja prilikom obolevanja od kovida 19, najčešćim rizicima po polisama koji su se desili osiguranicima „Dunav osiguranja”, ali i broju odštetnih zahteva član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje” Bojan Raičević ističe:
- Samo u ovoj godini podneto je više od 5.000 odštetna zahteva osiguranika po polisi za PZO, po kojima je Kompanija „Dunav” isplatila oko 90 miliona dinara. Analizom je utvrđeno da su najčešći uzroci šteta bile respiratorne i gastrointestinalne infekcije, kao što su otitis, bronhitis, faringitis, gastroenteritis, zatim povrede ekstremiteta (prelomi, uganuća) i alergijske reakcije. Bilo je i slučajeva aktiviranja polise za PZO zbog obolevanja od kovida 19. Svi naši
osiguranici su efikasno i kvalitetno zbrinuti na obostrano zadovoljstvo, navodi Raičević.

Sve detaljnije informacije o putnim osiguranjima zainteresovani mogu dobiti besplatnim pozivom na broj Kontakt centra „Dunav osiguranja” 0800 386 286, putem i-mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili na sajtu Kompanije www.dunav.com

Termine PZO možete linkovati na https://www.dunav.com/kupi-online/

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30