Institut za higijenu i tehnologiju mesa – Laboratorija za biotehnološka istraživanja i kontrolu bezbednosti i kvaliteta hrane ispunjava uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, prilikom proizvodnje, prerade i prometa, uključujući i uvoz, objavila je ta laboratorija na svoj sajtu.

To je, kako se ističe, utvrdila Komisija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Konkursa za izbor pravnih lica – Laboratorija za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, prilikom proizvodnje, prerade i prometa, uključujući i uvoz.

Rezultati konkursa objavljeni su u Službenom glasniku RS broj 120 od 2.10.2020. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3049688/institut-za-higijenu-i-tehnologiju-mesa-dobio-potvrdu-ministarstva-da-ispunjava-uslove

Varoa može naneti veliku štetu u pčelinjaku. Već krajem jula je trebalo početi sa kontrolom i dijagnostikom, i primenom metoda za suzbijanje varoe. Bolest izaziva krpelj Varroa jacobsoni, koji napada pčelinje leglo i odrasle pčele, pa je zato veoma opasna kada se pojavi u većem obimu. Na samom početku pojave varoe, pčelinje društvo se skoro normalno razvija, tako da je nemoguće u početku primetiti, a kada se raširi napravi veliku štetu u pčelinjaku.
Kad pčelari primete da u košnici ima dosta meda i legla, ali da nema pčela, ili da ih ima sasvim malo, to je prvi znak da je pčelinje društvo intenzivno napadnuto varoom. Varoa je vidljiva golim okom, tamnosmeđe je boje. Na prvi pogled liči na pčelinju vaš. Varoa najčešće napada u avgustu i septembru, te je neophodno vršiti stalni nadzor, poručuje DVM Kazimir Matović, stručnjak Veterinarskog instituta Kraljevo.
„Kritično vreme najintenzivnijeg razvoja varoe u društvu je avgust i septembar, tako da je potrebno već krajem jula početi sa kontrolom i dijagnostikom i
primenom metoda za suzbijanje varoe, da ne dođe do intenzivnog razvoja varoe i slabljenja pčelinjeg društva i oštećenja pčela koje su namenjene za prezimljavanje. Pčelinji krpelj, varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju. Varoa se širi na razne načine. Smatra se da su trutovi veliki prenosnici varoe, jer se po nekim teorijama u svom letu udaljavaju i do 15 km od košnice. Vrlo često nesmetano uleću u druge košnice na matičnim iu drugim pčelinjacima. Grabež takođe može doprineti širenju varoe, zatim prenošenjem ramova sa saćem sa jednog društva na drugo, preselenje pčelinjaka sa zaraženog podrućja na nezaraženo“ kaže naš sagovornik.
Varoa se može preneti i preko radilica prilikom sletanja na cvetove medonosnog bilja. Razmnožavanje varoe počenje već u rano proleće. Ženka varoe polaže jaja u ćelije saća u kojima se već nalaze larve, najčešće kada je leglo staro 5-7 dana, odnosno pred samo zatvaranje legla. U jednu ćeliju ženka varoe može položiti 1-3 jajeta a ponekad i više.
„Ženka varoe polaže jaja pored larvi, ili na njihovo telo. Za 2 dana iz ovih jaja izlegu se larve koje se zatim presvlače i pretvaraju u odraslog krpelja – varou. Za vreme rasta u leglu, krpelj se hrani hemolimfom mlade pčele na taj način je onesposobljava i skraćuje joj životni vek. Veoma je značajno da se zna da se varoa znatno povoljnije razvija kad je temperatura niža od 35 ºC.
Varoa mnogo više napada trutovsko leglo nego leglo pčela radilica“Zahvaljujući tom saznanju, vrlo efikasan način borbe protiv varoe je postavljanje
građevinjaka na kojim se isključivo nalaze trutovska legla i njihovim isecanjem oslobađamo društvo velikog procenta prisustva varoe. Životni vek pčela radilica i trutova izleženih iz zaraženog legla je kraći. Trutovi izleženi iz veoma zaraženog legla nisu sposobni da oplode maticu. U toku čitave godine neophodna je stalna kontrola na prisustvo varoe, kako bi se pravovremeno vršilo suzbijanje njenog širenja u pčelinjem društvu. Do sada kod nas i u svetu nije pronađeno sredstvo za potpuno suzbijanje ovog parazita. Međutim poznata su razna sredstva i metode za suzbijanje varoe i dovođenja na tolerantan nivo. Vrlo efikasne metode za suzbijanje varoe su Uklanjanje trutovskog legla, zamenom ramova, korištenje alternativnih sredstava, razrojavanje, korišćenje organskih kiselina
tretiranje varoe zadimnjavanjem dozvoljenim hemijskim sredstvima.
„Sredstava zaštite od varoe je na našem tržištu mnogo. Preporučuju se organske kiseline (mravlja, oksalna, mlečna) kao i eterična ulja biljaka. To je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka koji se odlikuje jakim i prijatnim mirisom, ima odlične antiseptične osobine pa se vekovima koristi u medicini. Mnoge biljke u sebi sadrže znatne količine ove materije. To su majčina dušica, vranilovka ili mravinac, lavanda, pelin ili turski neven i druge. One su i medonoše pa stoga mogu poboljšati pčelinju pašu. Koliko će varoe biti u društvu zavisi i od izbora biljaka od kojih pčele unose polen i nektar. Takođe i selidbe doprinose da društva budu pod stesom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica na bagremu ili suncokretu“.
Jedino zajednice oslobođene od ovog parazita imaju mogućnost za stabilno i uspešno prezimljavanje i mogu dati visoke prinose naredne godine. U pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici. Ova godina nije plodonosna, te se pčelarima preporučuje
da kontrolom pčelinjaka ustanove stanje društava I izvrše prihranu kako bi stvorili što bolji imunitet društva“Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom
hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema
dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med”- zaključuje ovaj stručnjak.
Kolika je varoa opasnost za pčele, možda najbolje ilustruju podaci da jedna varoa radilici smanjuje masu za oko 10 procenata u odnosu na normalnu, a životni vek na oko 20 umesto 35 do 40 dana. Ako su na radilici dve varoe, život joj obično ne traje ni čitavu sedmicu. To praktično znači da ako je društvo zazimljeno sa oko 20.000 pčela, a ostalo je oko pet procenata varoe, u košnici ih ima oko hiljadu. Nakon prezimljavanja, u maju i junu, u pčelinjem društvu biće od 50.000 do 60.000 pčela, broj varoa će se mesečno udvostručiti i dostići brojku od preko dvadeset hiljada. Tako se dolazi do veoma kritičnog broja i odnosa koji može da ugrozi  medonošenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Gradska Služba za poljoprivredu i Poljoprivredna stručna služba pozvali su poljoprivredne proizvođače koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na području grada Subotice da se prijave za besplatnu kontrolu plodnosti poljoprivrednog zemljišta, koju finansira Grad Subotica.Kako se navodi u pozivu, kontrolom plodnosti poljoprivrednog zemljišta obuhvaćene su oranice, voćnjaci i vinogradi kao i plastenici u privatnom vlasništvu ili zakupu privatnih parcela poljoprivrednika.

- Kontrola plodnosti zemljišta obuhvata ispitivanje parametara kao što su pH zemljišta u H2O, pH u KCl, sadržaj CaCO3, humusa, lako pristupačnog P2O5 i pristupačnog K2O u zemljištu - objašnjavaju iz Poljoprivredne službe. - Najveći mogući broj uzoraka za analizu po gazdinstvu iznosi, za oranice 10, za voćnjake i vinograde 20 i plastenike 10 uzoraka.

Zainteresovani poljoprivrednici treba da se prijave putem broja telefona 060/556-86-70.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/besplatna-kontrola-plodnosti-poljoprivrednog-zemljista-id38485.html

U subotu, 14. decembra, je stupila na snagu Uredba Evropske unije o zaštiti od biljnih štetočina kojom je propisano da je za unos živih biljaka na teritoriju EU neophodan fitosanitarni sertifikat.

Ova mera odnosi se na građane koji iz trećih zemalja putuju u EU, a ne na naše izvoznike koji su i do sada imali obavezu da obezbede fitosanitarni sertifikat prilikom izvoza voća i povrća u zemlje Evropske unije.

Naime, mađarska carinska služba upozorila je putnike da će od danas na granici kontrolisati unos biljaka - povrća i voća, cveća, sadnog i semenskog materijala u Mađarsku.

To praktično znači da putnici koji ulaze na teritoriju Unije neće moći da unesu jabuke, šljive, trešnje, paradajz, krompir, luk i drugo voće i povrće, ukoliko nemaju fitosanitarni sertifikat.

Na listi izuzetog voća koje se i dalje sme uneti u Evropsku uniju su banane, ananas, kokos, durijan i urme.

Sušeno, konzervirano i prerađeno voće i povrće može se doneti u EU.

Kako je saopšteno iz mađarske Nacionalne agencije za bezbednost hrane, ovi propisi treba da zaštite poljoprivredu zemalja EU od biljnih štetočina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2722074/eu-donela-uredbu-za-unos-zivih-biljaka-na-svoju-teritoriju-od-14

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji u 2020. godini. Ovaj spisak objavljuje se krajem svake godine.

Sledeće godine šest organizacija baviće se sertifikacijom.

Ministarstvo krajem svake godine objavljuje spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji.

U 2020. godini poslove kontrole i sertifikacije moći će da obavljaju:

- Centar za ispitivanje namirnica doo Beograd, Zmaja od Noćaja 11;
- Ecocert Balkan doo, Beograd, Glavna 13M/III;
- Organic Control System doo, Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/I;
- Ecovivendi doo, Beograd, Voje Veljkovića 5/III;
- TMS CEE doo, Beograd, Rudnička 2 i
- SGS Beograd doo, Beograd, Jurija Gagarina 7.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2719939/poslove-kontrole-i-sertifikacije-organske-proizvodnje-u-2020-obavljace-sest-organizacija

Pšenica ovodišnjeg roda u Srbiji nije zaražena mikotoksinom, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, i ističu da postoji stalni inspekcijski nadzor nad pšenicom od trenutka žetve.Komentarišući informaciju koja se pojavila u pojedinim medijima da je pšenicu ovogodišnjeg roda u Srbiji zahvatilo gljivično oboljenje čija posledica je previše deoksinivalenola (DON), supstance iz grupe mikotoksina, direktor Uprave za zaštitu bilja u okviru Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević naglašava da pšenica nije zaražena.

– Nije pšenica zaražena, nego je to produkt rada nekih gljiva koje se javljaju na pšenici, zbog izuzetno kišnog perioda, pogotovo u toku proleća na pojedinim parcelama koje nisu dovoljno štićene – rekao je on Tanjugu.

Milosavljević je istakao da ima više razloga za to što pojedine parcele nisu dovoljno štićene – negde zbog vremenskih uslova, a u nekim slučajevima što proizvođači nisu naviknuti na klimatske promene i na stalnu potrebu da slušaju preporuke stručnih lica, kao i zbog pojave fusarija i fuzarioza na pšenici (fuzarioze pšenice obuhvataju kompleks oboljenja od gljivica roda Fusarium).

Kako je rekao, u toku vegetacije, kao i u fazi žetve, na parcelama i u skladištima sprovodila se stalna kontrola na prisustvo mikotoksina, a posebno na prisustvo DON-a.

– Kod onih parcela i količina pšenice koje su bile zatečene prilikom skladištenja, a imali su povećanu koncentraciju DON-a, preduzete su mere, a to je zabrana korišćenja takve pšenice za ljudsku ishranu, tako da se koristila samo za stočnu hranu – rekao je Milosavljević.Dodao je da je kontrola, zajedno s Poljoprivrednom inspekcijom, nastavljena u mlinovima.

Po njegovim rečima, sva pšenica koja je dolazila u mlinove je bila pod stalnom kontrolom Fitosanitarne i Poljoprivredne inspekcije, kao i pšenica u skladištima.

– To se odnosilo i na brašno koje se dalje koristilo za proizvodnju hleba – dodao je on.

Pomoćnik ministra za sektor poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović je rekao da nema razloga za brigu.

– Poljoprivredni inspektoru su na terenu u redovnim kontrolama, ima sporadičnih slučajeva da utvrđujemo određene nepravilnosti i, kao i u svim drugim slučajevima, reagujemo na način da taj proizvod bude bezbedan za krajnje potrošače – kazao je Vujović Tanjugu.

Napomenuo je da količine koje izlaze iz granica dozvoljenih za hranu za ljude i dalje ostaju u granicama dozvoljenim za hranu za životinje.

– Tako da trenutno imamo redovne kontrole i dobru komunikaciju s proizvođačima, koji, sa svoje strane, vode računa. Do sada nismo imali neki problem u bilo kojoj varijanti što se tiče potrošača. Čuo sam neke priče da li je situacija alarmantna ili nije… U svakom slučaju, situacija je pod kontrolom. Takođe, ima dovoljno pšenice – naglasio je on.Vujović je dodao da svake godine postoji neki razlog da kvalitet odudara, zbog stenica, vlažnog zrna ili nekog drugog razloga.

Kaže da suove godine razlog vremenski uslovi u toku rasta pšenice, ali da treba reći i da seme koje se koristi za sadnju u većini slučajeva nije ono koje treba već proizvođači koriste seme koje čuvaju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/ministarstvo-poloprivrede-psenica-nije-zarazena-mikotoksinom-05-12-2019

Na teritoriji Vojvodine ima svega sedam pašnjaka koji su samoodrživi i na kojima stočari mogu napasati svoje stado od proleća do jeseni. To su najčešće površine pored reka. Suša je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju oni koji održavaju pašnjake, ali i propisi, za koje u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su zastareli.Pašnjak se najbolje održava ako na njemu pase stado, kaže Adam Bugar koji napasa oko sto grla rase hereford na pašnjaku u ritu Lukinog Sela kod Zrenjanina. Ostale agrotehničke mere danas stočari malo primenjuju, jer iziskuju dodatna ulaganja.

"Mere koje su još na snazi, a donešene su pre 40 godina, to je neko redovno đubrenje veštačkim đubrivima, kultivacija, košenje da se ne zakorovi, da se ne pošumi", kaže Adam Bugar, stočar iz Ečke.

U Ministarstvu poljoprivrede pripremaju zakon kojim bi se regulisalo ko je odgovoran za održavanje pašnjaka. Najavljuju popis svih pašnjaka u Srbiji.

"Od iduće agroekonomske godine od 1. novembra ja očekujem jednu potpuno drugačiju situaciju, gde ćemo pašnjake potpuno staviti pod kontrolu. Država će njima kontrolisati preko lokalnih samouprava", navodi Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U zemljama u okruženju se sa mlečnog sve više prelazi na tovno govedarstvo na pašnjaku. Time se smanjuju troškovi, a sistemom krava-tele se omogućava da grlo brže stigne do kilaže koja mu je neophodna za početak tova. Pošto cena domaće junadi isključivo zavisi od izvoza, bitna su ulaganja u ovu oblast jer tržišta postoje.

"Nama će Turska uzeti pet hiljada tona sa mogućnošću da bude još dve hiljade tona. Naša šansa je Kina, kinesko tržište", smatra Čedomir Keco iz proizvodne grupe "Agroprofit".

U Vojvodini ima pašnjaka na oko 115 hiljada hektara. U postupcima vraćanja pašnjaka selima rešio se jedan problem, ali je nastalo niz novih. Pašnjački odbori u selima teško uspevaju da sačuvaju pašnjake od korovljenja ili od nelegalnog pretvaranja u oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3670782/kako-sacuvati-vojvodjanske-pasnjake.html

U Srbiji skoro da ne postoji turistička manifestacija na kojoj ne može da se pronađe domaća rakija bez akciznih markca. Čak i u centru Beograda! Nadležne institucije očigledno ne mare mnogo za to, jer osim što država gubi novac od akcize, građani ne mogu da budu sigurni ni u zdravstvenu ispravnost tog proizvoda. Takav alkohol nije poreklom iz registrovanih radnji za tu delatnost, pa samim tim ne poseduje ni potrebne papire.

- Suštinski problem je taj što je to proizvod na koji nije plaćena akciza i porez, a uz to, ona nije prošla nikakvu zdravstvenu proveru - upozorava Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića Privredne komore Srbije.

- Sa staništa bezbednosti to je rizičan proizvod. Takva prodaja remeti tržišne uslove. I na kraju, to je nelegalan proizvod. Takva rakija često se provlači uz prodaju domaćih proizvoda, džemova, suvenira...Zanimljivo je i to što niko od nadležnih inspekcija ne kontroliše mnogo montažne kućice, tezge, pa čak ni lokale koji se zakupljuju za prodaju domaćih proizvoda. Tako, često uz "domaću ljutu" mogu da se provuku i mesne prerađevine, bez ikakvih pratećih papira.

- Zakon je zabranio prodaju alkoholnih pića na pijacama i prostorima koji nisu predviđeni za to - ističe Urošević.

- To je pitanje za poresku i poljoprivrednu inpspekciju. Ne sme da se stavi u promet nešto što ne dolazi od registrovanog proizvođača. A da bi neko bio u registru proizvođača jakih alkoholnih pića, mora da ima registrovanu firmu ili preduzetničku radnju. Tačnije, mora da ima akciznu markicu. Takvi proizvodi često nisu pravilno ni deklarisani, pa se tu daje lažna informacija potrošaču o robi. Kako nam je ispričala Sonja Broćeta, direktor marketinga destilerije "Zarić", legalno tržište jakih alkoholnih pića je više nego ugroženo ovakvom prodajom. Naime, sama cena te rakije govori o njenom kvalitetu. Jer ako se sabere cena akcizne markice od 128 dinara po litru, pa PDV 20 odsto na cenu, ambalaža, etiketa, radna snaga i cena samog voća, taj proizvod ne može da košta manje od hiljadu i nešto dinara.

- Za litar kvalitetne rakije od šljive potrebno je 12 kilograma ovog voća, za dunju od 12 do 14, kajsija i kruška od 10 do 14 kilograma, a samo je kilogram dunje prošle godine bio između 50 i 60 dinara kilogram - objašnjava Broćeta. - Sve što je ispod hiljadu i nešto dinara u radnji je čist metil-alkohol, kom su dodati miris i ukus. Ovom problematikom treba da se bave ministarstva finansija i poljoprivrede i da njihove službe to kontrolišu. Država mnogo gubi na akciznoj robi, koja se prodaje na taj način.

U Poreskoj upravi kažu da su prilikom kontrole maloprodajnih i velikoprodajnih objekata veoma retko utvrđeni poreski prekršaji ovog tipa, dok je kod ugostiteljskih objekata bilo primera prometa alkoholnih pića bez akcizne markice. U tim slučajevima piće je oduzeto i podnete su prijave.

- S obzirom na to da promet akciznih proizvoda bez akciznih markica predstavlja nedozvoljen promet akciznim proizvodima, u pitanju je krivično delo kojim se u okviru Poreske uprave bavi Sektor poreske policije - kažu u Poreskoj upravi. - Za prvih šest meseci ove godine oduzeto je 20.000 litara alkoholnih pića. Krajem aprila ove godine, inspektori Poreske policije u saradnji sa organima MUP uhapsili su troje ljudi u Subotici za koje postoji osnovana sumnja da su oštetili budžet Srbije za ukupno 160 miliona dinara, čineći malverzacije sa proizvodnjom i prometom alkoholnih pića.

Kako navode u saopštenju, prodaja alkoholnih pića na improvizovanim tezgama, zelenim površinama, na vašarima i sličnim manifestacijama u nadležnost je drugih državnih inspekcijskih službi.

Ostaje nejasno zbog čega se sva akcizna roba očigledno ne kontroliše na isti način. Jer da je tako, na tezgama ne bi mogla da se nađe rakija bez akcize, kao što gotovo nigde ne mogu da se nađu duvan i cigarete bez "markice".

Prema nekim procenama, budžet Srbije na crnom tržištu jakih alkoholnih pića gubi godišnje više od 150 miliona evra. Podaci pokazuju i da neregistrovani proizvođači na tržište plasiraju oko 50 miliona litara žestine. Ovi podaci i ne čude mnogo, ako se uzme u obzir da ilegalne rakije, bez akcize, ima u svakom turističkom mestu, od Kopaonika, Zlatibora, Zlatara...

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:805757-Prepecenica-nema-kontrolu

Sredstva za zaštitu bilja, uskoro neće moći da se kupuju i koriste bez kontrole. Do 2021. poljoprivednici će proći obuku, posle koje će dobiti certifikat o pravilnoj upotrebi tih sredstava. Bez sredstava za zaštitu bilja, poljoprivredna proizvodnja je nezamisliva. Karenca, količina preparta i vreme njegove primene, najvažniji su parametri na koje se mora paziti.

„Vodimo računa koliko koliko je to moguće. Karence su mnogo velike, nezgodno je. Mora da se koristi dosta preparata, da bi mogla da opstane jagoda i šljiva, i sve,'' kaže jedan poljoprivrednik iz okoline Šapca, a drugi dodaje:

„Ja sam pčelar, tako da vodim brigu o karenci".Ponuda sredstava za zaštitu bilja je velika, a nedoumica kod izbora i pravilne upotrebe je mnogo.

„Ima dosta zabluda, ljudi dolaze sa pogrešnim informacijama, čuli su sa strane, ili od nekog, što se na kraju ispostavi kao netačno'', kaže Dragana Petrović, ''Agrar Petrović'.'

Nepravilna upotreba preparata može izazvati neželjene posledice po okolinu, zbog toga je u planu edukacija, posle koje će poljoprivrednik dobiti sertifikat o pravilnoj primeni sredstava za zaštitu bilja.

„Sertifikat će biti jedan vrednosni papir koji će se izrađivati u kovnici novca, ministar će lično odobravati taj sertifikat. Proizvođači će biti upućeni na tim edukacijama kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja, da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova, samih ljudi", objašnjava Slavica Maksimović, PSSS.

U kontroli koju su stručnjaci iz Savetodavne stučne službe Šabac prošle godine, sproveli uz podrušku ministarstva poljoprivrede, u uzorkovanim proizvodima sa polja i iz piljarnicama i prodavnica, pesticidi nisu pronađeni.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3529631/kontrola-upotrebe-pesticida-u-poljopivredi.html

Rano voće poput krupnih crvenih jagoda, koje su poslednjih dana osvojile pijace, izgledaju primamljivo, ali da li je ono i uvek i zdravstveno ispravno, najčešće je pitanje koje postavljaju kupci u ovo doba godine.

Da rizik postoji potvrđuje i informacija da je za samo nedelju dana fitosanitarna inspekcija Republike Srpske vratila sa granice više od šest tona jagoda iz Grčke zbog povećanog prisustva pesticida. Najpre četiri tone, a pre dva dana stopirana je isporuka od još 2.560 kilograma, jer je laboratorijskom analizom ponovo ustanovljeno povećano prisustvo pesticida „spinosad”, iznad propisanih vrednosti, potvrđeno je za agenciju Fena iz nadležnog inspektorata. Prema objašnjenju stručnjaka, reč je o insekticidu koji se u voćarstvu koristi za uništavanje štetočina a ne za sprečavanje truleži.

Već godinama jagode su ubedljivo prve na listi „najprljavijeg” voća kada je reč o količini ostataka pesticida. Milan Stević, profesor s Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rekao je za „Politiku” da ne čudi to što su jagode u vrhu liste po riziku od kontaminacije od pesticida jer one imaju kratak period vegetacije od cvetanja do berbe i teško je ispoštovati bezbednosne intervale, to jest karencu.

– Ne znam šta bih tačno u ovom konkretnom slučaju iz Republike Srpske mogao da bude razlog povećanog, nedozvoljenog prisustva pesticida, jer nemam rezultate tog ispitivanja. Generalno, najčešće je to nepoštovanje karence ili predoziranje – kaže Stević.

U ovo doba godine to voće u okolne države, kao i u Srbiju najčešće dolaze iz Španije, Grčke i Turske. Uvoze se u većim količinama sve do početka sezone domaćih jagode sa otvorenog polja, što se kod nas očekuje tek oko 1. maja. Jagode koje se uzgajaju u zatvorenom prostoru sazrevaju pod veštačkim suncem što utiče na kvalitet.

– Jagoda je u fazi zrelosti jako osetljiva, plod joj brzo raste i sazreva i mora se često tretirati posebno protiv truležnica – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se jabuka ipak najviše tretira, i do dvadeset puta zbog čega bi trebalo da je najrizičnija, ali da to u praksi nije slučaj.

– Dobar deo, gotovo polovina tih tretmana bude završena pre nego što se formira plod. Poslednje tretiranje ide dvadesetak dana pre berbe i kod nje možemo da skinemo koru. Kod jagode je sve to suprotno. Kod ovog ploda je pokožica izuzetno osetljiva i prijemčiva za pesticide – kaže Stević.

Na pitanje da li u ovom periodu treba pojačati kontrole ranog voća iz uvoza, koje za kratak period ulaze u većim količinama, kao što je bio slučaj u Republici Srpskoj, Stević kaže da je potrebno u kontinuitetu kontrolisati sve što dolazi na tržište.

– Svaka pošiljka hrane sa naših polja ili iz uvoza sumnjiva je sve dok se ne dokaže suprotno. Ne smete pustiti šleper bilo čega bez kontrole i verujem da naša inspekcija to i sprovodi – smatra profesor Milan Stević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426919/Ekonomija/Pojacana-kontrola-jagoda-iz-uvoza

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31