Regionalna konferencija "Agroindustrijski centar – temelj privrede Zlatiborskog okruga" organizuje 3. juna 2019. godine u hotelu Tornik na Zlatiboru uz pomoć ambasade Švedske.

Time će se označiti početak realizacije jednog od najvećih projekata Zlatiborskog okruga i opštine Čajetina u narednom periodu. Budući Agroindustrijski centar Zlatibor biće prvi takav centar u Srbiji.

Konferenciju će otvoriti Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i njegova ekselencija Jan Lundin, ambasador Švedske u Beogradu.

Na celodnevnoj konferenciji će učestvovati profesori Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu: prof. Zorica Vasiljević, dr Miladin Ševarlić, Zoran Rajić, uspešni preduzetnici i predstavnici struke iz Srbije: Vladimir Bojović, direktor Eko Agrara, Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor, Aleksandar Leposavić Institut za voćarstvo Čačak, zatim predstavnici proizvođača iz Republike Srpske i gosti: Katarina Gilblad, ekspert za tržište roba i osnivač konsultantske firme Agronomics Scandinavia AB iz Švedske i Kristos Andrea, osnivač i izvršni direktor agroindustrijskog centra sa Kipra.

Biće organizovane panel diskusije i prezentacije, kojima će se ukazati na nužnost osnivanja ovakvog centra, kao i na adekvatne modele poslovanja, mogućnosti i koristi koji se njegovim radom mogu ostvariti kako u Zlatiborskom okrugu, tako i za privredu cele zemlje.

Cilj konferencije je osnaživanje lokalnih proizvođača, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za lokalne privrednike, podsticanje preduzetništva, jačanje lokalne i regionalne privrede, zajednički nastup na domaćem i inostranom tržištu, informisanje i edukacija, promocija privrede Zlatiborskog okruga i tradicionalnih zlatiborskih proizvoda.

Formiranje budućeg Agronidustrijskog centra započeto je pilot-projektom izgradnje mini mlekare Naša Zlatka u selu Kriva Reka na Zlatiboru. Ona od septembra 2017. godine otkupljuje mleko isključivo od proizvođača sa područja opštine Čajetina. Danas otkupljuje 20.000 litara mleke dnevno, a na početku je to bilo 2.000 litara.

Osim konferencije, na glavnom zlatiborskom trgu biće održan i bazar na kome će lokalni proizvođači prodavati svoje proizvode. Biće održane i radionice iz oblasti organske proizvodnje, nutricionizma, pčelarstva i drugih oblasti poljoprivrede. Svečano otvaranje bazara predivđeno je u 10 sati, uz prikladan kulturno umetnički program.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2523832/buduci-agroindustrijski-centar-zlatibor-bice-prvi-takav-centar-u-srbiji

U sredu 29. maja u restoranu "Kod dvoglavog orla" na Terazijama biće predstavljeno izdanje "Najbolji etno brendovi". Naime, na osnovu istraživanja i ankete sa oko 160 proizvođača i firmi iz objasti usluga, koje se bave stvaranjem autentičnih domaćih proizvoda, ekonomski portal Privredni.rs i izdavačka kuća DM Vision Media napravili su posebno izdanje “Najbolji etno brendovi”. Obuhvaćene su firme, zadruge, poljoprivredna gazdinstva, ugostiteljski objekti, turističke organizacije, zanatske radnje iz više robnih grupa. U uži izbor ušlo je dvadesetak brendova robnih i korporativnih od kojih su oni najbolji po oceni organizatora
i stručnog žirija, dobili nagrade za etnobrend godine - “Etnobrend 2018”.Projekat je urađen u saradnji sa sa Zadružnim savezom Srbije koji u poslednje dve godine vodi veoma aktivnu kampanju oživljavanja zadrugarstva i udruživanja malih proizvođača kako bi zajedno lakše plasirali svoje proizvode i ostvarili svoje interese.

Na ovoj manifestaciji najboljima će biti dodeljenje nagrade, predviđeno je obraćanje nadležnih iz državnih instituacija, organizatora, kao i degustacija nagrađenih proizvoda.

Izvor: Agrobiznis magazin i Zadružni savez Srbije

Da bi ste učestvovali na događajima molimo vas da posaljete sms poruku  na broj telefona 0613163477 ili na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  Potrebno je da posaljete ime i prezime, odakle ste i koju konferenciju želite da pratite. Sve konferencije možete pratiti besplatno ali je nephodno da rezervišete mesto jer je broj mesta u salama ograničen. 

Učestvuju tri ministra u Vladi Srbi, tri generalna direktora velikih kompanija, četiri ugledna profesora sa svih univerziteta. Genalrni spozori dogđaja DUNAV OSIGURANJE I NLB BANKA. Pokloni za učesnike konferencija. 

 

Mesto održavanja: Master Centar sala 4 

16.05.2018. u 13.30 

Mladi na selu - subvencije - Zadrugarstvo 

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tema: Stočarstvo Datum i lokacija:  17.05.2018, Ribarac bb

12.00 – Druženje uz ručak ratari i stočari, predavači

13.00 – prezentacije mladi stočari

Agro savetnici iz NLB Banke - Finansiranje poljoprivredne proizvodnje

14.00 – Doc. dr Mirko Ivković - Linearna optimizacija – osnova savremene ishrane životinja 

 

Tema: Ratarstvo Datum i lokacija: 17.05.2018, Ribarac bb

10.00 – prezentacije za mlade ratare

10.00 – Agro savetnici iz NLB Banke - Finansiranje poljoprivredne proizvodnje

11.00 – Prof. dr Vladislav Zekić - Upravljanje troškovima u ratarskoj proizvodnji

12.00 – Druženje uz ručak, mladi ratari, mladi stočari, predavači

 

Master Centar sala 4 

17.05.2018. u 13.30

Žene u agrobiznisu

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tema: Povrtarstvo Datum i lokacija: 18.05.2018, Ribarac bb

10.00 – prezentacije za mlade povrtare

Agro savetnici iz NLB Banke - Finansiranje poljoprivredne proizvodnje

11.00 – Prof. dr Snežana Oljača  - Organska proizvodnja kao šansa za mlade povrtare

12.00 – Druženje uz ručak, mladi povrtari, voćari i vinogradari, predavači

 

Tema: Voćarstvo i vinogradarstvo Datum i lokacija:  18.05.2018, Ribarac bb

12.00 – Druženje uz ručak, mladi povrtari, voćari i vinogradari, predavači

13.00 – prezentacije mladi voćari i vinogradari

Agro savetnici iz NLB Banke - Finansiranje poljoprivredne proizvodnje

14.00 – Prof. dr Zoran Keserović - Voćarstvo - šansa mladih proizvođača

 

Za prvih 50 učesnika obezbedili smo ulaznice za sajam!

U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu “Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj”, koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je danas organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom “Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici”. Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj. Na konferenciji su izloženi najvažniji projektni rezultati realizovani u cilju daljeg razvoja i jačanja primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

Rezultate projektnih istraživanja, kao i šire naučno-institucionalne saradnje, predstavili su istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Osijeku. Pored toga, na konferenciji se održala i promocija monografije „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ koja je objavljena u okviru realizacije istoimenog projekta (ev.broj TR31086) finansiranog iz sredstava programa tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Moderatori konferencije su prof. dr Vladan Bogdanović i prof. dr Pero Mijić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Konferenciju je otvorio prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dušan Živković, koji je ovom prilikom istakao da će fakultet 2019. godine obeležiti sto godina postojanja i rada. Takođe, cilj fakulteta je da veliki broj nastavnika, saradnika i studenata učestvuje u razmeni i saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. “Današnja konferencija govori o temama koje su važne za proizvođače, odnosno sektor primarne proizvodnje mleka. Reč je o osetljivoj grani stočarstva, odnosno o proizvodnji mleka pre i nakon pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj Uniji,” navodi gospodin Živković.

                      

                     Dušan Živković - prodekan Poljoprivrednog fakulteta - Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Vladan Bogdanović, moderator održane konferencije, navodi da se ovaj projekat realizovao tokom protekle dve godine. Cilj projekta je bio razvijanje određene metodologije da neka buduća istraživanja farmskih, zootehničkih i biosigurnosnih uslova pozitivno utiču na stanje govedarstva u našoj zemlji. Zatim da analiziramo najvažnije klimatske parametre u objektima za smeštaj goveda, da priložimo odgovarajuću strategiju za unapređenje različitih farmskih resursa i povećanje održivosti proizvodnje. I konačno na kraju, analiza dobijenih rezultata.

Aktuelna tema na održanoj konferenciji bila je i pad proizvodnje mleka u Republici Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj Uniji, o čemu je nešto vise rekao prof. dr Pero Mijić, moderator održane konferencije i dr Zdenko Ivić, predstavnik Hrvatske poljoprivredne agencije. Najvažnija grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Hrvatskoj je sektor proizvodnje mleka. Proizvodnja mleka je u 2014. godini zabeležila pad od čak 16,6 %. Proizvedeno je 503,8 miliona kilograma mleka, što znači čak 100 miliona kilograma mleka manje u odnosu na prethodnu godinu. Takva situacija dovela je do povećanja uvoza u toj grani za čak četiri puta, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2013. godinu. O potencijalu i potrebama proizvodnje mleka dovoljno govori činjenica da, osim što su domaće potrebe od 900 miliona kilograma mleka na godinu namirene iz uvoza u iznosu od gotovo 50 %, u najvažnijoj grani poljoprivredne proizvodnje nema potrebe za ulaganjem, jer svi potrebni inputi već postoje. Infrastruktura (staja), zemlja, znanje, tradicija i visok kvalitet domaćeg mleka su tu, međutim poljoprivredni proizvođači ne žele biti ucenjeni od strane države i tržišta.

U drugom delu održane konferencije, govorilo se o tome kako toplotni stres utiče na kvalitet i prinos mleka kod krava, o čemu je nešto vise rekao asist. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gospodin Stanojević je naveo da krave u laktaciji, a posebno visokoproduktivne krave, osetljive su na toplotni stres, jer se za svakih 0,45 kg mleka kod krave telesne mase 450 kg proizvede 10 kcal metaboličke toplote po satu. “Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature. Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje,” navodi gospodin Stanojević.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Zašto treba hladiti mleko?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3393-zasto-treba-hladiti-mleko

 

 

 

 

Popis iz 2012. godine je pokazao da voćnjaci u Srbiji zauzimaju 4,8 % površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, a da proizvodnja voća čini 11 % vrednosti poljoprivredne proizvodnje. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda voće i prerađevine od voća učestvuju sa 17 % (Strategija razvoja poljoprivrede Republike Srbije 2014-2024). Ukupna proizvodnja voća u Srbiji se kretala od 600.000 tona 2002. do rekordnih 1.523.000 tona u 2013. godini, dok je u Vojvodini u tom periodu rast proizvodnje najveći, i sa 90 hiljada tona skočio je na preko 300 hiljada tona.

Po rečima prof. Keserovića, 2006. godine pojedine voćne vrste nismo uopšte izvozili, kao što su kajsija, trešnja i višnja. Sada u 2017. godini imamo 10 miliona dolara zaradu od trešnje, a od kajsije 8 miliona dolara. Raste izvoz suve šljive. Među 10 izvoznih proizvoda u Srbiji, malina je na prvom i drugom mestu, jabuka zauzima peto mesto (prvi put u istoriji u strukturi izvoza). U kneževini Srbiji, 1867. godine, knez je izvezao 4.000 t suvih šljiva i zaradio 84.000 dukata. Godine 1892. Srbija se zahvaljujući izvozu suve šljive spašava od ekonomske krize i to u izvozu za Kaliforniju. Krajem 19. veka, tadašnja vlada donosi zakon o unapređenju poljoprivrede i akcenat daju na voćarstvo, da bi 1926. godine Srbija izvozila oko 26.000 tona suve šljive, a zatim 1990. godine stao izvoz na hiljadu tona. Kako je propadalo srpsko selo, tako je propadala i požegača, a tako nije bilo ni suve šljive.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Svi događaji su bili podržani od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a otvoreni za medije i posetioce Međunarodnog sajma etno hrane u Beogradu.

 

                                  

Dvanaesti po redu Sajam etno hrane i pića otvoren je juče na Beogradskom sajmu, a ljubitelji dobrog zalogaja moći će do subote da posete ovu tradicionalnu manifestaciju. Ovogodišnji Sajam svečano je otvorio Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, ističući da posetioce očekuje mnogo kvalitetnih proizvoda koji predstavljaju deo srpske tradicije i identiteta.

Zadružni savez Srbije, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, organizovao je Konferenciju o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona, koja se održala prvog dana sajma.

Drugog dana konferencije, 23. novembra 2017. godine, sa početkom u 13h, predavanje će održati dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u u Novom Sadu, kada će govoriti o inovacijama u voćarstvu. Nakon ovog predavanja imaćemo priliku da čujemo prof. dr Branu Radenković - Damnjanović, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, koja će govoriti o higijeni farme kao preduslovu za bezbednost hrane. Naredna tema o kojoj će se govoriti je iskustvo u organizovanju mašinskog prstena, o čemu će nešto više reći dipl. inž Miloš Margan, proizvođač iz Crepaje. Goran Đaković, predsednik AGROPRESSA i urednik časopisa Agrobiznis magazin, govoriće o udruživanju poljoprivrednika i ulozi žena u razvoju poljoprivrede. On će ujedno i biti moderator svih događaja.

Trećeg dana sajma (24.11.2017.) specijalni gost biće Dejan Vukelić koji će govoriti o dizajnu, značaju i uticaju sa tržišta, a na kraju predavanja koje počinje u 11h na štandu Zadružnog saveza Srbije, biće predstavljen konkretan primer dizajna koji je urađen za domaćeg proizvođača smrznutog voća.

Svi događaji podržani su od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a otvoreni su za medije i posetioce Međunarodnog sajma etno hrane u Beogradu.

 

Krkobabić saopštio najnovije podatke o zadrugarstvu! 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3349-krkobabic-saopstio-najnovije-podatke-o-zadrugarstvu

 

 

Udruženje Žita Srbije, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) učestvuju na najvećem svetskom forumu u oblasti proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama “Global Grain”, koji se održava u Ženevi od 14. do 16. novembra 2017.  Preko 1200 učesnika iz 550 kompanija iz celog sveta na “Global Grain” konferenciji imaju priliku da čuju najnovije trendove i izazove u ovoj industriji, na panel diskusijama kao što je “Forum zemalja crnomorskog basena”, radionici “Upravljanje rizikom” i brojnim prezentacijama koje pokrivaju goruće teme i pitanja iz oblasti proizvodnje, trgovine, izvoza, logistike i kretanja cena žitarica i uljarica na regionalnim i svetskom tržištu. Učešće i prezentacija Asocijacija Žita Srbije su realizovani u okviru projekta “Unapređenje izvoza žitarica i uljarica”, koji u Srbiji sprovode UN FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Sunčica Savović, sekretar Udruženja Žita Srbije, je učesnicima prezentovala podatke o količinama i kvalitetu proizvodnje pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, zatim izvozne kapacitete naše zemlje i ključna tržišta na kojima se ove kulture plasiraju. Prikazana analiza Udruženja Žita Srbije, izrađena na osnovu podataka Odeljenja za poljoprivredu Sjedinjenih Država (United States Agriculture Department - USDA), pokazuje da se Srbija kotira među 10 najvećih izvoznika žitarica na svetu u periodu od ekonomske 2014/15 do 2016/17 godine.  Tačnije u izvozu kukuruza je na osmom mestu, dok je u izvozu pšenice na desetom mestu. U pogledu prinosa po hektaru, Srbija je čak na visokom drugom mestu kada je u pitanju pšenica, odmah iza proseka Evropske unije i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru.  Prezentacija je privukla veliku pažnju kompanija iz Evropske unije, ali i kompanija sa drugih kontinenata, koje su potencijalni uvoznici ratarskih kultura iz Srbije.

Brojne su prednosti naše zemlje kada je u pitanju trgovina i izvoz žitarica i uljarica - počev od proizvodnje isključivo nonGMO kultura do mogućnosti transporta od Crnog mora do Severnog mora Panevropskim koridorom VII. Međutim, da bi se obezbedila veća efikasnost izvozne logistike potrebne su dodatne investicije u povezivanje rečnog, drumskog i železničkog saobraćaja, proširenje lučkih kapaciteta i izgradnju novih silosa, prvenstveno na Dunavu, kao i modernizaciju naše rečne flote”, zaključuje Sunčica Savović.

 

Srbija Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda.

Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga. U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija.

Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće. Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi.

Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje. Zašto učestvovati? Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku: • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu; • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte; • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta; • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje; • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju; • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu.

Rastuće prilike Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć. Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano.

Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa. Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku. Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika.

Gledajući okolo i ispred Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme: Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020. Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina? Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina?

Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha? Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje? Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti.

Registracija Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije. Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

 

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović posetiće sutra, 18. maja 2017. godine Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu gde će se sresti sa vršiocem dužnosti šefa Delegacije EU u Beogradu Oskarom Benediktom i prisustvovati ceremoniji dodele odlikovanja za najbolja grla sa Nacionalne izložbe stoke.


Agenda:
09:45-10:00 sati susret Nedimovića i Benedikta, VIP salon štanda MPZŽS, hala Master
10:00-10:15 sati obilazak štanda MPZŽS i razgovor sa predstavnicima IPA projekata i EU info centra
10:15–10:45 sati zajednički obilazak hale Master
10:45-11:00 sati izjave za medije, štand MPZŽS
11:00-11:20 sati otvaranje radionice na temu: „Uloga zadruga u razvoju poljoprivrede Srbije“, Udruženje novinara za poljoprivredu „Agropres”, KC Master, sala 3
11:20-12:00 sati obilazak sajma: Hala 1
12:20–13:00 sati obilazak sajma: Hala 1a (izložbe organskih proizvoda i proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom)
14:00-14:20 sati obraćanje ministra Nedimovića na početku ceremonije dodele odlikovanja za najbolja grla sa Nacionalne izložbe stoke i uručivanje plaketa i pehara, Manjež Novosadskog sajma

 

Agrobiznis magazin je u saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizovao konferenciju na temu “Trgovina poljoprivrednim proizvodima na pijacama - izazovi i mogućnosti”.

Goran Đaković, predsednik udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS je istakao da prema nekim podacima, trgovina na pijacama je opala čak za trećinu, međutim ima nagoveštaja da se situacija ponovo menja, uprkos tome što pijace imaju veliku konkurenciju. Dolazak profesionalnog menadžmenta, modernizacije objekata i tržišna borba samo su neki od mogućnosti za unapređenje poslovanja.

Konferenciju je otvorio Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koji je tom prilikom istakao da će se u skorije vreme doneti Zakon o bezbednosti hrane, omogućiti prodaja preađenih poljhoprivrednih proizvoda na pijacama, kao i sertifikacija tih proizvoda. Ministarstvo će učiniti sve da jedemo bezbednu hranu i da proizvođači mogu da izlažu njihove proizvode direktno na pijacama, bez prisustva posrednika.

Dejan Jednak, direktor analitike u JP "Beogradske pijace" je na konferenciji o perspektivama pijačne prodaje u Srbiji rekao da ovo preduzeće sprovodi velike investicione poduhvate u 2017. godini. On je ovom prilikom rekao da se nastavljaju investicije u obnovu "Kalenić pijace" gde će biti izgradjen i podzemni logistički centar. Takođe će se raditi i na rekonstrukciji ostalih pijaca u gradu a među njima su Paliluska, pijaca na Senjaku, Skadarlija i druge. 

Milena Jerosimović, koordinatorka za poljoprivredu PKS za Južnobački upravni okrug istakla je da je u 2016. godini ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom iznosila 4,6 milijardi dolara, od čega se na izvoz odnosi 3,2 milijarde USD, a na uvoz 1,4 milijarde dolara. Na osnovu ovih podataka iz prethodne godine agrar je ostvario suficit u prometu sa svetom od 1,8 milijardi dolara, što je za 39,7% veše nego u 2015. godini. U odnosu na isti period 2015. godine, izvoz agrara je bio veći za 11,9% dok je uvoz smanjen za 10,7%. U ovom periodu je došlo do blagog porasta udela izvoza agrara u ukupnom robnom izvozu sa 21,4% na 21,6% ali je porastao i saldo razmene za oko 175 miliona dolara.

Goran Malčić, stručnjak za trgovinu je istakao da je zbog dolaska velikih trgovinskih lanaca došlo do gašenja malih prodavnica, međutim zbog aktuelne ekonomske situacije došlo je do pada u prodaji u velikim trgovinskim lancima. On je naveo primer teglice kornišona koja je danas jeftinija u malim radnjama nego u hipermarketima. Malčić je naglasio da je najočigledniji primer problema kod velikih trgovaca primer Agrokora koji je u velikim dugovima o čemu se dosta govori u javnosti.  On je naglasio daSrbija nema dovoljno proizvoda koje traži samo nemačko tržište, tako da treba razmišljati o povećanju proizvodnje organskih proizvoda i bio proizvodnje. Koliko je potrebno razvijati proizvodnju naveo je primer kompota od trešnje koji je nemoguće naći, a postoji veliko interesovanje kupaca.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30