Za pripremu treba koristiti kišnicu i naseckanu biljnu masu biljaka ili osušene biljne ostatke, zatim stavljati u drveno bure (kace) ili plastična burad, preporuka je Zorana Milosavljevića, stručnjaka za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kosovska Mitrovica.Za upotrebu tečnih organskih đubriva mogu se koristiti više biljnih vrsta koje rastu u prirodi i pristupačne su u pripremi kod biljnih vrsta koje se gaje posebno u povrtarstvu. Za pripremu koriste se kopriva, gavez, hajdučka trava, neven, luk, maslačak, komorač, kupusnjače i drugo.

Za pripremu treba koristiti kišnicu i naseckanu biljnu masu pomenutih biljaka ili osušene biljne ostatke, zatim stavljati u drveno bure (kace) ili plastična burad, preporuka je Zorana Milosavljevića, stručnjaka za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kosovska Mitrovica.

Kako napraviti tečno đubrivo od koprive?
Kopriva je kod nas najrasprostranjenija i može se naći na dobroj humusnoj rastresitoj zemlji. Bogata mineralima, najviše gvožđem i azotom koji biljke koriste za rast i razviće velike biljne mase. Za pravljenje najpre treba pripremiti plastično ili drveno bure. Mesto gde će stajati bure treba biti udaljeno od kuće zbog neprijatnog mirisa koji se javlja tokom fermentacije. Tečno đubrivo od koprive pravi se na ovaj način:
* Kopriva se pokosi u fazi cvetanja i stavlja u bure

* Na jedan kilogram koristi se 10 litara vode kišnice koja treba da prekrije biljnu masu pod pritiskom.
* Bure držati na suncu i prekriti ga gazom ili sitnom mrežom kako životinje (insekti) ne bi upadali unutra.
* Na površini posle par dana će se pojaviti pena, a po prestanku vrenja osetiće se prodoran miris. Ovaj postupak traje 15-20 dana

* Prvih nedelju dana ne treba ništa raditi, a potom svakodnevno drvenim štapom promešati tečnost
* Kada tečnost prestane da peni đubrivo procediti. Tečnost je tamne boje i neprijatnog mirisa.
* Proceđenu tečnost prekriti i držati na hladnom i mračnom mestu do upotrebe
* Pre upotrebe treba razrediti tečno đubrivo u odnosu 1:10 i biljke zalivati po oblačnom vremenu ili u večernjim satima
Ostatke koprive treba staviti u kompost.
Od ostalih gore pomenutih biljaka za pravljanje tečnih organskih biljnih đubriva postupak pripreme je sličan kao kod koprive, posebno kod gaveza - vrlo korisne biljke jer sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, fosvor i mangan.
Ranije smo pisali da će se neki insekti, kao na primer šargarepina muva ili lisne vaši, radije hraniti koprivom nego šargarepom i na taj način moguće je zaštititi biljku. Duvan koriste kod suzbijanja štetočina na koštičavom i jabučastom voću, na jagodama, vinovoj lozi, šećernoj repi i povrću.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koja-prirodna-dubriva-mozete-primeniti-u-povrtarstvu/59505/

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja u aprilu ove godine prihvatilo je tehničko rešenje u oblasti organske proizvodnje "Održavanje plodnosti zemljišta na organskom gazdinstvu modeliranjem plodoreda sa učešćem lucerke" u kategoriji Novo tehničko rešenje primenjeno na nacionalnom nivou (M 82).

Autori ovog tehničkog rešenja su: dr Vladan Ugrenović, dr Vladimir Filipović, dr Dušica Delić, dr Vera Popović, dr Olivera Stajković Srbinović, dr Milan Ugrinović, dr Gordana Dozet.

Realizatori rezultata su Institut za zemljište Beograd i Institut Tamiš Pančevo.

Korisnici rezultata su PP Mokrin DOO, Institut Tamiš Pančevo, Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić, Institut za zemljište Beograd, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i RPG Zoran Atanacković iz Crepaje.

Cilj je rešavanje pitanja održavanja plodnosti zemljišta i zaštita biodiverziteta na organskom gazdinstvu koje nema stočarsku proizvodnju, navodi se na sajtu Serbia organica.

Istraživanje je sprovedeno na imanju PP Mokrin, na površini od 25 ha, modeliranjem i dimenzioniranjem plodoreda sa učešćem lucerke, na zemljištu tipa beskarbonatna ritska crnica. Lucerka je posejana u jesen 2015. godine na pet hektara (20% obradive površine).

Veći deo zelene biomase lucerke iskorišćen je za proizvodnju komposta za potrebe održavanja plodnosti zemljišta na imanju. Upravo u tome je inovativnost predloženog tehničkog rešenja, jer se u Srbiji lucerkin kompost do sada nije proizvodio. Kako bi se obezbedila ekonomska održivost, organizovana je proizvodnja semena lucerke.

Radi proizvodnje komposta, zelena biomasa prvog i trećeg otkosa lucerke, kao i prosušena biomasa posle berbe semena, košene su i seckane kombajnom za nisku silažu i skladištene. Kompostna gomila negovana je zalivanjem vodom, mešanjem i pokrivanjem. Posle devet meseci dobijen je zreo lucerkin kompost.

Rezultati istraživanja u Mokrinu ukazuju na značajan uticaj lucerke na obezbeđenost zemljišta azotom, jer je ukupan azot u zemljištu posle dve godine, kada je lucerište razriveno (0,25%), bio značajno veći u odnosu na kontrolno zemljište (0,22%). Takođe, respiracija zemljišta, ukupan broj mikroorganizama, gljiva, Azotobactera-a i amonifikatora bio je veći u odnosu na kontrolno zemljište, što ukazuju na pozitivan efekat lucerke na biodiverzitet i aktivnost mikroorganizama u zemljištu.

U analiziranom dvogodišnjem periodu proizvodnje semena zajedno sa proizvodnjom komposta, ostvaren je povoljan bruto finansijski rezultat, a ostvareni profit osigurava održivost predložene nove tehnologije.

Preporučeno vreme iskorišćavanja lucerke u ovom istraživanju je dve godine. U petopoljnom plodoredu lucerka se na istu njivu vraća svake pete godine, a na polovini tog perioda ta njiva se đubri kompostom proizvedenim na imanju.

Ilustracija:https://www.ekapija.com/business-advice/2605685/proizvodnja-semena-lucerke-i-njenog-komposta-odrzava-plodnost-zemljista-na-organskom-gazdinstvu

 

Austrijski naučni fond formirao je grupu istraživača i volonteri Univerziteta u Insbruku koji su se bavili terenskim istraživanjima, koristeći ekološke i hemijske metode analize zemljišta kako bi saznali koja vrsta đubriva je najpogodnija kada je u pitanju podsticanje apetita predatora na uništavanje vrste koja predstavlja štetočinu u određenom usevu.  Bez obzira gde su usevi : lisne vaši isisavaju biljni sok, što naravno nije poželjno. Pošto se u organskoj proizvodnji ne koriste pesticid njihova jedina šansa je u biološkoj kontroli štetočina, odnosno da prirodni neprijatelji unište štetočine ili smanje njihovu brojnost. Od ovog istraživanja, i načina primene đubrenja imaju koristi svi poljoprivrednici jer se na ovaj način generalno smanjuje populacija štetočina što za posledicu ima manju potrebu za upotrebom pesticida. Austrijski stručnjak Michael Traugott sa svojim timom sa Instituta za ekologiju Univerziteta u Insbruku već dugi niz godina analizira proizvodnju na obradivom zemljištu. Ovaj stručnjak objašnjava da su predatori (prirodni neprijatelji štetočine) često veoma pokretljivi i ne specijalizuju se za određenu vrstu štetočine već napadaju više njih. Austrijski istraživači su do sada potvrdili različit uticaj određenih vrsta đubriva na kontrolu štetočina. „Ovi nalazi su važni, jer se đubrivo koristi za poljoprivredu u svim oblicima poljoprivredne proizvodnje“ naglašava gospodin Traugott.

Zahvaljujući ovom istraživanju počinjemo da shvatamo kako sistem funkcioniše, jer smo bili u stanju da posmatramo ponašanje različitih vrsta i njihove interakcije ", objašnjava glavni istraživač Michael Traugott. Tim je koristio složenu metodologiju za dobijanje ovih podataka. Naime istraživački tim od šest ljudi istraživao je uticaj različitih vrsta đubriva na biološku kontrolu štetočina.  U saradnji sa lokalnom srednjom agronomskom školskom (HBLFA Kematen) i četri poljoprivrednika, istraživački tim je postavio svoj eksperiment na šest polja sa ozimim žitaricama. Istraživali su odnos između štetočina i predatora nakon primene đubriva proizvedenog u poljoprivredi, koji se sastoji od stajskog đubriva, komposta i komercijalnih đubriva (NPK). Jedno neplodno polje je služilo kao kontrola. Ovaj eksperiment je trajao dve godine. Poenta je bila da se vidi koliko su neprijatelji određenog štetočine motivisani da ga napadaju u zavisnosti od toga koje đubrivo se primenjuje.

Na svakoj parceli, timovi su zabeležili sve što su pronašli. Nakon uzimanja uzoraka naučnici su odredili vrstu đubriva koje je napogodnije bilo za primenu i došli do rezultata koji se možda mogao i očekivati. Naime predatori su bili najaktivniji i najbolje uništenje štetočine bilo je na parceli koja je bila đubrena stajnjakom.  Od ranije je poznato da svako đubrivo menja borjnost  raznovrsnih vrsta i obim napada na plen objašnjava austrijski stručnjak:  "Mi smo znali da đubrivo predstavlja alternativnu hranu za insekte ili životinje koje nisu štetne po biljke naglašava Michael Traugott.  Nakon analize  svih parametara sada znamo pozdano da stajnjak još uvek nudi najstabilniji nivo kontrole štetočina, čak i ako su izmenjeni drugi faktori okruženja ". "Ishod zvuči jednostavno, ali je izuzetno važan jer smo smo potvrdili koristi i u raznim drugim situacijama kada se pšrimenjuje stajnjak. Đubrenje je stajnjakom  u organskoj poljoprivredi je dobra mera jer omogućava jaču kontrolu štetočina i bolju predvidljivost koliko će biti uspešna ova mera", objašnjava Michael Traugott. Naučnici su takođe pronašli kratkoročne merljive promene u kontroli štetočina bez ikakvih značajnih promena u raznovrsnosti vrsta koje se nalaze na zemljištu. "Iako iste vrste žive na testiranim parcelama, one rade različite stvari, što dovodi do drugačijeg ishoda", kaže Traugott.  Ovaj stručnjak je izneo pretpostavku da će uticaj dugoročnog korišćenja stajnjaka biti efikasnija ako se polje na ovaj način đubri u periodu od nekoliko godina.

 

Brižljivo ste skupljali sve otpatke iz kuhinje i slagali ih u komposter, nadajući se da ćete dobiti dobro đubrivo za biljke u bašti i u kući, kad ono - iznenada se pojavio neprijatan miris, što je znak da je vaš kompost počeo da propada...

Šta bi moglo biti uzrok tome i postoji li šansa da se ispravi greška?

To se dešava usled visokog procenta vlage uzrokovanog lošom drenažom i ventilacijom, zbog čega počinje nekontrolisano truljenje i razvija se neprijatan miris. Takav kompost može da se popravi prevrtanjem i dodavanjem suvog materijala - suvog lišća, granja, strugotina i kore drveta. Ukoliko se ovaj problem zanemari, kompost će sigurno propasti, a najverovatnije ćete morati da se oprostite i od kompostera.

Drugi razlog može da bude neodgovarajući komposter, kao što je, recimo, jama koja nema dobru drenažu. Zato se kompostiranje preporučuje pored jame, u kojoj će se drenirati sadržaj. Truljenje komposta može nastati i zbog toga što je materijal previše sabijen, što onemogućava ventilaciju, a ako nema protoka vazduha, neće biti ni organizama koji pospešuju procese u đubrivu. Osim što će izostati željeni efekat, oko kompostera će se širiti vrlo neprijatan miris.

       

Kompostiranje ne treba da bude neprijatan posao, jer miris truljenja organskih materija zapravo nisu neugodni. Nesnosan smrad se javlja jedino u slučaju da u komposter zaluta nešto što nije na spisku "dobrih materija". U kompost se dodaju i neorganske komponente - zemlja, sitan pesak... Iskusni baštovani stavljao pepeo drveta jer pospešuje razlaganje materija i neutrališe mirise. 

Izvor: magazin cveće i voće

Kako i zašto kompostirati opalo lišće? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3296-kako-i-zasto-kompostirati-opalo-lisce

 

Svake jeseni na hiljade tona organskog materijala, u vidu raznih biljnih i životinjskih ostataka, završi na gradskim deponijama. Kontejneri su prepuni opalog lišća i grančica, pokošene trave, ostataka baštenskih biljaka i cveća, kuhinjskog i drugog otpada biljnog i životinjskog porekla.

Pravilnim postupanjem, od njega može da se proizvede prirodno đubrivo. Na taj način se osim finansijskih gubitaka, sprečava i čitav niz „nevidljivih“ štetnih uticaja na životnu sredinu.

Za đubrenje se upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje, u količini 3-6 kg po m² sa dejstvom do tri godine. Kompost se ne unosi duboko u zemljište, već pri površini do 5 cm dubine. Naročito je pogodan za pravljenje supstratnih smeša, pripremu setvenog sloja, pikiranje rasada i kao pokrovni sloj za seme. U organskoj proizvodnji on predstavlja značajno đubrivo.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

Uzgajanje višnje po organskim principima - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3275-uzgajanje-visnje-po-organskim-principima-saveti

 

Kako bi se napravio kvalitetan kompost, za proizvodnju šampinjona, đubretu se moraju dodati: urea 3-5 kilograma po toni đubreta, ili toliko amonijum-sulfata. Zatim sladne klice, koje se dobijaju u pivarama, gde se proizvodi ječmeni slad, i stavlja se 125 kilograma na tonu đubreta. Pored sladnih klica, dodaje se gips, u količini od 25 kilograma na tonu đubreta. Dodatak protiv insekata (basudin), dodaje se kada se dovozi đubrivo, kada se slaže niska ili visoka gomila, i kada se gomila prevrće.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

Vreme je za sadnju lukovica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3120-vreme-je-za-sadnju-lukovica

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31