Poznato je da bez vode nema života, kao i da je voda univerzalni rastvarač. Svi oni koji su imali hemiju i biologiju u školi, ove definicije su verovatno izgovarali kao papagaji i učili ih napamet. Ali potvrda ovih činjenica može se naći na svakom koraku, pa i u jednom pčelinjem društvu. Naime, veliki broj pčela jedne zajednice zaduženo je samo da donosi vodu, i njih zovemo vodonošama.

U zimskim mesecima kada matica počne da polaže jaja, pčele manje količine vode sakupljaju sa zidova košnica. Ali sa povećanjem legla ta količina vode nije dovoljna. Zbog toga pčele moraju izlaziti napolje kako bi donele vodu, čak i na temperaturi niži od 10oC zbog čega mnoge stradaju od hladnoće. Ako to nije moguće, odnosno pčele ne mogu pronaći vodu, prestaje odgajanje legla.

Pošto je pčelama neophodan natrijum-hlorid koji u slučaju nedostatka izaziva promene u metabolizmu pčele, one počinju da ga traže bilo gde tako da mogu uneti u košnicu i med, patogene organizme. Zbog toga je dobro u vodu za pčele dodati malo soli.

Naučna istraživanja su pokazala da pčele radije posećuju pojila sa vodom gde ima 0,5 % soli nego pojila bez soli. Međutim, pčele takođe nisu želele da uzimaju vodu gde je soli bilo do 1%, što upućuje na to da koristite samo vodu sa koncentracijom soli do 0,5%. Takođe treba uzeti u obzir da veća koncentracija kuhinjske soli ima toksično dejstvo na pčele. Najbolja koncentracija, prema ruskim naučnicima, je 0,01%. Isti naučnici utvrdili su da dodavanje kuhinjske soli u sirup od 0,5% skraćuje život pčela sa 25-33 dana na svega 10-11 dana.

Pčele vodu mogu pronaći sakupljajući je kao rosu trave, u jutarnjim časovima, ali i iz bara, potoka i reka, kao i pojilišta za stoku. Posebna opasnost prilikom prikupljanja vode, za pčele predstavljaju pesticidi koji se mogu naći u kapima jutarnje rose. Takođe, sakupljanjem voda iz barica mogu se zaraziti bolestima pčela iz drugih zajednica.

Iz svih ovih razloga koje smo pomenuli, pojilima pčela treba posvetiti posebnu pažnju, naročito u onim pčelinjacima gde u blizini nema tekuće vode. U takvim slučajevima, postavlja se pojilo. Najbolje je postaviti bure iz kojeg voda kaplje na dasku sa žlebovima, s tim da se daska češće pere i dezinfikuje. Međutim, najbolje pojilo može se napraviti i od obične staklene tegle ili neke druge prikladne posude koju obesimo i prevrnemo na platno. Za veće pčelinjake potrebno je postaviti veći broj i veće posude.

Iskusni pčelari savetuju da se malom količinom meda namaže pojilica kako bi se privukle pčele, ako su pojilice udaljenije od pčelinjaka.

Pojilo od pčele treba uvek da bude čisto, obavezno ga oprati prilikom zamene vode. Ukoliko se voda pčelama daje u košnici, onda svaka košnica treba da ima svoju pojilicu. Nikada nemojte premeštati pojilicu iz zaraženog legla u druge košnice.

Pčele se mogu pojiti i tako da se voda sipa u prazno saće, ali ne veća količina jer se povećava vlažnost u košnici, a saće u kojem se nalazi voda da poplesnjivi.

Da biste pojili pčele u košnici potrebno je da vreme bude toplo, a primenjuje se i u situacijama kada je u toku tretiranje poljoprivrednih kultura hebricidima ili prilikom premeštanja na drugo mesto.

Poznato je da pčelinje saće u plodištu upotrebom stari. Ono menja boju, smanjuju mu se radilične ćelije zbog taloženja košuljica u njima (od svake izvedene generacije po pet ), koje se slažu na dnu ćelije. Ove košuljice pčele ne izbacuju, usled čega se, ma koliko da su tanke, smanjuje zapremina ćelije. U tako smanjenim radiličnim ćelijama radjaju se i pčele radilice s manjom dužinom jezika, manjim kapacitetom medne voljke, što u krajnjem vodi i smanjenju produktivnosti pčela izvedenih u starom saću. Najzad, prema najnovijim ispitivanjima, pčele u čijem se gnezdu nalazi staro saće podložnije su pčelinjim bolestima, i to kako bolestima legla tako i bolestima odraslih pčela. Prema nekim autorima pčelinja društva sa starijim saćem imaju i jače izražen nagon za prirodnim rojenjem, kao i nagon za pojavom grebeži.

Iz tog razloga u plodištima savremenih košnica preporučuje se zamena starog saća novim, i to tako da se prosečno svake godine zameni jedna trećina starog saća novoizvučenim saćem. Dakle, kvalitetno saće je od velikog značaja za pčele i o tome uvek treba voditi računa. Za izradu saća zadužene su pčele radilice a da bi ono bilo vrhunskog kvaliteta pčelari im u tom poslu trebaju pomoći, a evo i kako.

Proizvodnja (izrada) saća

U našim uslovima najbolje je da se novo saće izvlači na takozvanim "tihim pašama" za pčele. Na takvim pašama dobija se kvalitetno saće sa ispravnim radiličnim ujednačenim ćelijama, što nije slučaj na intenzivnim pašama (bagrem, uljana repica, kat-tad vrijesak i dr.) na kojima pčele mogu, iako je veštačko saće ispravno, izradjivati i veći broj trutovskih ćelija.

Za proizvodnju većih količina saća, dakle za rezervu, mogu se koristiti posebno odabrana i za tu svrhu pripremljena pčelinja društva, koja ćemo ako paša presahne dok izgradnja saća traje, čak povremeno prihranjivati šećernim sirupom, ili dodavanjem šećera u kristalu postavljenog na poklopnu dasku s otvorom na njoj.

Bitno je da satne osnove budu pravilno postavljene u okvirima i da njihovo armiranje bude takvo da obezbedjuje dovoljnu čvrstinu i nosivost saća. Koji će se od metoda ožičavanja saća primeniti zavisiće od dimenzija okvira. U ovome ne treba preterivati, već poći od toga da su, recimo, za Dadanov okvir iz plodišta dovoljna četiri horizontalna reda pararelno dobro zategnute žice. Za utiskivanje žice u satnu osnovu koristiti alatku poznatu pod imenom žvrk, mada se u novije vreme, pogotovu na većim pčelinjacima, koristi i aparat sa pogonom na struju.

Staro pčelinje saće oduzeto iz gneza treba što pre pretopiti, da ga ne bi napao voskov moljac, a dobijeni vosak zameniti za satne osnove, koje su u pčelarskim preduzećima izradjuju od čistog i dezinfikovanog pčelinjeg voska. Nije za preporuku izrada saća na ručnim presama, jer se tim putem, budući da se vosak ne dezinfikuje, mogu preko satnih osnova preneti i uzročnici nekih vrlo opasnih pčelinjih bolesti.

Preporučuje se da satne osnove pre upotrebe odleže nekoliko meseci, jer ih pčele bolje izvlače nego one koje su sveže uradjene.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Kako se izboriti sa trovanjem pčela? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3496-kako-se-izboriti-sa-trovanjem-pcela

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede intenzivno radi na sprečavanju problema trovanja pčela u Srbiji, istakli su predstavnici tog ministarstva i dodali da, po tom pitanju, dobro sarađuju sa Udruženjem pčelarskih organizacija Srbije.

Načelnik fitosanitarne inspekcije u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević je rekao da se ta saradnja zasniva na preventivnom rešavanju svih problema koji mogu da nastanu u toku godine.
 
"Mi već poslednjiih četiri, pet godina pred početak sezone dajemo obaveštenje držaocima bilja kako pravilno da koriste sredstva za zaštitu bilja i kako treba da se uspostavi dobra saradnja između voćara, ratara i pčelara jer svi imamo zajednički interes, a to je da imamo što više pčela kako bi se povećao prinos i poboljšala poljoprovredna proizvodnja", istakao je Milojević.
 
On je naglasio da svake godine ima sve manje pritužbi na rad poljoprivrednih proizvođača.
 
"U toku 2017. godine je bilo oko desetak prijava pčelara koje su uglavnom bile lokalnog karaktera gde je, zahvaljujući preventivnom delovanju fitosanitarne inspekcije, sprečeno da dođe do masovnog pomora pčela, što smo imali ranijih godina", naglasio je Milojević.
 
Načelnik odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Ivanović je, govoreći o radu te i i fitosanitarne inspekcije u slučajevima trovanja pčela, pojasnio da se izlazi na teren i da se uzorkuju uzorci uginulih pčela koje se potom šalju na laboratorijsku analizu.
 
"Iz našeg iskustva masovno uginuće pčela je uglavnom posledica trovanja, a ne zaraznih bolesti s obzirom na to da se takvi efekti uginuća, odnosno propadanja legla javljaju u dužem vremenskom periodu. Međutim, i takvu mogućnost treba isključiti i zaštititi okolne pčelinjake i iz tih razloga veterinar koji je nadležan za taj teren uzorkuje uzorak na propisan način i šalje u laboratoriju koja je zakonom određena za utvrđivanje zaraznih bolesti", pojasnio je Ivanović.
 
On je istakao da u Srbiji još uvek ne postoji katastar pčelinje paše koji bi, kako kaže, mogućnost trovanja pčela sveo na minimum s obzirom na to da bi se u svakom trenutku znalo gde se koji pčelinjak nalazi.
 
Predsednik Odbora za zaštitu pčela SPOS-a Miloš Bogdanović je, sumirajući rezultate u 2017. godini, rekao da je tokom cele sezone bilo problema sa tretiranjem krpelja i komaraca iz vazduha.
 
"Na početku sezone, krajem aprila, bilo je prijavljeno tretiranje krpelja na teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora i teritoriji Apatina preparatom čija je aktivna materija lambda - cihalotrin vrlo toksična za pčele", dodao je on.
 
Koordinator stručne službe SPOS-a Radivoje Ranković je, govoreći o katastru pčelinjih paša, rekao da je SPOS pre dva meseca osnovao komisiju koja se bavi tom tematikom i uopšte problemom paša koji je zadesio pogotovo istočnu Srbiju.
 
Izvor: www.021.rs
 

Praktični saveti: Umnožavanje pčelinjih zajednica

 

Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20 % vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15 °C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil-furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet.

Nakon oduzimanja meda, pčelari pristupaju povećanju broja pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke, eventualno povećati pčelinjak i pripremiti rojeve za tržište. Rojevi, kao i med, predstavljaju prihod pčelinjaka. Načina umnožavanja pčelinjih zajednica ima mnogo. Svaki pčelar se opredeljuje za one, koji njemu, u datim uslovima, najviše odgovaraju. Seleći pčelari, koji po oduzimanju meda odmah premeštaju košnice na drugu pašu, paketne rojeve formiraju radije nego klasične. Ako se ipak odluče za klasične rojeve, to rade tako što od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram sa leglom (da ih što manje oslabe), pa od materijala iz više košnica, naprave novo društvo.

Stacionarni pčelari imaju mogućnost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najčešće iz plodišta oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajućim pčelama koje smeste u novu košnicu i na taj način dobiju roj, u koji uvode mladu, sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici dodaju ramove sa satnim osnovama ili već izgrađenim, nezaleganim saćem iz medišta. Time je obnovljeno plodišno saće starog društva, smanjena njegova brojčana snaga, a rojevski nagon potisnut za duže vreme.

Ovako formirane rojeve treba negovati. Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pčele izletnice, koje bi je donele. Hranu za tekuću potrošnju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogačom. Prostor u njima se širi postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vrši i procena kvaliteta matice u roju, na osnovu količine i stanja legla. Ako se oceni da je matica nekvalitetna, treba je odmah zameniti drugom.

Izvestan broj pčelara se opredeljuje za neki od načina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vrši uvođenjem još jedne, mlade matice, odnosno pretvaranjem jednomatične zajednice u privremeni, dvomatični sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao „Peletov način“, zasnova-ni su na ideji formiranja drugog odgajivačkog centra u istoj košnici.

Iz plodišta se u jedan medišni nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajućim pčelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mrežom…), na kojoj se otvara leto. Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, već sparenom maticom ili zreo matičnjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pčele počnu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada (ispod nastavka sa rojem) zameni matičnom rešetkom. Tako su formirana dva odgajivačka centra u istoj košnici, odno-sno jednomatična zajednica prerasta u dvomatično društvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoći pčelara, a mogućnost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana. Nakon petnaestak dana, pčelar zameni mesta plodištima, tako što nastavak sa rojem postavi na po-njaču, a plodište sa starom maticom iznad medišta. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica (bez potrebe da se traži) i obnovljeno plodišno saće.

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja se-mena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni insekticidi.

Mogućnost pojave rojevog nagona na letnjim pašama, naročito lipovoj, je velika. Ali, vredan pčelar ima efikasan način da je potpuno isključi, tako što će u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodišnje matice. Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, ko tretman započne  kasno, ostaje  bez pčela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, treba da uradite sledeće:

1. Ako je to matica u punoj nosivosti, ona će zbog težine u najvećem broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate, primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.

2. Ako je matica mlada i od skoro u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa postupite na sledeći način:

- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90 % slučajeva sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.

- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

"Ne mora sve što je korisno i dobro biti skupo. Kada se o pčelarstvu radi, tretman oksalnom kiselinom govori u prilog tome. Po više nego pristupačnoj ceni dobije se kvalitetan tretman na varou ekološkim, organskim sredstvom, i jedino što preostaje je zadovoljiti neke parametre da bi se dostigla izuzetno visoka efikasnost koja se procenjuje na čak 97-98 %. Pri tom za razliku od gotovo svih preparata različitih aktivnih materija, oksalna kiselina je jedinstvena i po tome što ne stvara rezistenciju,"rekao nam je Željko Pavlović, koji je svoje iskustvo u pčelarenju i ovoga puta podelio sa nama. 

Neću se previše baviti hemijskim aspektima oksalne kiseline. Navešću samo nekoliko podataka koji za nas pčelare mogu u nekoj meri biti značajni. Njen pronalazak datira od 1776. godine. Po jačini u odnosu na sirćetnu kiselinu, jača je oko 3.000 puta. U izvornom obliku nalazi se u biljkama, plodovima biljaka, orašastim plodovima i čokoladi. U malom procentu je i med sadrži. U kristalu je izuzetno stabilna, dok u rastvoru nema stabilnost i preporuka je da se odmah po spravljanju upotrebi. Za tretiranje pčelinjih zajednica koristi se preporučena koncentracija jačine 2-3 %, a način na koji oksalna kiselina deluje na varou još uvek nije pouzdano utvrđen. Najprihvatljivije objašnjenje je da oštećuje sistem organa za varenje parazita.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Decembarski saveti pčelarima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3384-decembarski-saveti-pcelarima

 

U decembru, prvom mesecu zime u kontinentalnom klimatskom području, pčelinja društva su već oformila zimsko klube. Priroda se postarala da se pčelinje klube formira neposredno ispod medne kape u plodištu. U područjima koja su nešto hladnija, moguće su i obilne snežne padavine. To ne treba da brine pčelara jer to pčelama odgovara.

Bitno je da pčelar češće obilazi svoj pčelinjak. Jedan od razloga za to su brojne štetočine kojima odgovara ova klimatska situacija. Kontrola postavljenih češljeva na letima košnice je rutina pri svakoj poseti pčelinjaka u decembru. Stalno provetravati postolja na kojima su košnice, kao i njihovu stabilnost. Sve to proveravati, kako ne bi zbog čestih padavina tlo propalo.

Pčelari koji očekuju profit od pčelarstva neće propustiti da izvrše vizuelan pregled pčela. Na taj način se pčele ne uznemiravaju. Posmatra se opšte stanje košnica sa osvrtom na poletaljku. Prati se izlet pčela. U dobrom su stanju one koje izleću iz svoje košnice kao iz „puške“. Za izradu nove opreme i stručno usavršavanje, decembar je jedan od najpogodnijih meseci, jer ima najmanje posla na pčelinjaku.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Savetujemo kako da koristite lekove u pčelarstvu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3346-savetujemo-kako-da-koristite-lekove-u-pcelarstvu

 

Kako svi lekovi moraju biti registrovani u Agenciji za lekove po važećem zakonu tako moraju biti i lekovi koji se koriste u pčelarstvu. Lekovi koje koristimo u pčelarstvu delimo na: registrovane za upotrebu u pčelarstvu, registrovane za upotrebu u veterini ne u pčelarstvu (amitraz na primer je ektoantiparazitik), neregistrovane  i zabranjene.

Pčelari se uglavnom sami odlučuju za neki od lekova za pčele. Pri tome se ne vode osnovnim principima za izbor po farmakologiji (nauci o lekovima). Zahtevi koje bi trebalo da ispuni lek su  da je efikasan protiv bolesti za koju ga primenjujemo, da je lako dostupan, da je jeftin, da ima poznati sastav i osobine lekovite materije, da nema neželjene efekte, da nema rezidua (ostataka) u saću i medu i da ne smanjuje proizvodne sposobnosti matice  i radilica. Način aplikacije (davanja) leka zavisi od vrste leka i može biti: kroz sirup, kroz pogače, stavljanjem letvica u pčelinju zajednicu, nakapavanjem  po ulicama  ili rasprskivanjem po ramovima i satonošama. Izbor leka se vrši na osnovu tačno postavljene dijagnoze. Za to je potrebno uzeti adekvatan uzorak pčela (30 do 50 pčela kada se sumnja na neku bolest ili 300 do 500 pčela kada nema opravdane sumnje) ili 10x10cm legal koji se šalju u referentnu laboratoriju .

Svi ovi lekovi trebalo bi da se primenjuju po proizvođačkom uputstvu. Na primer: BeeVital Hive  Clean nakapavanjem po ulicama 15 do 20 ml u proleće u jesen i pred zimu. Apilivevar štapići se ostave u košnici 24 do 30 do 35 dana (jedan do jedan i po razvojni ciklus pčele jer je bolest i pčela i legla to jest parazit). Apigard (paštete) staviti 1 a posle 15 dana i drugu. Tretman traje 30 dana. Mora se uraditi čitav pčelinjak da ne dođe do grabeži. Oksalna se pravi od 35g oksalne 600ml destilovane vode i 600g šećera i nakapava se 5ml po ulici pčela u zimskom periodu kada su pčele u klubetu i kada ne izlaze iz košnice. Mravlja se stavlja natopljena na trulex krpu u sva 4 ugla košnice preko satonoša. Takođe voditi računa o spoljašnjoj temperaturi koja ne sme pelaziti 25 stepeni celzijusa. Furmitom postaviti po uputstvu i temperatura mora biti danima između 14 i 25 stepeni celzijusa. Nozevit se nanosi preko satonoša.

Ostale bolesti pčela i legla se ne leče već se sve neškodljivo uklanja osim Evropske kuge legla, koja je mešana bakterijska infekcija, i koja se uslovno leči.

Preporuka za korišćenje lekova u pčelarstvu bila bi: uraditi sve da do bolesti ne dođe. Ako se posumnja na bolest uzeti adekvatan uzorak i poslati ga u referentnu laboratoriju. Po dobijanju dijagnoze lečiti po nalogu veterinara. Ako sami lečite birajte registrovane preparate. Nikako ne lečiti bez postavljene dijagnoze i to neregistrovanim preparatima.

 

Najbolji načini za dodavanje nastavaka u košnice 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3333-najbolji-nacini-za-dodavanje-nastavaka-u-kosnice

 

Postoji razlika u postupku dodavanja nastavaka kod onih koji koriste matičnu rešetku i onih koji je ne koriste. Oni koji koriste matičnu rešetku, dodaju nastavak iznad rešetke i kada ga pčele napune do dve trećine nektarom, taj se nastavak uklanja i na matičnu rešetku se stavlja novi, sa izgrađenim saćem, a na njega onaj, već skoro napunjeni. Pre medišnog nastavka, ukloni se matična rešetka i vrši manipulacija okvirima u prva dva u kojima je leglo. Ako su društva jaka i imaju puno okvira zatvorenog legla, onda se deo onih sa leglom može prevešati u medišni nastavak, a pored njih se stave okviri sa satnom osnovom, da bi zaposlili pčele voskarice i smanjili mogućnost ulaska u rojevni nagon.

Time smo povukli deo pčela u medište (u koje nekada pčele ne žele da pređu, nego radije ostaju u plodištu, ispod matične rešetke i ulaze u rojevni nagon), a dodavanjem praznih okvira u plodište, omogućili matici da zaleže novo leglo. Pre početka glavne paše, svo leglo se diže iznad matične rešetke, a matica se na jednom okviru otvorenog legla spušta u prvi nastavak koji je napunjen izgrađenim saćem. Time se smanjuje količina legla za vreme glavne paše i omogućava da se što veći broj pčela regrutuje iz pčela hraniteljica legla u primateljice. To je neobično važno zbog toga, što od jedne pčele izletnice, nektar preuzima čak 10–12 pčela primateljica, tokom jakih paša, prenose ga u medište i tamo se zadržavaju, prerađujući nektar oko dvadeset minuta. Iz toga izlazi zaključak da je za vreme glavne paše potrebnije imati daleko veći broj pčela primateljica, nego pčela izletnica, navodi se na sajtu SPOS-a. Svi do sada opisani postupci imaju svoje nedostatke. Primena takvog načina pčelarenja rezultuje velikim gubitkom vremena, a na kraju obaveznim i trajnim oštećenjem kičme pčelara koji ga primenjuje. Osim toga, česta otvaranja košnice izazivaju stres kod pčela i smanjenje prinosa. Manipulacija okvirima i razbijanje strukture legla, koju je formirala matica, u krajnosti rezultuje slabljenjem društava. Postavljanjem matične rešetke, postavljamo jednu branu između medišta i plodišta i smanjujemo protok pčela. U svemu tome, postoje pčelari, čak i predavači, koji preporučuju stavljanje neuokvirene matične rešetke direktno na satonoše, navodeći kao razlog sprečavanje gradnje zaperaka. Činjenica što su time pčele prisilili, da prilikom prelaska iz jedne ulice u drugu u samom plodištu moraju dva puta proći kroz matičnu rešetku, ne predstavlja nikakav problem?

Uvidevši sve te nedostatke, prešao sam na način pčelarenja bez matične rešetke. Nastavke dodajem jedan na drugi, bez uklanjanja prethodno stavljenog nastavka. U novi nastavak stavljam po dva rama sa satnim osnovama na mesto 2 i 8. Takvim načinom pčelarenja smanjujem stres kod pčelinjih društava, dozvoljavam im da se razvijaju i formiraju leglo na prirodan način, a ja dobijam jako puno na vremenu. U krajnosti, sve to rezultira većim prinosima i snažnijim zajednicama. Moje su zajednice u sezoni na 5, čak i 6 LR nastavaka, i veoma su snažne. Jedino otvaram plodište onda kada u njega stavljam ram građevnjak, ali o tome kasnije. Okruglim letom skraćujem put pčelama do okvira u koje će odložiti nektar. Za svaki okrugli otvor imam i čep, kojim vršim manipulaciju okruglim otvorima. Zašto je potrebna ta manipulacija? Ako imamo okrugle otvore, pčele će popunjavati zadnji deo okvira, udaljen od okruglog leta, a prednji će ostajati prazan. Kad prođe glavna paša i dođe do smanjenja unosa nektara, pčele se posvete preslaganju meda iz okvira koje su napunile po celoj košnici, nastojeći da ga prenesu u gornje nastavke, a u donjima deblokiraju maticu. U tom momentu treba zatvoriti okrugla leta na gornjem nastavku, a kada u njemu poklope saće do dve trećine, onda zatvaram i okruglo leto na nastavku ispod njega i tako omogućavamo pčelama da u potpunosti napune gornje nastavke medom. Čim do kraja poklope saće u gornjem nastavku, možemo ga oduzeti i prepustiti im da popunjavaju ostale nastavke.

 

Gde postaviti košnice?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3330-gde-postaviti-kosnice

 

 

 

Pčelinjak traži zaklonjeno mesto, položajem prema suncu i dalje od svake buke. Pčelinjak treba da bude na mestu gde nema promaje. Dovoljno je ako kroz pčelinjak struji jedva osetljiva vazdušna struja, posebno ako je pčelinjak postavljen između kakvog useka, udoline, između velikih zgrada, visokih zidova itd... Ispred košnica treba da bude 8-10 m čistina.

Najbitnije je da košnice budu postavljene vodoravno. Najčešće se koriste Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30 cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti zavisiće od mnogih okolnosti.

Na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

 

Savet iskusnog pčelara: Ishrana pčelinjeg društva

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3314-savet-iskusnog-pcelara-ishrana-pcelinjeg-drustva

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30