Hotel „Grand“ na Kopaoniku bio je šestu godinu zaredom od 1. do 4. marta, u organizaciji Udruženja „Interfest“, domaćin jedinstvene manifestacije koja spaja ljubitelje vina, hrane i skijanja, Winterfest Ski&Wine.

Osim što je četiri dana bio mesto svojevrsne izložbe vina i hrane odabranih proizvođača iz regiona, ponajviše Vojvodine, kroz predavanja radionice, panel diskusije odvijala se i edukacija učesnika, ali i vodio konstruktivni dijalog direktnih proizvođača s predstavnicima vlasti i onima koji su u poziciji da odlučuju o važnim pitanjima iz poljoprivrede i drugih grana privrede.

Prema rečima direktorke „Interfesta“ Nataše Budisavljević Radišić, posebna vrednost ove manifestacije je u tome što je Winterfest Ski&Wine bila prilika i za razgovor s malim proizvođačima o aktuelnim temama iz poljoprivrede. Cilj svega je, kako kaže, što bolje pozicioniranje srpskih proizvoda na domaćem i stranom tržištu.

Među izlagačima na kopaoničkom salonu vina i hrane, Branislav Sekulić, osnivač firme „Vrtlari“ iz Malog Iđoša, primer je uspešnog mladog biznismena, koji od malog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva stvorio brend. Njegovi proizvodi od paradajza, paprike i drugog povrća i voća za kratko vreme našli su put do tržišta Kanade i Kine.

- Imamo zaokružen proces proizvdnje, od uzgoja povrća i voća do gotovog proizvoda. U startu smo imali podršku u vidu subvencija od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, za nabavku opreme. Država je prepoznala nas male preduzetnike i poljoprivrednike, naročito izvozno orijentisane firme - kaže Sekulić čije je „Vrtlare“ Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ okarakterisala kao firmu koja pozitivno utiče na mlade u Srbiji zbog čega će dobiti mašine na poklon.


Shvativši značaj vizuelnog identiteta svojih proizvoda, Sekulić je za kratko vreme dva puta menjao izgled svog brenda i ističe da je to veoma važan segment u pozicioniranju i plasmanu proizvoda malih proizvođača. A da se oni što bolje plasiraju i država na svoj način vodi brigu. Prema rečima pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuka Radojevića, sekretarijat na čijem je čelu, podržava male proizvođače pomažući im da sertifikuju proizvode i dobiju oznake geografskog porekla.

- Brendiranje Vojvodine kao gastronomske regije jeste jedan od prioriteta i gotovo sve naše mere podrške jesu usmerene ka intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji i ka mini prerađivačkim kapacitetima, a od 2017. prvi put smo proizvođače vina i rakije, direktno subvencionisali – kaže Vuk Radojević. - Od Uredbe o prodaji proizvoda s kućnog praga koja je stupila na snagu 1. januara očekujemo da će u mnogome da olakša plasman malim proizvođačima koji ne mogu da trče tržišnu utakmicu s velikim industrijskim prerađivačima i nadam se da će priliku iskoristiti na najbolji način.

Govoreći o tržišnom pozicioniranju malih proizvođača viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga Privredne komore Vojvodine Dragica Samardžić istakla je da je krajem prošle godine komora otpočela povezivanje privrednih subjekata u regionu, a rezultat su bilateralni sporazumi o saradnji s komorama u Mađarskoj, Rumuniji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

- Mislimo da je velika šansa naših proizvođača u razvoju tradicionalnog načina pripreme hrane. Polazeći od toga da je udruživanje na nivou sektora jako bitno, formirali smo grupacije grožđa i vina, grupacije za turizam i ugostiteljstvo, kao i za proizvodnju organske hrane.

Na šestom Vinterfestu posetioci su imali priliku da vide i jedna od tri novosadska proizvoda sa geografskim poreklom. Reč je o fruškogorskom lipovom medu, jednom od osam proizvoda s oznakom geografskog porekla u Srbiji. Po mišljenju člana Gradskog veća Novog Sada za privredu Milorada Radojevića, oznaka geografskog porekla jeste način da se potrošač natera da kupi domaći prozvod, i to jeste jedna od mera gradske vlasti kojom ona pokušava da podrži male proizvođače.


- Ponosni smo na činjenicu da Novi Sad ima tri proizvoda za zaštićenim geografskim poreklom, a to su fruškogorski lipov med, futoški kupus i begečka šargarepa – kaže Radojević. - To je od velikog značaja za proizvođače jer su vidljiviji na tržištu, koje je surovo, ali i dobra reklama za Novi Sad. Grad snosi troškove sertifikacije svake godine za ova tri proizvoda. To je jedna od naših mera, druge su edukacija, promocija na sajmovima, i to je ono na čemu ćemo raditi i dalje. Ove godine smo planirali i obuku proizvođača kako da koriste pare iz ministarstava, Pokrajine i IPARD fondova.

Vinima je i ovog puta ukazna posebna pažnja. Osim što su imali priliku da ih degustiraju učestvujući na salonu i radionicama, upuste se na „Vinski put Fruške gore“ kojim ih je vodila master preduzetništva u turizmu Jasmina Beljan Iskrin, koja je bila moderator svih panela, posetioci su mogli da prisustvuju i prezentaciji autohtonih sorti, poput seduše, kadarke, furminta - vina koja ne mogu tako često da se sretnu na tržištu.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs 

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, mesecima najavljuje opsežne akcije pošumljavanja, dok se u nekim delovima Srbije šume nemilosrdno seku. Problem nije samo ilegalna seča i krađa drveta, već i katastrofalno upravljanje šumama, čak i u zaštićenim područjima.  

Najnovije pustošenje šuma zabeleženo je na području Nacionalnog parka „Kopaonik“, odnosno unutar prvog stepena zaštite gde je bilo kakva privredna delatnost zakonom zabranjena. Slučajni posetioci Jankovih bara ostali su šokirani prizorom ogoljenog zemljišta i stotina panjeva, trupaca i razbacanih grana na mestu gde je rasla stoletna četinarska šuma.  

Prema nezvaničnim informacijama poslednjih meseci na više lokaliteta u nacionalnom parku „Kopaonik“ posečeno je preko 3.000 metara kubnih drveta i to od strane onih koji bi trebali park da čuvaju – Javnog preduzeća „Nacionalni park Kopaonik“.

Stare i biološki najvrednije šume ubrzano nestaju širom Srbije. Do sada su na udaru drvoseča bile uglavnom šume u privatnoj svojini, no poslednjih godina sve učestalija su pustošenja u zaštićenim područjima – rezervatima prirode i nacionalnim parkovima. 

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije oštro osuđuju ovakvo grubo kršenje propisa od strane rukovodstva Nacionalnog parka. „Nacionalni park „Kopaonik“ je zarad brze materijalne koristi odlučio da poseče šume koje sa razlogom nisu eksploatisane decenijama. Vlada Republike Srbije je to nacionalno blago uredbom zaštitila kao strogi rezervat u kome osim turističkih poseta i naučnoistraživačkog rada nisu dozvoljene druge radnje“, kaže Milan Ružić predsednik Društva.  

Prema rečima stručnjaka iz Društva na ovaj način su nestale populacije mnogih strogo zaštićenih i ugroženih vrsta poput puha lešnikara, crne žune, gaćaste kukumavke i dugorepe sove. Ovakvo vandalsko uništavanje šuma, osim osiromašenja biološke raznolikosti, doprinosi eroziji, novim poplavama i gubitku pijaće vode. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uputilo je protest nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i rukovodstvu Nacionalnog parka „Kopaonik“ sa zahtevom da im se hitno dostave informacije o ovom događaju.

 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

 

Zbog čokolade nestaju šume

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/sumarstvo/item/3023-zbog-cokolade-nestaju-sume

 

Predstavnik Inovativnog Klastera Panonska pčela na poziv pčelara iz udruženja Mokra Gora iz Ribarića bio je 21. i 22.07.2016.na Konferenciji koju je organizovao Evropski progres na Kopaoniku u hotelu "Grand".Teme su bile razvoj ruralnih sredina uz podršku EU fondova a pre svega IPARD-a .Predavanja su bila izuzetno dobra pre svega zahvaljujući konsultantu Draženu Svečnjanu iz Hrvatske koji radi u Ministarstvu Vlade Hrvatske i ima izuzetno iskustvo u pripremi razvojnih programa i projekata.I sama organizacija predavanja zahvaljujući "Evropskom progresu"bila je na vrhunskom nivou. Evropski progres je uočio mali kapacitet udruženja i zadruga u poljoprivredi ,a posebno se to odnosi na područja koja su izrazito nerazvijena.Upravo EU nastoji ,i programski i organizaciono,da razvijenost područja u okviru jedne zemlje bude što ujednačeniji. U tom cilju organizuju se mnogobrojne radionice-predavanja sa ciljem da se podigne kapacitet udruženja i zadruga u nerazvijenim po pravilu ruralnim sredinama Srbije,kako bi se povećala moć što veće absorpcije sredstava iz EU fondova.Evropski progres je programirao veći broj radionica-predavanja- održanog 21.i 22.07. da će zahvaljujući tim radionicama-predavanjima zasigurno biti podignut kapacitet udruženja i zadruga u nerazvijenim područjima za pripremu i izradu kvalitetnih projekata i programa. Još jednom zahvaljujemo udruženju pčelara"Mokra Gora"i njegovom mladom i preduzimljivom predsedniku Sabahudinu Rizvanoviću ,što je omogućilo predstavniku Klastera da učestvuje na ovako važnoj radionici-predavanju.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31