Istraživači sa Tajvana navode da biljni polifenoli iz crvenog vina i crnog grožđa mogu da umanje dejstvo virusa i ublaže tok bolesti. Tanini, biljni polifenoli oporog ukusa koji umnogome utiču na ukus i teksturu vina, mogu, kao što znaju svi vinoljupci, biti svileni, baršunasti, zreli, nezreli, fino zrnasti - a nauka sada govori da mogu da budu lekoviti, i korisni u borbi protiv pandemije koronavirusa.

Istraživači sa Tajvana demonstrirali su da tanini pokazuju određeni uspeh u zaustavljanju aktivnosti dva ključna enzima virusa SARS-Cov2, izazivača bolesti kovid 19. Ne treba, naravno, ni za trenutak pomisliti da će ispijanje čaše za čašom tempranilja ili nebiola oterati virus: veliko istraživanje lekovitih svojstava tanina na ovom planu tek počinje, i oni su samo jedan deo slagalice u stvaranju budućih antivirusnih lekova koji će se pridružiti vakcinama u arsenalu medicine protiv ove zastrašujuće bolesti.

Mijen-Čije Hung, predsednik Medicinskog univerziteta na Tajvanu, predvodio je istraživanje koje je, pored ostalog, pokazalo da tanini koji se nalaze u vinu uspešno doprinose u slabljenju virusne aktivnosti. Kako je izvestila televizija TVBS, Hung je rekao da je inicijalni plan istraživanja bio da se pronađu prirodne supstance koje imaju uticaj na virus SARS-Cov2.

- Isprobavali smo razna jedinjenja iz prirode za koja smo pretpostavljali da mogu da deluju na virus i pokazalo se da taninska kiselina ima snažna inhibitorna svojstva na virus - naveo je, objasnivši da su polifenolna jedinjenja i inače poznata po svom antiinflamatornom i antioksidativnom dejstvu.

Hung je rekao i da se nada da će tanini moći da pokažu dejstvo i u prevenciji i u kontroli infekcije, kao i da se oni lako ekstrahuju iz grožđa, banana, vina, čaja i raznih vrsta povrća. On je objasnio i da ovo nije nvoa grana istraživanja i da su još tokom epidemije SARS-a 2003. godine studije pokazale efikasnost tretmana koji uključuju taninsku kiselinu. Komercijalno dostupnih lekova koji uključuju taninsku kiselinu još uvek nema na vidiku u neposrednoj budućnosti, ali Hung u svakom slučaju preporučuje konzumaciju namirnica bogatih taninima kao jedan od jednostavnih i bezopasnih puteva ka boljem zdravlju.

Izvor:http://www.vinoifino.rs/novosti/novost_tanini_-_saveznik_u_borbi_protiv_koronavirusa_vinski_magazin_vino_i_fino_1501

U duhu tradicije dobrih ukusa, manifestacija Sajam suvomesnatih proizvoda „Pršutijada“ biće održana i ove godine ali u skladu sa okolnostima usled pandemije korona virusa. Imajući u vidu epidemiološku situaciju u zemlji, 21. Sajam suvomesnatih proizvoda „Pršutijada“ neće biti održan u Mačkatu kao ranijih godina. Dobitnici zlatnih plaketa u pet kategorija, za ovu godinu izlagaće svoje proizvode u nedelju 14. februara na početnoj stanici „Gold gondole“ na Zlatiboru u periodu od 08 do 17 časova. Na ovaj način želimo da održimo kontinuitet u tradiciji prezentacije ovih zlatiborskih proizvoda.

Kontrolu kvaliteta suvomesnatih proizvoda vršiće Jugoinspekt iz Beograda kao kuća koja godinama pruža podršku i doprinsi da ocena kvaliteta proizvoda bude stručna i objektivna. Pored tradicionalnih suvomesnatih proizvoda na ovom događaju biće i proizvođača sa svojim autentičnim proizvodima sa teritorije opštine Čajetina (sir i kajmak mlekare „Naša Zlatka“, med, rakija, slatka i džemovi) koji su ujedno i predmet žiga garancije „Dobro sa Zlatibora" na čijoj se implementaciji aktivno radi. Organizatori manifestacije su Opština Čajetina i PD „Zlatiborski eko agrar“.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/316616/sajam-suvomesnatih-proizvoda-prsutijada-14-februara/

Kako rade pijace?

mar 08, 2021

Beograđani koji vole da zdrave i sveže namirnice nabavljaju na gradskim tržnicama od juče za obilazak tezgi imaju više vremena. Nešto „labavije” nove mere Vlade Srbije za sprečavanje širenja kovida 19 omogućile su da otvorene pijace od utorka do petka rade do 19 časova, dok će zatvoreni objekat Palilulske pijace raditi do 20 časova.

– Od momenta kada su krenule da se uvode i sprovode prve mere prevencije i zaštite od korona virusa u Srbiji brinemo o svojim kupcima i prodavcima i njihovoj bezbednosti poštovanjem i primenom svih propisanih i preporučenih mera. Omogućavamo snabdevanje, ali na odgovoran način, da bismo kupcima obezbedili kupovinu omiljenih namirnica, a prodavcima direktan plasman i kontinuitet u radu – kažu iz JKP „Gradske pijace”.

U ovom preduzeću apeluju na posetioce da i sami poštuju mere zaštite, noseći masku i kupujući na propisanom rastojanju.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/469350/Na-pijace-do-19-casova

Zbog nepovoljne epidemiološke situacije, neće biti ni čuvene „Slaninijade“ u Kačarevu. Ipak, domaćini spremaju slaninu, suše meso i prave kobasice, nadajući se prodaji stalnim mušterijama, ali preko interneta.U Kačarevu se pedesetak porodica ozbiljno bavi proizvodnjom specijaliteta od sušenog mesa. Sezona počinje krajem oktobra, tako da već ima slanine, pečenice, kobasice i drugih delikatesa za prodaju.Ivan Peševski sve radi po recepturi koja se prenosi sa generacije na generaciju. Kaže da je jednostavno.

„Suvo soljenje, samo na promaji, bukovo drvo i to je to“, kratko i jasno, objašnjava Ivan.

Ovegodine zarada će biti slabija, jer neće biti „Slaninijade“, na koju dođe preko 100 hiljada posetilaca i gde se proda oko 500 tona suhomesnatih proizvoda. Ipak, očekuju da će ih ime i kvalitet održati.

„Imamo mi neke svoje stalne kupce, koji nas zovu, koji očekuju da ćemo mi to spremiti. Čujemo se sa njima, a oglašavamo se i na društvenim mrežama“, dodaje Ivan.

Milan Zlatković takođe ima recept za uspeh. Prvi je u selu otvorio mesaru i fokusirao se na prerađevine od mangulica, jer je uvideo da je to zdravo i da to mušterije traže. Tokom zime pripremi proizvode za celu godinu i prodaje ih na jednoj pančevačkoj pijaci.

„Da bi uspeo u ovom poslu čovek mora da voli to što radi, da bude pedantan, da radi korektno, da sve bude ispravno i zdravo“, naglašava Milan Zlatković, iz Kačareva.

Organizatori „Slaninijade“ planiraju da manifestacija ima samo takmičarski deo, bez prisustva kupaca.

„Da obeležimo ‘Slaninijadu' time što ćemo vršiti ocenjivanje za najbolju slaninu, jer je upravo to segment naše manifestacije koji je centralni događaj i oko koga se sve vrti“, napominje Milan Ajder iz Turističkog kluba „Slaninijada“.

Ako bude uslova, posetioci će na „Slaninijadu“ doći početkom proleća.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4187828/kacarevo-slaninijada-.html

Uz suzbijanje korone, prioritetan zadatak je i obezbeđivanje sigurnog snabdevanja prehrambenim proizvodima. Međutim, pokazalo se da je stabilnost prehrambenog sektora dugoročan izazov.

Kovid kriza se nije pretvorila u krizu hrane. Međutim, oni koji snabdevaju restorane i hotele, a među kojima je najviše malih proizvođača, teško su pogođeni, piše RTS.

"Pričamo pre svega o proizvođačima hrane gde 90 odsto svojih proizvoda plasiraju na Horeka tržištima. Na primer, pojavio se višak goveđeg mesa na tržištu što je veliki problem za farmere i za proizvođače mesa. Sada se da kažem pravi neka strategija, odnosno gledaju se izlazi gde to meso može da se proda", kaže Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju hrane.Jedno britansko istraživanje ukazuje da kupci sada najviše cene čistoću i sigurnost kupovine. Beskontaktno plaćanje i dostava postaju značajniji od tradicionalne kupovine.

Više nego ranije kupci danas vode računa o cenama proizvoda, a sve više se vraćaju i pripremi hrane kod kuće.

"U Velikoj Britaniji većina potrošača, čak njih 94 odsto, očekuje da će kovid 19 uticati na njihovo ponašanje još dva meseca nakon završetka epidemije, četvrtina procenjuje da će postkovid sindrom da ih drži još osam meseci, a 21 odsto veruje da će se po novousvojenim pravilima ponašati duže od 12 meseci", kaže Čarls Benks, stručnjak za hranu iz Velike Britanije.

Slično razmišljaju i naši potrošači.

"To postaje jedna nova realnost za celokupnu prehrambenu industriju koja sada treba da se na neki način prilagodi novom načinu, ne samo isporuke nego i koncipiranja hrane za tako nešto", kaže prof. Branislav Nedović sa Poljoprivrednog fakulteta.Srbiji je iz evropskog poljoprivrednog fonda na raspolaganju 175 miliona evra, a Evropska unija obezbedila je i dodatan novac za ublažavanje posledica kovida.

"Kao neko ko dolazi iz Poljske, veoma dobro znam koliko je važna podrška u pretpristupnom periodu, pomoć u prilagođavanju evropskim standardima, razvoju poljoprivrednih kompanija i sektora hrane. Snažno vas podstiče da koristite fondove koje je Evropska unija dodatno obezbedila za ublažavnja posledica kovida", kaže Januš Vojćehovski, evropski komesar za poljoprivredu.

Sa preko tri milijarde evra, hrana je prošle godine činila 18,5 odsto našeg izvoza.

Uz dodatna ulaganja u visokotehnološku i održivu proizvodnju, organsku i hranu za potrošače sa specifičnim potrebama, taj rezultat bi mogao biti i bolji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/korona-promenila-nas-odnos-prema-hrani-ljudi-vise-vode-racuna-o-cenama-jedna-stvar/0rdq72q

Odavno malina, bilo sveža ili smrzuta, nije bila traženija i skuplja na svetskom tržištu kao sada, zalihe ovog voća više da nema, a glavni razlog za porast potražnje na globalnom nivou su kultura ishrane i dokazana lekovita svojstva "crvenog zlata".

Ovo tvrdi dr Aleksandar Leposavić, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti malinarstva koji kaže da ovakav trend, i po pitanju potrošnje i cene, nije imala od 2005. godine, a izazvala ga je situacija sa korona virusom.Kao primer navodi SAD koja je 30. septembra na zalihama imala 12 odsto manje maline nego u istom periodu prošle godine.

-Sa svim nepoznanicama i razvojem situacije sa koronom, brojne zemlje – proizvođači maline, imali su velikih problema oko proizvodnje, organizacije berbe i plasmana, jer kupci nisu imali dovoljno relevantnih informacija o tome da li se virus prenosi konzumiranjem jagodastog voća. Nekoliko laboratorija u svetu je potvrdilo da ne postoji apsolutno nikakva opasnost od prenošenja virusa, što je uz brojna ranija i inenzivirana nova istraživanja o hranidbenim i lekovitim istraživanjima dovelo do skokovitog rasta, - kaže za "Blic" dr Leposavić.

U rezultatima istraživanja, napominje on, posebno se itiče povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i B. Konzumiranje relativno malih količina maline, koja ima alkalizujuća svojstva i minerale kalcijuma i kalijum, doprinosi poboljšanju stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, zbog regulisanja sadržaja mokraćne kiseline. Pokazalo se da antioksidansi maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije.

-Po meni je ključni razlog zbog čega potrošači preplašeni korona virusom više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije je što ona protivupalno deluje na brojne procese u oganizmu čoveka, - napominje ovaj stručnjak.

Povećana tražnja došla je u godini kada je rod maline podbacio u svim zemljama koje važe za najveće proizvođače svetu, na šta su prvenstveno uticale nepovoljne vremenske prilike. Posle berbe u aprilu, pojašnjava dr Leposavić, Čile je brzo prodao svojih 35.000 tona pre svega razvijenim državama koje su se potom okrenule evropskim proizvođačima.- To je uticalo i na rast tražnje za našom malinom, samim tim i skok cene, a ne radne grupe, tela, nacionalni savet, malinarska udruženja, asocijacije, njihovi predstavnici. Srpski rolend je premašio tri evra i dalje raste, ali osim ugovorenih kolilčina više ga nema u hladnjačama. Sveukupna situacija opominje da se mora raditi na negovanju tržišta i nekim stvarima koje su kod nas zapostavljene i izložene negativnoj kampanji zarad nekih špekulativnih namera, kao štu su priče da je naša proizvodnja problematična, da je higijena na lošem nivou, da su hladnjače loše opremljene a standardi loši, - iznosi dr Leposavić.

Povoljna stvar za srpske malinare, nastavlja sagovornik "Blica" je što već sada, zbog stalnog rasta tražnje za ovim voćem, potpisuju mnogo unosnije ugovore sa otkupljivačima nego što je bio slučaj za ovogodišnji rod.

Trenutni deficit za malinom, potencira dr Aleksandar Leposavić, ne može značajnije da nadomesti nijedna zemlja u svetu što otvara veliku šansu domaćim proizvođačima.

-Ne bih savetovao da odmah podižu nove zasade bez dobro obezbeđenih uslova za ovu vrstu proizvodnje, jer malina traži odgovarajuće zemljište i kvalitetan sadni materijal koga nema dovoljno u svetu. Najpovoljnija mogućnost je da posvete veću pažnju postojećim zasadima i iz njih izvuku maksimum, - preporučuje stručnjak iz oblasti malinarstva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kako-je-korona-spasila-srpsku-malinu-sada-je-kilogram-3-evra-cena-i-dalje-raste-a-sve/592rcbm

U organizaciji Poljoprivredne svetodavne stručne službe u Pirotu, od sutra, 2.decembra počinje tradicionalna Zimska škola za poljoprivrednike.

Iako se, zbog situacije nije znalo da li će ove godine biti organizovana, iz Ministarstva poljoprivrede je pre nekoliko dana odobrena organizacije, uz poštovanje propisanih mera zaštite od korone.

Zimska škola će trajati 3 dana. Otvaranje je u Pirotu, 2.decembra od 10 sati u prostorijama čitaonice Narodne biblioteke, dok će 3. biti održana u Babušnici a 4.decembra u Beloj Palanci, u Skupštinskim prostorijama.

Kako je rekla Mimica Kostić Djordjević, stručni saradnik PSSS, predavanjima će prisustvovati 10 proizvodjača, podeljeni u dve grupe, a prezentaciju će vršti 2 stručna predavača.

Teme su aktuelne, kaže ona, i tiču se agrarne politike, IPARD programa, organske proizvodnje i prerade, izmedju ostalg. Do kraja godine, u skladu sa propisanim epidemiološkim merama, biće organizovane još neke aktivnosti, a Kostić Djordjević naglašava da je u trenutnoj situaciji rad službe sa korisnicima sve više okrenut ka telefonskom savetovanju ili putem maila, što ranije nije bilo slučaj.

Izvor:https://www.plusonline.rs/po-inje-zimska-kola-za-poljoprivrednike-nova-ansa-za-sticanje-i-razmenu-znanja

Srpski dani osiguranja ove godine drugačiji su i po načinu organizacije i po temi koja se primarno nametnula. Simboličan naziv tog skupa „Prijatelji, kako ste?“ potvrđuje da je pojava koronavirusa, pored zdravstvenih problema, donela i nove izazove u poslovanju, u Srbiji i u svetu. Značaj naše delatnosti još više dolazi do izražaja upravo u kriznim vremenima, kada polise osiguranja treba da obezbede stabilnost poslovanja privrede i sigurnost fizičkih lica ukoliko im se dogode štete, istakla je u izjavi Tanjugu Ivana Soković, predsednica Izvršnog odbora (IO) Kompanije „Dunav osiguranje“ i predsednica Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije (UOS), povodom održavanja Četvrtih srpskih dana osiguranja.
Lider na srpskom tržištu
Govoreći o uticaju pandemije na poslovanje i aktivnosti Kompanije „Dunav osiguranje”, predsednica IO je rekla:
„Kompanija je i pored pandemije virusa u prvih devet meseci ove godine nadmašila rezultate poslovanja u 2019, koji su za ‘Dunav osiguranje’ bili rekordni. Sa učešćem od 27 odsto zadržali smo lidersku poziciju na srpskom tržištu osiguranja. Bruto premija osiguranja Kompanije ‘Dunav’ u prvih devet meseci 2020. godine iznosi 21,86 milijardi dinara i za skoro 7 odsto viša je nego u istom periodu prošle godine. U uslovima u kojima je tržište životnog osiguranja raslo samo 2 odsto, premija životnih osiguranja Kompanije beleži rast od čak 16 odsto. Rast premije neživotnih osiguranja ‘Dunava’ iznosi 6 odsto, što takođe nadmašuje rast tržišta neživotnih osiguranja koji iznosi nešto više od 2 odsto.
Najveći rast premije ‘Dunav’ je u prvih devet meseci ove godine zabeležio u osiguranju imovine, čak 36 odsto. Osiguranici su uvideli i značaj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, što je u istom periodu doprinelo rastu premije od 30 odsto. Potom sledi auto-kasko osiguranje motornih vozila s rastom premije većim od 12 odsto”, ističe Ivana Soković, predsednica IO Kompanije „Dunav osiguranje“.

Osiguranici u fokusu

„Pružanje usluga osiguranja prilagodili smo potrebama građana u novonastalim okolnostima. Ponudu nekih vrsta osiguranja učinili smo dostupnom posredstvom sajta, onlajn aplikacija i Kontakt centra Kompanije. Naglasila bih“, pojašnjava Sokovićeva, „da naše polise životnog osiguranja pružaju osiguranicima pokriće i za kovid 19. Građanima Srbije prvi smo ponudili i polise putnih osiguranja za ceo svet koje, pored standardnih rizika, pokrivaju i rizik od koronavirusa. Kreirali smo i specijalne ponude za najstarije sugrađane. Dostavljamo polise na kućne adrese osiguranika. Obezbedili smo i zaključivanje polisa i prijavu šteta onlajn, kao i putem Kontakt centra. Nije izostala ni naša podrška zdravstvenom sistemu Republike Srbije u borbi s pandemijom. Naše napore uočili su i klijenti, pa ni rezultati nisu izostali“, pojašnjava Ivana Soković.
Kompanija „Dunav osiguranje“, kao i preduzeća koja posluju u njenom sastavu, među prvima je donirala sredstva Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
„Dunav” ponovo među TOP 10 osiguravača jugoistočne Evrope
Na listi TOP 100 osiguravača jugoistočne Evrope, Kompanija „Dunav osiguranje“ najbolje je rangirana srpska osiguravajuća kuća, sa bruto fakturisanom premijom od 242,3 miliona evra, što ju je pozicioniralo na deseto mesto u 2019. godini. Na istoj listi „Dunav“ je zabeležio skok sa osmog na šesto mesto i po neto dobiti, koja je dostigla 25,6 miliona evra, što je bio rast od 192 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Cene voća u Srbiji trenutno su u laganom padu, ali u poređenju sa prošlom godinom, u proseku smo voće plaćali skuplje čak za više od 30 odsto.

Epidemija virusa korona poskupela je život u Srbiji, cene hrane otišle su gore, a najviše razlike plaćalo se prilikom kupovine voća. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od januara do septembra 2020. godine, poredeći isti period prošle godine, najveći rast cena kod naših proizvođača zabeležio je voće 32,7 odsto i industrijsko bilje 8,3 odsto. Tako je u ukupnoj ceni hrane voće najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže, pokazuju podaci RZS.

- Limun smo u jednom momentu plaćali i 300 dinara po kilogramu. Staviš dva komada na vagu i već ti nije dobro. Sada su malo cene pale, ali i dalje je to dosta skupo za naš džep. Jabuke su oko 80 dinara, banane 120, grožđe od 100 do 200 dinara, mandarine i kruške oko 120 dinara, a narandže oko 200 dinara. Ukratko, svaki dan sam na ovoj pijaci i mogu reći da se voće ove godine kupovalo kad se moralo - rekla nam je penzionerka Mila koja nas je upoznala sa cenama na Ribljoj pijaci u Novom Sadu.Prema podacima RZS, cene voća su trenutno u padu, za razliku od prošlog meseca, ovaj ih plaćamo oko 10 odsto manje. Kada se gleda čitava godina, na beogradskom pijacama kilogram pomorandži 2019. godine mogli ste kupiti za 170, a ove godine prosečno je koštala oko 200 dinara, cene jabuka su sa 40 do 100 dinara na nekim tezgama otišle i na 120 dinara, mandarine sa 170 skočile su na 200 dinara. Drastična je razlika i u ceni jagoda, koje se mogu naći za 250, ali i za 500 dinara.Profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je povećanju cene kumovao pre svega uvoz.

- Skok cena na proleće kod nas se osetio isključivo zbog uvoza. Kamioni su čekali na granicama, transport je bio zaustavljen ili se obavljao usporeno, a to košta. Dakle, pre svega poskupelo je voće pa i povrće iz uvoza. Povrću je posle pala cena, a voće je ostalo skuplje zbog loše godine kod nas, imali smo mrazeve u proleće. Kajsija uopste nije bilo, jabučaste i koštunjičave voćne vrste imale su dosta problema, zato je voće i sad skuplje - rekao je Ilin sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo.Dalje po podacima RZS cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, povećane su za 8,1 odsto. U odnosu na isti mesec prethodne godine najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama voća, 19,3 odsto, industrijskog bilja 12,5 odsto i žita 6,9 odsto.

- Svi smo očekivali proletos da će biti katastrofa sa cenama voća, ali to se na sreću ipak nije desilo. Slabiji je bio rod, ali predviđanja su bila da će cene biti svakako veće nego sada. Grožđe je, recimo, rodilo za 20 do 30 odsto više, iako je ove godine slaba prodaja vina, vinari su opet sve pokupovali. Vino se ove godine prodavalo za oko 30 do 50 odsto manje nego prošle. S druge strane, usporen je uvoz grožđa iz Makedonije, pa vinogradari nemaju razlog za nezadovoljstvo. U septembru obično dođe do pada cena grožđa, ali to se ove godine nije desilo, ostala je jača cena, malo skuplja nego prošle godine - rekao je doc. dr Dragoslav Ivanišević direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu PF NS.Cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element kada se gleda ukupno povećanje cena hrane. No proletos i ono je koštalo papreno. Kilogram crnog luka skočio je sa 60 u nekim momentima i na 100 dinara, šargarepa je bila 60, a proletos i 100 dinara po kilogramu. Najskuplji paradajz bio je 140 dinara, a u jednom momentu prodavao se i za 250 dinara po kilogramu. Uz to, prema podacima RZS, ove godine poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, čije su cene pale.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/stavis-dva-limuna-na-vagu-i-nije-ti-dobro-papreno-poskupljenje-voca-zbog-korone-ali/3gngxg4

Pandemija kovida 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć JP koja upravljaju i održavaju pijace.Doduše, odlazak na pijacu nije više kao nekada, pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji, piše novosadski Dnevnik.

Direktor Poslovnog udruženja Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.Naime, ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu.

Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremeno naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima.

U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu dinara, što je u tekućim cenama 9,2 odsto više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statistika kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75 odsto, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrednih proizvoda plasirana na pijacama.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=21&nav_id=1764769

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31