Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih za ulaganje u živinarstvo poručili su da ulaganje u tu granu stočarstva može da bude isplativo, saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.

Osnovna prednost živinarske proizvodnje je u tome što se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti.Dodaje se da je držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine i da su se maksimalnim korišćenjem genetskog potencijala živine, uz učešće minimalnog fizičkog rada, u poslednje dve decenije stekli uslovi za organizovanje manjih i srednjih farmskih gazdinstava koja uz udruživanje predstavljaju ekvivalent industrijskoj farmskoj proizvodnji.

"U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji kreće između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja. Iste godine u našoj zemlji je proizvedeno 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana", saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.

Krkobabić je, kako se navodi, posebno naglasio da i "u živinarstvu možemo da povećamo proizvodnju i smanjimo uvoz samo ako se proizvođači živinskog mesa i jaja udruže".

"Podatak da je prošle godine uvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine bio veći od izvoza za 3,4 miliona evra, a da dugo uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije govori da i u živinarstvu možemo da podignemo proizvodnju i smanjimo izdvajanja za uvoz. Moramo povećati kapacitete za preradu jaja i na taj način da podmirimo domaće potrebe i čak izvozimo jaja bez ljuske. Zašto ne bi živinarske zadruge prerađivale jaja i proizvodile jaja bez ljuske za čiji smo uvoz 2019. godine platili 3,189 miliona evra?! Međusobno udruživanje proizvođača u specijalizovane živinarske zadruge, a pogotovo proizvođača i prerađivača daje prave odgovore na sve savremene ekonomske izazove, a tako je i u živinarskoj proizvodnji", kazao je Milan Krkobabić.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kako se ističe u saopštenju, poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u živinarstvo, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovane živinarske zadruge. Za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim živinarskim farmama. Živinarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3966220/zivinarstvo-farma-zivina-povratnici.html

Ukoliko srpski živinari ne usklade kaveze u kojima drže koke nosilje, sa standardima EU, od januara sledeće godine neće moći više da se bave ovim poslom. Evropskim propisima u Srbiji bi moglo da se prilagodi tek nekih 25% živinarskih farmi, koje su i najveće u našoj zemlji, dok će male, ukoliko se nešto ne promeni - biti zatvorene.

"Obogaćeni" kavezi nalaze se u Pravilniku o uslovima i prostoru za držanje, koji je donet još 2010. godine, ali je njegova primena odložena za kraj ove godine, kako bi se farme prilagodile novim uslovima, objašnjava za Novosti Rade Škorić, direktor Zajednice živinara:

- Farme u Srbiji imaju standarde za kaveze iz 2010. i pitanje je šta će biti sa njima ukoliko ne stignu da urade ono što treba. U Srbiji ima oko četiri miliona koka nosilja i toliko isto otprilike kokošaka u domaćinstvima, koje žive u nekontrolisanim uslovima. EU je promenila pravilnike, kada je počelo da se vodi računa o dobrobitima životinja, u periodu od 1999. do 2012. godine.

Srbija je 2010. godine, kada je donela Pravilnik, ostavila prizvođačima prostor od godinu i po, da se prilagodi novim uslovima. To je trebalo da se dogodi početkom 2012. godine, ali niko nije bio spreman, pa je odloženo do decembra 2020. godine.

- Da bi se sve živinarske farme prilagodile novim uslovima potrebno je između 50 mil EUR i 60 mil EUR. Svih ovih godina akumulacija gotovo i da ne postoji, zbog zatvorenog tržišta, jer naša jaja ne mogu da se izvoze u EU, jer država nije uradila monitoring na salmonelu, ali i zbog neusklađenih standarda držanja koka nosilja. Mnoge farme rade na ivici egzistencije, naročito zbog niske cene jaja. Ukoliko se ne odloži primena ovog Pravilnika, jaja ćemo morati da uvozimo, jer je sigurno da svi koji to ne budu mogli da ispune, od januara ili februara sledeće godine više neće moći da posluju - ističe Škorić.

Kako objašnjava, da bi kavezi bili sređeni, potrebno je uložiti 10 EUR po koki nosilji. U Srbiji je registrovano 900 živinarskih farmi samo za proizvodnju jaja. Tu se nalazi tih četiri miliona koka. Od tog broja, polovina kokošaka nalazi se kod 15 velikih kompanija. Srbija sada izveze između 45 i 50 miliona jaja u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

- Sa novim standardima imaćemo i 36% manje kokošaka na istom prostoru, ukoliko vlasnici ne prošire svoje kapacitete ili ne sagrade nove. U narednih mesec dana poslaćemo zahtev proizvođača jaja, kako bi se primena Pravilnika odložila. Jer dok se mi prilagođavamo ovim novim standardima i kavezima, svetski trend postaje da koke ne budu zatvorene i da slobodno šetaju - kaže Škorić.Pravilnik o držanju koka predviđa da jedna koka više ne bude na 550 centimetara kvadratnog prostora, već na 750. Škorić objašnjava da će proizvođači morati da menjaju celokupnu opremu, jer je potreban veći prostor za kokoške:

- Visina će najmanje morati da bude 20 centimetara iznad koke, kako bi mogla da širi krila i više da se kreće. Obavezno mora da ima gnezdo, da ne nosi jaja na vidnom mestu, već da može da se osami, kako bi imala sve elemente iz života u prirodi. U kavezu će morati da budu drvene gredice, na kojima će koke da budu, kako ne bi samo stajale na goloj žici. Moraće da postoji "čeprkalište", gde će moći da kljuca, deo gde da oštri kljun, ali i veći prostor za hranu i pijenje vode.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2756512/ukoliko-se-srpski-zivinari-ne-prilagode-eu-propisima-jaja-cemo-morati-da

Zbog propisa i zakona koji su zastupljeni u Evropskoj uniji, stočari u Srbiji moraće da se prilagode novim tehnologijama u živinarstvu.

- U živinarstvu su se ranije kokoši nosilje uzgajale u klasičnim konvencionalnim kavezima. To su bili mali kavezi u kojima se uzgajalo pet koka nosilja. Međutim, oni su sada zabranjeni u Evropskoj uniji. Od 1. januara 2021. biće zabranjeni i kod nas. Naši proizvođači se već sada polako prilagođavaju i kupuju nove kavezne sisteme - kaže Mirjana Đukić Stojčić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prelazak na nove sisteme uslovljava i kupovinu nove opreme i prilagođavanje novim tehnologijama. Reč je o posebnim hranilicama, pojilicama i svemu onom što nemaju klasični konvencionalni kavezi. Đukić Stojčić objašnjava i da je vaoma važan IT sektor u stočarstvu, kao način bržeg i boljeg razvoja ove grane poljoprivrede.

- Danas se preko telefona može pratiti cela proizvodnja, od vlažnosti vazduha temperature, ugljen-dioksida do posmatranja životinja preko kamera, što je već i dostupno - dodala je Mirjana Đukić Stojčić.

Kao veliku prednost navodi to što se kroz ovakav sistem praćenja proizvodnje, i kroz senzore koji se postavljaju u objekte, mogu pratiti ambijentalni uslovi i ponašanje životinja i njihovo zdravlje.

Komunikacija stručnjaka i stočara, po njenom mišljenju, izuzetno je važna za razvoj stočarstva, jer proizvođači mogu da dobiju korisne savete.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2542947/zivinari-ce-morati-da-se-prilagode-pravilima-eu-tradicionalni-kavezi-bice-zabranjeni

Stočna hrana koja se koristi za ishranu živine sastavljena je od žitarica, proizvoda industrije ulja, alkohola i vrenja, mlinske industrije, kao i vitaminsko - mineralnih materija. Potrebe živine u hranljivim materijama zavise od vrste, rsae i kategorije živine. Koju ćete smešu za ishranu pilića koristiti zavisi pre svega od uzrasta živine. Ishrana kokoški nosilja konzumnih jaja u periodu produkcije usmerena je na obezbeđivanje uzdržanih i produktivnih potreba kokoši.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Već godinama srpsko tržište suočeno je sa velikom proizvodnjom konzumnih jaja. Sve ono što se proizvede domaćinstva, u Srbiji ne mogu da potroše, a samo mali deo ode u izvoz. Direktor Poslovne zajednice živinara Srbije Rade Škorić kaže da je ovo samo jedan od problema sa kojima su suočeni ovdašnji živinari, jer u kontinuitetu postoji višak ovog proizvoda.

„Na velikim farmama, u industrijskoj proizvodnji, ima blizu 4,5 miliona koka nosilja, a procenjuje se da je godišnja proizvodnja oko 1,5 milijardi konzumnih jaja. Osim toga, na porodičnim gazdinstvima ima 1,5 do dva miliona koka, čija se jaja ne prodaju, već služe za ličnu potrošnju. U protekle dve godine Srbija je u proseku izvozila 30 do 35 miliona komada jaja godišnje, što je deset puta više od uvoza. Ponekad je to parametar, koji kaže da je to dobro, međutim ja često kažem da je  loše, jer znači da nismo bili interesantno tržište, čak ni za Makedoniju, od koje smo tradicionalno uvozili jaja. Najviše jaja Srbija izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju'', kaže Škorić.

Naš sagovornik navodi i da se za potrebe domaće prehrambene industije, kao poluprerađen proizvod (žumanac u prahu, osušeno jaje u prahu), uveze preko  70 miliona jaja i da je to velika šteta,  jer u Valjevu postoji fabrika, jedina u našoj zemlji, koja bi to mogla da preradi, ali iako povremeno ima minimalnu proizvodnju, ona nažalost uglavnom ne radi. Kada bi pomenuta količina uvezenih jaja bila apsorbovana sa domaćeg tržišta, to bi bio dobar nivo, koji bi regulisao tržište konzumnih jaja tako da cene ne bi često padale ispod cene koštanja, zaključuje Škorić.

O pomenutoj temi možete više pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31