Kako bi bolje mogao da se nazove Festivala poslastica i slatkiša nego – „Sladak život”? Upravo pod tim imenom u Domu omladine se održava dvodnevni samit proizvođača i poklonika slatkiša, čije se slatke kapije zatvaraju danas u 20 sati. Izloženi delikatesi proizvedeni su na način koji se najviše ceni – ručno, u radionicama malih proizvođača a velikih majstora.

Iako naziv festivala asocira na istoimeni film Federika Felinija, prizor na prvom spratu Doma omladine više je podsećao na scenu iz „Hiljadu i jedne noći”, kada pred padišaha iznose najlepše deserte u količinama koje bi nahranile čitavu vojsku. A pred posetioce festivala izneto je više od dve stotine poslastica.Krupni i sitni kolači, torte, medenjaci, sladoledi, domaće pite od ručno rađenih kora, slatka od jagoda, višanja, pa čak i od ljutih paprika... i jedan delikates koji bi u Srbiji morao postati tradicionalan – čokoladom obložene suve šljive.

Na štandu Brazilke Livie Bjeloglav, koja pet godina živi u Srbiji, ljubitelji slatkiša mogli su da probaju najpoznatije poslastice iz njene postojbine. Brigadeiro je jedna od njih, a ljubazna Livia svakome ko je pitao za recept strpljivo je objašnjavala kako da zgotovi taj kolač.I Ruskinje su imale čime da se pohvale – ručno pravljenim i oslikanim medenjacima u obliku babuške, srca, pahulje... Za jedno takvo malo jestivo umetničko delo začinjeno đumbirom, cimetom, vanil šećerom, Juliji Filipović, kaže, treba tri dana jer svaka faza pripreme od testa do iscrtavanja zahteva određeno vreme, a rok trajanja njenih medenjaka je šest meseci.

Koliko vremena im je potrebno da ručno proizvedu čokoladu u obliku trougla, koja se uparuje s vinom, bračni park Svetlana, tehnolog, i Miloš, dizajner, nisu računali. Oni su i somelijeri i zato ne čudi to što su čokolade nazvali po različitim vrstama vina.Posebno su ponosni na onu s kozjim sirom za koju kažu da se takva ne proizvodi u regionu, gde su vekovima odomaćene urmašice, kadaif i baklave s orasima čija se veština pravljenja u Turskoj izučava na visokim školama.

Živo je bilo i oko štanda „Radanske ruže”, socijalnog preduzeća iz Lebana koje zapošljava samohrane majke, žene s invaliditetom i one koje teško dolaze do posla. Tajna njihovih ajvara, džemova, pekmeza nije samo u zdravoj sirovini i tradicionalnom načinu proizvodnje već u specijalnom začinu – ljubavi.– U svaku našu teglicu žene su udahnule ljubav. To prepoznaju kupci, a radnice preduzeće doživljavaju kao drugi dom jer im je ono promenilo život – kaže Predrag Stošić, direktor „Radanske ruže”.

Na „Slatkom životu” predstavljeni su i slatkiši bez belog brašna i šećera, zaslađeni stevijom i s malo kalorija, poput, voćnih štanglica bogatih vlaknima, veganskog butera s tamnom čokoladom i voćem, imuno bombona, hladno ceđenih sokova od povrća i voća, kao i mleka od badema, lešnika i indijskog oraha. I, naravno, opet nezaobilazne sušene šljive i kruške.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/442108/Slatkisi-zacinjeni-ljubavlju-FOTO

Danas se mnogo pojedinaca bavi uslugama keteringa i spremanja torti i kolača. Izuzetno cenimo i podržavamo taj preduzetnički duh. Tu su posebno interesantne male porodične radnje koje izrađuju ukrase ili popularne mafine, cake pops ili sitne kolače za slave i slavlja. Domaćice koje ne znaju, ne vole ili nemaju vremena da prave kolače, torte, danas imaju mogućnost da ih kupe preko interneta.
Beograđankama posebno dobro dođe da naruče ili kupe sitne kolače za slavu, torte za rođendane, a i druge manifestacije. Jelena Krstić, iz Beograda, ima samo 23 godine, a slobodno možemo reći da je odličan poslastičar, jer smo imali tu čast i da probamo njene kolače. „Čarobni kutak“ je nastao 2014. godine
u Beogradu, i posluju kao online poslastičarnica. Pitali smo Jelenu kako je došla na ideju da pravi ovako lepe kolače: „Generalno volim da pravim slatiše, imam smisla za dekoraciju, i nisam se pokajala što se bavim ovim poslom, ističe Jelena i dodaje: Uživam da u direktnoj komunikaciji sa klijentom kreiram njegove kolače ili tortu“.

- Poslujemo kao online poslastičarnica, po principu rada, da Vi naručite ono sto želite i mi Vam dostavimo na adresu, gde god da se nalazite! Obilaženje radnji, ponekad može da bude naporno, zar ne? Sada, zahvaljujući našem pobedničkom timu više ne morate da gubite vreme obilazeći radnje, jer mi pratimo i radimo po najboljim svetskim tehnološkim standardima, kako bi omogućili svakom kupcu, da sve uradi iz vlastitog doma.
Kao nam je istakla Jelena, za 12 mafina, potreban je jedan dan, sa hlađenjem. Nije lako ali po njenim rečima kada nešto volite, ništa nije teško. Mafini su ukusni,
odlično izgledaju, i lepo su dekorisani. U njima ima dosta čokolade, bele i crne, u nekima ima i voća, lešnika, nismo znali koji da probamo, jer su svi na oko prelepi.
U njenoj poslastičarnici možete naći i mafin sa kremom od kokosa umočen u čokoladu, mafin sa ukusom vanile, punjen domaćim džemom od malina, mafin
od jabuke i cimeti sa kremom od vanile, vanila cupcake.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Stajevcu kod Trgovišta su u toku završni radovi na opremanju i montaži opreme za Fabriku konditorskih proizvoda, za koju se očekuje da bude otvorena 15. septembra. Fabrika će, sa 50 radnika, početi proizvodnju u jednoj smeni, sa namerom da se taj broj duplira.

Otvoriće je partner iz Grčke, koji najbližu takvu fabriku ima u susednoj Bugarskoj, u Perniku, gde već borave radnici iz Trgovišta, koji će raditi u novoj fabrici, prenosi portal "Infovranjske".

"Prema sadašnjim ekonomskim pokazateljima, fabrika će dnevno, po italijanskoj i grčkoj recepturi, proizvoditi oko dve tone najfinijih i najkvalitetnijih slatkiša", kaže Nenad Krstić, predsednik opštine Trgovište.On ističe da je poseban kvalitet ove investicije što će u proizvodnji koristiti 90 odsto domaćih resursa: mleko, maslac, šećer, brašno, a jaja iz lokalne živinarske farme u Novom Selu. Preostalih 10 odsto komponenti u proizvodnji su razne vrste preliva za kolače, koji će se uvoziti iz Italije.

Uporedo sa otvaranjem fabrike, u Trgovištu biće otvorena i mala Farma svinja koja će dnevno koristiti oko 100 kilograma raznog otpada iz Fabrike konditorskih proizvoda.

Kako je ranije saopšteno ukupna ulaganja u ovu fabriku iznosiće oko dva miliona evra.

Vlade Srbije ulaže 50 odsto sredstava, a drugih 50 odsto lokalna samouprava koja je za ove potrebe kupila i renovirala bivšu Simpovu fabriku tepiha.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/grcki-investitor-otvara-fabriku-kod-trgovista-proizvodice-dve-tone-najfinijih/6025ttn

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30