Pitanje tipa, sistema ili vrste košnice kojim treba pčelariti je staro koliko i savremene košnice sa pokretnim saćem. Otuda i velike zablude pčelara, koji pod uticajem pčelara sa većim pčelarskim stažom usvajaju onaj tip košnice, koji im sagovornik sugerira kao najbolji. Koliko se u ovome preteruje, najbolje pokazuje činjenica da u našoj zemlji, imamo sigurno preko 50 raznih tipova košnica.

Ipak, predlažemo i savetujemo sledeće standardne vrste košnica: Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti, zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Danas u vremenu oko 13.25, inspektori kriminalističke policije PU Prokuplje, u ulici Lole Ribara u Prokuplju, zaustavili su putničko vozilo marke Ford Fiesta. Vozilom je upravljao meštanin Selišta kod Prokuplja, dok je suvozač iz mesta Gornja Stražava GO Prokuplje.

Pregledom vozila na zadnjem sedištu su zatekli dve košnice sa pčelama DB12 žute boje. Kako su košnice bile neobeležene, a imenovani nisu imali nikakve papire, inspektori su pozvali nas nekoliko pčelara i poslali nam fotografije košnica. Prepoznali smo da se radi o košnicama tzv. Bugarkama, koje u našoj okolini poseduju samo dva pčelara i jedan početnik kome su oni dali i pčele i košnice.

U stalnom kontaktu sa inspektorima, uputili smo ih gde se nalazi pčelinjak vlasništva Pavlović Nenada, pčelara početnika iz Gornje Stražave i objasnili im da su se na tom pčelinjaku nalazile četiri košnice. Obilaskom pčelinjaka inspektori su pronašli samo dve košnice i tragove koji odgovaraju navedenom vozilu. Pozvao sam vlasnika i uputio ga da se javi inspektorima, koji su ga čekali na pčelinjaku. Košnice sa pčelama su oduzete od izvršilaca i vraćene vlasniku, a izvršioci su uz krivičnu prijavu za krađu i oduzeto vozilo, pušteni na slobodu. Oštećeni je posavetovan da u krivičnoj prijavi navede da je vrednost košnica 25-30 hiljada dinara po košnici.

Izvor:http://spos.info/clan-operativnog-tima-spos-a-pomogao-policiji-da-razresi-kradju-kosnica/

Prateći nedavna iskustva Japanaca, tim agencije Kreativa Unlimited smestio se na ušću Save u Dunav u Beogradu. Naučnici iz Japana su, naime, obelodanili da se boravak u prirodi odražava u dvostruko višem nivou kreativnosti.

Marketinška agencija je odlučila da na krovu svog objekta postavi košnice. Na terasi su posadili i baštu, čijim se plodovima hrane i oni i pčele.

- Ponosni smo što smo prva kompanija u Srbiji koja se bavi urbanim pčelarstvom i nadam se da ćemo veoma brzo dobiti konkurenciju. Bitno je da smo napravili prvi korak, pa je Beograd sada upisan na mapu evropskih gradova na čijim krovovima žive i rade pčele - kaže Steviša Vujasinović, PR projekta "Spasimo pčele".

Iz agencije najavljuju i mogućnost brendiranja meda "Kreative Unlimited" od sledeće godine.

Aktivnosti na polju odbrane pčela ova agnecija realizuje u saradnji sa kreativnim habom Nova iskra i ekološkom organizacijom Ekonaut u sklopu projekta "BeeConnected", koji se bavi iznajmljivanjem i održavanjem košnica za društveno odgovorne kompanije i pojedince koji imaju želju da na svom prostoru imaju pčelinjak.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2743143/prva-srpska-kompanija-koja-se-bavi-urbanim-pcelarstvom-nalazi-se-u-beogradu

Četvrtina sela je pusta, a nezaposlenost u tim sredinama dvostruko je veća nego u gradovima. Kako bi se mladi motivisali da u njima ostanu, četiri godine je trajao nemačko-srpski projekat "Podsticanje zapošljavanja mladih" kroz koji je prošlo više od 12.000 mladih. Stekli su znanja potrebna tržištu, a mnogi dobili novac da pokrenu ili razviju sopstveno preduzeće.Pčelarstvo u Medveđi ima vekovnu tradiciju, ali poslednjih decenija zamire. Za obimniju proizvodnju mora da se ulaže. Zato je mladim pčelarima dobrodošlo 10.000 evra koje su dobili kroz projekat."Tu su uglavnom bile razne centrifuge za vrcanje meda, topionice za vosak, mešane i mlinovi za pravljenje pčelinjih pogača. Tako da smo sve dobili bespovratno. U početku smo imali šest mladih pčelara 2017. godine, sada imamo 36", kaže Miloš Jović iz Pčelarskog udruženja "Apis" .

U Jablaničkom okrugu, nadaleko čuvenom po gajenju paprike i paradajza, proizvodnja se uglavnom prenosi s kolena na koleno.

Pored korisnog znanja, nove generacije od svojih roditelja nasleđuju i sve poteškoće poslovanja. Kako bi briga bilo manje, nezaposleni povrtari u Leskovcu dobili su 25 plastenika.

"Proširili smo proizvodne kapacitete. Donelo nam je sigurnost da se bavimo tim poslom i da ostanemo na selu", kaže Dušan Milojković, povrtar iz Leskovca.

Više od 10.000 mladih prošlo je kroz nemačko-srpski projekat, a 1.360 ih je dobilo i posao.

"U ovom projektu pomogli smo mladima kojima nije lako. To su pre svega mladi iz ruralnih područja, oni koji nisu završili školu, mladi s invaliditetom ili pripadnici manjina - Romi, njih je trebalo podržati", kaže nemački ambasador Tomas Šib.

"Ali smo uspeli kroz preobuku i prekvalifikaciju, prvenstveno kada je reč o zavarivačima, manikirima, pedikirima, frizerima da mladim ljudima iz osetljivih grupa pomognemo da lakše osnuju svoje zanatske radnje, da lakše osnuju svoje biznise i da se tako iskažu i da doprinose ekonomiji celokupne Srbije", rekao je Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta.

Za četiri godine sprovođenja projekta na obuke, prekvalifikacije, opremu potrošeno je više od 10 miliona evra.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3718329/znanje-i-novac-za-sopstveni-biznis-ozivljavaju-kosnice-i-plastenici.html

Pčelarstvom se u Srbiji bavi 5,3% poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a ukupan broj košnica je 914 hiljada. Ovo predstavlja pad od 3,5% u broju gazdinstava i rast od 37,5% u broju košnica u odnosu na 2012. godinu.

Prema podacima godišnjeg istraživanja o stočarstvu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj košnica pčela ima rastući trend od 2008. do 2018. godine. Linearna procena pokazuje da broj košnica u proseku raste za oko 43,7 hiljada godišnje.

Ukoliko se ovakva dinamika nastavi, očekuje se da će u godini sledećeg Popisa poljoprivrede (2022) biti registrovano oko milion košnica pčela, ocenjuju stručnjaci RZS.

Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija – jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija – sever.

Region sa najvećim brojem košnica je Region Šumadije i Zapadne Srbije, sa 41,2% ukupnog broja košnica.

U odnosu na podatke iz popisa, rast je zabeležen u svim regionima, a najveći je u Regionu Vojvodine i Regionu Šumadije, 68,4% i 37,3% redom.

Kako se navodi u analizi, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje.

Od ukupnog broja košnica oko 35% se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.

Gazdinstva koja su se specijalizovala za pčelarstvo ima 4.000, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. Nivo specijalizacije je najveći u regionu Vojvodine.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/pribli%C5%BEavamo-se-broju-od-milion-ko%C5%A1nica

Proizvodnja meda u Srbiji manja je za 30% do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine.

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno i Srbiji i u EU. Ove godine, pčele su najviše stradale baš na suncokretu - kaže za Novosti predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da država radi na povećanju broja fitoinspektora, ali da to neće rešiti problem, jer je neophodno da se poljoprivrednici obrazuju.

Naveo je i da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 dinara na 800 dinara.

Pčelari iz Požarevca, koji su među najproduktivnijima u zemlji, slažu se da prinos meda opada. To tvrdi i Branko Pavlović, koji pčelari 30 godina, a sada ima 200 košnica.

- Ove godine je posebno bio nepovoljan maj, zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda je znantno smanjen. Onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno - objašnjava Pavlović.

Ovi uzroci mogu da dovedu do poskupljenja meda, iako ima i onih pčelara koji nude svoje zalihe, kako bi cena ostala ista.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2617521/proizvodnja-meda-u-srbiji-manja-i-za-80-od-sledece-godine-subvencije

U periodu 26-28. jula 2019. u mestu Sivac, na stacionarnom pčelinjaku Tatjane Mrdak, izvršena je krađa od strane NN izvršioca. Ukradeno je:

Dve desetoramne košnice
Jedan desetoramni nukleus
Jedan petoramni nukleus

Obavešteni su članovi Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, data je kratka objava na forumu SPOS-a, oštećenoj pčelarki su data uputstva o daljim postupanjima, najbliži član Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela zapadnobačkog okruga preuzeo je komunikaciju i stavio se na raspolaganje policijskim službenicima teritorijalne policijske stanice. Sa lokalnim timom je svakodnevno prikupljao podatke i prosleđivao policijskim službenicima koji su zadužili krivičnu prijavu. U više navrata ukazano je na lokacije koje izazivaju sumnju i gde se pretpostavlja da bi mogle da se nalaze košnice, ukazano je i na nekoliko vozila koja su prevozila košnice i delove košnica.

Veliku i nesebičnu pomoć pružili su savesni građani koji su na samom kraju potrage (koja je imala za cilj pronalaženje ukradenih košnica sa teritorije Sombora, Sivca, Apatina, Karavukova itd) dali veoma bitne informacije i ukazali na skrovito mesto na imanju gde živi izvršilac.

Veliku zahvalnost dugujemo i požrtvovanim inspektorima koji su vršili pretres imanja i objekata u trenucima kada je grabež bila u većem obimu zbog razbacanih ramova, starih, neuglednih i raspadnutih košnica.

Upornost svih napred navedenih sa jasnim ciljem, dovela je do odličnog rezultata za početak istrage. U prvom danu istrage već ima dosta krucijalnih tragova koji daju šansu državnim organima (tužilaštvu i policiji ) da nastave dalji rad i rasvetle i druga krivična dela koja možda i nisu u vezi sa pčelarstvom.

Kod otkrivenog izvršioca pronađeno je:

1.Dva (2) nukleusa (telo sa podnjačom), zelene boje , izgrebanog- unuštenog žiga i brojčane oznake,

2.Dva (2) drvena krova košnice obloženi limom,

3.Tri (3) zbega košnice (dva plave boje i jedan zeleni sa crvenom trakom.

A P E L  P Č E L A R I M A

 – prijavite krađu teritorijalnoj policijskoj stanici (gde su košnice ukradene) makar bila i jedna ukradena,

– obavestite Operativni tim SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, bilo kog člana,

-postupite po uputstvu (objavljeno više puta), dajte precizan opis (period u kom se desila krađa od poslednjeg obilaska pčelinjaka do momenta kada ste uočili krađu, tačnu lokaciju, detaljan opis košnica, sa svim posebnim karakteristikama, oznakama, bojama…)

-budite u kontaktu sa najbližim članom Operativnog tima, verujte u uspeh, jer kao što vidite združenom akcijom postižu se rezultati i nalaze se ukradene košnice.

 

Izvor:http://spos.info/razotkrivena-jos-jedna-kradja/

Za košnicu kažu da je prirodna apoteka i u mnogim evropskim zemljama je sve popularnija terapija vazduhom iz košnice. Ova terapija u Srbiji je u povoju, a jednu od prvih apikomora je izgradio Sreten Obućina na Zlatiboru.

Prateći pčelarska dostignuća u Evropi Sreten je rešio da od svojih 150 košnica 12 izdvoji i za njih napravi kućicu na Zlatiboru koja će se koristiti za apiterapiju – lečenje vazduhom iz košnice u kome se nalaze zdrave pčelinje materije.

- Iz košnice izlaze aromatični mirisi meda, propolisa, polena, perge… Pomaže karidovarskularnom sistemu, respiratornom i utiče na nervni - priča Sreten.

U svakom momentru u pčelinjoj kući na Zlatiboru šest osoba se može inhalirati, a terapija traje od 15 do 20 minuta, poželjno je inhalirati se dva puta dnevno 7 do 10 dana, prenosi lokalni portal ZoomUe.

Ovu vrsta terapije preporuka je brojnim sportistima koji borave na visinskim pripremama na Zlatiboru.

- Da u svom trenažnom procesu počnu sa tehnikom dubokog disanja, a ne plitkog, jer svi mi fiziološki plitko dišemo, osobito mi koji živimo u gradovima. Našem organizmu je neophodno da duboko dišemo - kaže profesor sociologije sporta Ratomir Milić.

Ovo je i doprinos urbanom pčelarstvu koje je sve popularnije u savremenom svetu gde se u izgrađena staništa postavljaju pčele kako bi se oplemenio vazduh, jer je poznato da pčela vrši dezinfekciju vazduha u prečniku od 200 metara.

Kućica za apiterapiju na Zlatiboru prva je u ovom kraju, a plan je da se u narednom periodu dodatno opremi i adaptira, kako bi ljudi mogli da udišu vazduh iz otvorenih košnica, koji kako tvrde pčelari, odmara, utiče na dobro raspoloženje, smirenost i miran san, prenosi lokalni portal ZoomUe.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2597428/prva-kucica-na-zlatiboru-za-inhalaciju-vazduhom-iz-kosnice

Prema Odluci o dopunama Odluke o držanju domaćih životinja gajenje pčela u tzv. "stacioniranom pčelinjaku" može se organizovati samo pod uslovom da je postavljen na udaljenosti koja mora biti najmanje 500 metara od proizvođačkih i prerađivačkih pogona koji prerađuju poljoprivredne proizvode, odnosno 100 metara od ostalih pogona.

Takođe, zahteva se udaljenost od najmanje 100 metara od autoputa i železničke pruge, a leta pri smeštaju pčelinjaka ne smeju biti okrenuta prema autoputu i železničkoj pruzi, prenosi portal Vranjenews.rs.

Razdaljina od 20 metara zahteva se od objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja; 100 metara od predškolske ili školske ustanove, igrališta i drugih sportskih terena za decu i odrasle; 15 metara od kategorisanog puta, odnosno najmanje pet metara ako između pčelinjaka i kategorisanog puta postoji prepreka visine 2,20 metara (zid, objekat, gusto zasađena stabla, živa ograda...); 500 metara od susednog pčelinjaka koji ima najmanje 21 košnicu ili 200 metara od susednog pčelinjaka koji ima do 20 košnica, a koji se nalaze van naseljenog mesta;

Prema novim propisima zahteva se udaljenost od najmanje 300 metara, kao i bočno 150 metara od susednog pčelinjaka u pravcu izleta pčela, na paši ratarskih, voćarskih, industrijskih medonosnih kultura, koji se nalaze van naseljenog mesta; 50 metara od prvog susednog pčelinjaka koji se nalazi u naseljenom mestu.

Zahteva se novim propisima da leta (otvori) svih košnica, nukleusa i oplodnjaka ne budu direktno okrenuta prema vratima i prozorima stambenih i poslovnih zgrada, predškolskih i školskih ustanova, internata, staja za stoku i kategorisanim putevima, te međi susednog imanja, ako je pčelinjak na udaljenosti manjoj od pet metara od međe.

Izuzetno za neke od slučajeva udaljenosti od susednog pčelinjaka udaljenost može biti i manja ako se pčelari susednih pčelinjaka ili vlasnici objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja o tome pismeno saglase, što je precizirano odlukom.

Stacionirani pčelinjak se može postaviti u zaštićenom području "pod uslovima koje odredi upravljač zaštićenog područja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode".

Gajenje pčela može se organizovati samo u pčelinjaku, koji može da se nalazi na otvorenom prostoru, na prevoznom sredstvu i u objektu izgrađenom od čvrstog materijala - bilo da je reč o stacioniranom ili selećem pčelinjaku.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2568282/nova-pravila-za-pcelare-od-susednog-pcelinjaka-udaljenost-najmanje-200-metara

Kao što smo već objavili, dobrom voljom ministra poljoprivrede Branislava Nedomovića, pčelari će biti prvi koji će za subvencije po grlu (košnici) moći da kroz pilot projekat Ministarstva poljoprivrede podnesu zahtev elektronskim putem, i da novac dobiju u rekordnom roku, već za oko 20 dana, pa i pre.

Od kako smo to objavili, pčelari su se raspitivali kako će se to obavljati u praksi. U sredu, prilikom obilaska Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, ministar nam je obrazložio kako je ceo sistem zamišljen.

Od ove godine, postojaće tri načina za podnošenje zahteva:

A) Ako imate registrovan elektronski potpis, ceo proces ćete obaviti sa svog računara, iz svoje kuće, i u rekordnom roku će vam novac biti isplaćen.

B) Ako nemate registrovan elektronski potpis, onda će postojati način da iz kompjutera generišete obrazac za podnošenje zahteva koji će na sebi imati bar kod! Onda obrazac stavite u kovertu i pošaljete na adresu Uprave za agrarna plaćanja. Tamo će operater vaš zahtev samo provući ispod bar kod čitača, i zahtev takođe odmah ide na plaćanje. Nema učešća ljudi u obradi zahteva, sve se događa elektronskim putem.

C) Treći način vam je već poznat. On je u potpunosti identičan dosadašnjem. Prema tome, zahtev možete slati kao i do sada, ali to zahteva pregled od strane operatera, te ćete za novac čekati duže.

Ministarstvo će preko savetodavnih stručnih službi omogućiti podršku poljoprivrednicima po ovom pitanju, a i SPOS će pomoći Ministarstvu tako što će informacije i uputstva širiti preko svojih medija.

Zahvaljujemo se ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je prihvatio da pčelari budu prvi koji će ući u ovaj sistem, i tako omogućiti da što pre, praktično odmah, dođu do novca za subvencije po košnici!

Izvor:http://spos.info/kako-do-subvencija-po-kosnici-u-2019/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31