Površine zasada organskom hranom u Srbiji su u 2020. uprkos otežavajućim okolnostima zbog kovida 19, povećane za 800 hektara upoređenju sa predhodnom godinom kada je površina zasada bila 2.200 hektara, kaže šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Branisalav Raketić.
Ističe u izjavi za Tanjug da u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane koja postaje sve značajniji vid proizvodnje.
Raketić dodaje da su to, pre svega, obradive površine za proizvodnju različitih kultura, a da su nešto manje površine pod livadama i pašnjacima.

Potencijalni proizvođači koji žele da se bave prodajom organske hrane, najpre treba da sklope ugovor sa jednom od šest kontrolnih organizacija koje Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo, kaže Raketić.

"To je jedan trend koji postoji i u EU. Organska proizvodnja predstavlja dobar izvozni potencijal, a naredni period treba iskoristiti za jačanje proizvodnje organske hrane. Da što više ovu vrstu hrane približimo našim potrošačima da vide koje su prednosti organskih proizvoda", ističe on.
Dodaje da su ciljne grupe za konzumiranje ove hrane mladi bračni parovi, deca u školskim i predškolskim ustanovama.
Takođe, sagovornik Tanjuga kaže da je evidentno da treba više raditi na proizvodnji organskog stočarstva, kao i da Srbija tu ima veliki potencijal.

Naviše je zastupljena organska proizvodnja voća, navodi Raketić i dodaje da je akcenat na malini, kupini, borovnici.

Kada je reč o povrću, tu je uglavnom proizvodnja krompira, luka i šargarepe.

"Imamo jedan segment koji posebno potenciramo, to je proizvodnja gotovih proizvoda u vidu voćnih sokova i namaza", ističe on.
Osvrnuvši se na izvoz, kaže, da je u tom slučaju voće dominantno.
Ističe da je 2020. izvoz bio 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je bio 2019, kao i da se najviše izvozi u Nemačku, Holandiju, SAD, Australiju…

To su uglavnom smrznute upakovane maline sa deklaracijom, koje kao takve dolaze do krajnjeg potrošača, što je bitno, kaže Raketić, jer potrošač može da vidi poreklo odakle ona dolazi. To je potrošaču važno.
Odgovarajući na pitanje da li se u Srbiji proizvodi sva organska roba koje naše tržište traži, ukazuje da dosta uvozimo ovsene pahuljice, testenine.
Prema njegovim rečima, mlinska industrija je jedna od vitalnih industrija koja na godišnjem nivou proizvede više od 142.000 tona testenina.

"Ovo je signal mlinskoj industriji da se može lako preorijentisati na proizvodnju testenine koja je dobijena od organskog brašna, jer je sve veća potražnja potrošača za ovim brašnom. Mora se proizvoditi ono što su zahtevi potrošača”, ističe sagovornik.

Broj korisnika organske hrane iz godine u godinu se povećava, kaže Raketić, komentarišući koliko je organska hrana sve aktuelnija u Srbiji.
Dodaje da tome svedoče i maloprodajni objekti u Beogradu koji u svom asortimanu imaju organske proizvode.

U vezi s tim ističe da je udeo organskih proizvoda u pojedinim maloprodajnim objektima veći od 30 odsto od ukupne robe koju nude potrošačima, što nam, po njegovim rečima, govori da je organska grana sve vise zastupljena u Srbiji.
"Izvoz je legitiman, ali je jako važno da napravimo lepezu organakih proizvoda, a to ne mozemo ako nemamo jako domaće tržište. Stavićemo akcenat na promociju tih prozvoda i zajedno sa proizvođačima i maloprodajnim objektima da ih što vise približimo potrošačima”, kaže on.

Sistem garancije da je roba organskog porekla je bitan za potrošača, ukazao je Raketić, odgovarajući na pitanje na koji način kupac može biti siguran da je kupio organski proizvod.

Sistem obezbeđuje garanciju da ono što se prodaje kao organsko zaista to i jeste, i podleže deklaraciji, naglasio je on.
Kada je reč o ceni organske hrane, kaže, da je u zavisnosti od proizvoda ona nekada skuplja za 30 odsto, a kod određenih vrsta proizvoda čak i duplo, što je dodatna dobit za proizvođače.
S druge strane, napominje, proizvodnja organske hrane je skuplja jer zahteva fizički rad, ali je sužen i izbor dodavanja određenih konzervanasa, aditiva, đubriva.

Inače, krajem januara ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede utvrdilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji za 2021. godinu. Na spisku koji je objavljen u Službenom glasniku, a koji je potpisao ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, određeno je šest kontrolnih organizacija: beogradski Centar za ispitvanje namirnica i Ecocert Balkan, Organica Control System iz Subotice, Ecovivendi, TMS CEE DOO i SGS iz Beograda.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest646478.html

Farma Latinović u Nakovu kod Kikinde više od pola godine mužu krava obavlja na najsavremeniji način, uz pomoć robota. Investiciju vrednu 150.000 EUR , 60% je subvencionisala država, dok je ostatak obezbeđen uz kreditnu podršku Imleka.

Kako ističu u Gradskoj upravi u Kikindi, gazdinstvo Latinović primer je dobre prakse, koji bi trebalo da prate svi koji nameravaju da se ozbiljnije bave stočarstvom.

Na farmi porodice Latinović u Nakovu odnedavno je izmuzište staro 15 godina zamenio savremeni robot. Iako je ljudski faktor i dalje prisutan, radna snaga postala je rasterećena, a automatizacija posla doprinosi i boljoj kontroli proizvedenog.

- Imamo veći broj grla. Oni su predvideli od 50 do 55 grla na muži. Mi u ovom momentu muzemo 76 preko robota. To je maksimalna iskorišćenost, jer on bukvalno 24 sata muze - kaže Olivera Latinović.

Krave imaju ogrlice i čitače, a ukoliko neko grlo ima veću litražu, može da se muze od tri do četiri puta na dan.

- Gazdinstvo Latinović jedno je od najsavremenijih gazdinstava na teritoriji grada Kikinde koje se bavi stočarstvom i ono jeste apliciralo po više osnova iz sredstava grada Kikinde i svakako može da posluži kao primer dobre prakse za sva gazdinstva koja žele da se bave stočarstvom na profesionalan način - kaže Dalibor Oličkov, rukovodilac Odseka za poljoprivredu Gradske uprave u Kikindi.

U farmi Latinović za sada su zadovoljni trenutnim stanjem. Dugoročne planove ne prave.

- Imamo oko 240 grla i ne mislimo da povećavamo broj muznih grla. Mislim da je to za sada "plafon", koji možemo da ispoštujemo, uz zemljište, obradu i hranjenje - zaključuje Latinovićeva.

Proizvodnja mleka, uprkos praćenju najsavremenijih tokova u poljoprivredu, i dalje predstavlja nesigurnu oblast za veća planiranja. U narednih pet godina gazdinstvo Latinović biće opterećeno otplatom kredita za pomenutog robota, a dalja ulaganja zavisiće od brojnih faktora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3149897/automatizacija-muze-krava-doprinosi-boljoj-kontroli-proizvedenog-mleka-investicija-u-nakovu-vredna

Država je za sledeću godinu propisala nešto preciznija i pravednija pravila za uvoz vina iz Evropske unije. Na taj potez se odlučila posle upozorenja udruženja uvoznika da je došlo do izrazite neravnoteže na tržištu jer su dva velika trgovca nabavila iz Evropske unije ogromne količine vina.

Oni su praktično sami uvezli 75 odsto celokupne količine od 2,5 miliona litara koja u Srbiju može da se uveze iz EU bez carine. Tako su ostali učesnici na tržištu morali da plaćaju uvozne namete od 30 odsto, pa tako i podignu cenu vina za trećinu u maloprodaji.

Prema odluci Vlade Srbije objavljenoj ovih dana u „Službenom glasniku”, kvota za uvoz vina po preferencijalnoj stopi će i u 2021. ostati ista. Novina je da svaki pojedinačni trgovac neće moći da povuče više od 15 odsto ukupne količine koja se ne carini. Time se pretenzije najvećih, koji su izazvali poremećaj na tržištu, stavljene pod kontrolu.

Država je precizirala da se godišnja kvota raspodeljuje na jednake kvartalne od po 625.000 litara vina. Neiskorišćena količina u kvartalu dodavaće se dozvoljenoj količini za uvoz u narednom tromesečnom periodu.

– Maksimalna količina koju može da uveze jedan privredni subjekt u okviru svakog od prva tri kvartala iznosi 15 procenata od kvartalne kvote, odnosno 93.750 litara. Ukoliko nije u prethodnom periodu uvezao tih 15 procenata, nedostajuća količina se dodaje dozvoljenoj u narednom kvartalu – ističe se u odluci koju je objavila agencija Tanjug.

Podsetimo, Sektor trgovine pri Uniji poslodavaca Srbije tražio je nedavno upravo to da država uvede kvote koliko svaki trgovac može da uveze vina bez carine iz EU. Otkrili su da je uvoz vina do pre nekoliko meseci bio prihvatljiv za sve dok jedna trgovina, za samo nekoliko dana, nije uvezla 140 šlepera vina bez carine, dok je drugi trgovac kupio jeftina vina iz Rumunije i pretvorio ih u medicinski alkohol.

Kako je „Politika” objavila, nezvanično se pominjalo i da bi trgovac koji je nabavio najveću količinu mogao vino dalje da reeksportuje iz centra u Srbiji. Reč je o uvozu vina koja se nabavljaju za trgovinske sisteme i markete, a koja su plaćena po ceni od 80 centi do dva, tri evra u Italiji, Francuskoj, Španiji...

Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, kaže da svrha ovog udruženja nije da štiti bilo čije interese, sem svojih članova, ali da je spremno da sarađuje sa svima i ukazuje na probleme na tržištu. On je i ranije upozoravao da se do sada nikada nije dogodilo da se u Srbiju uveze celokupna kvota od 2,5 miliona litara do polovine godine, a ponajmanje da neko otkupi 75 odsto dozvoljene uvozne količine iz EU koja se ne carini i tako ugrozi domaće distributere.

Kako kaže, odluka koju je donela vlada jeste pravednija, ali će biti potrebno još malo vremena da se sve usaglasi.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468203/Pretenzije-uvoznika-vina-stavljene-pod-kontrolu

Institut za higijenu i tehnologiju mesa – Laboratorija za biotehnološka istraživanja i kontrolu bezbednosti i kvaliteta hrane ispunjava uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, prilikom proizvodnje, prerade i prometa, uključujući i uvoz, objavila je ta laboratorija na svoj sajtu.

To je, kako se ističe, utvrdila Komisija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Konkursa za izbor pravnih lica – Laboratorija za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, prilikom proizvodnje, prerade i prometa, uključujući i uvoz.

Rezultati konkursa objavljeni su u Službenom glasniku RS broj 120 od 2.10.2020. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3049688/institut-za-higijenu-i-tehnologiju-mesa-dobio-potvrdu-ministarstva-da-ispunjava-uslove

Varoa može naneti veliku štetu u pčelinjaku. Već krajem jula je trebalo početi sa kontrolom i dijagnostikom, i primenom metoda za suzbijanje varoe. Bolest izaziva krpelj Varroa jacobsoni, koji napada pčelinje leglo i odrasle pčele, pa je zato veoma opasna kada se pojavi u većem obimu. Na samom početku pojave varoe, pčelinje društvo se skoro normalno razvija, tako da je nemoguće u početku primetiti, a kada se raširi napravi veliku štetu u pčelinjaku.
Kad pčelari primete da u košnici ima dosta meda i legla, ali da nema pčela, ili da ih ima sasvim malo, to je prvi znak da je pčelinje društvo intenzivno napadnuto varoom. Varoa je vidljiva golim okom, tamnosmeđe je boje. Na prvi pogled liči na pčelinju vaš. Varoa najčešće napada u avgustu i septembru, te je neophodno vršiti stalni nadzor, poručuje DVM Kazimir Matović, stručnjak Veterinarskog instituta Kraljevo.
„Kritično vreme najintenzivnijeg razvoja varoe u društvu je avgust i septembar, tako da je potrebno već krajem jula početi sa kontrolom i dijagnostikom i
primenom metoda za suzbijanje varoe, da ne dođe do intenzivnog razvoja varoe i slabljenja pčelinjeg društva i oštećenja pčela koje su namenjene za prezimljavanje. Pčelinji krpelj, varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju. Varoa se širi na razne načine. Smatra se da su trutovi veliki prenosnici varoe, jer se po nekim teorijama u svom letu udaljavaju i do 15 km od košnice. Vrlo često nesmetano uleću u druge košnice na matičnim iu drugim pčelinjacima. Grabež takođe može doprineti širenju varoe, zatim prenošenjem ramova sa saćem sa jednog društva na drugo, preselenje pčelinjaka sa zaraženog podrućja na nezaraženo“ kaže naš sagovornik.
Varoa se može preneti i preko radilica prilikom sletanja na cvetove medonosnog bilja. Razmnožavanje varoe počenje već u rano proleće. Ženka varoe polaže jaja u ćelije saća u kojima se već nalaze larve, najčešće kada je leglo staro 5-7 dana, odnosno pred samo zatvaranje legla. U jednu ćeliju ženka varoe može položiti 1-3 jajeta a ponekad i više.
„Ženka varoe polaže jaja pored larvi, ili na njihovo telo. Za 2 dana iz ovih jaja izlegu se larve koje se zatim presvlače i pretvaraju u odraslog krpelja – varou. Za vreme rasta u leglu, krpelj se hrani hemolimfom mlade pčele na taj način je onesposobljava i skraćuje joj životni vek. Veoma je značajno da se zna da se varoa znatno povoljnije razvija kad je temperatura niža od 35 ºC.
Varoa mnogo više napada trutovsko leglo nego leglo pčela radilica“Zahvaljujući tom saznanju, vrlo efikasan način borbe protiv varoe je postavljanje
građevinjaka na kojim se isključivo nalaze trutovska legla i njihovim isecanjem oslobađamo društvo velikog procenta prisustva varoe. Životni vek pčela radilica i trutova izleženih iz zaraženog legla je kraći. Trutovi izleženi iz veoma zaraženog legla nisu sposobni da oplode maticu. U toku čitave godine neophodna je stalna kontrola na prisustvo varoe, kako bi se pravovremeno vršilo suzbijanje njenog širenja u pčelinjem društvu. Do sada kod nas i u svetu nije pronađeno sredstvo za potpuno suzbijanje ovog parazita. Međutim poznata su razna sredstva i metode za suzbijanje varoe i dovođenja na tolerantan nivo. Vrlo efikasne metode za suzbijanje varoe su Uklanjanje trutovskog legla, zamenom ramova, korištenje alternativnih sredstava, razrojavanje, korišćenje organskih kiselina
tretiranje varoe zadimnjavanjem dozvoljenim hemijskim sredstvima.
„Sredstava zaštite od varoe je na našem tržištu mnogo. Preporučuju se organske kiseline (mravlja, oksalna, mlečna) kao i eterična ulja biljaka. To je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka koji se odlikuje jakim i prijatnim mirisom, ima odlične antiseptične osobine pa se vekovima koristi u medicini. Mnoge biljke u sebi sadrže znatne količine ove materije. To su majčina dušica, vranilovka ili mravinac, lavanda, pelin ili turski neven i druge. One su i medonoše pa stoga mogu poboljšati pčelinju pašu. Koliko će varoe biti u društvu zavisi i od izbora biljaka od kojih pčele unose polen i nektar. Takođe i selidbe doprinose da društva budu pod stesom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica na bagremu ili suncokretu“.
Jedino zajednice oslobođene od ovog parazita imaju mogućnost za stabilno i uspešno prezimljavanje i mogu dati visoke prinose naredne godine. U pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici. Ova godina nije plodonosna, te se pčelarima preporučuje
da kontrolom pčelinjaka ustanove stanje društava I izvrše prihranu kako bi stvorili što bolji imunitet društva“Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom
hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema
dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med”- zaključuje ovaj stručnjak.
Kolika je varoa opasnost za pčele, možda najbolje ilustruju podaci da jedna varoa radilici smanjuje masu za oko 10 procenata u odnosu na normalnu, a životni vek na oko 20 umesto 35 do 40 dana. Ako su na radilici dve varoe, život joj obično ne traje ni čitavu sedmicu. To praktično znači da ako je društvo zazimljeno sa oko 20.000 pčela, a ostalo je oko pet procenata varoe, u košnici ih ima oko hiljadu. Nakon prezimljavanja, u maju i junu, u pčelinjem društvu biće od 50.000 do 60.000 pčela, broj varoa će se mesečno udvostručiti i dostići brojku od preko dvadeset hiljada. Tako se dolazi do veoma kritičnog broja i odnosa koji može da ugrozi  medonošenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Gradska Služba za poljoprivredu i Poljoprivredna stručna služba pozvali su poljoprivredne proizvođače koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na području grada Subotice da se prijave za besplatnu kontrolu plodnosti poljoprivrednog zemljišta, koju finansira Grad Subotica.Kako se navodi u pozivu, kontrolom plodnosti poljoprivrednog zemljišta obuhvaćene su oranice, voćnjaci i vinogradi kao i plastenici u privatnom vlasništvu ili zakupu privatnih parcela poljoprivrednika.

- Kontrola plodnosti zemljišta obuhvata ispitivanje parametara kao što su pH zemljišta u H2O, pH u KCl, sadržaj CaCO3, humusa, lako pristupačnog P2O5 i pristupačnog K2O u zemljištu - objašnjavaju iz Poljoprivredne službe. - Najveći mogući broj uzoraka za analizu po gazdinstvu iznosi, za oranice 10, za voćnjake i vinograde 20 i plastenike 10 uzoraka.

Zainteresovani poljoprivrednici treba da se prijave putem broja telefona 060/556-86-70.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/besplatna-kontrola-plodnosti-poljoprivrednog-zemljista-id38485.html

U subotu, 14. decembra, je stupila na snagu Uredba Evropske unije o zaštiti od biljnih štetočina kojom je propisano da je za unos živih biljaka na teritoriju EU neophodan fitosanitarni sertifikat.

Ova mera odnosi se na građane koji iz trećih zemalja putuju u EU, a ne na naše izvoznike koji su i do sada imali obavezu da obezbede fitosanitarni sertifikat prilikom izvoza voća i povrća u zemlje Evropske unije.

Naime, mađarska carinska služba upozorila je putnike da će od danas na granici kontrolisati unos biljaka - povrća i voća, cveća, sadnog i semenskog materijala u Mađarsku.

To praktično znači da putnici koji ulaze na teritoriju Unije neće moći da unesu jabuke, šljive, trešnje, paradajz, krompir, luk i drugo voće i povrće, ukoliko nemaju fitosanitarni sertifikat.

Na listi izuzetog voća koje se i dalje sme uneti u Evropsku uniju su banane, ananas, kokos, durijan i urme.

Sušeno, konzervirano i prerađeno voće i povrće može se doneti u EU.

Kako je saopšteno iz mađarske Nacionalne agencije za bezbednost hrane, ovi propisi treba da zaštite poljoprivredu zemalja EU od biljnih štetočina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2722074/eu-donela-uredbu-za-unos-zivih-biljaka-na-svoju-teritoriju-od-14

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji u 2020. godini. Ovaj spisak objavljuje se krajem svake godine.

Sledeće godine šest organizacija baviće se sertifikacijom.

Ministarstvo krajem svake godine objavljuje spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji.

U 2020. godini poslove kontrole i sertifikacije moći će da obavljaju:

- Centar za ispitivanje namirnica doo Beograd, Zmaja od Noćaja 11;
- Ecocert Balkan doo, Beograd, Glavna 13M/III;
- Organic Control System doo, Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/I;
- Ecovivendi doo, Beograd, Voje Veljkovića 5/III;
- TMS CEE doo, Beograd, Rudnička 2 i
- SGS Beograd doo, Beograd, Jurija Gagarina 7.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2719939/poslove-kontrole-i-sertifikacije-organske-proizvodnje-u-2020-obavljace-sest-organizacija

Pšenica ovodišnjeg roda u Srbiji nije zaražena mikotoksinom, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, i ističu da postoji stalni inspekcijski nadzor nad pšenicom od trenutka žetve.Komentarišući informaciju koja se pojavila u pojedinim medijima da je pšenicu ovogodišnjeg roda u Srbiji zahvatilo gljivično oboljenje čija posledica je previše deoksinivalenola (DON), supstance iz grupe mikotoksina, direktor Uprave za zaštitu bilja u okviru Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević naglašava da pšenica nije zaražena.

– Nije pšenica zaražena, nego je to produkt rada nekih gljiva koje se javljaju na pšenici, zbog izuzetno kišnog perioda, pogotovo u toku proleća na pojedinim parcelama koje nisu dovoljno štićene – rekao je on Tanjugu.

Milosavljević je istakao da ima više razloga za to što pojedine parcele nisu dovoljno štićene – negde zbog vremenskih uslova, a u nekim slučajevima što proizvođači nisu naviknuti na klimatske promene i na stalnu potrebu da slušaju preporuke stručnih lica, kao i zbog pojave fusarija i fuzarioza na pšenici (fuzarioze pšenice obuhvataju kompleks oboljenja od gljivica roda Fusarium).

Kako je rekao, u toku vegetacije, kao i u fazi žetve, na parcelama i u skladištima sprovodila se stalna kontrola na prisustvo mikotoksina, a posebno na prisustvo DON-a.

– Kod onih parcela i količina pšenice koje su bile zatečene prilikom skladištenja, a imali su povećanu koncentraciju DON-a, preduzete su mere, a to je zabrana korišćenja takve pšenice za ljudsku ishranu, tako da se koristila samo za stočnu hranu – rekao je Milosavljević.Dodao je da je kontrola, zajedno s Poljoprivrednom inspekcijom, nastavljena u mlinovima.

Po njegovim rečima, sva pšenica koja je dolazila u mlinove je bila pod stalnom kontrolom Fitosanitarne i Poljoprivredne inspekcije, kao i pšenica u skladištima.

– To se odnosilo i na brašno koje se dalje koristilo za proizvodnju hleba – dodao je on.

Pomoćnik ministra za sektor poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović je rekao da nema razloga za brigu.

– Poljoprivredni inspektoru su na terenu u redovnim kontrolama, ima sporadičnih slučajeva da utvrđujemo određene nepravilnosti i, kao i u svim drugim slučajevima, reagujemo na način da taj proizvod bude bezbedan za krajnje potrošače – kazao je Vujović Tanjugu.

Napomenuo je da količine koje izlaze iz granica dozvoljenih za hranu za ljude i dalje ostaju u granicama dozvoljenim za hranu za životinje.

– Tako da trenutno imamo redovne kontrole i dobru komunikaciju s proizvođačima, koji, sa svoje strane, vode računa. Do sada nismo imali neki problem u bilo kojoj varijanti što se tiče potrošača. Čuo sam neke priče da li je situacija alarmantna ili nije… U svakom slučaju, situacija je pod kontrolom. Takođe, ima dovoljno pšenice – naglasio je on.Vujović je dodao da svake godine postoji neki razlog da kvalitet odudara, zbog stenica, vlažnog zrna ili nekog drugog razloga.

Kaže da suove godine razlog vremenski uslovi u toku rasta pšenice, ali da treba reći i da seme koje se koristi za sadnju u većini slučajeva nije ono koje treba već proizvođači koriste seme koje čuvaju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/ministarstvo-poloprivrede-psenica-nije-zarazena-mikotoksinom-05-12-2019

Na teritoriji Vojvodine ima svega sedam pašnjaka koji su samoodrživi i na kojima stočari mogu napasati svoje stado od proleća do jeseni. To su najčešće površine pored reka. Suša je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju oni koji održavaju pašnjake, ali i propisi, za koje u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su zastareli.Pašnjak se najbolje održava ako na njemu pase stado, kaže Adam Bugar koji napasa oko sto grla rase hereford na pašnjaku u ritu Lukinog Sela kod Zrenjanina. Ostale agrotehničke mere danas stočari malo primenjuju, jer iziskuju dodatna ulaganja.

"Mere koje su još na snazi, a donešene su pre 40 godina, to je neko redovno đubrenje veštačkim đubrivima, kultivacija, košenje da se ne zakorovi, da se ne pošumi", kaže Adam Bugar, stočar iz Ečke.

U Ministarstvu poljoprivrede pripremaju zakon kojim bi se regulisalo ko je odgovoran za održavanje pašnjaka. Najavljuju popis svih pašnjaka u Srbiji.

"Od iduće agroekonomske godine od 1. novembra ja očekujem jednu potpuno drugačiju situaciju, gde ćemo pašnjake potpuno staviti pod kontrolu. Država će njima kontrolisati preko lokalnih samouprava", navodi Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U zemljama u okruženju se sa mlečnog sve više prelazi na tovno govedarstvo na pašnjaku. Time se smanjuju troškovi, a sistemom krava-tele se omogućava da grlo brže stigne do kilaže koja mu je neophodna za početak tova. Pošto cena domaće junadi isključivo zavisi od izvoza, bitna su ulaganja u ovu oblast jer tržišta postoje.

"Nama će Turska uzeti pet hiljada tona sa mogućnošću da bude još dve hiljade tona. Naša šansa je Kina, kinesko tržište", smatra Čedomir Keco iz proizvodne grupe "Agroprofit".

U Vojvodini ima pašnjaka na oko 115 hiljada hektara. U postupcima vraćanja pašnjaka selima rešio se jedan problem, ali je nastalo niz novih. Pašnjački odbori u selima teško uspevaju da sačuvaju pašnjake od korovljenja ili od nelegalnog pretvaranja u oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3670782/kako-sacuvati-vojvodjanske-pasnjake.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28